3. Једро је одељак еукариотске ћелије у
коме се налази наследни материјал
(генетичка информација, ДНК)
Једро представља контролни центар
еукариотске ћелије
Ћелија најчешће има једно једро, мада
има и оних са више једара
(полинуклеарне ћелије), а и веома
ретко ћелија без једра (такви су нпр.
еритроцити неких сисара, па и човека).
Величина нуклеуса се креће од 6-10 µm
у пречнику
4. Грађа једра
Једро се састоји од
једрове опне (нуклеарног овоја)
једровог сока (нуклеоплазме).
5. Једрова мембрана као део ендоплазматичног ретикулума
Електронска микрографија једра
Једрове поре
Спољашња и унутрашња
једрова мембрана
ЕР мембрана
ЕР лумен
6. Једарни (нуклеарни) овој
Изграђен је од две мембране:
спољашње и
унутрашње између којих се налази
перинуклеарни простор.
Спољашња мембрана се наставља на
мембране грануларног ендоплазматичног
ретикулума и за њу су још везани и
рибозоми.
Унутрашња мембрана обавија
нуклеоплазму и за њу су везани протеини
који учествују у репликацији.
8. Једарни (нуклеусни) овој садржи
отворе (нуклеарне поре) преко којих
се обавља размена материја између
нуклеоплазме и цитоплазме ћелије.
Преко њих у једро улазе различити
јони и протеини који су неопходни за
процесе репликације и транскрипције,
а кроз поре излазе у цитоплазму t-
RNK, i-RNK као и субјединице
рибозома.Број пора је
променљив и зависи
од активности ћелије
– ћелије активне у
процесима синтезе
имају већи број пора.
Сматра се да се
њихов број по једном
једру у ћелијама
сисара креће између
3 000 и 5 000.
10. Хроматин Укупни садржај ДНК и
придружених протеина
у једру
ХРОМАТИН
представља
комплекс ДНК,
хистонских и
нехистонских
протеина, уз мале
количине РНК.
ДНК мења свој изглед у
току животног циклуса
ћелије
При деоби ћелије
хроматин се спирализује у
цитолошки видљиве
структуре које се називају
хромозоми
11. Према степену спирализације и
генетичке активности у
интерфазном једру
разликујемо два типа
хроматина:
- ЕУХРОМАТИН (мање
спирализован и генетички
активнији)
- ХЕТЕРОХРОМАТИН (више
спирализован и генетички
углавном неактиван).
еухроматин
хетерохроматин
13. Хистони су градивни
протеини хроматина јер
учествују у ''паковању''
DNK, која се око њих
намотава (као конац око
калема) да би се огромна
дужина DNK могла да
смести у сићушно једро.
Зато се хроматин види као
перласта структура, где су
''перле'', уствари, ДНК
намотана око хистона
14. Занимљивости
Телесна људска ћелија има
46 хромозома.
Ако се измери укупна
дужина DNK у свим
хромозомима, добија се
вредност од око 2m. Треба
имати у виду да је пречник
једра 5-10mm.
Укупна дужина DNK у свим
ћелијама људског тела износи
2x10¹¹ km, што је много пута веће
од обима Земље или растојања
између Земље и Сунца.
Због тога ДНК мора да се
намотава и на различите начине
пакује.
15. Једарце (нуклеолус)
Једро може да садржи
једно или већи број
једараца.
Једарце је регион
неправилног облика и
велике густине хроматина
Видљиво је у интерфазном
једру, док привидно нестаје
за време деобе.
Образује се у пределу
секундарног сужења
хромозома, па се тај део
назива организатор
једарцета.
Функције једарцета:
синтеза рРНК са ДНК
паковање субјединица рибозома
од рРНК и протеина
16. Хромозоми еукариота
Хромозоми су
телашца
карактеристичног
облика која се у
једру могу уочити за
време деобе.
Најбоље се уочавају
за време метафазе
митозе па се
називају метафазни
хромозоми.
18. Грађа метафазног хромозома
Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул
DNK, а цео метафазни хромозом има два једнака молекула DNK.
Сестринске хроматиде се образују удвајањем (репликацијом) DNK тако да
су потпуне једнаке (отуда назив сестринске).
Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде.
Центромера усмерава кретање хромозома за време деобе.
центромера
центромера
једна
хроматида
њена
сестринска
хроматида
Сваки
метафазни
хромозом се
састоји од
• две сестринске
хроматиде и
•центромере
(примарног
сужења)
20. Број хромозома је сталан и карактеристичан за
сваку биолошку врсту.
21. диплоидан број хромозома (грч. диплоос =
двострук) Обележава се као 2n. Јавља се
код телесних ћелија. Кажемо да су то две
гарнитуре хромозома
хаплоидан број хромозома (грч.
хаплоос = једнострук) Обележава се
као n. Јавља се код полних ћелија
(гамета). Кажемо да је то једна
гарнитура хромозома
Хаплоидне
ћелије– људски
гамети
Хаплоидно и диплоидно стање
Диплоидна ћелија
– телесна ћелија
Хаплоидни
сперматозоид
Хаплоидна јајна
ћелија
Оплођење
Очински хомолог
Мајчински хомолог
22. Хромозоми који су међусобно
слични, а потичу један од
мајке, а други од оца, чине
парове хомологих
хромозома.
24. Задатак: организам је 2n = 4.
Хромозоми 1 и 2 су
хромозоми
Хромозоми 3 и 4 су
хромозоми
Хромозоми 1 и 3
долазе од
Хромозоми 2 и 4
долазе од
мајке
оца
хомологи
хомологи
