1. Јован Јовановић ОШ „Стеван Синђелић“ Београд

2. У овој књизиописано је чудесно
пријатељство једног прелепог дивљег
коња и једногхраброг дечака.Ова сјајна
прича смештена је у предео
непрегледнихмочвара францускогјуга ,
по којима галопирајудивљи коњи. Ова
необичнаприча нас учида слобода и
љубавнемајуцену.

3. ЛОКАЛИЗАЦИЈАРАДЊЕ РОМАНА“БЕЛАГРИВА”

4. ТЕМАДЕЛА :
Ово епско прозно делоговорио
пријатељству дечака и коња, дело које
нас учи љубавиуопште кроз однос
дечака према дивљем коњу. Једна од
пишчевих идеја је да покаже младим
читаоцима да некадживотиње могу
бити бољипријатељинегошто то могу
бити људи. Они заједно одрастају, уче
радују се животу.Уживајуу
пријатељству без икакве користи и то
је оно што их чини срећними водиих
кроз живот

5. ЛИКОВИ:
Фолко, Бела
Грива,
Антонио,
Деда Еузебио,
газда
манаде,млађи
Фолков брат,
гардијани.

6. Животу колиби на крају мочваре:
ФОЛКОје биосиромашандечак којије
живеона крајумочваре са дедоми
млађимбратом. Често је чамцем
пловиопо мочварии разгледао
природу.

7. Једногданадокје лутаомочварому водије
видеоодразмалогбелогкоња.Погледису им
се срели. Коњићје побегао,а Фолкоје кренуо
за њим. На ливади је видео кобилукоја је
мирнопасла. Пришаојој је и помиловаоје, а
затимсе окренуождребету.Гледаога је
одушевљено. Помислида би му одговарало
име БелаГрива(CrinBlanc). Знаоје да је то
правоиме за њега и знаоје да ће постати
добрипријатељи. Падаоје мрак и дечакје
пошаокући.Међутимнијеон био једини
који је угледао кобилуи ждребе. Два чергара
су на преваруухватиликобилуали им је
малождребе ипакпобегло
Неочекиванисусрет:

8. Када се вратио кући, Фолко је затекао старог
гардијана Антонија. Причао му је о Белој
Гриви јер је знао да и Антонио воли коње као и
он. Он је радио је за за газду Манаде – ловио је
дивљекоње.
Једног дана док Фолко није био ту Антони је
дошао код деде Еузебија и поверио му да са
газдом одлази у лов на једног посебног
ждрепца. То је био Бела Грива. Гардијани су га
ухватили и затворили у корал. Али Бела Грива
није трпео заробљеништво, потпуно ван себе
јурнуоје прекооградеи побегао у дивљину.
У заробљеништву:

9. Следећег јутра, Фолко је узео
мрежу и нешто хране и кренуо ка
пашњацима да потражи свог
пријатеља. Док се возио чамцем
кроз трску је препознао познату
белу прилику. Изгледао је уморно
од борбе претходног дана, али је
препознао Фолка и није ни
покушаода побегне.
Потрага за пријатељем:

10. Изненада су се чули узвиции
грајагардијана. Фолко није
знаошта да ради Бели
пастувсе разбеснеои јурнуо
на газду Манаде. Бесан, газда
је рекао да му такавкоњ није
потребани да га узме когод
хоће. Фолко га је замолиода
га да њему и он је пристао.
Фолко је био пресрећан.
Повео је Белу Гриву кући.
Фолко добија Белу Гриву:

11. Фолко се старао о Белој Гривикао о правомпријатељу,
са пуно љубавинеговаоје младог пастува. Али кадаје
осетио зов чопора он је побегао у дивљину.
Зов чопора:

12. Када је његов бес спласнуо
газда Манаде се
предомислио, крши дато
обећање и планира да
Белу Гриву да циркусу.
Фолко креће у мочвару да
спасе пријатеља из
невоље...
Обећање је прекршено:

13. Пошто су били
окружениса свих
страна и излаза није
било, Фолко је зајахао
Белу Гриву....
Бег :

14. Али то је пут који
не води никуда,
окружени
непријатељима и
злимљудима, они
бирајусмрт у
дубини реке.
Крај пута :