Predavanje o kulturnoj kulturnoj uslovljenosti obrazaca tekstualizacije održano 12. marta 2014. u organizaciji Društva mladih lingvista u Kancelariji za mlade.

1. Prof. dr Jelena Kostić Tomović
Društvo mladih lingvista, Kancelarija za mlade, Beograd
Sreda, 12.03.2014.

2. » Proizvodeći tekstove članovi društvene/jezičke zajednice
reaguju na određene situacije/probleme.
» Kod situacija/problema koji se ponavljaju vremenom se
oblikuju odgovarajući obrasci reagovanja (vrste teksta).
» Ti obrasci reagovanja / vrste teksta postaju društvene
konvencije koje svaki član zajednice usvaja u toku
socijalizacije.
» To je znanje često empirijsko i članovi društvene/jezičke
zajednice ne bi umeli da ga ekspliciraju.
» Članovi društvene/jezičke zajednice konvencije vezane
za vrste teksta slede i onda kada uopšte nisu svesni
njihovog postojanja.
» Vrste teksta su prototipske kategorije.
2

3. » Obrasci tekstualizacije obuhvataju:
1. tipove i vrste teksta,
2. makrostrukturu vrste teksta (osnovni elementi /dominanten
ilokucije),
3. frekventnost elemenata makrostrukture,
4. mikrostrukturu vrste teksta (unutrašnja struktura osnovnih
elemenata  tj. podređene ilokucije  i njihova jez. realizacija) i
5. frekventnost elemenata mikrostrukture;
» Obrasci tekstualizacije razlikujuse od jezika do jezika i od
kulture do kulture.
» Ko želi dobro da ovlada stranim jezikom pored gramatike,
leksike itd. mora da usvoji i obrasce tekstualizacije.
3

4. 4
spontano
normiranje
kombinacija

5. 5

6. 6

7. 7

8. 8

9. 9DIN 5008

10. spontani
razvoj
vrste
teksta
• moguć (snažan) uticaj kulture
(tradicije, religije, običaja,
mentaliteta, poltičkih i
ekonomskih okolnosti itd.)
normirane
vrste
teksta
• uticaj kulture mali ili potpuno
isključen
10

11. » Porodični oglasi su „odraz društvenih, političkih i
ekonomskih prilika u određenom trenutku“ i sadrže
„bogat (kulturno)istorijski materijal“.
(Freze 1987, 15)
» Porodični oglasi vrše tzv. socio-integrativnu funkciju. Oni
uspostavljaju komunikaciju među članovima zajednice i
jačaju tako osećaj zajedništva i identifikacije s
okruženjem, društvenom grupom itd.
» Porodični oglasi su vid savremene folklorne tradicije, tj.
„proizovdi našeg vremena u kojima, međutim, još živi
duh tradicije“.
(Čolović, 2000, 13) 11

12. » nepriznavanje čitalaca da obraćaju pažnju na
porodične oglase (tabu i/ili neprilična
radoznalost);
» duga tradicija,
» značajan izvor prihoda za novine za novine i
» gubitak čitalaca u slučaju gašenja rubrike
(primer lista Luzerner Neueste Nachrichten, Lage-Müller 1995)
12

13. » novinski oglasi povodom rođenja deteta,
» novinski oglasi povodom veridbe,
» novinski oglasi povodom venčanja,
» posmrtni i komemorativni oglasi;
» čestitke povodom značajnih porodičnih
događaja,
» obaveštenja o preseljenju,
» kontaktni oglasi itd. 13

14. Karakteristike:
» kratak tekst,
» svega nekoliko obligatornih verbalnih i
neverbalnih elemenata i niz fakultativnih
elemenata,
» koncencionalnost jezičko izraza,
» snažno izražena intertekstualnost i
» kontekstualnost (uklopljenost u kulturni,
društveni i lični kontekst).
14

15. » radijske emisije,
» tekući tekst (kajron) na televiziji,
» Facebook i druge društvene mreže,
» specijalizovni mediji (npr. list Svatovac u
Požarevcu) itd.
15

16. 16

17. Međujezičke i međukulturne razlike u obrascima
tekstualizacije mogu se ticati:
» zastupljenosti tipova i vrsta teksta (tj. njihovog
postojanja ili nepostovanja),
» frekventnosti tipova i vrsta teksta,
» makrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinih
elemenata makrostrukture i
» mikrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinih
elemenata mikrostrukture.
17

18. » prisustvo u brojnim jezičkim/kulturnim
zajednicama
» najduža tradicija među porodičnim oglasima
18
Austrija
Nemačka

19. 19
PORODIČNI OGLASI POSVEĆENI SMRTNIM SLUČAJEVIMA
povod za
objavljivanje posmrtni oglasi
izjave
zahvalnosti
komemorati
vni oglasi
privatan ili zvaničan
karakter privatni zvanični privatni privatni
funkcija oglasa
obavešten
je o
smrtnom
slučaju
i sahrani
obaveštenje
o
komemorati
vnom
obredu
solidarnos
t s
ožalošćen
ima
solidarnos
t s
ožalošćen
ima
izjava
saučešća
izjava
saučešća
izjava
zahvalnosti
obeležavanje
pomena

20. 20

21. „ZLOUPOTREBA” KAO INDIKATOR ČITANOSTI
21

22. http://www.uni-mainz.de/~spanb001/rip_schwab.htm
„ZLOUPOTREBA“ KAO INDIKATOR ČITANOSTI
22

23. „ZLOUPOTREBA” KAO INDIKATOR ČITANOSTI
23

24. » Čolović, Ivan: Divlja književnost (1980)
» Rihtman-Auguštin, Dunja:
˃ Novinske osmrtnice (1978)
˃ Etnologija naše svakodnevice (1988)
˃ “Ponosni smo što smo te imali, a sada neizmerno tužni što smo te
izgubili” (1993)
˃ Junaci i klijenti (2000)
» Roćenović Lela: Rituali oko smrti poginulih
boraca. Primer Samobora (1992)
24

25. » Ivanetić, Nada: Čitulje u nemačkim i hrvatskim
dnevnim novinama (1994)
» Lebda, Renarda: Izražavanje vrednosti u
tekstovima čitulja. Na srpskom i poljskom
materijalu (1998)
25

26. » Posmrtni oglasi nastaju sa širenjem štampe i
pismenosti.
» Posmrtni oglasi su deo rituala vezanih za smrt.
» Objavljivanje posmrtnih oglasa je znak
poštovanja određenih društvenih konvencija.
26

27. » U Nemačkoj se posmrtni oglasi javljaju
sredinom 18. veka, kao poslovni oglasi (Ulmer
Intelligenzblatt 1753).
» U Srbiju i druge zemlje regiona posmrtni oglasi
dolaze krajem 19. veka sa nemačkog govornog
područja, pre svega s teritorije Austrougarske.
» Karakteristike posmrtni oglasa uslovljene su
tradicijom, ali su podložne promenama, tj.
prilagođavanju zahtevima aktuelnog trenutka.
27

28. Hamburger Abendblatt, 02.08.2001. 28

29. Mannheimer Morgen, 06.08.2001.
29

30. Sächsische Zeitung, 04/05. 08.2001.
30

31. Sächsische Zeitung, 04/05.08.2001.
31

32. Mannheimer Morgen, 07.08.2001. 32

33. Bosanska vila, 15. i 30.12.1898. (broj 23 i 24) 33

34. Politika, 1942.
34

35. Politika, jul 1970.
35

36. Politika, jun 1976.
36

37. Pobjeda, 07.09.2001.
37

38. Večernji list, 14.03.2001.
38

39. 39
Večernji list

40. Večernji list, 14. 03. 2001.
40

41. I razlike u pogledu funkcije
II razlike u pogledu izražavanja emocija
41

42. Ravnopravna zastupljenost različitih oblika - nema
uočljivo dominantne funkcije:
» obaveštenja o smrti (22%),
» poslednji pozdravi (32%),
» zvanični posmrtni oglasi (5%),
» sećanja (24%) i
» pomeni (17%);
42

43. Dominantni oblici sećanja i pomeni − dominantna
komemorativna funkcija:
» obaveštenja o smrti (7%),
» poslednji pozdravi (22%),
» zvanični posmrtni oglasi (0,51%),
» sećanja (59%),
» pomeni (8%) i
» pomen + izjave zahvalnosti (0,38%);
43

44. Dominantan oblik obaveštenja o smrti –
dominantna informativna funkcija:
» obaveštenja o smrti (62%),
» zvanični posmrtni oglasi (14%),
» sećanja (2%) i
» izjave zahvalnosti (19%);
44

45. » SR Nemačka: građanski model kulture –
suzdržanost u ispoljavanju emocija;
» Srbija: paralelna egzistencija građanskog i
ruralnog kulturnog modela – suzdržanost u
ispoljavanju emocija i društveno propisano
ispoljavanje emocija;
» Crna Gora: dominacija ruralnog kulturnog
modela – snažno prisustvo društveno
propisanog ispoljavanja emocija;
45

46. Toposi tužbalačke komunikacije
(Čolović 1980):
» toposi koji se tiču objašnjavanja uzroka smrti,
» toposi koji se tiču vrednovanja mrtvih,
» toposi koji se tiču života ožalošćenih nakon
pretrpljenog gubitka,
» toposi koji „ograničavaju dejstvo smrti“;
46

47. 47