1

1. Завод за унапређивање образовања и васпитања
Аутори: • Невенка Спалевић, Математичка гимназија, Београд
• Бранка Добрковић, Математичка гимназија, Београд
• Јасмина Стошић, Математичка гимназија, Београд
Наставни предмет: • Биологија
Тема: • ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ
Узраст: • Tрећи разред
Кликните овде
Microsoft Word за унос приказа
Document часа у Word
документу!

3. • На нивоу једне ћелије
остварују се сви процеси
и размена материја и
енергије са средином
Једноћелијски организам

4. • Просторно удаљени делови
тела морају међусобно да
комуницирају, како би тело
складно функционисало
Вишећелијски организам

5. НЕРВНИ ЕНДОКРИНИ
СИСТЕМ СИСТЕМ
Тип деловања Електрични и Пренос путем крви
хемијски
Гласници Неуротрансмитери Хормони
(неурохормони)
Место деловања Близу места Удаљено од места
лучења лучења
Циљне ћелије Иста група ћелија Различита ткива
Брзина Брзо Споро
Трајање деловања Кратко Дуго

6. Ендокрини систем функционише захваљујући лучењу
хормона – течних хемијских супстанци које регулишу
процесе унутар тела
• МЕТАБОЛИЗАМ
• РАСТ
• РАЗВОЈ
• РЕПРОДУКЦИЈУ
По хемијском саставу могу бити:
• ПРОТЕИНИ
• СТЕРОИДИ
• АМИНИ

7. • Хормони се луче на различитим местима у телу

8. • Хормони ендокриних жлезда се излучују у крвоток и
долазе до циљних органа, где делују
• Циљни орган и циљне ћелије хормон препознају по
рецептору

9. Начин деловања хормона

10. ХИПОТАЛАМУС ЕПИФИЗА
ХИПОФИЗА ПАРАТИРЕОИДЕА
ТИРЕОИДЕА СРЦЕ
ТИМУС ЦРЕВНИ СИСТЕМ
НАДБУБРЕГ ПАНКРЕАС
БУБРЕГ ГОНАДЕ

11. ХИПОТАЛАМУС
Део мозга који је преко нервне
петељке повезан са ендокрином
жлездом ХИПОФИЗОМ
Хипофиза је повезана са већином
ендокриних жлезда
Управо та веза
ХИПОТАЛАМУС – ХИПОФИЗА – ПОДРЕЂЕНА ЖЛЕЗДА
представља осовину нервне и ендокрине контроле процеса у телу
У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи рад хипофизе:
• ослобађајући-рилизинг хормони (GHRH, CRH, TRH, GnRH) и
• кочећи хормони.

12. ХИПОФИЗА
• Налази се у лобањи, са доње стране међумозга.
• Хипофизу чине
Задњи режањ - НЕУРОХИПОФИЗА
Предњи режањ – АДЕНОХИПОФИЗА
Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH
Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у
STH Соматотропнису окситоцин и антидиуретички хормонтела, делујући директно
неурохипофизи хормон (хормон раста) подстиче раст (ADH).
на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму.
ОКСИТОЦИН
- изазива лучење млека код породиље.
ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних
хормона у кори надбубрега материце, чиме утиче на порођај.
- изазива грчење мишића
-у мушком телу обезбеђује избацивање сперме.
ТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4
ADH
Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење
- омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу)
млека.
- Фоликулостимулирајући
FSHповећава крвни притисак хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних
ћелија.
LH Лутеинизирајући хормон стимулиће ендокрино ткиво јајника и семеника да
луче одговарајуће полне хормоне.

14. ШТИТНА ЖЛЕЗДА
• Налази се у пределу врата, испод гркљана.
• Ствара два хормона:
• тироксин
• тријодтиронин.
• Јод је битни састојак ових хормона, због чега је важан
његов оптималан унос.
• Хормони штитне жлезде
• подстичу метаболизам свих ћелија повећавајући потрошњу
кисеоника,
• битни су за одржање сталне телесне температуре и
• значајни су за правилан развој мозга.
О хормону калцитонину биће речи унутар текста о параштитној жлезди.

15. ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Четири мале ендокрине жлезде у нивоу
штитне жлезде, али на леђној страни врата
• Стварају хормон ПАРАТХОРМОН
ПАРАТХОРМОН
• Заједно са хормоном штитне жлезде – тиреокалцитонином,
учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви
• Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви (у случају
његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију и усмерава га
у крв
• Подстиче, помоћу витамина Д, појачану апсорпцију калцијума из
хране у танком цреву
• Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви (у случају
његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости.

16. ДЕЈСТВО ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ

17. ПАНКРЕАС
• Смештен је на левој страни горњег трбуха, испод
желуца
• Учествује у регулацији концентрације глукозе у
телесним течностима.
• Лучи два хормона: Смањује количину шећера уу
Остварује ефекат шећера
Смањује количину супротан
Остварује ефекат супротан
крви, тако што усмерава шећер
крви, тако -- утиче на
инсулину утиче на
инсулину што усмерава шећер
ИНСУЛИН из крву ууткива и убрзава улазак
разградњу гликогена до улазак
из крву ткива и убрзава
разградњу гликогена до
глукозе уићелије.
глукозе њен улазак уукрв
глукозе њен улазак крв
глукозе уићелије.
ГЛУКАГОН
Битан и ууусловима мишићима
Ујетри је скелетним
јетри и условима
УБитанје скелетним мишићима
гладовања. претварање глукозе
стимулише
гладовања.
стимулише претварање глукозе
уурезервну материју гликоген.
резервну материју гликоген.

18. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ
• парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега
• Граде је два ембрионално, анатомски и функционално,
различита дела – кора и срж
• У кори настају две групе кортикостероидних хормона
МИНЕРАЛОКОРТИКОИДИ Укључени су у регулације сталне
Укључени су у регулације сталне
концентрацијеглукозе уу телесним
глукозе
концентрацијена њихову телесним
ГЛУКОКОРТИКОИДИ Имеуказује на њихову улогу уу
Име указује улогу
течностима следећи начин:
течностима на следећи начин:
регулацији оптималне количине
регулацији оптималне количине
• У сржи, која је измењена симпатичка уутелу.
соли ганглија, настају у
подстичуразлагање масти у
разлагање масти
подстичутелу.
соли
хормони катехоламини, међу којима је ткиву иипротеина уу
масном ткиву протеина
масном најпознатији
Најпознатији је АЛДОСТЕРОН.
Најпознатији је АЛДОСТЕРОН.
Осимиз сржи надбубрега, адреналиносновнесастојке,
Осим из сржи надбубрега, адреналинсе лучи састојке,
мишићима на се лучи
мишићима на основне ииууаутономном
аутономном
АДРЕНАЛИН нервном систему. који делује на бубреге, где
нервном систему. Он се уућелијама јетре где
који делује на бубреге,
Он се ћелијама јетре
подстиче ууглукозу. виши ниво подиже
претварајузадржавање јона
подстиче глукозу.
претварајузадржавање јона
Један је од важних хормона стреса, јернателу,
натријумаии воде навиши
Један је од важних хормона стреса, јер уутелу, ииниво подиже
натријумасу водеу средини.
Актуелни су ууусловима
Актуелни условима
спремност тела да реагује на промене средини.
спремност тела да реагује на промене у калијума
избацивањејона калијума
јона
избацивањегладовања.
дуготрајног
дуготрајног гладовања.
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе,
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе,
интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава
интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава
присутност глукозе уукрви итд.
присутност глукозе крви итд.

19. Oдговор на стрес
Kако тело реагује на стресне ситуације?
Постоје три фазе
• фаза узбуне, *Фаза пада система
*Фаза отпора
*Фаза узбуне
• фаза отпора моментална, краткотрајна реакција на кризу
дуготрајнo метаболичкo прилагођавање
урушавање функција виталних система
• фаза пада система 1.1. повећано енергетско искоришћење у свим
Узроци су:
мобилизација преосталих извора енергије
ћелијама тела
- исцрпљивање липидних резерви
(ослобађање липида из масног ткива и
- неспособност изгликогенских и липидних
аминокиселина стварања глукокортикоида резерви
2. мобилизација скелетних мишића)
2.3. утишавање активности црева и мокраћне бешике
- отказивање равнотеже електролита
одржање складишта глукозе - периферна ткива
4. промена у протоку периферне и централне крви
- функционално оштећење виталних органа
(осим нервног) разлажу липиде да би добила енергију
3.5. повећано знојење
увећање концентрације глукозе у крви (јетра
6. убрзање рада срца и размене гасова
синтетише глукозу из других угљених хидрата,
аминокиселина и липида)
4. очување воде и соли у телесним течностима

20. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Луче стероидне полне хормоне
• Најпознатији мушки (андрогени) хормон је
ТЕСТОСТЕРОН Битан за исказивање примарних ии
Битан за исказивање примарних
секундарних полних одлика мушкарца.
секундарних полних одлика мушкарца.
• Женски полни хормони су Примарне полне карактеристике су
Примарне полне карактеристике су
ЕСТРОГЕНИ Утиче на исказивање функционално органа.
Утиче анатомско обликовање полних органа.
на овулацију, примарних
анатомско обликовање полних
Утичу на исказивањепримарних ии
Утичу на овулацију, функционално
обликовање дојки, припремутела за
одлика тела
секундарних полниходлика жене.су
обликовање дојки, припремужене. за
секундарних полних полнеодлике су
Секундарнеполне саме
као одржање одлике
Секундарне
трудноћу,као ииодржање саме
трудноћу,
ПРОГЕСТЕРОН трудноће интензиван раст тела, увећање
Примарне полне карактеристике су
интензиван раст тела, увећање
Примарне полне карактеристике су
трудноће
анатомско обликовањепроменабоја гласа,
мишићне масе, полних боја гласа,
мишићне масе, полних органа.
анатомско обликовањепроменаоргана.
маљавост тела, стварање сперме,
маљавост тела, стварање сперме,
Секундарне полне карактеристикепол,
Секундарнеполне карактеристике су
за супротни су
интересовањеза супротни пол,
полно интересовање раст дојки,...
сазревање, тј.
полно сазревање, тј. раст дојки,...
израженија агресивност
израженија агресивност
маљавост тела, формирање женских
маљавост тела, формирање женских
облина, успостављање менструалних
облина, успостављање менструалних
циклуса, интересовање за супротни
циклуса, интересовање за супротни
пол ...
пол ...

21. Остали органи са ендокрином улогом
Многи органи у нашем телу имају, поред основне и додатну,
ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне материје,
хормоне.
Хормони бубрега органа на лучење
Епифиза је, многихутичу утичунадруга
Хормони је, уз хипофизу, испод
Тимус (грудна уз утичу на се тзв.
УУ ткивима многих органа луче се тзв.
ткивима хипофизу,
луче
Хормони цревногсистемасупстанцу која
Епифиза цревногактивнусеналази накоја
Хормони бубрега система налазидруга
Такви су, на пример, Тимус продукујежлезда) супстанцу испод
Срце (грудна активну
Срце продукујежлезда) се утичулучење
алдостерона (ренин,Делујусе обично на
мождана жлезда. Налази пример), на
ткивни хормони. на на крову
алдостерона близу њеногорганателу,
временскуприпремљеност органа Са
припремљеност краја. на
регулишекости, близу на солинаукрову
регулише концентрацију соли у телу,
грудне концентрацију њеног краја.
можданакости,(ренин,Делујусе обично на
временскухормони.Налази пример), Са
грудне жлезда.
ткивни
•ЕПИФИЗА стварањезанадолазећу храну,потпуности
међумозга.еритроцита ииместачиме сесесу
стварањеили близу стање где
међумозга.или човека сестање крвнихсу
варења одрастањем места крвних
нашим еритроцита умањујегде
месту, Код човека уупотпуности
месту, надолазећу умањује
Код близу
тиме укупне телесне севоде, чиме сесе
варењаукупне телесне храну, што за
нашим заодрастањем воде, што за
тиме
•ТИМУС судова. њенањеноии утицајје на материја
не излучени.њено оптимално на хормоне
обезбеђује имаПример
судова.
незна њена улога.оптимално
последицу имажлезде. је
обезбеђује улога. утицај
зна
последицуове Пример Лучи хормоне
волумен ове жлезде. Лучи висину
волумен
излучени. материја
висину
крвног притиска мелатонин, епитела уз
разлагање: коју
тимозине, који луче ћелије улогу
хистамин,
разлагање: који луче ћелије битан уу
Лучи хормон имају важну улогу
крвног притиска мелатонин, епитела ууз
тимозине, коју имају важну битан у
хистамин,
Лучи хормон одговор тела на улазак
-крвни суд,као одговор телатела.
крвни храна желуцу стимулише,
присутна као
•СРЦЕ -нашем суд,хранауужелуцу стимулише,
одбрамбеним моћима нашегтела.улазак
одбрамбеним моћима нашегна на ноћно-
присутнаприлагођавању на ноћно-
нашем нервног система, лучење
прилагођавању Хистамин је
преко нервногматерија. лучење будногје
страних
преко ритамсистема, Хистамин
страних материја.
дневни и смену сна и будног
дневни ритам бурне алергијскекоји
•ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА заслужанза бурне гастрина,и реакције
за и смену сна
хормона гастрина, реакције
желудачногхормона алергијскекоји
заслужан
желудачног
стања.
стања. појачано лучење желудачног
КРВНИХ СУДОВА тела.
изазива
тела.
изазива појачано лучење желудачног
сока;
сока;
•ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ
- -слузокожа 12-палачног црева лучи
слузокожа 12-палачног црева лучи
•БУБРЕГ хормон секретин, који стимулише
хормон секретин, који стимулише
секрецију базног панкреасног сока.
секрецију базног панкреасног сока.
Такође лучи хормон холецистокинин,
Такође лучи хормон холецистокинин,
који стимулише ослобађање жучи.
који стимулише ослобађање жучи.

22. МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ
Мозак
Ендокрине
ћелије Рад ендокриног система
Повратна спрега
почива на механизму
повратне спреге
Циљне и то у највећој мери
ћелије НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ
Биолошки
одговор

23. АНАГРАМИ
С А К Р А П Е Н

24. АНАГРАМИ
Р И Т О С Н И К

25. УЉЕЗ У СКУПУ
ГЛУКАГОН
АДРЕНАЛИН
ПАРАТХОРМОН
КОРТИЗОЛ
ИНСУЛИН

26. УЉЕЗ У СКУПУ
STH
FSH
LH
ПРОЛАКТИН
ADH

27. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН Циљна структура
ПАРАТХОРМОН МАТЕРИЦА
TSH БУБРЕГ
АДРЕНАЛИН КОСТ
ТЕСТОСТЕРОН КОРА НАДБУБРЕГА
ОКСИТОЦИН БУБРЕГ
ТИРОКСИН ЈАЈНИК
ВАЗОПРЕСИН МИШИЋИ
АЛДОСТЕРОН МИТОХОНДРИЈЕ
ACTH СРЦЕ
FSH ТИРЕОИДЕА

28. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА
TRH КОРА НАДБУБРЕГА
ВАЗОПРЕСИН АДЕНОХИПОФИЗА
ЕСТРОГЕН ХИПОТАЛАМУС
КАЛЦИТОНИН ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА
КОРТИЗОЛ ЕПИФИЗА
ГЛУКАГОН ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА
ПРОГЕСТЕРОН ПАНКРЕАС
ПРОЛАКТИН ТИРЕОИДЕА
АДРЕНАЛИН СРЖ НАДБУБРЕГА
МЕЛАТОНИН АДЕНОХИПОФИЗА

29. АСОЦИЈАЦИЈЕ
ТРЕНЕРКА СРЦЕ
Женски костим КАПИЛАРИ
Две половине јабуке МАЛИ
ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ
ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ
ХИПОФИЗА
ГЛАВА МЕЂУМОЗАК
УСТА ГЛАД
ОЧИ СИТОСТ
КОСА III КОМОРА
КАПА Осморегулација

30. АСОЦИЈАЦИЈЕ
БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА
СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА
ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ”
РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица”
НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА
СТРЕС
АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА
ХОРМОН Промена фреквенце
ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС
Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ
Тест из математике СРЦЕ