2. TUWBSBOKF
OBWJLB
Kako izvr{iti promenu
Ujutro te{ko ustajete? Mrzite ve`banje? Ne mo`ete se re{iti suvi{nih kilograma? Ve}ina nas `elela bi biti druk~ija nego {to jeste.
Zdraviji, disciplinovaniji. Ali na{i najodlu~niji napori da se promenimo
pre~esto se rasplinu bez ikakvih rezultata.
[b|up!kf!ublp!uf|lp!qspnfojuj!tf@
Ono {to nas sputava i ote`ava nam promene jesu na{e navike.
Sam na~in `ivota nije ni{ta drugo do skup navika. Istina, one mogu
podmazati ma{inu na{eg `ivota i pomo}i nam da klizimo kroz `ivot
bez puno napora i uz veliku u{tedu vremena i energije. (Uostalom, ko
bi voleo da misli kako da ve`e pertle na cipelama?)
Ali navike nam mogu i ote`avati `ivot – ako u to sumnjate, poku{ajte no}as da promenite krevet u kom spavate.
Ovo nam poma`e da razumemo kako se u nervnom sistemu
oblikuju navike. Svaka misao ili postupak koji se dugo i ~esto ponavlja, izgra|uje male butone na kraju aktivnih aksona, pa je istu
misao ili postupak sve lak{e ponavljati. I, slikovito re~eno, kao {to
stalno hodanje istim smerom preko travnjaka stvara utabani puteljak,
tako i ponavljanje odre|enih radnji urezuje brazde u mozgu.
Lbe!tf!pwf!tub{f!kfeopn!pcmjlvkv-!nphv!mj!tf!qspnfojuj@
Na`alost, butoni ne nestaju ni kada se vi{e ne koriste. Mogu}nost
povratka na lo{u naviku uvek postoji, stare staze se ne bri{u. Zato
se alkoholi~ar lako mo`e vratiti starom poroku.
Bmj!tf!mkvej!jqbl!nphv!qspnfojuj-!{bs!of@
Da, mogu, ali samo izgradnjom novih navika koje }e biti ja~e od
starih. A to se posti`e jedino neprestanim ponavljanjem novih izbora
i odluka.
Up!of!{wv•j!ublp!mblp/
Isprva mo`e biti te{ko. Ali s vremenom }e se pojavljivati sve vi{e
butona na novoj stazi i njihov }e broj prema{iti onaj sa stare staze.
Nova je “staza” tako bolje utabana, pa budu}i da je ona sada prohodnija, uspostavljena je nova navika.
]ELIJA
Lblp!tf!obwjlf!tuwbsbkv@
Kao {to znate, va{ mozak {alje poruke ostalim delovima tela preko nervnih }elija. Svaka nervna }elija ima upravlja~ki centar i jedno
dugo vlakno (ili akson) preko koga {alje poruke. Nervne }elije tako|e
imaju mnogo malih prijemnih vlakana (ili dendrita) za prihvatanje poruka.
Na krajevima ~esto kori{tenih aksona stvaraju se kvr`ice koje
nau~nici nazivaju butonima (francuska re~ za dugme). [to neka nervna }elija ima vi{e butona, to lak{e i br`e prenosi poruke.
Mkvej!tv!
ipebkv~j!
{bwfamkbk!
obwjlb/
]ELIJA
Xjmmjbn!
Kbnft
Wj! pesf}vkfuf! twpkv! tvecjov! pemvlbnb! lpkf! epoptjuf! twblj
ebo/
Pop!|up!njtmjuf!j!ptf~buf!pcmjlvkf!wb|!lbsblufs/
Wb|f!pemvlf!tuwbsbkv!gj{jlbmof!j!ifnjktlf!qspnfof!v!wb|fn
np{hv!j!ofswopn!tjtufnv/
274
275

3. J{cpspn!obwjlb!nj!pesf}vkfnp!|bcmpof!qpob|bokb!v!lpkf!~f!
.
np!tf!wsfnfopn!vlbmvqjuj/
Qpobwmkbokf!.!cjmp!epcsph!cjmp!mp|fh!.!tuwbsb!obwjlf!lpkf!tf
v•ws|~vkv! v! ob|fn! ajwpuv<! b! v•ws|~fof! obwjlf! pesf}vkv
lbsblufs/
Lpmjlp!kf!{b!up!qpusfcop!wsfnfob@
Ve}ini ljudi je potrebno oko tri sedmice za oblikovanje nove navike.
Na primer, pre nekoliko godina jedna `ena je odlu~ila da po~ne da
pere zube. Ono {to je za nju na po~etku bila zamorna obaveza, pre{lo
je u ve~ernji ritual za manje od mesec dana. Ohrabrena time, primenila je plan od tri sedmice za odvikavanje od navike jedenja prevelikih koli~ina slatki{a. Zatim je pobedila naviku kritikovanja supruga i
stvorila novu naviku da pohvaljuje svoju decu. Posledice su bile toliko
zapanjuju}e da su rezultati objavljeni u poznatom ameri~kom ~asopisu
Reader's Digest.
Neki ljudi postaju dobri muzi~ari zahvaljuju}i mnogim satima svakodnevneg ve`banja. Tako i mi mo`emo postati bolje osobe doslednim dono{enjem pozitivnih moralnih odluka. ^ak ako tu i tamo izgubimo koju bitku, ne moramo izgubiti rat dokle god se ponovo vra}amo
na novi “put” koji nastojimo da utabamo.
Zato, ako ve} dugo razmi{ljate o tome da biste se trebali baviti
ve`banjem, poku{ajte to sutra i zapo~eti. Ustanite pola sata ranije i
krenite u brzu {etnju. Nema sumnje da vam to isprva ne}e biti ba{
lako – ali nakon tri sedmice re{i}ete se kojeg kilograma i na}i se
na putu zdravijeg na~ina `ivota.
“Ko ljubi pou~avanje i disciplinu, ljubi znanje, a ko mrzi na ukor,
lud je.” (Pri~e Solomonove 12,1)
Qsjnfob
Za{to se dobri, jaki, razumni ljudi dr`e nekih lo{ih navika iako
znaju za bolje? Oni su jednostavno izgradili svoje navike dok su jo{
bili mladi i sada smatraju da ih se ne mogu osloboditi. Sli~ni su krastavcu koji po~ne da raste u fla{i dok toliko ne naraste da ga se vi{e
ne mo`e izvaditi.
Tfebn!gblupsb!ob•job!ajwpub
U vrlo poznatom istra`ivanju na~ina `ivota stanovnika Alamede u
SAD-u, nau~nici su tokom devet godina pratili `ivot i zdravstveno sta276
TWF!TF!NFOKB"
Cjmp!ajwp!jmj!of-!twf!tf!ob!pwpnf!twfuv!nfokb/!J!wj!tf!ofqsf!
.
ljeop!nfokbuf/!V!|ub!~fuf!tf!qspnfojuj-!vwfmjlp!{bwjtj!pe!wbt
tbnji/
nje 7000 osoba. Ustanovili su sedam faktora na~ina `ivota koji uveliko odre|uju ne~iju dugove~nost. Utvrdili su da postoji tesna veza
izme|u smrtnih slu~ajeva i slede}ih zdravstvenih preporuka:
1. Ne pu{ite.
2. Redovno ve`bajte.
3. Ne pijte alkohol ili to ~inite u minimalnim koli~inama.
4. Nastojte spavati sedam do osam sati dnevno.
5. Odr`avajte pravilnu telesnu te`inu.
6. Svakodnevno doru~kujte.
7. Ne jedite izme|u obroka.
[blmkv•dj
- [to su se ljudi pridr`avali manje navedenih faktora na~ina `ivota,
ve}a im je bila smrtnost.
- Samo je 5% onih koji su se dr`ali svih sedam pravila umrlo
tokom devetogodi{njeg razdoblja.
- U istom vremenu umrlo je 12 do 20% onih koji su se pridr`avali
tri ili manje pravila.
- Oni koji su se pridr`avali najve}eg broja navedenih zdravstvenih
navika, samo su upola bili izlo`eni riziku od invalidnosti u odnosu na
one koji ih se uop{te nisu pridr`avali.
- Mu{karci izme|u 60 i 94 godina starosti, koji su redovno doru~kovali i nisu jeli izme|u obroka, bili su upola manje izlo`eni riziku od
onih koji su preskakali doru~ak i grickali izme|u obroka.
P•fljwbob!evajob!ajwpub!j!{esbwtuwfof!obwjlf
(Istra`ivanje u Alamedi, SAD)
Broj zdravstvenih navika
0-3
4
5
6
7
Procenat umrlih u 9 godina
20
14
13
11
5
277