2. Родитељи детета које никако не може да се
смири, јурца унаоколо, пентра се тамо где
његови вршњаци не стижу ни погледом,
које све почиње , а ништа не завршава,
живе у убеђењу да је њихово дете живахно
и немирно и да ће се ускоро смирити.
https://youtu.be/aU2A2tjwnBs
3. Психолози сматрају да овакво понашање не
може да прође само од себе, већ захтева
стручну помоћ.
Често се не разликују немирно дете од детета
са ADHD синдромом.
5. 1. Претежно хиперактивно – Импулсивни тип
Обухвата хиперактивност и импулсивност,
али је дете углавном у стању да задржи
пажњу на одређеној ствари – активности.
6. 2. Претежни поремећај пажње – непажљиви
Деца су углавном слабо активна – пасивна.
Будући да не ометају активности на часу,
нити другу децу, често остају
непримећени, па су и симптоми
занемарени.
7. 3. Комбиновани тип
Обухвата недостатак пажње,
хиперактивност и импулсивност. Овај облик
је најчешћи облик овог понашања.
8. Психолози саветују родитељима,
васпитачима, учитељима и педагозима, да
пажљиво посматрају дете и да провере да ли
се за њега везују: импулсивност,
хиперактивност и селективна пажња.
Хиперактивно дете има ове особине које се
испољавају у свако време и у свакој прилици.
9. Симптоми непажње:
Има тешкоће у одржавању пажње приликом
израде задатака и у игри
Делује као да не слуша када му се неко директно
обрати
Не прати дате инструкције и не успева да заврши
задатке у школи до краја
Избегава или против своје воље учествује у
активностима које захтевају одржавање пажње
Редовно губи своје ствари и заборавља дневне
активности
10. Симптоми хиперактивности – импулсивности:
Често се врпољи, не може да седи на месту,
стално трља шакама, мешкољи се стопалима
Увек спреман за акцију, понаша се као да је
“укључен у струју”
Много прича
Одговара на питање и пре него што је оно дo
краја постављено
Прекида и упада у реч другима или се намеће
(у комуникацији или игри)
11. Хиперактивност није болест , већ само
поремећај који се уз добру стручну помоћ
и одговарајуће понашање околине може
ублажити или отклонити.
12. Хиперактивној деци потребно је пуно рада
и дисциплине. Подсећати их и усмеравати
да на време извршавају своје обавезе.
Похваљивати и и награђивати за лепо
понашање и избегавати грдње и казне.
13. Ова деца су полетна, искрена, спонтана,
наивна, пуна љубави , веома осетљива,
хумана и дарежљива.
Често имају осећај да су несхваћена и да
нигде не припадају. Својим понашањем
привлаче пажњу и због тога су често
“дежурни кривци”. То раде јер жуде за
љубављу, дружењем и прихватањем.
