SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 13
Џорџ Беркли (1685 – 1753)
•Ирски филозоф, бискуп Беркли, своје филозофско учење
посветио је побијању атеизма. Сматрао је да сваки атеизам
почива на материјализму: "Било би непотребно износити
колико је материјална супстанција била велики пријатељ
атеистима свих времена. Сви њихови чудовишни системи
зависе од ње тако видно и нужно да ако се једном уклони тај
угаони камен читава ће се зграда морати срушити до
темеља". Он је, у складу са реченим, покушао филозофски да
оповргне материјализам.
•Материјализам се у филозофском смислу разликује од
онога што је означено свакодневном употребом те речи.
Материјализам у филозофији значи становиште да постоји
само материја (физичка супстанција) и да је све изграђено
од материје. Свест, душа итд. за материјализам представљају
само комплексно организовану материју, или скуп веома
комплексних интеракција делова материје.
Материја
Да бисмо схатили како Беркли побија материјализам, морамо претходно
да разумемо шта су филозофи његовог времена схватали по материјом.
Под материјом се схватала:
Res extensa, ствар која се протеже, заузима простор, и чији се квалитети
"чврстоћа, протежност, облик, кретање, мировање или број" (Лок) могу
опазити чулима. Материја представља тварну или телесну супстанцију.
Док дух мисли или опажа, сама материја не мисли, односно не опажа.
Најважније својство материје, својство које ће Беркли побијати,
представља објективност материје. Материја (физичка или телесна
супстанција) постоји чак и када је нико не опажа, и када је нико не
мисли. (Рећи ћемо да, на пример, ми мислимо да клупе и столице у овој
учионици, постоје чак и када их нико не опажа, чак и када нико не
мисли на њих. Оне постоје објективно чак и када се ми не налазимо у
учионици.)
Насупрот материји стоји дух који опажа идеје. (За основна својства идеје,
види изнад о Џону Локу, поднаслов "Идеје". Садржај овог предавања се
не може разумети ако није познат Локов појам идеје!).
Идеје
• Од чега зависи егзистенција идеје према Локу?
• Постоји ли бол када га нико не опажа?
•
• Идеје су, за Барклија, једини предмет људске
спознаје: "Свакоме ко прегледа предмете људског
сазнања очигледно је да су они идеје које су стварно
• а) утиснуте у чула, или
• б) такве које су
• 1) опажене проматрањем страсти и радњи духа
• 2) створене памћењем и маштом".
Идеје
• Најважније својство идеја, својство на
које ће се Беркли ослонити, представља
субјективност идеја.
• "Свако ће допустити да ни наше мисли,
ни страсти ни идеје не постоје без духа
[односно да] не могу постојати друкчије
него у духу који их опажа" - баш као и бол
који постоји само када га неки дух осећа,
само у духу који га осећа.
"Постоји такође нешто што спознаје или опажа идеје, и
што врши различите радње [на њима]. То активно биће
које опажа јесте оно што зовем умом, духом, душом или
самим собом. Тим речима не означавам ниједну од
својих идеја, већ ствар која се од њих потпуно разликује,
у којој они постоје, или што је исто, којом се опажају; јер
постојање идеје састоји се у томе да буде опажена".
Дух
Комплекси идеја
• Претпоставимо да држим у руци јабуку, и да је загризем. Шта ја
у ствари опажам у тој ситуацији?
• Прво, ја опажам оно што је Лок називао примарним
квалитетима, тј. чврстоћа, протежност, облик, кретање,
мировање. У случају који разматрам, имам идеје овалног
облика, кретања када јабуку приносим устима, као и идеју
мировања, када јабука мирује у мојој руци.
• Такође, опажам оно што је Лок називао секундарним
квалитетима: боје, укусе, мирисе. У нашем посебном случају,
имам идеје зеленог и белог, киселог и слатког итд.
• Осим тога, све набројане идеје се међусобно прате у
простору и времену, и тиме сачињавају један комплекс
(скуп) идеја. Ако следим Барклија, тај комплекс идеја ја
називам једним именом и схватам као једну ствар.
свест
материја
свест
Сложена идеја
(предмет)
Означавамо је једним именом
И сматрамо једном ствари
Предмет Материја
Материја
не постоји
Према Барклију, међутим, материја, тј. јабука сама по себи
не постоји. Постоји само комплекс идеја у мом духу, које
означавам једним именом и схватам као једну ствар.
свест
материја
Материја не постоји
Комплексна (сложена) идеја
Ми ту идеју означавамо
једним именом
И сматрамо је једном ствари
За идеје смо већ констатовали да имају само субјективну
егзистенцију, тј. да њихово esse (j)est percipii, тј. да
постоје (esse) само ако их неки дух опажа, и у духу. Зато
Беркли каже да предмети постоје само ако су опажени.
Предмети, у ствари, представљају само комплексе идеја у
моме духу које називам једним именом и сматрам једном
ствари.
Бог
• "Идеје сензације јаче су, живље и
разговетније од идеја маште; оне такође
поседују постојаност, ред и сувислост и не
изазивају се случајно, као што се често
догађа с идејама које су последица људске
воље, већ су у правилном низу или реду".
Идеје сензације у наша чула утискује творац,
тј. Бог. Оне су јаче, имају више реда,
доследније су него идеје које је створила
наша машта, "али то није аргумент да оне
постоје изван нашег духа".
Природни закони
"Постављена правила или установљене
методе по којима дух од којег зависимо
изазива у нама чулне идеје, називају се
законима природе; а упознајемо их
искуством, које нас поучава да у
уређеном току ствари те и те идеје прате
такве и такве друге идеје".

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Mais procurados (20)

закони мишљења
закони мишљењазакони мишљења
закони мишљења
 
Metoda oksidoredukcije, Permanganometrija
Metoda oksidoredukcije, PermanganometrijaMetoda oksidoredukcije, Permanganometrija
Metoda oksidoredukcije, Permanganometrija
 
Termoregulacija 0
Termoregulacija 0Termoregulacija 0
Termoregulacija 0
 
2. Autotrofi i heterotrofi
2. Autotrofi i heterotrofi2. Autotrofi i heterotrofi
2. Autotrofi i heterotrofi
 
филозофија рационализма 2
филозофија рационализма 2филозофија рационализма 2
филозофија рационализма 2
 
Пластиди - Стефан Олујић
Пластиди - Стефан ОлујићПластиди - Стефан Олујић
Пластиди - Стефан Олујић
 
индуктивно закључивање
индуктивно закључивањеиндуктивно закључивање
индуктивно закључивање
 
Socijalizacija gimnazija
Socijalizacija gimnazijaSocijalizacija gimnazija
Socijalizacija gimnazija
 
2 суд подела
2 суд  подела2 суд  подела
2 суд подела
 
Svetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosintezeSvetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosinteze
 
Isidora Sekulic
Isidora SekulicIsidora Sekulic
Isidora Sekulic
 
Razlicite populacije cine zivotnu zajednicu
Razlicite populacije cine zivotnu zajednicuRazlicite populacije cine zivotnu zajednicu
Razlicite populacije cine zivotnu zajednicu
 
Naelektrisanje
NaelektrisanjeNaelektrisanje
Naelektrisanje
 
Fotosinteza.pdf
Fotosinteza.pdfFotosinteza.pdf
Fotosinteza.pdf
 
7 kolicina toplote i unutrasnja energija
7 kolicina toplote i unutrasnja energija7 kolicina toplote i unutrasnja energija
7 kolicina toplote i unutrasnja energija
 
појам и врсте дефиниције1
појам и врсте дефиниције1појам и врсте дефиниције1
појам и врсте дефиниције1
 
Uslovi za život
Uslovi za životUslovi za život
Uslovi za život
 
Ekosistem
EkosistemEkosistem
Ekosistem
 
Osobine živih bića
Osobine živih bićaOsobine živih bića
Osobine živih bića
 
Iluzije
IluzijeIluzije
Iluzije
 

Destaque

Antička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacijaAntička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacijaanabgd
 
Prezentacija u nastavi filozofije
Prezentacija u nastavi filozofijePrezentacija u nastavi filozofije
Prezentacija u nastavi filozofijeMilos Jeremic
 
методе дефинисања
методе дефинисањаметоде дефинисања
методе дефинисањаfilozofskaazbuka
 
врсте дефиниције
врсте дефиницијеврсте дефиниције
врсте дефиницијеfilozofskaazbuka
 
френсис бекон (1561 1626)
френсис  бекон (1561 1626)френсис  бекон (1561 1626)
френсис бекон (1561 1626)filozofskaazbuka
 
Philosophical counseling
Philosophical counselingPhilosophical counseling
Philosophical counselingMilos Jeremic
 
филозофија у доба просветитељства
филозофија у  доба просветитељствафилозофија у  доба просветитељства
филозофија у доба просветитељстваfilozofskaazbuka
 
дефиниција и класификација 1
дефиниција и класификација 1дефиниција и класификација 1
дефиниција и класификација 1filozofskaazbuka
 

Destaque (14)

Antička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacijaAntička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacija
 
Prezentacija u nastavi filozofije
Prezentacija u nastavi filozofijePrezentacija u nastavi filozofije
Prezentacija u nastavi filozofije
 
методе дефинисања
методе дефинисањаметоде дефинисања
методе дефинисања
 
врсте дефиниције
врсте дефиницијеврсте дефиниције
врсте дефиниције
 
френсис бекон (1561 1626)
френсис  бекон (1561 1626)френсис  бекон (1561 1626)
френсис бекон (1561 1626)
 
појам 1
појам 1појам 1
појам 1
 
шта је појам
шта је појамшта је појам
шта је појам
 
Philosophical counseling
Philosophical counselingPhilosophical counseling
Philosophical counseling
 
врсте судова
врсте судоваврсте судова
врсте судова
 
паскал 2
паскал 2паскал 2
паскал 2
 
фихте
фихтефихте
фихте
 
SOFija
SOFijaSOFija
SOFija
 
филозофија у доба просветитељства
филозофија у  доба просветитељствафилозофија у  доба просветитељства
филозофија у доба просветитељства
 
дефиниција и класификација 1
дефиниција и класификација 1дефиниција и класификација 1
дефиниција и класификација 1
 

Semelhante a џорџ беркли

филозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпиристафилозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпиристаfilozofskaazbuka
 
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologijeKogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologijeGoran S. Milovanovic
 
хеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофијахеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофијаfilozofskaazbuka
 
филозофија у апологетици и гностицизму копија
филозофија у апологетици и гностицизму   копијафилозофија у апологетици и гностицизму   копија
филозофија у апологетици и гностицизму копијаfilozofskaazbuka
 
Рационализам - Богдан Мицић.pptx
Рационализам - Богдан Мицић.pptxРационализам - Богдан Мицић.pptx
Рационализам - Богдан Мицић.pptxBogdanMicic
 
име и појам филозофије
име и појам  филозофијеиме и појам  филозофије
име и појам филозофијеfilozofskaazbuka
 
didaktika i pedagogija
didaktika i pedagogijadidaktika i pedagogija
didaktika i pedagogijaA. D.
 
42714791 religija-soc
42714791 religija-soc42714791 religija-soc
42714791 religija-socapis01
 
Subjektivno
SubjektivnoSubjektivno
Subjektivnokovlad
 
однос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науциоднос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науциfilozofskaazbuka
 
Предмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptxПредмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptxSenkaTodorovic
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxJobKir1
 
људске побуде за филозофско истраживање
људске побуде за филозофско истраживањељудске побуде за филозофско истраживање
људске побуде за филозофско истраживањеfilozofskaazbuka
 

Semelhante a џорџ беркли (17)

филозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпиристафилозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпириста
 
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologijeKogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologije
 
хеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофијахеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофија
 
филозофија у апологетици и гностицизму копија
филозофија у апологетици и гностицизму   копијафилозофија у апологетици и гностицизму   копија
филозофија у апологетици и гностицизму копија
 
кант и фихте 2
кант и фихте  2кант и фихте  2
кант и фихте 2
 
Рационализам - Богдан Мицић.pptx
Рационализам - Богдан Мицић.pptxРационализам - Богдан Мицић.pptx
Рационализам - Богдан Мицић.pptx
 
име и појам филозофије
име и појам  филозофијеиме и појам  филозофије
име и појам филозофије
 
didaktika i pedagogija
didaktika i pedagogijadidaktika i pedagogija
didaktika i pedagogija
 
42714791 religija-soc
42714791 religija-soc42714791 religija-soc
42714791 religija-soc
 
Subjektivno
SubjektivnoSubjektivno
Subjektivno
 
однос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науциоднос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науци
 
Предмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptxПредмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptx
 
Misterije sveta2
Misterije sveta2Misterije sveta2
Misterije sveta2
 
Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
 
људске побуде за филозофско истраживање
људске побуде за филозофско истраживањељудске побуде за филозофско истраживање
људске побуде за филозофско истраживање
 
Mirce elijade
Mirce elijadeMirce elijade
Mirce elijade
 

Mais de filozofskaazbuka

НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...
НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...
НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...filozofskaazbuka
 
Логочке грешке
Логочке грешкеЛогочке грешке
Логочке грешкеfilozofskaazbuka
 
Закључивање - врсте
 Закључивање - врсте Закључивање - врсте
Закључивање - врстеfilozofskaazbuka
 
ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1
ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1
ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1filozofskaazbuka
 
Закључивање по аналогији
Закључивање по аналогијиЗакључивање по аналогији
Закључивање по аналогијиfilozofskaazbuka
 
полисилогизам
полисилогизамполисилогизам
полисилогизамfilozofskaazbuka
 
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизмихипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизмиfilozofskaazbuka
 
Непосредан закључак
Непосредан закључак  Непосредан закључак
Непосредан закључак filozofskaazbuka
 
томас хобс политичка филозофија
томас хобс   политичка филозофијатомас хобс   политичка филозофија
томас хобс политичка филозофијаfilozofskaazbuka
 
индуктивно закључивање 2
индуктивно закључивање 2индуктивно закључивање 2
индуктивно закључивање 2filozofskaazbuka
 
судови по сложености
судови по сложеностисудови по сложености
судови по сложеностиfilozofskaazbuka
 
логичке грешке
логичке грешкелогичке грешке
логичке грешкеfilozofskaazbuka
 
услови прихватљивости индуктивног закључка
услови прихватљивости индуктивног закључкауслови прихватљивости индуктивног закључка
услови прихватљивости индуктивног закључкаfilozofskaazbuka
 

Mais de filozofskaazbuka (19)

НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...
НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...
НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ ...
 
Доказ
ДоказДоказ
Доказ
 
Логочке грешке
Логочке грешкеЛогочке грешке
Логочке грешке
 
Закључивање - врсте
 Закључивање - врсте Закључивање - врсте
Закључивање - врсте
 
ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1
ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1
ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ-1
 
Закључивање по аналогији
Закључивање по аналогијиЗакључивање по аналогији
Закључивање по аналогији
 
полисилогизам
полисилогизамполисилогизам
полисилогизам
 
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизмихипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
 
с у д увод
с  у  д    уводс  у  д    увод
с у д увод
 
сократ 1
сократ   1сократ   1
сократ 1
 
софисти 1
софисти 1софисти 1
софисти 1
 
врсте судова2
врсте судова2врсте судова2
врсте судова2
 
Непосредан закључак
Непосредан закључак  Непосредан закључак
Непосредан закључак
 
томас хобс
томас хобстомас хобс
томас хобс
 
томас хобс политичка филозофија
томас хобс   политичка филозофијатомас хобс   политичка филозофија
томас хобс политичка филозофија
 
индуктивно закључивање 2
индуктивно закључивање 2индуктивно закључивање 2
индуктивно закључивање 2
 
судови по сложености
судови по сложеностисудови по сложености
судови по сложености
 
логичке грешке
логичке грешкелогичке грешке
логичке грешке
 
услови прихватљивости индуктивног закључка
услови прихватљивости индуктивног закључкауслови прихватљивости индуктивног закључка
услови прихватљивости индуктивног закључка
 

џорџ беркли

  • 2. •Ирски филозоф, бискуп Беркли, своје филозофско учење посветио је побијању атеизма. Сматрао је да сваки атеизам почива на материјализму: "Било би непотребно износити колико је материјална супстанција била велики пријатељ атеистима свих времена. Сви њихови чудовишни системи зависе од ње тако видно и нужно да ако се једном уклони тај угаони камен читава ће се зграда морати срушити до темеља". Он је, у складу са реченим, покушао филозофски да оповргне материјализам. •Материјализам се у филозофском смислу разликује од онога што је означено свакодневном употребом те речи. Материјализам у филозофији значи становиште да постоји само материја (физичка супстанција) и да је све изграђено од материје. Свест, душа итд. за материјализам представљају само комплексно организовану материју, или скуп веома комплексних интеракција делова материје.
  • 3. Материја Да бисмо схатили како Беркли побија материјализам, морамо претходно да разумемо шта су филозофи његовог времена схватали по материјом. Под материјом се схватала: Res extensa, ствар која се протеже, заузима простор, и чији се квалитети "чврстоћа, протежност, облик, кретање, мировање или број" (Лок) могу опазити чулима. Материја представља тварну или телесну супстанцију. Док дух мисли или опажа, сама материја не мисли, односно не опажа. Најважније својство материје, својство које ће Беркли побијати, представља објективност материје. Материја (физичка или телесна супстанција) постоји чак и када је нико не опажа, и када је нико не мисли. (Рећи ћемо да, на пример, ми мислимо да клупе и столице у овој учионици, постоје чак и када их нико не опажа, чак и када нико не мисли на њих. Оне постоје објективно чак и када се ми не налазимо у учионици.) Насупрот материји стоји дух који опажа идеје. (За основна својства идеје, види изнад о Џону Локу, поднаслов "Идеје". Садржај овог предавања се не може разумети ако није познат Локов појам идеје!).
  • 4. Идеје • Од чега зависи егзистенција идеје према Локу? • Постоји ли бол када га нико не опажа? • • Идеје су, за Барклија, једини предмет људске спознаје: "Свакоме ко прегледа предмете људског сазнања очигледно је да су они идеје које су стварно • а) утиснуте у чула, или • б) такве које су • 1) опажене проматрањем страсти и радњи духа • 2) створене памћењем и маштом".
  • 5. Идеје • Најважније својство идеја, својство на које ће се Беркли ослонити, представља субјективност идеја. • "Свако ће допустити да ни наше мисли, ни страсти ни идеје не постоје без духа [односно да] не могу постојати друкчије него у духу који их опажа" - баш као и бол који постоји само када га неки дух осећа, само у духу који га осећа.
  • 6. "Постоји такође нешто што спознаје или опажа идеје, и што врши различите радње [на њима]. То активно биће које опажа јесте оно што зовем умом, духом, душом или самим собом. Тим речима не означавам ниједну од својих идеја, већ ствар која се од њих потпуно разликује, у којој они постоје, или што је исто, којом се опажају; јер постојање идеје састоји се у томе да буде опажена". Дух
  • 7. Комплекси идеја • Претпоставимо да држим у руци јабуку, и да је загризем. Шта ја у ствари опажам у тој ситуацији? • Прво, ја опажам оно што је Лок називао примарним квалитетима, тј. чврстоћа, протежност, облик, кретање, мировање. У случају који разматрам, имам идеје овалног облика, кретања када јабуку приносим устима, као и идеју мировања, када јабука мирује у мојој руци. • Такође, опажам оно што је Лок називао секундарним квалитетима: боје, укусе, мирисе. У нашем посебном случају, имам идеје зеленог и белог, киселог и слатког итд. • Осим тога, све набројане идеје се међусобно прате у простору и времену, и тиме сачињавају један комплекс (скуп) идеја. Ако следим Барклија, тај комплекс идеја ја називам једним именом и схватам као једну ствар.
  • 9. свест Сложена идеја (предмет) Означавамо је једним именом И сматрамо једном ствари Предмет Материја Материја не постоји
  • 10. Према Барклију, међутим, материја, тј. јабука сама по себи не постоји. Постоји само комплекс идеја у мом духу, које означавам једним именом и схватам као једну ствар. свест материја Материја не постоји Комплексна (сложена) идеја Ми ту идеју означавамо једним именом И сматрамо је једном ствари
  • 11. За идеје смо већ констатовали да имају само субјективну егзистенцију, тј. да њихово esse (j)est percipii, тј. да постоје (esse) само ако их неки дух опажа, и у духу. Зато Беркли каже да предмети постоје само ако су опажени. Предмети, у ствари, представљају само комплексе идеја у моме духу које називам једним именом и сматрам једном ствари.
  • 12. Бог • "Идеје сензације јаче су, живље и разговетније од идеја маште; оне такође поседују постојаност, ред и сувислост и не изазивају се случајно, као што се често догађа с идејама које су последица људске воље, већ су у правилном низу или реду". Идеје сензације у наша чула утискује творац, тј. Бог. Оне су јаче, имају више реда, доследније су него идеје које је створила наша машта, "али то није аргумент да оне постоје изван нашег духа".
  • 13. Природни закони "Постављена правила или установљене методе по којима дух од којег зависимо изазива у нама чулне идеје, називају се законима природе; а упознајемо их искуством, које нас поучава да у уређеном току ствари те и те идеје прате такве и такве друге идеје".