2. О Светом Сави
Свети Савa је био српски принц, монах,
игуман манастира Студенице,
књижевник, дипломата и први
архиепископ Српске православне
цркве. Рођен је као Растко Немањић,
најмлађи син великог жупана Стефана
Немање, и брат краљева Вукана и
Стефана Првовенчаног.
4. Свети Сава и разбојници
Једанпут Свети Сава припреми топле хлебове, натовари манастирске
мазге, и узевши уз њих слуге за сапутнике, дубоко у ноћ крену на пут,
пешачећи сам пред њима босоног, журећи се да нахрани по пустињи
усамљене подвижнике. Јер беше свети Велики пост. а тај дан беше
субота, па самилосни царевић хиташе да их угости топлим хлебом
желећи од њих примити топле молитве. Али га у месту званом
Милопотам нападоше разбојници и заробише. Упитан од разбојника, ко
је и од ког је манастира, он све по истини одговори. Говорећи ово, он
из дубине срца призва у помоћ бескрајну милост Божју и, уздајући се у
молитву и веру светих, он одмах би ослобођен, јер се разбојници
смиловаше, па га побућени Богом отпустише са свима. И тако у време
у које жељаше донесе хлеба преподобнима, и говораше им:
„Молитвама вашим избави нас Бог из руку непријатеља наших“.
Разбојници пак после, тргнувши се као из неког бунила, говораху: „Шта
нам би те испустисмо онога младића и оне са њим, као да смо били
без свести? Да ли је то неки маћионичар или уистини Божји човек, те га
тако без икакве пакости сачува Бог од нас?
5.
6. У 6. веку је у манастиру у Палестини живео Свети Сава Освећени који је рекао да
ће после много времена у тај манастир доћи са запада један царски младић
монах, по имену такође Сава, и да њему за благослов треба дати свету икону
Млекопитатељнице, а такође и игумански жезал његов. Од тада прође доста
времена, око седамсто година, после пет векова, 1217. године, у Лавру као
прост монах, поклоник, долази царски син, свети Сава, из Манастира
Хиландара. Док се он поклањао гробу истоименог светог Саве Освећеног,
игумански штап је пао са свог места. Изненађени, манастирски оци затражише
да се обавесте о непознатом монаху-поклонику. Тако сазнаше да се зове Сава и
да је царски син. Сумњајући, међутим, још увек и двоумећи се да ли да испуне
завештење свог ктитора, светог Саве Освећеног, они вратише игумански штап
на његово место и причврстише га. Следећег дана свети Сава се поклони и
други пут пред гробом и игумански штап опет паде. Тако се разрешила свака
сумња и монаси одмах светом Сави дадоше игумански штап, икону
„Млекопитатељницу” и „Тројеручицу”.
Игумански штап и иконе