О Економском савету ДСС Економски савет формиран је 30. јуна 2008. године одлуком Председништва ДСС. Савет је конституисан у намери да се политика и програмска начела на којима почива Демократска странка Србије, а то су у првом реду посвећеност развоју демократског друштва кроз изградњу стабилних институција и поштовање принципа владавине права, развије и унапређује економски део програма Странке, који даје одговоре на све изазове са којима се суочава Србија у процесу транзиције и развоја тржишне економије. Улога Савета јесте да формулише стратешке правце и активности ДСС у области економије и одрживог економског развоја, те да даје предлоге и сугестије председнику Странке, председништву, посланичкој групи ДСС, окружним и општинским одборима. Оперативни задаци Економског савета ДСС су: израда предлога реформских закона у области економије; израда предлога измена и допуна постојећих закона у области економије; анализа и критичка оцена предложених економских закона од стране Владе других странака, невладиних организација и других предлагача; промовисање ставова странке у вези са најзначајнијим економским питањима у земљи, Европској Унији и у другим земљама света; комуникација и координација рада са институцијама од значаја за економски развој Србије (државне агенције, коморе, удружења привредника и сл.); формирање и кадровско јачање радних тела. У оквиру Економског савета ДСС формирано је 9 радних тела, као помоћних органа и то су Радно тело за рударство и енергетику, Радно тело за пољопривреду и шумарство, Радно тело за науку, Радно тело за трговину и међународне економске односе, Радно тело за финансије, Радно тело за привреду и индустрију, Радно тело за инфраструктуру и равномерни регионални развој, Радно тело за социјалну заштиту и стандард становништва и Радно тело за јавну управу. При формулисању делокруга радних тела водило се рачуна да све кључне области економије буду обухваћене, али да се у исто време постигне потребна ефикасност и ефективност. Такође, формиран је ШИРИ САСТАВ Економског савета и њега, поред чланова именованих од стране Преседништва, чине чланови које су предложили Окружни одбори странке. Економски савет у ширем саставу

1. Програм
развојa Србије
у условима економске кризе
2009 – 2012. година

3. Програм развојa Србије
у условима економске кризе
2009 – 2012. година
Београд
децембар, 2008. године
..............................................................................................................................
..............................................................................................................................

4. САДРЖАЈ
1. Промене у Полазним оСновама Политике економСког развоја
реПублике Србије у уСловима економСке кризе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.1. Финансијска криза је постала економска криза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.2. Адекватна терапија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2. начела економСке Политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.1. Циљеви економске политике за период 2008 – 2012. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.1.1. Стандард грађана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.1.2. Повећање инвестиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.1.3. Конкурентност домаће привреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3. кЉучне мере економСког Програма у уСловима економСке кризе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3.1. Формирање националног економског савета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3.2. Формирање интервентног фонда за подршку предузећима директно
погођених економском кризом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3.3. Повећање субвенција пољопривреди за 100%. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3.4. Субвенцинирање 50% камата за развојне и извозне пројекте предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.5. Имплементација нафтно – гасног аранжмана са Руском федерацијом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.6. Реалан и стабилан курс динара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.7. Повлашћени статус за домаће произвођаче у поступцима јавних набавки . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3.8. Концесије уместо задуживања за реализацију инфраструктурних пројеката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3.9. Приватно-јавно партнерство (Private Public Partnership)
за реализацију развојних пројеката јавних предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.10. Склапање међудржавног споразума за реализацију робно-новчаног кредита
Руске Федерације у висини од 4 милијарде евра, у току 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.11. Отварање 10 трговачких представништава у републикама Руске Федерације,
у Кини, Индији и земљама Блиског Истока . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.12. Смањење распона пензија са 10:1 на 7:1 у току 2009. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
3.13. Међудржавни уговори о узајамним гаранцијама за извршење и наплату извозних уговора . . . . . 30
3.14. Дунав као коридор запошљавања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
3.15. Излазак државе из посла са Фијатом и прерасподела средстава за подршку домаћим МСПП,
уз максималне подстицаје Фијату за гринфилд инвестицију или приватизацију Заставе . . . . . . . . . 30
3.16. Мораторијум на одлуку о једностраној примени СПП . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
3.17. Социјална заштита грађана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
4. економија и финанСије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.1. Буџет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
4.2. Пореска политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
4.3. Монетарна политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
4.4. Међународно задуживање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
4.5. Унапређење извоза и смањење спољнотрговинског дефицита . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
4.6. Финансијска тржишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
5. радна меСта као Приоритет. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
5.1. Отварање нових радних места. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
5.2. Конкурентност кроз подизање квалитета и продуктивности рада и зарада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
5.3. Социјални дијалог и социјални пакт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

5. 6. Социјална заштита грађана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
6.1. Унапређење положаја пензионера и старих особа, младих, жена, инвалида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
6.2. Решавање питања избеглица и повратка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
7. евроПСке интеграције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
8. борба Против коруПције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
9. Стране директне инвеСтиције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
9.1. Подстицаји страним улагањима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
9.2. Приватизација јавног сектора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
10. економСки развој СрПСке заједнице на коСову и метохији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
11. Предузетништво и развој малих и Средњих Предузећа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
12. развој образовања и научно – иСтраживачког рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
13. равномерни регионални развој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
14. ПоЉоПривреда, шумарСтво и водоПривреда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
14.1. Пољопривреда. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
14.2. Шумарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
14.3. Водопривреда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
15. енергетика и рударСтво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
15.1. Гасна привреда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
15.2. Нафтна привреда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
15.3. Производња електричне енергије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
15.4. Пренос електричне енергије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
15.5. Научна истраживања и иновације у области енергетике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
16. Саобраћај и телекомуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
16.1. Телекомуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
16.2. Железнички саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
16.3. Друмски саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
16.4. Аутопут Хоргош-Пожега . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
16.5. Паневропски Коридор X . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
16.6. Авио – саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
16.7. Водни саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
17. трговина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
18. туризам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
19. економСки оПоравак наменСке индуСтрије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

7. Програм развојa Србије
у условима економске кризе
2008 – 2012. година
1/ Промене у Полазним
оСновама Политике
економСког развоја
реПублике Србије у
уСловима економСке кризе

9. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
1.1. финансијска криза је постала економска криза
Криза која потреса цео свет, која је почела као финансијска, до данас је постала дубока економска
криза. Појавни облици кризе представљени кроз банкротства великих банака, осигуравајућих кућа и
колапса берзанских показатеља, данас су прерасли финансијски сектор и захватили све гране при-
вреде и то у најконкурентнијим земљама. Њен опсег и дубина су допринели да њен ток више није
забрињавајући само за појединачне компаније, или гране, већ за целокупне националне економије.
Финансијске интервненције, које су предузимале владе најразви јенијих земаља, од неколико хи-
љада милијарди долара нису дале очекиване резултате, већ се наставља суноврат на финансијском
тржишту. Дневно више десетина хиљада људи остаје без посла, индустријски гиганти бележе стални
пад продаје, који ће се рефлектовати на повећање губитака у пословању.
Потпуно је јасно да ће ово бити дубока криза са великим опсегом, да ће захватити све земље и све
врсте делатности, али ова криза има још једну забрињавајућу особину, а то је да ће бити дуготрајна.
Основано се може закључити да се њено смиривање не може очекивати пре 2010 године. С друге
стране, предвиђања у вези са трајањем кризе не дају за право креаторима економске политике Ср-
бије да оклевају са дефинисањем и имплементацијом програма њеног превазилажења, што актуелна
власт упорно чини, почев од тренутка изношења пројекција да нас ова економска криза неће ни
захватити.
У садашњим условима је неопходно развити и применити свеобухватан програм санације последица
економске кризе и редефинисати развојне приоритете земље у складу са новим околностима. Про-
грам који ће се развити мора јасно направити разлику између хитних, санационих, краткорочних и
планираних развојних мера.
У околностима глобалног пада тражње, повећаних камата и отежаних услова доласка до кредитних
средстава, потребно је много више од предузимања низа неповезаних мера и издвајања средстава
из буџета за социјалне намене. Потребан је нови развојни програм, који има визију, адекватне про-
јекте и ефикасне институције за њихову реализацију.
Коалиција Демократска странка Србије – Нова Србија – Народна Партија је у свом економском про-
граму, промовисаном пре осам месеци, изнела низ мера чија примена би до данас обезбедила већу
конкурентност домаћих компанија, већи обим инвестиција и стабилан раст животног стандарда гра-
ђана, чак и у овим условима. Вођени тим уверењем и одговорношћу према стању у нашој привреди и
економији земље, припремили смо Економски програм ДСС у условима економске кризе за период
од 2008.-2012. године, који представља континуитет у погледу циљева економског развоја које смо
усвојили, али садржи и низ мера и пројеката адекватних ситуацији у којој се налазимо.
1.2. адекватна терапија
Да би се адекватно реаговало на ову највећу економску кризу, а она је највећа јер не постоје примери
овакве криза до сада, потребно је схватити шта је економија са теоретског, али и практичног аспекта.
..............................................................................................................................
08-09
..............................................................................................................................

10. економија је као наука и као практична вештина најсличнија медицини и то из основног разлога
што су кључне способности у овим областима базиране на искуству. У случају тешке болести, људи
се опредељују за искусне и доказане лекаре, а не за почетнике, који први пут виде неку болест. Тако
је и у економији јер се не може очекивати да ће се решавањем економских болести и кризних ситу-
ација бавити неко ко нема искуства у вођењу земље, у привреди и искуство пословања у кризним
моментима.
Постављање адекватне дијагнозе и преписивање терапије захтева способност закључивања на осно-
ву претпоставки, а вероватноћа да закључивање буде исправно се повећава са фактором искуства.
Очигледан недостатак искуства и знања неопходних да се суочи са изазовима кризе, садашња власт
повећава компромисима који обезбеђују оперативност функционисања инстиутција државе, уместо
да је то време усмерила на дијалог са привредом, банкама и другим институцијама од значаја за еко-
номију земље.
Превазилажење таквог стања видимо у формирању тимова састављених од представника Владе,
привредника и банкара, чиме би се обезбедила ефикасна комуникација између кључних актера еко-
номских токова и баланс мера који би био од користи, не само за привреду и државу, већ и за све
запослене и све грађане Србије.
Коалиција Демократска странка Србије – Нова Србија – Народна Партија има кадровски потенцијал
у људима који имају и искуство и знања из привреде и политике, довољна да се програми решавања
кризних ситуација реализују на најефикаснији начин. Коалиција Демократска странка Србије – Но-
ва Србија – Народна Паартија има лидерско искуство и потврђену способност да ефикасно делује у
најтежим условима, почев од оних са којима смо се ефикасно суочили у погледу заштите интегритета
и суверенитета Србије, па до тога да је, у време мандата Војислава Коштунице, Србија понела епитет
земље лидера у реформама. Имамо програм који може обезбедити очекивани економски раст и у
условима економске кризе јер није ограничен наметнутим клишеима глобалних токова и нереалним
обећањима на уну трашњем и међународном плану.

11. Програм развојa Србије
у условима економске кризе
2008 – 2012. година
2/ наче ла економСке
Политике

13. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
Наш циљ је јака држава, стабилно и напредно друштво и богати појединци које живе од свога рада
и иницијативе. Залажемо се за правну државу и владавину права јер су они предуслов за економски
развој Србије и зато ћемо наставити борбу за њихову изградњу.
Текућа економска криза нас је још више учврстила у нашим опредељењима за остваривање раније
постављених приоритета економске политике. Прилагођавања и промене у програму који смо пред-
ставили се односе на мере и инструменте чијом применом је могуће у условима економске кризе
остварити постављене циљеве. Многе од мера су пре свега ослоњене на функције ефикасне владе и
државних инситутција, али за друге ће бити неопходно издвајање реалних финансијских средстава. У
оквиру економских начела којих ћемо се придржавати у вођењу економске политике у условима еко-
номске кризе приоритет је дат нефинансијским, али је непосредно указано и на финансијске мере.
Корупција је штетна појава за наше друштво јер представља једну од основних кочница његовом
економском и свеукупном развоју. Зато ћемо наставити беспоштедну борбу против корупције и при-
вредног криминала.
Основни предуслов економског просперитета привреде и сваког грађанина јесте очување државног
суверенитета и територијалног интегритета Србије, укључивање наше привреде у процесе европ-
ских интеграција, као и привредна сарадња са свим другим земљама света.
Сви грађани Србије без обзира на то у којој покрајини, округу или општини да живе морају имати
непосредне користи од привредног и укупног друштвеног напретка. Зато је брига о равномерном
регионалном развоју свих делова Србије наша звезда водиља у изради свих наших стратегија, про-
грама и пројеката.
Борићемо се посебно за напредак и бољи живот нашег народа на Косову и Метохији. Циљеви су нам
економска интеграција српске заједнице са економским токовима у осталим деловима Републике
Србије, унапређење квалитета живота становништва, односно, смањење сиромаштва српске зајед-
нице на Косову и Метохији и заустављање исељавања и повратак припадника српске заједнице на
Косово и Метохију.
Циљ нам је изградња савремене инфраструктуре која чини основни предуслов за економски развој.
Наставићемо са изградњом собраћајне, енергетске и друге инфраструктуре, пре свега аутопута Хор-
гош – Пожега и Коридора 10, магистралног гасовода Јужни ток, али и нафтовода, електрана и других
енергетских објеката који ће нам обезбедити економску сигурност и поузданост у снабдевању енер-
гентима.
Подржавамо здраву и просперитетну економију која је могућа једино ако постоји избалансирана
политика јавних финансија. Политика смањивања буџетских расхода је основа за смањивање поре-
ских и других државних захватања из привреде што директно утиче на њену домаћу и међународну
конкурентност.
Незапосленост је један од најозбиљнијих проблема са којим се Србија суочава јер има несагледиве
последице по заједницу у целини, на незапослена лица и њихове породице, доводи до исељавања
..............................................................................................................................
12-13
..............................................................................................................................

14. наче ла економСке Политике
младих и може знатно да ослаби привреду земље. С обзиром на то да економски развој и виши живот-
ни стандард спадају у најважније циљеве за које се залажемо, смањићемо незапосленост путем подсти-
цања производње и извоза, оснивања малих, породичних фирми и услова за профитабилно и одрживо
бављење пољопривредном производњом у руралним срединама. Важна полуга у остваривању овог
циља јесте инсистирање на примени концепта перманентног образовања и доживотног учења.
Сматрамо да процес приватизације треба завршити без одлагања, поштујући при том принципе еко-
номске рационалности и социјалне правде. У поступку приватизације нужно је водити рачуна о дуго-
вањима државе према грађанима. Из приватизационих средстава неопходно је попунити пензионе
фондове и заштитити интересе старих власника. У процесу приватизације морају се, такође, пошто-
вати и обавезе раздужења према иностранству. Уз програме реструктуирања великих предузећа де-
финисаћемо применљиве програме развоја малих и средњих предузећа.
Ствараћемо услове за развој малих и средњих предузећа и предузетништва јер то представљаја
покретачку снагу економског развоја. Стимулишу приватно власништво и предузетничке вештине,
флексибилна су и могу се брзо прилагодити осцилацијама на тржишту. Развијаћемо туризам, тргови-
ну и услуге јер сматрамо да Србија у овим сегментима има много тога да понуди.
Деловањем на политичком и економском плану стварамо простор за утицај људи који ће профе-
сионално, стручно и одговорно обављати државне функције. Желимо да јавна управа буде сервис
свих грађана у Србији и да буде децентрализована, деполитизована и професионализована. Држав-
на управа мора бити рационална, модерна и пре свега ефикасна, јер је само тако у служби својих
грађана и њихових интереса.
Коалиција Демократска странка Србије – Нова Србија – Народна Партија подржава Србију једнаких
могућности за све и Србију солидарности. Солидарност је вредност за коју се посебно залажемо
зато што учвршћује међусобно поверење, одговорност и сигурност грађана и зато што нас повезује
са државама које имају развијену демократску традицију, односно државама са највишим степеном
социјалне одговорности. Залагаћемо се за повећање бриге и побољшање социјалног положаја ста-
рих особа, посебно пензионера, који су својим минулим радом допринели стварању великог дела
вредности постојећих предузећа и институција.
Настављамо да развијамо пољопривреду која има позитиван утицај на стандард грађана и спољно-
трговински биланс земље, како би постала још успешнији сектор српске привреде. Развијаћемо ту-
ризам, трговину и услуге јер сматрамо да Србија у овим сегментима има значајне и још неискоришће-
не ресурсе. Подржаћемо даљи раст индустријске производње и конкурентности наших предузећа,
ради повећања извоза и унапређења квалитета производа на домаћем тржишту.
2.1. циљеви економске политике за период 2008 – 2012. године
Имајући у виду промене услова у којима држава, њене институције и привреда остварују своје улоге, мо-
же се рећи да ипак није дошло до промена кључних циљева економске политике за чије спровођење се
залажемо. Сада је, више него икада пре, све снаге потребно усмерити на пораст стандарда грађана, који је
..............................................................................................................................
ДСС – НС – НП
..............................................................................................................................

15. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
предуслов њихове економске слободе и развоја демократије. Основне претпоставке остварења тог ци-
ља видимо у порасту инвестиционе активности унапређењу конкурентности наших предузећа.
2.1.1. Стандард грађана
У протеклом периоду и поред значајног пораста БДП, животни стандард није доживео довољан раст
да би грађани могли да буду задовољни. Један од разлога незадовољства грађана је чињеница да су
поједини трошкови живота брже расли од њихових примања. Цене појединих производа су расле
несразмерно њиховом кретању на тржиштима у региону и у најразвијанијим земљама, што указује да
је њихова контрола и снижавање, путем јачања конкуренције на домаћем тржишту, један од преду-
слова раста животног стандарда грађана.
Само на основу ефикасне конкурентне економије домаћих предузећа и пољопривреде, може се га-
рантовати високи стандард и социјална сигурност наших грађана.
У условима економске кризе када се сви боре за ограничавање пада стандарда, ми предлажемо ак-
тивну економску политику која ће омогућити биљитак за сваког грађанина, без обзира да ли је он:
привредник, предузетник, запослени, пензионер или издржавано лице.
У овим сложеним условима, програм економског развоја мора бити такав да обухвати и мере које
ће обезбедити смањење последица деловања економске кризе, на оне који ће њом бити директно
погођени. С друге стране, морамо предложити и одређени број унапређених мера за стварање при-
лика за раст зарада, праведнију расподелу пензија и социјалних давања из буџета.
Програм који предлажемо, у домену унапређења стандарда грађана, треба да обезбеди да се оствари:
• Раст БДП изнад просека региона, 5% годишње 2009/10 и 6,5% у 2011/12 години,
• Раст реалног нивоа зарада 3% изнад нивоа инфлације
• Смањење незапослености за трећину до 2012. године, на ниво од 12%
• Квартално усклађивање нивоа пензија са растом трошкова живота
• Већа социјална сигурност деце, старих и трудница
Остварење постављених циљева ће омогућити предузимање следећих мера:
• стриктна примена колективних уговора и заштита права радника на рад и зараду,
• промена одредби о расподели пензија - пензионерима са најнижим примањима повећати ко-
ефицијент раста пензија, на рачун ограничавања раста највиших пензија, без промене укупне
масе пензија. Распон од 1 : 10 између најмање и највише пензије треба смањити на највише 1 :
7, на основу нове скале усклађивања у току 2009. године, чиме би се обезбедило да се пензија
никоме на смањује, већ да најмање пензије најбрже расту,
• политика цена јавних услуга и енергената заснована на усклађености раста примања и стан-
дарда грађана
• стриктна контрола и регулација цена основних животних намирница путем интервентних уво-
за прецењених производа на домаћем тржишту (млеко, месо, кућна хемија, бела техника),
..............................................................................................................................
14-15
..............................................................................................................................

16. наче ла економСке Политике
• увођење нових трговинских ланаца на тржиште Србије ради поспешивања конкуренције и
смањења трговинских маржи,
• борба против корупције.
2.1.2. Повећање инвестиција
Економска криза, која је тек пред нама, ће као највећу последицу имати губитак поверења, односно си-
гурности инвеститора за свој капитал. Неповерење и несигурност које она изазива посебно је изражено
према улагањима у земљама са високим ризиком и нестабилношћу, каква је Србија још увек. Због тога,
неоходно је враћање поверења, пре свега домаћих, а затим и страних инвеститора у нашу земљу. У нашем
програму развоја и даље са оптимизмом гледамо на улогу и долазак страних инвеститора у Србију, имају-
ћи у виду подстицаје и услове које смо спремни да понудимо домаћим и страним улагачима.
Неопходно је да и у наредном периоду обим страних директних инвестиција буде изнад 3 милијард-
ње евра годишње, а посебно треба инсистирати на унапређењу услова за greenfield инвестиције,
чиме се остварује нето повећање броја радних места и унапређење привредне структуре. Посебно
су од значаја инвестиције у производној делатности, засноване на високим технологијама, јер је то
директан допринос јачању извозних потенцијала, чиме се решава и проблем спољнотрговинског
дефицита. Примери добре праксе привлачења таквих инвеститора се налазе у већини земаља југо-
источне Европе, које су на онову тога промениле своју привредну структуру и од увозника постале
извозне економије, чији БДП је засноаван на више од 60-70% извоза.
У најразвијеним земљама је привреда данас више погођена деловањем финансијске кризе, него код
нас. Међутим, јавне финансије тих земаља су у много бољем стању од наших, због неодговорности
садашњих власти у погледу вођења политике дефицита буџета и подршке социјалним програмима
пре подстицаја привреди. Владе тих земаља су поред издвајања значајних средстава за реструктури-
рање и стабилизацију финансијског сектора издвојиле и значајан део средстава за подстицање ин-
вестиционе активности, као против мере рецесији и паду запослености. Влада Француске је форми-
рала фонд од 22 милијарде евра за подршку стратешким предузећима, Немачка ће издвојити преко
50 милијарди за подршку стварању преко 1 милиона нових радних места, Русија ће издвојити преко
12 милијарди евра само за сектор малих и средњих предузећа, а САД ће највероватније дати спасо-
носни пакет подстицаја аутоиндустрији која је пред колапсом, вредан 25 милијарди долара. Србија
нема тако издашне изворе јавних прихода које могу драстично променити инвестициону активност.
Управо због тога ми нудимо низ повезаних програма и мера за повећање интензитета улагања, по-
себно доласка страних инвеститора, са минимумом ангажовања буџета и задуживања државе.
Поред поверења, за повећани обим инвестиција, потребно је повећати шансе за њихову исплати-
вост. Вероватноћа исплатививости инвестиције је већа када је сопствено улагање мање и када је
ризик инвестиције подељен са неким. Државни подстицаји инвестицијама су инструмент који се ра-
ширено примењује за смањење ризика и повећање привлачности земаља за инвестиције страних
улагача, али је питање обима и начина пружања.
Србија треба да интензивира улагања у инфраструктуру, у развојне пројекте компанија са извозним
..............................................................................................................................
ДСС – НС – НП
..............................................................................................................................

17. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
потенцијалима, са већим бројем запослених. Такође, треба да омогућимо инвеститорима из других
земања да убрзају доношење одлука да уложе у Србији, на бази стварања амбијента који гарантује
правну сигурност, ефикасну администрацију, фискалне и друге мере.
Привлачењу инвестиција компанија из развијених земаља ЕУ и других крајева ће посебно допринети
наше унапређење односа са земљама као што су Русија, Кина и Индија, које имају највеће и најбрже
растуће тржиште и национално богатство.
На бази дугорочног јачања партнерства са Руском Федерацијом су створене претпоставке за реали-
зацију највећег и најисплативијег улагања у енергетску инфраструктуру Србије, у виду реализације
гасно-нафтног аранжмана, који укључује инвестиције у вредности преко 2 милијарде евра. У исто
време, од овог споразума се очекује остварење додатних улагања у развојне пројекте НИС-а, који би
на основу тога, постао регионални лидер и највећа нафтна компанија на западном Балкану.
Партнерство Србије и Руске федерације треба искористити као полазну основу за преговоре о робно-
новчаном кредиту Руске федерације, у вредности од 4 милијарде евра за инвестиције у привреди на
бази 50% износа у опреми (пример Индије) и 50% у новцу (пример Исланда и Белорусије). За реализа-
цију овог кредита предлажемо формирање мешовите, руско-српске банке (део кредитних средстава
искористити за капитал новоформиране банке- намењење операционализацији овог кредита, пројек-
та са НИС-ом и изградње гасовода, као и других инвестиционих пројеката руских фирми на подручју
Србије, Републике Српске и обрнуто).
Повећани производни капацитети српских предузећа, на бази овог кредита, би требало да се иско-
рите за уговарање извозних послова на блискоисточном и азијском тржишту.
У протеклом периоду су значајни приливи у буџет који су омогућили и већу инвестициону активност
државе преко надлежних министарстава остварени на бази приватизације. До окончања привати-
зације је остало да се прода више од 700 предузећа, а и преко 400 предузећа се налази у поступ-
ку стачаја, од чега се не могу очекивати неки озбиљнији приливи, али је значајно њихово поновно
укључивање у привредне токове. Приливи од приватизације константно опадају, а с обзиром да су
планови покретања свих процедура до краја 2008. године, вероватно неће бити већи од 400 милиона
евра. Многа од предузећа располажу пре свега некретнинама и знањем и искуством својих радника.
Директна понуда појединих предузећа страним инвеститорима из земаља брзорастућих економија
је пут за налажење озбиљнијих стратешких инвеститора. За такво ангажовање државе је неопходно
поновно покретање економске дипломатије и представништава са професионалним и мотивисаним
кадром.
Као посебне мере, прилагођене захтевима економске кризе, које ће допринети повећању обима ин-
вестиција, предлажемо:
• Формирање интервентног фонда за већа предузећа и извознике (најмање 500 милиона евра),
чија је сврха да се обезбеди више радних места него што ће се затворити. Држава не може сво-
ју одговорност за социјални положај грађана да пребаци на привреду и да административним
мерама онемогућава отпуштање радника, када за то постоје сви економски аргументи. Улога
..............................................................................................................................
16-17
..............................................................................................................................

18. наче ла економСке Политике
државе је да обезбеди да се створи више радних места него што ће се затворити, и у том циљу
мора да развије одговарајуће инструменте.
• Субвенционирани кредити привреди на бази рефундирања 50% камате коју плаћају банкама
• Повлашћени положај домаћих добављача, посебно произвођача
• Контролисано снижавање референтне каматне стопе НБС
• Одлука Народне банке Србије о контролисаном смањењу обавезне банкарске резерве, ради
јачања инвестиционе активности банака и снижавања камата
Специфичан мотив улагања страних компанија у нашу земљу се огледа у улагањима у приватизацију.
Од 20 највећих страних инвестиција у Србији, 15 се односи на приватизацију, од чега је остварен при-
лив капитала већи од 5 милијарди евра. У списку предузећа која нису завршила процес реструктури-
рања и приватизације се налазе и нека врло значајна предузећа, која упошљавају велики број људи
и чији се производни капацитети не користе више 25%. Због недостатка интересовања инвеститора
за улагања у преостала предузећа, државне институције задужене за процес приватизације морају
да воде активнију политику привлачења улагача и да пажњу усмере на инвеститоре из земаља југои-
сточне Европе, Русије, Кине и Индије, које и у условима текуће економске кризе остварују кварталне
стопе раста БДП преко 5%. Мере које ће допринети оставрењу стратегије привлачења нових инве-
ститора у постојећа предузећа су следеће:
• Понуда наменске индустрије руским и кинеским инвеститорима (запошљава 6000 људи и има
снажан потенцијал за раст)
• Приватизација РТБ Бор од стране домаћих купаца бакра- у време пада цене бакра за више од
70% у последњих годину дана, било би штетно да се наш највећи рудник прода страном улага-
чу који би на тој трансакцији зарадио милоне, а вероватно их не би инвестирао у Србију
• Обнављање преговора са Аерофлотом о продаји ЈАТ-а (решава се проблем више од 1800 људи
запослених у овом предузећу)
• Окончати приватизацију у 2009. години (преко 700 предузећа), укључујући и стечајне поступке
у преко 400 предузећа
У нефинансијске подстицаје остварењу веће инвестиционе активности спада низ мера које ће до-
принети уклањању административних баријера:
• убрзање повраћаја ПДВ-а,
• поједностављење и убрзање процедура за издавање грађевинских дозвола (смањење броја
процедура са 20 на 10, као и смањење времена са 279 дана на 100 дана)
• поједностављење и убрзање процедура у извозним пословима и код царињења (са садашњих
6 процедура и 12 дана, на 3 процедуре и 3 дана)
• поједностављење и убрзање процедура регистрације предузећа и радњи ( са садашњих 10
процедура и 23 дана, на 4 процедуре и 4 дана)
• децентрализација власништва на локалну самоуправу, у циљу бржег склапања уговора о за-
једничким улагањима са приватним компанијама и реализацији локалних инфраструктурних
пројеката.
..............................................................................................................................
ДСС – НС – НП
..............................................................................................................................

19. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
2.1.3. конкурентност домаће привреде
У Србији има преко седамдесет хиљада регистрованих предузећа и преко 240 хиљада предузетни-
ка. Мала и средња предузећа и предузетници запошљавају нешто мање од половине запослених,
остварују 40% прихода, али њихова ефикасност и величина је ретко довољна да обезбеди излазак на
страна тржишта и значајнији раст бруто домаћег производа.
У том погледу много значајнију улогу имају велике компаније и пословни системи. Мање од 1% ком-
панија (мање од 700) спада у групу великих, али се њихов значај за економију Србије не мери њихо-
вим бројем већ доприносом расту бруто домаћег производа, запошљавању, извозу, подизању техно-
лошког нивоа и образовања запослених.
У великим предузећима ради четвртина свих запослених, остварује се више од половине укупних
прихода у привреди, а извоз пет највећих извозника чини 15% укупног извоза Србије. Готово све
велике компаније код нас спадају у делатност индустријске производње, што указује да се мора на-
ставити са мерама које доприносе јачању сектора услуга.
Ова економска криза је потврдила познату истину, а то је да основу националног богатства и економске
безбедности сваке државе чини конкурентна привреда. Због тога све мере, за државу Србију у време
економске кризе, приоритет у развоју и улагањима треба дати следећим привредним делатностима:
• Пољопривреда
• Машиноградња
• Електро-машиноградња
• Хемијска индустрија
• Металска индустрија
• Грађевина
• Енергетика
• Транспорт
• Наменска индустрија
Ове гране креирају две трећине прихода целокупне индустрије и због тога треба да буду подржане
да се даље развијају, како би лидери у овим гранама и даље заузимали лидерске позиције не само
на домаћем, регионалном, већ и глобалном тржишту. Напори и мере подршке морају бити усмерени
и на убрзање ревитализације наших традиционалних извозних грана, као што су грађевинарство,
машинска, електро и дрвна индустрије, које су некада имале лидерске позиције у извозу, али и запо-
шљавању.
Традиционално се подршка државе усмерава ка малим и средњим предузећима. С друге стране,
државе преко својих великих предузећа остварују утицај на међународна економска и политичка
кретања и тиме подупиру остваривање својих глобалних циљева.
Имајући у виду такву улогу и допринос великих компанија, посебно домаћих, Коалиција Демократска
странка Србије – Нова Србија – Народна Партија се залаже за развој инструмената подршке великим
..............................................................................................................................
18-19
..............................................................................................................................

20. наче ла економСке Политике
компанијама које доприносе унапређењу конкурентности на домаћем и међународном плану и по-
већању нашег економског утицаја и независности у глобалним размерама.
Ранија пракса пружања директне подршке предузећима у непрофитабилним гранама и мешање у
тржишне механизме, осим када је у питању заштита од монопола, показала се мање ефективном од
праксе побољшања ефикасности тржишта, унапређења пословне инфраструктуре коју предузећа
користе (енергетика, саобраћај, телекомуникације) и учешћа у подизању општег и специјализованог
знања за поједине гране и посредовања државе у проналажењу стратешких партнера или инвести-
тора у приватизацију мање успешних предузећа.
Значај индустријске производње је вишеструки и мултипликативан. Поред директних користи од
развоја индустрије, развија се и пратећа услужна делатност, обезбеђује се равномернији регионал-
ни развој и подиже се ниво технолошке опремљености свих других грана повезаних са индустријом.
Због тога ће се Коалиција Демократска странка Србије – Нова Србија – Народна Партија залагати за
примену инструмената подршке великим предузећима у виду:
• директне подршке увођењу нових технологија кроз суфинансирање инвестиција у увођење
нових технологија и опремање,
• директне подршке побољшању кадровских потенцијала кроз суфинансирање програма уса-
вршавања запослених,
• фискланих подстицаја извозним активностима,
• суфинансирања процеса реструктурирања великих предузећа у државном власништву, ради
подизање конкурентности и вредности капитала пре приватизације,
• покривања „излазних трошкова“ у гранама које су дугорочно глобално или у релевантним зе-
мљама мање профитабилне,
• преференцијалног повезивања предузећа у јавном сектору и великих пословних система у земљи,
• заједничких инвестиција државе и приватних компанија у пројекте од општег интереса.
Инструменти подршке ће се примењивати флексибилно и циљано, у зависности од специфичних по-
треба репродуктивних циклуса гране или тржишта на коме предузећа послују, да би отклонили баш
оне проблеме који спу тавају раст конкурентности великих предузећа. Залажемо се да инструменти
подршке који ће се примењивати буду:
• транспарентни,
• недискриминаторни,
• привременог карактера,
• нефинансијски, односно да се минимизирају директна давања из буџета за одржавање посло-
вања или подизање конкурентности.
Одговорна политика према економском расту и конкурентности наших предузећа на страним тр-
жиштима нас обавезује на интензивирање напора високих државних званичника да представљају,
повезују и заступају наше компаније у званичним контактима са представницима влада и привреде
других земаља, да организују међународне сусрете и промоције привредних потенцијала Србије, да
јавно заступају интересе земље и свих њених грађана, и да се залажу да се наши економски инте-
..............................................................................................................................
ДСС – НС – НП
..............................................................................................................................

21. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
реси заштите у свим међународним финансијским и другим институцијама. Посебно залагање мора
бити испољено у вези са имовином, пословањем и приватизацијом предузећа на Косову и Метохији,
која су била носиоци привредног развоја, а сада се њихова имовина нелегално узурпира, користи и
продаје.
Српска пољопривреда у овом моменту и без ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придру-
живању ужива привилегије Асиметричних трговинских мера уведених од стране ЕУ 2000-те године,
што резултира у већем извозу у Европску унију од увоза из уније.
Једностраном применом споразума, за шта се залаже актуелна власт, ступиће на снагу снижење уво-
зне заштите за скоро 40% пољопривредних производа. Поред неспорне потребе за јачањем конку-
ренције у Србији, ово би у овом моменту била неравноправна борба на штету српских произвођача,
пошто је систем субвенција, законодавне регулативе и организованости пољопривреде ЕУ на дале-
ко вишем нивоу од оног који је сада у Србији.
Да би се унапредила конкурентност наше привреде потребно је предузети низ мера, од којих су нај-
значајније:
• Мораторијум на одлуку о једностраној примени трговинског споразума са ЕУ, што би довело до
пада конкурентности пољопривреде, бројних МСП, и директног губитка прихода од царина, у
вредности од 150 милиона евра
• Формирање додатног инвестиционог фонда за субвенциониране кредите и подстицај извозу
најзначајнијих грана у вредности од 500 милиона евра
• Повећање субвенција пољопривреди за 100% , и повећање аграрног буџета за 50%, са 250 на
500 милиона евра
• Увођење статуса домаћег производа и произвођача у процесима јавних набавки, ради побољ-
шавања тржишног положаја домаћих предузеће за време кризе,
• Борба против монопола и увозничке зависности на бази интервентних увоза и субвенција за
улазак нових понуђача на монополизована тржишта
• Заштита од преливања субвенционисаних средстава откупљивачима и прерађивачима про-
извода
• Трансформација робне берзе у року од годину дана, ради увођења робних хартија од вредно-
сти
• Увођење институције гарантованих цена у пољопривредни сектор
• Укрупњавање и приватизација пољопривредних поседа
• Формирање државног фонда за субвенционирање претварања необрадивих површина у об-
радиве.
..............................................................................................................................
20-21
..............................................................................................................................

23. Програм развојa Србије
у условима економске кризе
2009 – 2012. година
3/ кЉучне мере економСког
Програма у уСловима
економСке кризе

25. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
Дубина и захват економске кризе, као и пројекције њеног трајања, су, у готово свим земљама, биле
довољан разлог да се о њој расправља у парламенту и да се целокупна јавност упозна са мерама које
владе припремају за њено превазилажење. Формирају се посебна радна тела влада и парламената
који се баве само питањима ублажавања последица и формирања нових претпоставки и планова
развоја у условима економске кризе. С друге стране, предузимају се и међународне иницијативе, не
само у оквиру ЕУ, већ и на релацијама организације најразвијенијих земаља Г8. Код нас је неопходно
одмах формирати тимове, органе и институције који су способни да предлажу економске мере, спе-
цифичне за кризу која је захватила наш финансијски и привредни сектор, али и јавне финансије. Они
треба да преузму одговорност за даљи развој, са динамиком која одговара потребама приближава-
ња међународној кокурентности и достизања прихватљивог нивоа стандарда грађана.
Одговорне владе су до сада направиле иницијалне програме кризног менаџмента и добиле сагла-
сност да примене њихове мере ако буде неопходно, а скупштине су им одобриле део буџета за те
намене. У реализацију планова кризног менаџмента поједине земље су уложиле и по неколико сто-
тина милиона евра. Амерички сенат је одобрио 700 милијарди долара за санацију банака, Европске
земље су у Паризу усагласиле програм у висини око 2000 милијарди евра, а Русија је у комплексан
стабилизациони и развојни програм уложила око 300 милијарди евра.
Забринутост за раст је одговорне владе довела до повећаних планова инвестиција. Француска је фор-
мирала инвестициони фонд за помоћ стратешким предузећима у вредности од 20 милијарди, Пољска је
донела пакет мера подршке инвестицијама и малим и средњим предузећима вредан преко 23 милијарде
евра, Словачка је поднела иницијативу Вишеградској четворци (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска) да
формирају регионалну развојну банку за заједничке пројекте и одобрила реализацију још 30 пројеката,
Немачка је у развојни инвестициони програм издвојила 50 милијарди евра који треба да обезбеди око
милион нових радних места. Такође, Хрватска је формирала фонд у вредности од 2 милијарде евра, за по-
моћ предузећима захваћеним кризом, намењен санацији предузећа ради одржавања радних места.
Сви нешто предузимају, у сталној су приправности да уведу и снажније мере, да уложе и више новца.
Код нас сем мера усмерених на стабилизацију курса динара, смиривање неповерења грађана у си-
гурност штедних улога и отпис старих потраживања за порезе и социјалне доприносе, готово да не-
ма никаквих планова санације и развоја у условима кризе. Појединачне мере немају никаквог значаја
за токове у привреди, осим да укажу на неспособност Владе да делује у овим сложеним условима, те
угрожавају економску перспективу не само у време кризе, него и након њеног превазилажења.
Сада, када су све земље и велике међународне компаније заузете својим проблемима на економ-
ском плану, неопходно је понудити програм, нову економску алтернативу за нашу привреду, али и
амбијент који је привлачан за улагање страних компанија. Да би се то десило морамо да ре-профили-
шемо наше домаће тржиште рада и капитала, да понудимо ефикасне мере подстицаја привреди и да
пронађемо економске партнере наших компанија, посебно у јавном сектору, који су спремни и спо-
собни да, и у овим условима, улажу у нове програме. Из ове кризе се не може изаћи само штедњом,
неопходне су инвестиције да би поново покренули развојни замајац. Да би људи и привреда почели
поново да улажу потребна је боља инвестициона клима, коју можемо створити реализацијом мера
које су саставни део развојног програма Србије који се односи на период од наредне четири годи-
..............................................................................................................................
24-25
..............................................................................................................................

26. кЉучне мере економСког Програма у уСловима економСке кризе
не. У наредне две године очекује се суочавање са највећим ударима, али и стабилизација деловања
кризе, док се у од 2011 године очекује почетак развојне фазе у свим земљама. Наш програм предвиђа
најзначајније ангажовање државе управо у наредне две године у циљу подршке привреди јер је очи-
гледан недостатак тржишних механизама који су довољно развијени да би се одржала стабилност
односа и развоја на домаћем, а посебно међународном плану.
Програм који предлажемо има велики број пројеката и мера од којих зависи његова успешност. Овде
издвајамо само најзначајније, чија је примена неодложна и која не може бити доведена у питање због
било каквих политичких разлога, којима се актуелна власт често руководи.
3.1. формирање националног економског савета
Формирање националног економског савета састављеног од представника економског дела Вла-
де, представника свих посланичких група, привредника и банкара. Функционисањем оваквог савета
обезбедио би се ефикасан дијалог између кључних актера економских токова и баланс мера који би
биле од користи, не само за привреду и државу, већ и за све запослене и све грађане Србије. Рад Са-
вета требало би да се одвија пу тем месечних састанака. На другој страни, ефикасност рада Владе на
имплементацији програма, који треба израдити у оквиру Националног економског савета, би била
већа ако се формира адекватан тим са овлашћењима кризног менаџмента, који би функционисао као
извршно тело Владе за имплементацију програма изласка из кризе.
3.2. формирање интервентног фонда за подршку
предузећима погођеним економском кризом
За реализацију ове мере неопходно је повећати буџет Фонда за развој, за 100 милиона евра, са на-
меном финансирања санационих програма у привреди. Основу оправданости примене овакве мере
видимо у чињеници да је отварање једног радног места скупље за државу него подршка његовом
одржавању. Средства за ове намене треба да одобрава Влада посебним актом, на основу предлога
Управног одбора Фонда за развој Србије. Средства се додељују на основу јавног позива, како би
обезбедили услове за равноправан положај свих предузећа заинтересованих за ову врсту помоћи.
Услови одобравања кредита, критеријуми оцењивања пристиглих захтева и одлуке о додели морају
бити јавни. Приликом конкурисања обавезно је достављање бизнис плана. Корисници кредита су
дужни да поднесу одговарајуће гаранције за враћање кредита
3.3. Повећање субвенција пољопривреди за 100%
Повећање субвенција пољопривреди за 100%, чиме би се аграрни буџет повећао са садашњих 250
милиона евра на више од 400 милиона евра. Субвенције у Србији су два или три пу та мање од оних
које добијају пољопривредници у Европској унији и за 50% мање од оних у земљама региона. С дру-
ге стране пољопривреда је наш највећи извозник, са извозом од 1,7 милијарди долара, и суфицитом
..............................................................................................................................
ДСС – НС – НП
..............................................................................................................................

27. Програм развојa Србије у условима економске кризе / 2009 – 2012. година
од преко 600 милиона долара, обезбеђује посао и економску стабилност за преко 500 хиљада људи,
а тиме и свим грађанима Србије. Највећи део извоза се остварује на тржишта у региону (у земљама
CEFTA) и на тжишта земљаља Европске уније. Једнострана примена Споразума о стабилизацији и
придруживању ће нанети велику штету пољопривреди и прехрамбеној индустрији и на домаћем и
на извозним тржиштима то на тај начин да се може довести у питање и домаћу конкурентност по-
љопривредних производа. Због тога је повећање субвенција једна од најважнијих мера за смањење
кризе и јачање конкурентности пољопривреде.
3.4. Субвенционирање 50% камата за развојне
и извозне пројекте предузећа
Предузећа у Србији дугују домаћим банкама преко 7 милијарди евра. Домаћи дуг компанија се у 2007.
години повећао за 2 милијарде евра. Просечна каматна стопа на комерцијалне кредите износи око
12% на годишњем нивоу и већа је за око 4% од камата у ЕУ. Из фонда у вредности од 100 милиона
евра би готово сви кредити могли да буду субвенционирани. За доделу средстава, спровела би се
процедура на основу јавног огласа, са унапред познатим критеријумима. Предност би имали изво-
зници, већа предузећа и предузећа која обезбеде већи део сопственог учешћа. Одлуке о додели
подстицаја доносио би Управни одбор Фонда за развој Србије. Субвенције камата су најзначајније
извозницима и предузећима које имају већу сложеност, самим тим и вредност производа које произ-
воде, јер је пракса авансног плаћања у свету врло ретака и смањује конкурентност понуде.
3.5. имплементација нафтно – гасног аранжмана са руском федерацијом
Имплементација нафтно – гасног аранжмана са Руском федерацијом ће донети 400 милиона евра прили-
ва у буџет, за преузимање 51% капитала. На основу тог уговора оствариће се инвестиције у модернизацију
НИС-а од 500 милиона евра, до 2012. године и још 700 милиона евра инвестиција у другој фази. НИС ће у
2009. години, уместо до садашњих 3,5 милиона производити 7 милиона тона нафте, извршиће се рекон-
струкција 490 бензинских станица. На основу тога 49% капитала НИС-а ће вредти колико и 100% капитала
у овом тренутку, а држава ће добијати 49% профита кроз дивиденде. На основу уговора НИС ће постати
део једног од највећих светских произвођача нафте, највећа нафтна Компанија Југоисточне Европе. Пот-
писивање протокола и уговора о реализацији пројекта госовода Јужни ток и за изградњу подземног скла-
дишта гаса ће до 2015. године Србији донети инвестиције у вредности око 1, 5 милијарди евра и приходе
од око 200 милиона евра од транспорта гаса кроз Србију. Као заначајне, морају се поменути и развојне
могућности за грађевинску оперативу Србије и локалне добављаче, а основано се очекује да ће укупан
ефекат реализације пројекта Јужни ток бити око 50 хиљада нових радних места.
3.6. реалан и стабилан курс динара
Курс динара се у последња два месеца увећавао на дневној бази и достигао је раст од преко 20%. Са-
да је на свом трогодишњем максимуму, док је на почетку периода био на свом минимуму. Неопходно
..............................................................................................................................
26-27
..............................................................................................................................