рад ученика

1. Лука Роквић VII1

2.  Први српски устанак представља почетак борбе за
ослобођење од Турака након вишевековног ропства.
Управо због тога, културно наслеђе Првог српског устанка
дубоко је укорењено у народу и нераскидиво је везано за
сам идентитет српског народа.
 Ово се посебно односи на нематеријалну културну
баштину Првог српског устанка, односно на усмену
традицију, језик, уметност, ритуале и празнике који се
везују за Први српски устанак. Вође устанка, битке које су
ушле у легенду, херојски подвизи, песме и приче о
хајдуцима, чине један од најважнијих делова културне
вредности овог народа.

3. Сећању на Први српски устанак доприносе пре свега
материјална културна добра из тог времена, споменици
културе, непокретна културна добра. Нека од познатих су:
• Муселимов конак – сеча кнезова
Муселимов конак, подигнут у 18. веку, је
најстарија сачувана зграда у Ваљеву. То
је једини материјални остатак у Србији
директно везан за сечу кнезова, као
непосредни повод Првог српског устанка,
будући да су у подруму Конака почетком
1804. године, били затворени ваљевски
кнезови Алекса Ненадовић и Илија
Бирчанин и одатле су 4. фебруара изведени
на губилиште, да би потом њихове главе
биле јавно истакнуте на крову ове зграде.
Илија Бирчанин

4.  Данас се у Конаку налазе две сталне музејске поставке.
У подруму у коме су били заточени Алекса Ненадовић и
Илија Бирчанин посетиоци могу да обиђу изложбу ”Сеча
кнезова”. Неке основне школе и улице данас носе име
Илије Бирчанина, великог борца за слободу српског
народа против Турака.
Муселимов конак Поставка у конаку

5.  Ћеле кула – Стеван Синђелић – Бој на Чегру
На путу од Ниша ка Нишкој бањи, као опомену
Србима, Турци су од 952 лобање палих српских устаника у
боју на Чегру 1809. године сазидали кулу. Настала је по
наређењу турског команданта битке на Чегру, Хуршид паше.
Била је подигнута ван града, на чистом простору, како би се
што боље видела. У тој бици, Стеван Синђелић је, видећи да
се насртаји Турака не могу одбити, пуцао у барут и тако дигао
у ваздух себе и остале устанике али и велики број Турака. По
ослобођењу Ниша, 1878. године, над кулом је подигнут
заштитни кров а 1892. капела.
Француски путописац Ламартин је видевши је 1833.
записао: “ Нека Срби ову кулу у целости сачувају, јер ће она
учити њихову децу колико вреди независност народу,
показујући каквом су је ценом њихови очеви платили.”

6.  Стеван Синђелић се у народу и данас изузетно поштује.
Постоји патриотска песма написана о њему. Многе улице и
основне школе носе назив по њему. Једна од школа се
налази у нашој општини.
Стеван Синђелић Ћеле кула

7.  Шанчеви из Првог српског устанка (Делиградска битка)
Шанчеви на Делиграду изграђени су 1806. године у
циљу одбране побуњене Србије од Турака.
Делиградско утврђење било је огромна препрека
турској најезди низ Мораву. Делиградски шанчеви
представљали су снажан фортификациони објекат, којим су
српски устаници контролисали Алексиначку котлину. Током
турске офанзиве 1806. године постојала су само два шанца,
ров војводе Илије Барјактаревића и Топољак.

8. Устаници су остварили велике победе над
непријатељском војском 1806. и 1807. Иако Турци нису могли
да освоје Делиград, после чегарске катастрофе 1809. године,
захваљујући огромној надмоћи у људству, опколили су је и
наставили напредовање према Ћуприји.
Палима у српско-турским ратовима подигнута је
спомен црква са костурницом.

9.  Музеј Првог српског устанка у Орашцу
 Споменик Карађорђу на Светосавском платоу у Београду
 Музеј Хајдук Вељка у Неготину
Музеј Првог српског устанка Музеј Хајдук Вељка

10. Нематеријална културна добра, предања о јунацима
Првог српског устанка, о храбрости и борби против Турака,
народна уметност, почеци савремене државности и
просветитељства су оно са чим се сусрећемо свакодневно.
Јунаштво Хајдук Вељка
Хајдук Вељко Петровић (1780-1813), војвода Крајински,
познат је по многобројним подвизима одбране Неготинске
крајине и границе источне Србије. Његов животни мото
“Главу дајем,Крајину не дајем”, лична храброст и јунаштво
врло брзо су га учинили једним од највећих српских хероја о
коме су се певале песме и још за живота уводиле у легенду.
У Вељковом родном селу Леновцу, и сада се сваког лета
одржавају “Хајдук Вељкови дани”, чувајући тако успомену на
њега.

11.  Васа Чарапић
Васа Чарапић, познат и као Змај од Авале, био је један од
најистакнутијих бораца и јунака у устанку против дахијa. Пред саму сечу
кнезова, Васа је успео да се склони и одметне у хајдуке. После тешке
зиме, окупио је чету хајдука и храбро се борио против Турака. Сво
стечено благо из једне такве борбе поделио је народу.
Карађорђе је напао
Београд управо по наговору
самог Чарапића. У тој бици он и
гине. Београђани су у част јунака
назвали улицу од Трга републике
до Студентског трга. Споменик
Васи Чарапићу је управо на
месту где је погинуо, недалеко
од улице која добила име по
њему.
Васа Чарапић

12.  Хајдучке песме
Постоји читав циклус народних епских песама
посвећен хајдуцима – хајдучки циклус. Главни мото скоро
свих епских песама хајдучког циклуса је издржљивост и
јунаштво хајдука, њихова честитост и одлучност у борби за
слободу.
Ове песме нас и данас подсећају колика је жртва
поднета у борби за ослобођење од Турака.
Најпознатији творац ових песама је слепи гуслар
Филип Вишњић.

13.  Уређење устаничке државе
У овом периоду постављене су основе уређења
будуће државе. Донета су три уставна закона: 1805.,1808. и
1811. године. Створена је Народна Скупштина, а затим и
Правитељствујушчи совјет – односно будућа влада.
Табла на кући у улици Браће
Југовића у којој је Совјет заседао

14.  Доситеј Обрадовић
Доситеј Обрадовић (1742-1811), био је велики
просветитељ српског народа и реформатор револуционарног
периода националног буђења и препорода. Залагао се за
употребу народног језика који ће сви разумети и потребу
школовања. Био је Карађорђев лични саветник, професор
Велике школе (претеча Универзитета) и први министар
просвете у Совјету. Његово име данас је симбол за
просветитељство у Србији.
Доситеј Обрадовић

15. Знам да се овај израз односи на јунаке Косовског боја,
али мислим да и јунаци Првог српског устанка такође
заслужују реченицу: “Помало је таквих јунака”.