рад ученика

1. (1804-1813)
Дуња Чајић VII1

2. Први српски устанак

3.  Први српски устанак је покренут као реакција на јаничарски режим у Беорадском
пашалуку, а као своје циљеве је имао ослобођење од Турака, васкрс српске
државе и изградњу нових државних институција, укидање феудализма и
културни препород.

4.  На простору Београдског пашалука, Срби су уживали
извесна права, која се огледала у Кнежинској
самоуправи. Права Срба нарочито су била побољшана
за време београдског везира Хаџи Мустафа-Паше, који је
остао запамћен по веома добром односу према
Београдској раји, због чега су га и прозвали „Српска
мајка“. Кажу да је за време његове владавине, живот
Срба у Османском царству био подношљив.
 Међутим, ово време није дуго потрајало. Група
одметника, позната под именом дахије-вође
Османлијских јаничарских јединица, 15. децембра 1801.
године извршила је атентат на Пашу. Међу јањичарима
су се посебно истакле четворица њихових
вођа: Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-Ага
Фочић. Након атентата, дахије су поделиле пашалук
између себе на четири једнака дела и завеле своју
владавину терора, уводећи читлучење и додатне намете
становништву. Дахије су организовале погубљења
старешина, 4. фебруара 1804. године, у којој је побијена
већина истакнутијих Срба трговаца, кнезова, свештеника,
нарочито оних који су се истакли у борби против
јањичара. Овај догађај у историји познат је као «Сеча
кнезова».
Споменик на месту
где су кнезови
посечени

5. Гроб Илије Бирчанина, у манастиру Ћелије
Народна епика је била врло развијена
у доба Првог српског устанка и пропратила
је све значајније догађаје из устаничких
борби.Филип Вишњић у својој
песми Почетак буне против дахија
бележи овај догађај стиховима:
„Поћи ћемо из нашега града
Кроз нашије седамн'ест нахија,
Исјећ' ћемо све Српске кнезове,
Све кнезове, Српске поглавице,;
И кметове, што су за потребе,
И попове Српске учитеље,
Само луду ђецу оставити,
Луду ђецу од седам година,
Пак ће она права бити раја,
И добро ће Турке послужити.“

6.  Међутим, овај чин није уплашио Србе, већ их је само охрабрио да крену у борбу
против Турака. На сабору у Орашцу 15. фебруара 1804. године на Сретење
Господње, одржан је скуп народних првака, углавном из Шумадије и донета одлука
да се подигне буна на дахије. На скупу је за вожда-врховног војводу изабран Ђорђе
Петровић – Карађорђе
Истог дана, устаници
су напали турске
јединице широм
крагујевачке нахије.

7.  Српска устаничка војска, није била без искуства.
Прве устаничке јединице су чиниле
народне
старешине и
виђениј људи народна војска
хајдуци и
војници

8.  Прва устаничка битка десила се 25. фебруара у селу Дрлупи на Космају, када је
Аганлија дошао на преговоре са Карађорђем. Том приликом је Карађорђе са
устаницима разбио Аганлијин одред и натерао их у бег. Битка на Дрлупи је дала
крила устаницима и повукла цео пашалук у устанак, а Београд под Турцима је
био одсечен од остатка царства.

9.  Иванковац је брдо код Ћуприје, на десној обали Велике Мораве, на којем су
се 18. августа 1805. устаници у Првом српском устанку сукобили
са турском војском и однели победу.

10.  Бој на Иванковцу је био први
сукоб устаника са турском
царском војском. До тада су се
борили само са војском
узурпатора власти, дахија. Ова
победа је имала велики морални
одјек у целом пашалуку и ојачала
самопоуздање устаника и
допринела успесима у борбама за
ослобођење од турске власти. У
другој половини 20. века на месту
битке изграђено је спомен
обележје. На месту битке, где је
подигнут споменик постоје још
увек делимично очувани палисади
од шанчева на Иванковцу.

11. Турски Спахија

12. Турска војска

13. Туг коришћен од
стране паша
заповедника турске
војске

14. Униформа и оружје Српских
устаника

15.  Битка на Мишару или бој на Мишару је битка вођена између српске устаничке
војске под командом Карађорђа и турске војске на
брду Мишар код Шапца од 13. августа до 15. августа 1806. Ова битка је једна од
највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка. Битку је
овековечио Филип Вишњић у народној епској песми „Бој на Мишару”, док ју је
руски сликар Афанасиј Иванович Шелоумов овековечио монументалном
композицијом уља на платну „Бој на Мишару”.

16.  Од топова, српски устаници су поседовали четири топа, од тога два тешка топа
Крња и Шибоња, једну хаубицу и једну кумбару.

17.  Сулејман-паша је одложио почетак напада док се боље не извиде положаји Срба
и прикупи још војске. Већ око 12. августа код Шапца се окупило војска од око
40.000 војника. Унутар шанца, Карађорђе је по банкету распоредио своје најбоље
стрелце у два реда. Иза њих је разместио у два реда пешаке, који ће истрчавати,
кад малакша ватре, кад неко од бораца падне, да га замени.

18.  Дана 13. августа прво је обављено јутрење. Карађорђе је на ограду поставио стрелце
у два реда, а иза њих у два реда борце који ће замењивати прве док пуне пушке. У
сваком углу шанац је поставио по један топ, а коњицу је сакрио у шуми. Преко реке
Саве, окупио се на позив Турака народ из Срема да посматра битку. Међу њима били
су и официри аустријске војске који су наредили да се подигне осматрачница и да се
посматра ток боја.

19. План Мишарске битке по
Јанку Шафрику.

20. Споменик на Мишару код Шапца, посвећен вожду Карађорђу и
јунацима Мишарске битке из 1806. године.
Представља непокретно културно добро као знаменито место.

21.  Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја
1809. (31. маја по новом календару). Својим
јунаштвом истакао се ресавски
војвода Стеван Синђелић.Турци су јуришали
четири пута, али су их Синђелићеви ускоци
одбили. Напослетку, преко оних који су
изгинули и испунили ровове око шанца,
Турци су на јуриш ушли у шанац. Сада је тек
настао прави окршај. Борба пушкама,
претворила се борбом кундацима, ножевима,
хватање за гушу и за косу. Турцима су стално
долазиле нове снаге, а Синђелић је остао
сам. Кад је Стеван Синђелић видео да не
може Турке истерати из шанца, да је много
Срба изгинуло, а да не би пао жив Турцима у
руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад
барута и тако је завршио бој. После овога, на
Чегру је лежало око 16.000 Турака и 4.000
Срба.
Битка на Чегру је једна од пресудних битака вођених у Првом српском
устанку између српских устаника и Турака. Битка се одиграла 31. маја 1809. године на
брду Чегар (потковица, стопало) код села Каменица надомак Ниша.

22.  После ове погибије нишки паша наредио
је да се све српске главе одсеку и
однесу у Ниш. Ћурчије су одрали главе
и предали их паши који је наредио да се
сазида Ћеле-кула. И дан данас овај
споменик палим чегарским браниоцима
налази се у Нишу и претворен је у
спомен обележје.

23.  Ратовање устаника у савезу са Русијуом имало је променљив
карактер услед сплета међународних околности и положаја Русије
у Европи, као и чиењнице да су Турци појачали своје нападе на
устанике. Операције устаника су проширене ван Беорадског
пашалука на источну Србију, Босну и Новопазарски санџак.

24. Суочена са могућом француском инвазијом, циљ Русије је
био да потпише мировни споразум и повуче своју војску у
Русију, чиме је радила против интереса српских
устаника. Руско-турски преговори довели су до
потписивања Букурешког мира, чија се 8. тачка тицала
Србије. Договорено је да се у гарнизоне који су постојали пре
1804. врати турска војска. Заузврат је Порта обећала Србији
општу амнестију и извесну самоуправу, прикупљање и
предавање утврђеног данка.Реакције у Србији су били
жестоке,а страховало се и од одмазде.
Турци су 1813.године кренули на устаничку Србију. Србију
напали са југа, истока и запада. Иако је погинуло много
Турака, отпор је био сломљен 7. октобра 1813.године. Турци
улазе у Београд и успостављају управни апарат и
организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.
године.Први српски устанак је угушен, а Карађорђе са
читавим низом вођа устанка бежи у Аустрију. Србија је
аутономију стекла тек у Другом српском устанку, који је
водио Милош Обреновић.

25. Основе државности у устаничкој Србији постављене
су радом Народне скупштине, Правитељствујушћег
совјета и доношењем законика. 14. августа 1805.
године, на Скупштини устаничких старешина у Борку,
донета је одлука о оснивању Правитељствујушчег
совјета сербског као централног органа власти у
устаничкој Србији, а ради решавања разних животних
питања. Међу појединим устаничким и нахијским
старешинама постојале су тежње да се Совјетом
донекле ограничи Карађорђева власт.
Совјет је нарочито радио на организовању сеоских,
кнежинских и нахијских судова, а он сам је до 1811.
деловао као врховни суд. Временом је Совјет обављао
све више послова, одигравши значајну улогу у
организовању власти и функционисању устаничке
државе.
Уређење устаничке Србије
Печат Правитељствујушчег совјета
сербског.

26. Прота Матeја Ненадовић, први председник
Совјета.

27. Табла у улици Браће Југовића,
Београд

28. Један од сведока времена из доба Српске револуције је и Кућа Јеврема Грујића, у
ул. Светогорској бр. 17, у Београду-прва кућа проглашена за споменик културе од
оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда. У њој се може
видети збирка аутентичног оружја из Првог и Другог српског устанка, пушке јунака
Хајдук Вељка Петровића и Танаска Рајића, која је добила златну повељу и медаљу
на изложби балканских држава у Лондону 1907. године.

29. Књига „Дорћол“ Светлане Велмар Јанковић, такође је један
од предивних и незаборавних књижевних дела која нам
сведоче о времену када се живело под Турцима, скидајући
део забрава са најзначајнијих историјских личности, којима
данас дугујемо слободу. Читање књиге обезбеђује
несвакидашње путовање улицама престонице, које су
добиле имена по многим јунацима Првог Српског устанка.
Ово дело, које могу читати и деца и одрасли, истом мером
тера и осмех на лице и сузе на очи.