пројекат

1. Презентација која негује
културу сећања на догађаје
из Другог српског устанка

2. Пропаст Првог српског устанка
• Након пропасти Првог српског устанка 1813.
долази до обнове османске власти у
Београдском пашалуку.
• Београдски везир Сулејман-паша Скопљак
уводи краткотрајну умерену владавину, да
би се избегло становништво вратило из
Аустрије и збегова, после проглашене
амнестије.

3. Пропаст Првог српског устанка
• Заједно са народом, Турцима су се предале
војводе и кнезови из Првог српског устанка
Милош Обреновић, Станоје Главаш, Хаџи
Продан Глигоријевић и други.
• Паша убрзо уводи режим из владавине
дахија (насиље, кулук, разне намете,
убиства).

4. Хаџи Проданова буна
• Због насиља Турака над покореним
српским становништвом Хаџи Продан
Глигоријевић је 1814. године дигао буну у
околини Чачка.
• Београдски везир Сулејман-паша Скопљак
угушио је буну, а Хаџи Продан бежи у
Аустрију.
• Милош Обреновић је сматрао да још није
дошло време за устанак и као оборкнез три
нахије (Рудничке, Крагујевачке и Пожешке)
учествује у њеном гушењу.

5. Хаџи-Продан Глигоријевић Милош Обреновић

6. Почетак Другог српског устанка
• После смирења буне није поштовано
везирово обећање дато Милошу
Обреновићу о амнестији учесника буне и
око 300 истакнутих људи је погубљено у
Београду.
• Погубљен је и Станоје Главаш, а опасност је
претила и Милошу Обреновићу. Терор се
појачава и неподношљиви услови
присиљавају Србе да се дигну на оружје.

7. Почетак Другог српског устанка
• Други српски устанак подигнут је на црквени
празник Цвети (23. априла) 1815. године код
цркве у Такову. За вођу је изабран Милош
Обреновић, војвода из Првог српског устанка.
• Милош Обреновић је
поручио окупљеним
устаницима “Ето мене,
а ето вама рата с
Турцима“.
Милош Обреновић

8. Таковски устанак, слика Паје Јовановића

9. Таковски устанак, Винценц Кацлер (1862)

10. Други српски устанак
• Најзначајније битке одиграле су се код Палежа
(Обреновца), на Љубићу код Чачка, Дубљу код
Шапца и код Пожаревца. У тим борбама
устаници су победили.
• Милош Обреновић је затражио преговоре
када су на Србију кренуле две султанове
војске, из Босне са везиром Хуршид-пашом и
из Руменлије са Машарли Али-пашом.
• Ратни успеси устаника и интервенција Русије
код Порте натерали су Турке да преговарају.
Турска се плашила уплитања великих сила,
нарочито победнице над Наполеоном –
Русије.

11. Сима Ненадовић,
погинуо у боју на Дубљу
Танаско Рајић, погинуо
у боју на Љубићу
споменик
Милићу Дринчићу,
погинуо у боју на Дубљу

12. Крај устанка
• Дана 25. октобра 1815. године постигнут је
усмени споразум са руменлијским везиром
Марашли Али-пашом, који је постављен за
београдског везира.
• Срби су добили аутономију какву су имали
пре Првог устанка, до 1801. год. и признали
су врховну турску власт.

13. Крај устанка
• У Београду је основана Народна
канцеларија са дванаест кнезова, из сваке
нахије по један, која је била највише судско
и управно тело
• Срби су сами скупљали порезе и
учествовали су у суђењу сународницима,
Турцима је забрањено да залазе у српска
села.
• Споразум су, на Милошев захтев,
гарантовале Русија и Аустрија, а султан га је
потврдио бератима 1816. године.

14. Композиција
"Таковски устанак"
- дело Петра Убавкића
- рађена за светску изложбу
у Паризу 1900. године
- постављена у Београду
2004. године
- приказани су кнез Милош
и архимандрит Мелентије

15. Тековине Другог српског устанка
• Други српски устанак представља другу фазу Српске
револуције (по неким историчарима трећу, уколико
се у револуционарне активности рачуна и Хаџи-
Проданова буна из 1814.године) против Османског
царства.
• Споразум који је окончао устанак је за Милоша
Обреновића и устанике представљао полазну тачку
у даљој борби за остваривање коначних циљева -
рушење турске феудалне владавине и
успостављање сопствене власти.
• Срби су добили извесну самоуправу, али су
захтевали да добију пуну аутономију ослањајући се
на одредбе Букурештанског уговора. У тој борби за
аутономију Србима је помогла Русија.

16. Кнежевина Србија након Другог српског устанка

17. Милошев конак у Топчидерском парку