2. Byk Стефановић Караџић
Рођен је 26. октобра 1787.
године
у селу Тршићу
Био је српски
филолог,реформатор српског
језика,сакупљач народних
песама и писац првог
речника српског језика
Умро је 7. фебруара 1864.
године у Бечу
3. Вук је рекао пре стварања
рјечника
“Већ има близу хиљаду година како
Србљи имају своја слова и писмо, а
до данас још ни у каквој књизи
немају правога свог језика! Док су
Србљи имали своје краљеве и
цареве,да се у оно доба овако
млого писало као што се данас
пише по турским државама; зато
није требало ни ласно писати које
како.”
4. Вуков рад на реформи језика
Срби и поред тога што су имали слова и писмо
нису имали свој прави језик
Многи уважени људи и књижевници у
Мађарској сматрали су да је словенски ПРАВИ
српски језик,а не народни који су називали
језиком свињара и говедара.
Прву реформу српског језика извршио је Саво
Мркаљ,али неуспешно
Вук је на наговор Јернеја Копитара почео да
скупља материјал за свој речник
5. Вуков рад на Рјечнику
За основицу језика узет је
говор Тршића
То је био источно-
херцеговачки дијалекат(млађи
дијалекат) (и)јекавског
изговора
Вуков циљ је био да тај језик
буде приступачан и разумљив
свим људима
6. Прво издање Рјечника
Српски рјечник истолкован немачким и латинским
речима
Објављено је 1818. године
Садржи 26 270 речи
Обухватао је и загонетке,пословице,предања,описе
обичаја,народне лирске песме,анегдота
Написан је Вуковом реформисаном ћирилицом
Један од најзначајнијих корака у Вуковој борби за
језик из неколико разлога:
То је прво дело штампано новом,Вуковом
ћирилицом,коју и данас користимо
То је прво дело у којем је остварена Вукова правописна
форма
Уз ово дело штампана је и прва граматика српског
језика
Штампан је и Предговор,у којем је доказано да основа
књижевног језика може бити само народни језик
7. Све речи које је унео у речник биле су оне
које је чуо у народу
Уз речник,Вук је објавио и друго
проширено издање Српске граматике
Речи су биле акцентоване,али је Вук
употребљавао само 3 акцента
Није користио слово Х,тек касније га уводи
у цетињском издању Народних српских
пословица 1836. године
Ј је увео из латинице
Било је противника јер је подсећало на
покушај Аустрије да Србима наметне
латиницу и да их покатоличи
8. По нацртима Лукијана Мушицког
сматра се да је Ћ преузео из старих
српских,а Џ из старих румунских
књига
Користио је (и)јекавско јотовање Д
и Т(ћерати,ђевојка)
Вуков речник је био оскудан
појмовима градске
цивилизације,па је многима звучао
просто
9. Нова азбука, са 24 слова из старословенске
азбуке , пет нових и једним латиничним
словом Ј због кога је Вук оптужен за
покатоличење српског народа.Стара слова од
којих је нека спојио са другим словима (меки
полуглас) - л + ь -> љ, н + ь -> њ
11. Противници
Овај речник у први мах није био добро
прихваћен
Православна црква му се противила јер
се бојала унијаћења и покатоличења
Противили су се, због страха од губитка
књ. традиције,славеносрпски писци
(Најистакнутији Милован Видаковић)
Милош Обреновић се противио из
политичких разлога
Велику борбу за српски језик и
правопис,Вук је водио са Јованом
Хаџићем(оснивачем и председником
Матице српске)
12. Вукова поведа
1847. године доказано је да се на
народном језику могу писати изузетна
уметничка и научна дела:
Песме Бранка Радичевића
Горски вијенац П. Петровића Његоша
Вуков превод Новог завјета
Рат за српски језик и правопис Ђуре
Даничића
13. Други Српски рјечник
објављен је 1852. године
Вуков сарадник био је Ђуро Даничић
Вук је одустао од јекавског јотовања
Дела је писао (и)jекавским изговором
Примењује нови фонолошки правопис
Речник су сачињавали :
есеји,записи,стихови,пословице,мање
приповетке,легенде,загонетке , као и
многе књижевне врсте:
басне,тужбалице,молитве,беседе,
демонолошка предавања,ругалице што
Рјечник чине литературом,књигом за
читање!
14.
15. Загонетке
Дању клања,ноћу звезде
броји(ђерам)
Два локвања око пања(уши)
Ко пјева,кад други људи
плачу(поп)
16. Цитати
Добро је знати шта људи мисле и
говоре,али не треба свакога гонити који
што противно рекне.Особито људе који
по несрећи,имају право..
Језик је хранитељ народа.Докле год
живи језик,докле га љубимо и
почитујемо,њим говоримо и
пишемо,прочишћавамо,дотле он живи и
народ може се међу собом разумијевати
и умно саједињавати,не прелива се
један у други,не пропада..