Vukov Srpski rječnik

1. Вуков Српски рјечник
Милица Новаковић II3
Теодора Живанкић II3
Вујадин Вујовић II3

2. Byk Стефановић Караџић
 Рођен је 26. октобра 1787.
године
 у селу Тршићу
 Био је српски
филолог,реформатор српског
језика,сакупљач народних
песама и писац првог
речника српског језика
 Умро је 7. фебруара 1864.
године у Бечу

3. Вук је рекао пре стварања
рјечника
“Већ има близу хиљаду година како
Србљи имају своја слова и писмо, а
до данас још ни у каквој књизи
немају правога свог језика! Док су
Србљи имали своје краљеве и
цареве,да се у оно доба овако
млого писало као што се данас
пише по турским државама; зато
није требало ни ласно писати које
како.”

4. Вуков рад на реформи језика
 Срби и поред тога што су имали слова и писмо
нису имали свој прави језик
 Многи уважени људи и књижевници у
Мађарској сматрали су да је словенски ПРАВИ
српски језик,а не народни који су називали
језиком свињара и говедара.
 Прву реформу српског језика извршио је Саво
Мркаљ,али неуспешно
Вук је на наговор Јернеја Копитара почео да
скупља материјал за свој речник

5. Вуков рад на Рјечнику
 За основицу језика узет је
говор Тршића
 То је био источно-
херцеговачки дијалекат(млађи
дијалекат) (и)јекавског
изговора
 Вуков циљ је био да тај језик
буде приступачан и разумљив
свим људима

6. Прво издање Рјечника
 Српски рјечник истолкован немачким и латинским
речима
 Објављено је 1818. године
 Садржи 26 270 речи
 Обухватао је и загонетке,пословице,предања,описе
обичаја,народне лирске песме,анегдота
 Написан је Вуковом реформисаном ћирилицом
 Један од најзначајнијих корака у Вуковој борби за
језик из неколико разлога:
 То је прво дело штампано новом,Вуковом
ћирилицом,коју и данас користимо
 То је прво дело у којем је остварена Вукова правописна
форма
 Уз ово дело штампана је и прва граматика српског
језика
 Штампан је и Предговор,у којем је доказано да основа
књижевног језика може бити само народни језик

7.  Све речи које је унео у речник биле су оне
које је чуо у народу
 Уз речник,Вук је објавио и друго
проширено издање Српске граматике
 Речи су биле акцентоване,али је Вук
употребљавао само 3 акцента
 Није користио слово Х,тек касније га уводи
у цетињском издању Народних српских
пословица 1836. године
 Ј је увео из латинице
 Било је противника јер је подсећало на
покушај Аустрије да Србима наметне
латиницу и да их покатоличи

8. По нацртима Лукијана Мушицког
сматра се да је Ћ преузео из старих
српских,а Џ из старих румунских
књига
 Користио је (и)јекавско јотовање Д
и Т(ћерати,ђевојка)
Вуков речник је био оскудан
појмовима градске
цивилизације,па је многима звучао
просто

9. Нова азбука, са 24 слова из старословенске
азбуке , пет нових и једним латиничним
словом Ј због кога је Вук оптужен за
покатоличење српског народа.Стара слова од
којих је нека спојио са другим словима (меки
полуглас) - л + ь -> љ, н + ь -> њ

10. Прво издање Рјечника

11. Противници
 Овај речник у први мах није био добро
прихваћен
 Православна црква му се противила јер
се бојала унијаћења и покатоличења
 Противили су се, због страха од губитка
књ. традиције,славеносрпски писци
(Најистакнутији Милован Видаковић)
 Милош Обреновић се противио из
политичких разлога
 Велику борбу за српски језик и
правопис,Вук је водио са Јованом
Хаџићем(оснивачем и председником
Матице српске)

12. Вукова поведа
 1847. године доказано је да се на
народном језику могу писати изузетна
уметничка и научна дела:
 Песме Бранка Радичевића
 Горски вијенац П. Петровића Његоша
 Вуков превод Новог завјета
 Рат за српски језик и правопис Ђуре
Даничића

13. Други Српски рјечник
 објављен је 1852. године
 Вуков сарадник био је Ђуро Даничић
 Вук је одустао од јекавског јотовања
 Дела је писао (и)jекавским изговором
 Примењује нови фонолошки правопис
 Речник су сачињавали :
есеји,записи,стихови,пословице,мање
приповетке,легенде,загонетке , као и
многе књижевне врсте:
басне,тужбалице,молитве,беседе,
демонолошка предавања,ругалице што
Рјечник чине литературом,књигом за
читање!

15. Загонетке
 Дању клања,ноћу звезде
броји(ђерам)
 Два локвања око пања(уши)
 Ко пјева,кад други људи
плачу(поп)

16. Цитати
 Добро је знати шта људи мисле и
говоре,али не треба свакога гонити који
што противно рекне.Особито људе који
по несрећи,имају право..
 Језик је хранитељ народа.Докле год
живи језик,докле га љубимо и
почитујемо,њим говоримо и
пишемо,прочишћавамо,дотле он живи и
народ може се међу собом разумијевати
и умно саједињавати,не прелива се
један у други,не пропада..