Uzgoj kupine

1. NOVI ASPEKTI PROIZVODNJE
KUPINE
dr Jasminka Milivojević
Poljoprivredni fakultet-Beograd

2. PROIZVODNJA KUPINE U SRBIJI
Proizvodnja kupine u Srbiji je u značajnoj meri oscilirala poslednjih
godina dostiţući maksimalan nivo od preko 30.000 t u 2007. godini.
Nakon toga proizvodnja je naglo padala kao rezultat nerealno niskih
otkupnih cena, što je i prouzrokovalo da značajan deo roda kupine
ostane neubran.
Proizvodnja se lagano povećava posle pada u periodu 2010-2011.
godina. U 2011. god. proizvedeno je 17.000 t. Zbog ekstremno jakog
mraza tokom zime 2012. godine i velikog izmrzavanja zasada naročito u
dolinama reka, a zatim izraţene suše tokom leta, prinos je bio nešto
smanjen (15.000 tona).
- Da bi se proizvodnja kupine održala na nivou 25-30.000 t, koliki
je i optimum za Srbiju, potrebna je delimična izmena sortimenta i
primena novijih tehnologija gajenja.

3. Kontraverzna je vrsta po mnogo čemu: po prinosima (od 5 –
30 t/ha), po cenama (od veoma visokih 2 eura/kg do niskih 0,15
eura/kg), po kvalitetu ploda koji varira u zavisnosti od klimatskih
uslova u pojedinim godinama, po potražnji od stranih kupaca u
zavisnosti od roda u Americi i Zap. Evropi.

4. Privredni značaj kupine
Proizilazi iz njenih privredno-bioloških osobina, kao što su:
 brzo stupanje na rod (u II god.) i dostizanje pune rodnosti;
 redovna i obilna rodnost (prinosi do 25 t/ha i više);
 lako i brzo razmnožavanje;
 jednostavno i lako gajenje;
 umerena osetljivost na bolesti i štet. što omogućuje relativno laku zaštitu i zdrav plod;
 visoka hranljiva i terapeutska vrednost plodova.
Sve pomenute osobine čine je rentabilnom i unosnom kulturom.
Nedostaci:
- mogućnost izmrzavanja pod uticajem ranih jesenjih i jačih zimskih
mrazeva;
- osetljivost plodova pri berbi i transportu (curi sok);
- osetljivost plodova na truljenje;
- obavezno navodnjavanje.

5. Napredak u proizvodnji kupine u našoj zemlji može biti ostvaren
uvođenjem i širenjem u proizvodnji novijih, visokoproduktivnih i
kvalitetnih jednorodnih i remontantnih sorti kupine koje se pored
zamrzavanja mogu koristiti i za sveţu potrošnju, implementacijom novih
tehnoloških postupaka u proizvodnji, kao i traženjem novih tržišta za
plasman plodova kupine.

6. U proizvodnim zasadima dominiraju sorte:
Čačanska bestrna Thornfree

7. NOVIJE JEDNORODNE SORTE KUPINE
. 1. Lohnes (Loch Ness)
2. Loh taj (Loch Tay)
3. Čester tornles (Chester Thornless)
4. Karaka blek (Karaka Black)
5. Tripl kraun (Triple crown)

8. Loch Ness
Škotska sorta, poluuspravnog tipa rasta.
Sazreva rano (u nekim
lokalitetima već početkom jula), sa
dugim rasponom zrenja plodova.
Relativno je otporna prema
zimskim mrazevima i prinosna je
sorta (1,9 kg/izdanku).
Plod je krupan (oko 7,0 g),
izduţeno konusan, kvalitetan sa
visokim sadrţajem RSM – do
13,0%.
Ukus ploda je prilično sladak i
aromatičan.

9. Sorta Lochnes gajena na 700 m n.v. – Sant Orsola
Rastojanje: 2 x 1 m
3-4 izdanka po ţbunu
Prinos: 4-5 kg/ţbunu
Zrenje: poč. jula

10. Loch Tay
Škotska sorta, poluuspravnog tipa rasta, bez trnja.
Ranog je vremena zrenja, nekoliko dana pre sorte Loh nes. Sezona
berbe traje oko 4 nedelje. Po prinosu premašuje roditeljsku sortu
Loh nes.
Plod je srednje krupan (oko 5 g),
čvrst, blago kupast, slatkog ukusa sa
izraženijom aromom nego kod sorte
Loh nes.
Boja pokoţice ploda je postojana
nakon berbe i u toku skladištenja,
slično sorti Loh nes.

11. Chester Thornless
Američka sorta. Zbog izraţene
otpornosti prema niskim temperaturama
vrlo se raširila u proizvodnim zasadima u
SAD-u i Evropi.
Sazreva srednje rano do srednje
pozno. Berba počinje u trećoj dekadi jula i
traje do kraja septembra.
Bujna je sorta. Izdanci su poluuspravni,
bez trnja. Odlične je rodnosti.
Plod je srednje krupan (do 5 g), zarubljeno
kupastog oblika, sjajno crne boje. Nema osobinu
omekšavanja i gubljenja boje tokom jakog
osunčavanja, kao ni posle berbe.

12. Karaka black
Novozelandska sorta.
Plod je vrlo krupan (10-11 g), izduţenog cilindrično-konusnog oblika,
tamnocrn i sjajan. Meso ploda je vrlo čvrsto, blagog ukusa i odlične
skladišne sposobnosti.
Rane je epohe zrenja (početak
jula), sa dugom sezonom berbe (6-
8 nedelja).
Izdanci su umerene bujnosti,
puzećeg tipa rasta, trnoviti.
Visoko je prinosna sorta (do
25 t/ha).
U hladnijim klimatima ova sorta se moţe uspešno gajiti pod tunelima sa ciljem
proizvodnje plodova za sveţu potrošnju.

13. Triple Crown
Novija američka sorta poluuspravnog tipa rasta,
bez bodlji. Zahteva naslon kao potporu bujnim
lateralima.
Umereno je prinosna sorta (1,6 kg/izdanku).
Odlikuje se sr. ranom epohom zrenja
(15. jula počinje u uslovima Mačve i traje
do kraja avgusta).
Nedostatak ove sorte je izraţena osetljivost
izdanaka na niske temperature, zbog čega je
potrebna obazrivost pri izboru lokaliteta za
njeno gajenje.
Pogodna je za gajenje u zaštićenom prostoru.

14. Plodovi su krupni (6-7 g), sjajnocrni, slatkog ukusa, sa visokim
sadrţajem rastvorljive suve materije (15,3%). Plod je slabije čvrstoće i
ima sklonost ka reverzibilnosti crvene boje na pojedinim koštunicama u
plodu, što je i pored odličnog ukusa čini manje pogodnom sortom za
sveţu potrošnju.

15. REMONTANTNE (DVORODNE) SORTE
KUPINE
Remontantne (dvorodne) sorte kupine su na pragu
komercijalizacije. Pretpostavka je da će ove sorte kupine imati
ogroman značaj za industriju i sveţu potrošnju, jer idealno
produţavaju sezonu berbe plodova do novembra, kada se moţe
ostvariti i znatno veća cena nego u letnjem periodu.
Nedostaci ovih sorti su: manji prinosi, umanjena čvrstoća
krupnih plodova i prisustvo trnovitih izraštaja na izdancima.
Na Univerzitetu u Arkanzasu do sada je stvoreno nekoliko
varijeteta, od kojih su najkomercijalniji:
Prajm Dţen (Prime Jan), Prajm Dţim (Prime Jim) i
Prajm Ark®15 (Prime Ark®15).

16.  Obe sorte imaju uspravne i trnovite izdanke!!!
 Rod na jednogodišnjim izdancima varira u zavisnosti od lokaliteta
gajenja i kod sorte Prime Jim moţe biti ekstremno visok (do 20 t/ha).
Na dvogodišnjim izdancima prinos kod obe sorte je srednje visok.
 Prosečna masa ploda na jednogodišnjim izdancima je veća i varira u
rasponu od 4 do 10 g.
Poseduje krupnije pojedinačne plodove!Daje veće ukupne prinose!

17. Prajm Ark®45
Komercijalno je interesantna najnovija remontantna sorta kupine, sa
uspravnim i trnovitim izdancima. Prosečna masa ploda varira od 6-7 g
na dvogodišnjim izdancima i do 10 g na jednogodišnjim izdancima.

18. NOVI TEHNOLOŠKI POSTUPCI U
PROIZVODNJI KUPINE

19. Najčešći i skoro isključivi način gajenja puzećih i poluuspravnih sorti
kupine je špalirski način gajenja (horizontalni sistem sa tri ţice).
Horizontalni trožični sistem – podrazumeva postavljanje
noseće konstrukcije od stubova i 3 reda ţice, koje se
postavljaju na visini od 70, 140 i 200 cm.

20. Međutim, svaka promena u sortimentu delimično utiče i na
modifikacije u tehnologiji gajenja kupine.
- U već poznatoj tehnologiji gajenja ovih sorti potrebno je uvoditi
neke mere, koje će doprineti boljem kvalitetu plodova.
Pri rezidbi se ostavljaju 3 do 4 izdanka
po ţbunu sa manje bočnih letorasta, koji
zbog svoje bujnosti oteţavaju berbu i
prave zasenu.

21. Gornja ţica je nešto deblja (3,8-4 mm prečnika) i za nju se vezuju
vrhovi izdanaka. Time se sprečava da klize i padaju jedan na drugi
stvarajući gust sklop vegetativne mase.
Ostavljeni izdanci se orezuju na 20-30 cm iznad poslednjeg reda ţice.
Tako se formira špalir na visini od oko 1,8 do 2 m.

22. Bočne grane se skraćuju na
2-3 pupoljka (25-30 cm duţine),
a ako su izdanci obrazovali
veliki broj bočnih grana sa
malim međusobnim rastojanjem,
pa to preti velikom opterećenju
izdanka rodom, onda se one
proređuju uklanjanjem do
osnove (na svakih 10 cm duţ.
izdanka ostaje po jedna).

23. Izgled zasada kupine nakon rezidbe i vezivanja

24. Folijarna aplikacija sa Regalisom
(Prohexadione-Ca) je izvedena 2 puta u
periodu april-maj, u intervalu od 3 nedelje
srazmerno dinamici porasta novih
jednogodišnjih izdanaka (u momentu kada
oni dostignu visinu od 30 cm).
Primenjene su sledeće koncentracije
Prohexadione-Ca: 125 ppm (kod prvog
tretiranja) i 200 ppm (kod drugog
tretiranja).
PRIMENA HEMIJSKIH REGULATORA RASTA KOD
SORTI KUPINE LOCHNESS I TRIPLE CROWN

25. Visina mladih izdanaka sorte
Lochness nakon tretmana sa
Prohexadione Ca (sredina jula)
2,4 m visina
Visina mladih izdanaka sorte
Lochness bez tretmana sa
Prohexadione Ca (sredina jula)
3,6 m visina
OPTIMALAN
EFEKAT!
Broj nodusa po duţnom metru izdanka je sa 13,3 povećan na 30,0.

26. Izgled mladih izdanaka sorte
Triple crown tretiranih sa
retardantom rasta
(Prohexadione Ca)
1,5 m visina, u kontroli su 3,1 m visine.
NEGATIVAN
EFEKAT!
Broj nodusa po duţnom metru izdanka je sa 19 povećan na 33.

27. Izgled zasada kupine pre početka fenofaze cvetanja –
Tolisavac (Krupanj)

28. Zelena rezidba kupine
se izvodi kada bočne grane novih izdanaka zbog svoje velike bujnosti
postanu problem, te ometaju berbu i prave zasenu. Da bi bočne grane
manje smetale, mogu se orezati na 1 m dužine.

29. Izgled zasada kupine u punoj rodnosti

30. Đubrenje kupine
• Osnovno – svake druge godine dodati 30-40 t/ha stajnjaka. Kompl.
mineralno NPK
đubrivo dodati svake godine u poznu jesen
u količini od 500 do 700 kg /ha (u godinama kada
se unosi stajnak ove količine smanjiti za 30%).
• Dopunsko (prihranjivanje) –
 I prihranjivanje azotnim đubrivom izvesti u fazi kretanja vegetacije sa
200-250 kg /ha KAN-a ili 150 kg /ha Urea;
 II prihranjivanje azotnim đubrivom izvesti po potrebi (u zavisnosti od
stanja ishranjenosti kupine, roda koji se očekuje, preth. upotrebljenih
količina đubriva) sa 200 kg /ha.
Po tipu može biti:
Izbegavati kasno dodavanje azotnih đubriva, koje moţe biljci pomoći da
izdrţi prevelik rod, ali u isto vreme odloţiti sazrevanje izdanaka, čime se
povećava osetljivost na niske temperature.

31. Navodnjavanje kupine
• “Kap po kap”- je najekonomičniji;
ušteda vode je velika; lako se montira i
demontira; količina vode koja se
ispušta kroz kapaljke se programira
prema spoljnim uslovima (1,5-8 l po
dužnom metru na čas). Obezbeđuje
umerenu vlažnost zemljišta u špaliru
kupine, bez obzira da li je instaliran uz
naslon na 50 cm visine ili je položen
po zemlji.

32. Novopodignuti zasad kupine sa sistemom za
zalivanje – Libertas (Šabac)

33. Odrţavanje zemljišta
• Jalovi ugar – najčešći način održavanja zemlj., 4-5 obrada rotofrezama ili
tanjiračama. Prolećnu i jesenju obradu izvoditi na nešto većoj dubini po sredini
međuprostora (10-12 cm), a ostale obrade vršiti plitko na 5-7 cm.
• Herbicidi – pošto se korenov sistem kupine razvija relativno plitko, herbicidi
se u zasadu mogu koristiti tek od III godine, uz veoma pažljiv izbor! Uspešno
se mogu primeniti: Devrinol, Kasoron G, Gramokson, Galokson, Basta, Fusilade
forte, Select super, Galant super.

34. Odrţavanje zemljišta u zasadu kupine po sistemu
jalovog ugara (Mačva)

35. Kombinacija odrţavanja zemljišta “jalovi ugar” – “ledina”
U rejonima sa više
padavina ili u
slučajevima gde se
koriste mašine
(kombajni za berbu)
ledina pokazuje brojne
prednosti.
Ledina se kosi ili tarupira (što je još i bolje) usitnjavanjem trave, koja se
ostavlja na mestu.

36. Gajenje kupine na
gredicama zastrtim
crnom PE folijom

37. Zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina
Rđa kupine (Kuehneola uredinis) Septocyta ruborum
PEPELNICA KUPINE (Peronospora sparsa)
Botrytis na plodu kupine

38. VREME
IZVOĐENJA
TRETIRANJA
BOLEST/ŠTETOČINA PREPARAT Koncent.
(%)
Početak listanja
t > 11oC
Sušenje izdanaka,
kestenjasta pegavost
CUPRABLAU Z ili
CUPROZIN 35 WP ili
CUPROXAT
0.35
0,35
0,35
Štitaste vaši, jaja lisnih vaši GALMIN 1,0
Pred jasno izdvajanje
zatvorenih cvetova
Ljubičasta pegavost
Rđa lista i izdanka kupine
FLINT PLUS ili
CABRIO TOP ili
TILT 250 EC
0,15
0,15
0,015
Lisne vaši, štetočine stabla
ABASTATE + NU FILM ili
VERTIMEC
0,075
+0,1
0,075
Pred početak cvetanja Ljubičasta pegavost
Rđa lista i izdanka
Siva truleţ
SIGNUM 0,06
Lisne vaši, cvetojed,
smotavci
ACTARA 25 WG 0,02
Puno cvetavanje Ljubičasta pegavost
Rđa lista i izdanka
Siva truleţ
SIGNUM 0,06
Po završenoj berbi Ljubičasta pegavost
Rđa lista i izdanka
DITHANE 0,25
Razni insekti i grinje ABASTATE +
NU FILM
0,075
0,10

39. Abiotički faktori
• Izmrzavanje pod uticajem ranih jesenjih
mrazeva (u novembru mesecu, posledica nedozrelosti
izdanaka), jačih zimskih mrazeva i delimično pod
uticajem PPM.
NEPOŢELJNO!!!
POŢELJNO!!!

40. - Sant Orsola –
sorta Lochness

41. Dvoredni “rain cap” pod
crnom mreţom (koja se
drţi do početka
cvetanja), a zatim se
navlači bela PE folija
(koja ostaje sve do
završetka berbe).

42. Berba kupine
Optimalna zrelost plodova kupine za berbu određuje se prema
karakterističnoj crnoj boji epidermisa, čvrstoći i ukusu mesa ploda.
Berba se izvodi u većem broju navrata (5-10 x) zbog dugog raspona sazrevanja
(30-45 dana). Većinu sorti puzećeg rasta treba brati svakih 5 do 6 dana, a kod
nekih sorti uspravnog rasta berbu je potrebno izvoditi čak svakog drugog ili trećeg
dana.
Uglavnom se izvodi ručno, plodovi se beru bez čašice i peteljke uz istovremeno
grublje klasiranje, jer ne trpe pretresanje – pogubno za kvalitet!

43. AMBALAŽA
Vrlo je važno obratiti pažnju na higijenu ambalaže i ruku berača, jer
se plodovi kupine pre konzumiranja ne peru.
Za potrošnju u svežem stanju kupina se bere u male posudice od različitog
materijala, zapremine do 0,5 kg. Ambalaža mora biti čvrsta, čista, neškodljiva za
ljudsko zdravlje i pogodna za korišćenje u paletnom sistemu.

44. PLASMAN PLODOVA KUPINE U SVEŽEM STANJU –
NOVI IZAZOV?
 Rešenje koje se nameće u pogledu plasmana plodova
kupine jeste traţenje novih trţišta (izvozna šansa – plasman
sveţih plodova kupine na ogromno rusko trţište).
 Nameće se potreba za selekcijom varijeteta koji najbolje odgovaraju
pedoklimatskim uslovima naše zemlje i zahtevima trţišta.
Favorizujući specijalizaciju
u odnosu na ogromni
sortiment proizvod bi se
učinio homogenim i
prepoznatljivim.

45. Eksperimentalno je dokazan i
visok sadrţaj fenolnih
jedinjenja (antocijana,
flavonola, fenolnih kiselina) u
plodovima komercijalnih sorti
kupine, koji varira zavisno od
sorte, stadijuma zrelosti i
uslova gajenja.
Promovisanje sveţih plodova kupine kao prirodnih izvora
antioksidanata predstavlja jedan od načina iniciranja
potrošnje sveţih plodova!

46. Tehnologija gajenja borovnice
Doc. dr Jasminka Milivojević
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

47. Proizvodnja visokoţbunaste borovnice u Srbiji se realizuje
na relativno malim površinama, koje prelaze 100 ha, stim da se
poslednjih nekoliko godina uočava trend povećanja sa širenjem
proizvodnih površina i van brdsko-planinskih područja.

48. Privredni značaj visokožbunaste borovnice
1. Borovnica rano stupa na
rod, već u drugoj godini
starosti zasada.
2. Od pete godine se moţe
očekivati ulazak u punu
rodnost, kada ţbunovi daju
prinos i do 6 kg plodova.
3. Dug eksploatacioni period
zasada (20-30 godina).
4. Plodovi borovnice sazrevaju
od početka juna (vrlo rane
sorte) do kraja avgusta
(pozne sorte).

49. PODIZANJE ZASADA BOROVNICE
1. IZBOR MESTA, POLOŢAJA I ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE
ZASADA
2. PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA
3. IZBOR SORTI
4. IZBOR SISTEMA GAJENJA
5. SADNJA BOROVNICE
6. NEGA ZASADA (POSLE SADNJE I U REDOVNOJ RODNOSTI)

50. IZBOR MESTA, POLOŢAJA I ZEMLJIŠTA ZA
PODIZANJE ZASADA
Položaji koji odgovaraju borovnici su severni (osojni) sa blagim nagibima
i povoljnom vazdušnom drenažom, odnosno oticanjem hladnog vazduha.
Svetloljubiva (fotofilna) je biljka.

51. PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA
1. UREĐENJE PARCELE – sastoji se u čišćenju i uklanjanju ostataka
višegodišnjih biljaka i korova i izravnavanju (nivelisanju) mikrodepresija.
2. DUBOKO RASTRESANJE ZEMLJIŠTA – izvodi se na dubini od 50 cm.
3. MELIORATIVNO ĐUBRENJE – ima za cilj povećanje plodnosti
zemljišta. Korigovanje kiselosti na potreban nivo za borovnicu ili sniţenje
kiselosti ukoliko je vrlo niska pH vrednost. Povećanje kiselosti zemljišta
se postiţe dodavanjam elementarnog sumpora (ACIDIFIKACIJA).
Da bi se snizila inicijalna pH vrednost sa 5,6 na 4,7 preporučuje se
dvokratna primena elementarnog sumpora sa ukupnom količinom od
1.200 kg (u podeljenoj dozi). 3 meseca je interval primene: I
aplikacija u aprilu; II aplikacija početkom jula.
ACIDIFIKACIJU TREBA URADITI U GODINI PRE SADNJE.
Letnja aplikacija je praćena brţim opadanjem pH vrednosti tokom 3-4
meseca.

52. 3. ORANJE – na 30 cm dubine. Treba ga obaviti najkasnije mesec dana
pre sadnje (najčešče u avgustu ili septembru).
4. POVRŠINSKA PRIPREMA ZEMLJIŠTA - izvodi se neposredno pred
sadnju tanjiračama, drljačama i setvospremačima kako bi zemljište
zadrţalo potrebnu vlaţnost i očuvala se njegova struktura.

53. IZBOR SORTI VISOKOŢBUNASTE BOROVNICE
1. Duke
2. Bluecrop
3. Patriot
4. Nui
Standardne sorte su:
Perspektivne sorte su:
1. Chanticleer
2. Hannah‟s Choice
3. Meader
4. Draper

54. Djuk (Duke)
Ranog je vremena zrenja (u našim uslovima poč. II dek. juna).
Snaţnog je rasta, grane su uzdignute i čvrste. Vrlo je rodna sorta sa
prosečnim prinosom po ţbunu do 6 kg.
Plod je krupan (oko 1,9 g),
svetloplave boje, čvrst,
prijatnog ukusa, aromatičan.

55. Blukrop (Bluecrop)
Srednje ranog je vremena zrenja
(početkom treće dekade VI meseca).
Produktivna je sorta (4-6 kg po
žbunu).
Plod je krupan (2,0 g), loptasto-
kolačastog oblika, svetloplave boje
pokoţice , prekrivene pepeljkom.
Meso je čvrsto, nakiselog i
aromatičnog ukusa.

56. Izgled ţbunova sorte
Bluecrop pred
otpadanje lišća

57. Patriot
Vrlo je adaptibilna sorta i na toplije i na hladnije klimate.
Jednostavna je za uzgajanje, bujnog ţbuna, sa uspravnim
porastom.
Visoke je produktivnosti (4,5 do 9 kg po ţbunu).
Sazreva do 7 dana
posle sorte Duke.

58. NUI
Novozelandska sorta. Ubrzano se širi u
Evropi.
Sazreva srednje rano (4 dana
posle sorte Duke).
Vrlo je otporna na niske zimske
temperature (do -25oC).
Bobice su vrlo krupne (do 2,9 g), čvrste, privlačnog
izgleda i solidnog kvaliteta. U našim uslovima sadrţaj RSM
je 12,5%. Odlično podnose transport.

59. Ţbun je umereno bujan,
dobre rodnosti.
Poseduje osobinu
horizontalnog formiranja
grana zbog čega rezidbom
treba potencirati formiranje
uspravnih grana.
Podizanje grana i
njihovo vezivanje za
ţicu kod sorte Nui
(Arilje).

60. Chanticleer
Sazreva vrlo rano (6 dana pre sorte Duke).
U prvoj berbi daje 52% zrelih plodova u poređenju sa 8-12% zrelih
plodova koje daje sorta Duke u I berbi.
PERSPEKTIVNE SORTE BOROVNICE
Zahteva dobro drenirana zemljišta i
loše rezultate postiţe sa ranom
sadnjom.
Umerene je produktivnosti (u IV godini
starosti zasada je dala prinos od 3,2
kg/žbunu u N.J.).
Plod je sr. kupan do krupan (1,8 g),
čvrst, sa visokim sadrţajem RSM (oko
12%) i niskim sadrţajem kiselina.

61. Hannah‟s Choice
Sazreva vrlo rano (2 dana pre sorte Duke).
Rano cveta, ali poseduje izvesnu inicijalnu otpornost
na pozne mrazeve.
 Umereno je prinosna sorta
(New Jersey).
 Plodovi su krupni (1,9 g),
izvanredne čvrstoće, svetlo
plave boje sa dobrim
pepeljkom.
 Ukus je sladak sa
prepoznatljivom aromom na
breskvu. Sadrţaj RSM je za
20% veći nego kod sorte Duke.

62. Meader
Rane do srednje epohe zrenja (5 dana posle sorte
Duke).
Ima koncentrisano zrenje – traje 2 nedelje.
Bobice su krupne,
čvrste, osrednjeg ukusa.
Bujan ţbun, uspravnog
porasta.
Visoko je produktivna
sorta (do 10
kg/žbunu).

63. Draper
Srednje rane je epohe zrenje
(nekoliko dana pre sorte Bluecrop), sa
koncentrisanim zrenjem.
Odlikuje visokom produktivnošću.
Plod je konstantno krupan, uniforman,
svetloplave boje, koja se zadrţava i posle
berbe. Pokožica je otporna i meso je
čvrsto. Odlične je skladišne sposobnosti!
Najimpresivnija je sorta među 150
ispitivanih u SAD jer se moţe konstantno
mehanizovano brati i plasirati u sveţem
stanju.

64. Najveći problem pri ocenjivanju rodnosti novih selekcija je razlika
u produktivnosti selekcije u ogledima i u komercijalnim zasadima.
Kolekcioni zasad 9 sorti visokoţbunaste
borovnice u III godini starosti -
Belanovica

65. IZBOR SISTEMA GAJENJA
BOROVNICE
Sistem gajenja sa malčiranjem
u redu i zatravnjivanjem između
redovaSistem gajenja na
gredicama od strugotine

66. Izgled mladog zasada borovnice na planini Jastrebac

67. Sistem gajenja na gredicama prekrivenim crnom PE
folijom (CHILE)

68. SADNJA BOROVNICE
Vreme sadnje – izvodi se u jesen ili na proleće u dobro
pripremljeno zemljište, jer koren sadnica u neodgovarajućim
uslovima zemljišta ne moţe da se razvija pa uginjava, a sa
njim i cela biljka.

69. • Rastojanja: 2,5-3 m x 1-1,2 m (2690-4000 bilj/ha)
• Sadnja u kanale (brazde) do 80 cm šir. x 40 cm dub.
• Sadnja u jamiće (50 cm širine x 40 cm dub.)
• Sadnja na gredice (30-40 cm visine x 50-80 cm širine)

70. Gredice formirane od strugotine –
Mladenovac (Vlaška)

71. Sadnja borovnice u jamiće
I faza: otvaranje jamića (40 cm
dubina i 50 cm širina)
II faza: punjenje jamića sa mešavinom
kiselog treseta i/ili organskog Ďubriva
Duetto i piljevine četinara (odnos treseta
i strugotine 1:3)
- Ukoliko je pH zemljišta iznad 5,2 preporučuje se dodavanje kiselog treseta i
korektivnog organskog đubriva obogaćenog S (Biozolfo 620).
- Ukoliko je pH u optimalnom opsegu (4,2 – 5,0) pri sadnji se može dodavati
samo strugotina u kombinaciji sa Osmocote sporooslobađajućim đubrivom.

72. III faza: prostor izmeĎu jamića
unutar reda se zastire
usitnjenom borovom korom

73. 49% organske materije,
51% sumpora i 1,5%
azota
BIOZOLFO 620 Osigurava konstantno
optimalan nivo ishrane.
Organsko đubrivo –
oplemenjivač zemljišta
OSMOCOTE EXACT STANDARD (NPK
15+9+12 +2,5 MgO + mikro elementi)
DUETTO

74. I godišnja
kontejnerska
sadnica borovnice
III godišnja
kontejnerska
sadnica borovnice
II godišnja
kontejnerska
sadnica borovnice
IZBOR SADNICA

75. Zelene reznice u supstratu
za oţiljavanje
Oţiljavanje zrelih reznica
borovnice

76. KOMPARATIVNI PRIKAZ OŢILJENE ZELENE (LEVO) I ZRELE
(DESNO) REZNICE BOROVNICE

77. Sadnice borovnice
razmnoţene in vitro
– kulturom tkiva
Helenaveen, Holandija

78. Bujnost ţbunova sorte Bluecrop posađenih u proleće 2012.
godine sa III godišnjim sadnicama (25.08.2013. god, Šepšin)
Poţeljno je da se za sadnju koriste dvogodišnje i trogodišnje
kontejnerske sadnice.

79. 0
1
2
3
4
5
6
PGM OP PGM OP
Bluecrop Duke
Prinospožbunu(kg)
DUKEBLUECROP
Prinos sorti borovnice „Duke‟ i „Bluecrop‟ u
IV godini starosti biljaka (2013. god.)
III god. sadnice
II god. sadnice
II god. sadnice
II god. sadnice

80. NEGA ZASADA BOROVNICE
- NEGA MLADOG ZASADA-
Nega biljaka posle sadnje svodi na:
• Navodnjavanje i prvu prihranu fertigacijom sa NPK đubrivom
formulacije 11:44:11.
• Prihrana amonijum sulfatom se izvodi dodavanjem po 40 g ovog
azotnog đubriva oko svake sadnice (april).
• Prihrana fertigacijom sa NPK đubrivom formulacije 20:20:20.
• Folijarni tretman u trakama duţ redova sa
selektivnim sistemičnim herbicidom
Fusilade u količini od 0,5 l/ha (u maju).
• Ručno plevljenje korova unutar redova
(bar 3x).
• Preventivni tretman biljaka sa fungicidom
i insekto-akaricidom.

81. • U I-oj vegetaciji se izvodi redovno frezerovanje zemljišta u
međurednom prostoru.
• Zasejavanje travnih smeša se vrši u septembru sa ciljem
formiranja ledine u sledećoj god. Potrebna količina semenskog
materijala za neto površinu od 0,59 ha iznosi 50 kg/ha.
Obnavljanje
sloja piljevine u
unutar reda

82. Nega zasada borovnice u rodu
• Održavanje zemljišta (Jalovi ugar, Ledina, Herbicidi i
Kombinacija)
• Đubrenje
• Rezidba
• Navodnjavanje
• Zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina
• Zaštita od nepovoljnih abiotičkih činilaca

83. Odrţavanje zemljišta
Jalovi ugar

84. Kombinacija jalovi ugar u redu i ledina između
redova

85. Kombinacija strugotina kao malč u
redu i ledina između redova

86. Malčiranje borovom korom

87. Gajenje borovnice na gredicama
zastrtim crnom PE folijom

88. Strugotina kisele reakcije oko ţbuna
borovnice

89. Ručno plevljenje korova + Tretman selektivnim herbicidom za
uskolisne korove (Fusilade) u pantljikama duţ redova
SUZBIJANJE KOROVA
Travni pokrivač između redova
odrţava se košenjem (prosečno 5x).

90. Đubrenje borovnice
• Osnovno đubrenje sa GROGRAN NPK
(13:5:26 + 30SO3+5CaO) u količ. od 300
kg/ha.
• Prva prihrana fertigacijom sa NPK
đubrivom formulacije 11:44:11 (25 kg/ha).
• I aplikacija azotnog đubriva (Amonijum
sulfata) se vrši do polovine aprila u količini
od 100 kg/ha.
• 2 prihrane fertigacijom sa NPK đubrivom
formulacije 20:20:20 (ukupna količina 50
kg/ha).
• Prihrana fertigacijom sa NPK đubrivom
formulacije 11:11:33+2MgO +
mikroelementi (količina 25 kg/ha).
• II aplikacija azotnog đubriva (Amonijum
sulfata) se vrši po precvetavanju u količini
od 100 kg/ha.

91. Da bi se poboljšali ukus i spoljašnji izgled ploda
(intenzitet boje pokoţice i sjaj) u fazi zrenja je potrebno
dodavati kalijum sulfat 4 puta (jedanput nedeljno).

92. Rezidba borovnice
Ima za cilj postizanje ravnoteţe između rasta i rodnosti ţbuna.
Rezidbom podstičemo rast novih letorasta na kojima se obrazuju cvetni
pupoljci, podmlađujemo ţbun i proređujemo ga.
PRAVILA:
 Ukloniti sve slabe, nisko-rastuće ili bolesne letoraste.
 Grane starije od 5 godina se uklanjaju, a favorizuje se ostavljanje
mlađih, produktivnijih grana (ostaviti 6 do 7 dvo do petogodišnjih
izdanaka i 2 do 3 jednogodišnja izdanka po ţbunu).
 Razvijeni žbunovi borovnice treba da sadrže 10 do 15 zdravih i
lepo raspoređenih letorasta, starosti od 1 do 5 godina.
 Ukloniti sve slabe rodne grančice na ostavljenim izdancima, posebno
one kraće od 15 cm.

93. Trogodišnje
+
Dvogodišnje
+
Jednogodišnje grane
Ţbun sorte Duke u
III godini nakon sadnje

95. Rasprostiranje korena
borovnice u zoni vlaţenja
Rastojanje između kapaljki
2 creva za zalivanje i novi sloj
strugotine u redu (25. Maj 2013.)
Navodnjavanje – uslov i obaveza!

96. Kontrolisanje pH vrednosti vode za
zalivanje borovnice
Kontrolisanje EC vrednosti vode
za zalivanje borovnice
Pored obezbeđenja izvorišta vode (reke, izvori,
bunari), neophodno je proveriti kvalitet vode, i
njenu pH vrednost.

97. Zaštita borovnice od bolesti i
štetočina
MONILINIA VACCINII CORYMBOSI – MUMMY BERRY BLIGHT
OBEZBOJAVANJE I
SUSENJE ZARAZENIH
PLODOVA BOROVNICE

98. Plamenjača borovnice
Phomopsis vaccinii
Prouzrokovač plamenjače borovnice
dovodi do uvenuća i sušenja mladih
izdanaka, od vrha ka korenu.
Indikator oboljenja je propadanje
individualnih izdanaka, dok čitava
biljka izgleda zdravo.
Bakar hidroksid i ciram mogu
redukovati stepen pojave primarnih
izazivača zaraze rano u proleće.
Botrytis na plodovima i sušenje

99. VREME
IZVOĐENJA
TRETIRANJA
BOLEST/ŠTETOČINA PREPARAT
Koncent.
(%)
Početak listanja
t > 11oC
Sušenje izdanaka,
kestenjasta pegavost
CUPRABLAU Z ili
CUPROZIN 35 WP ili
CUPROXAT
0.35
0,35
0,35
Štitaste vaši, jaja lisnih vaši GALMIN 1,0
Pred jasno
izdvajanje
zatvorenih
cvetova
Ljubičasta pegavost
RĎa lista i izdanka kupine
FLINT PLUS ili
CABRIO TOP ili
TILT 250 EC
0,15
0,15
0,015
Lisne vaši, štetočine stabla
ABASTATE + NU FILM ili
VERTIMEC
0,075
+0,1
0,075
Pred početak
cvetanja
Ljubičasta pegavost
RĎa lista i izdanka
Siva trulež
SIGNUM 0,06
Lisne vaši, cvetojed,
smotavci
ACTARA 25 WG 0,02
Puno cvetanje Ljubičasta pegavost
RĎa lista i izdanka
Siva trulež
SIGNUM 0,06
Po završenoj
berbi
Ljubičasta pegavost
RĎa lista i izdanka
DITHANE 0,25
Razni insekti i grinje ABASTATE +
NU FILM
0,075
0,10

100. Jaka insolacija, praćena sušom i visokim temperaturama moţe
drastično smanjiti prinos i usloviti isušivanje rodnih izdanaka.
Abiotički faktori

101. Gajenje borovnice pod „Rain cap-om“ sa mreţom –
skinuta pokrovna folija (Sant Orsola, Italija)

102. Siva protivgradna mreţa u zasadu borovnice „Duke‟
(Mladenovac)

103. Izgled zasada u fazi zrenja plodova – jun 2013. godina
(Mladenovac)
Početak zrenja: 09. Jun (pod mrežom)
Početak zrenja: 07. Jun (otvoreno polje)

104. Berba borovnice
Kod većine sorti sazrevanje je neravnomerno, beru se od 4
do 6 puta u sezoni, na svakih 5-7 dana.
Berba se obavlja u punoj zrelosti!!! Neblagovremena berba
rizikuje uvenuće i opadanje plodova.

105. Berba i pakovanje plodova u
plastične kutijice od 250 g
(Šepšin, Mladenovac)

106. Nedelja
Prosečna cena (RSD), Kvantaš BG
Planirani prinos (kg/ha) 2 sorte
2. godina 3. godina
2012 2013 Prosek Duke Bluecrop Duke Bluecrop
23 - 1.200,0 1.200,0 168 0 720 0
24 - 750,0 750,0 1.218 840 5.220 2.880
25 800,0 725,0 762,5 567 462 2.430 1.584
26 600,0 575,0 587,5 147 588 630 2.016
27 525,0 550,0 537,5 0 210 0 720
28 550,0 - 550,0 0 0 0 0
Prosek 618,8 760,0 731,3 2.100 2.100 9.000 7.200
Prosečna cena i planirani prinos dve sorte borovnice u 2.
i 3. godini starosti zasada

107. Nedelja
Prosečna cena (RSD), Kvantaš BG
Planirani prinos (kg/ha) 2 sorte
4. godina 5. godina
2012 2013 Prosek Duke Bluecrop Duke Bluecrop
23 - 1.200,0 1.200,0 960 0 1200 0
24 - 750,0 750,0 6960 3600 8700 4800
25 800,0 725,0 762,5 3240 1980 4050 2640
26 600,0 575,0 587,5 840 2520 1050 3360
27 525,0 550,0 537,5 0 900 0 1200
28 550,0 - 550,0 0 0 0 0
Prosek 618,8 760,0 731,3 12.000 9.000 15.000 12.000
Prosečne cene i planirani prinos dve sorte borovnice u
4. i 5. godini starosti zasada
23 nedelja - (10.06.-17.06.2013.) 28 nedelja - (16.07.- 22.07.2013.)

108. Nedelja
Planirani UKUPNI PRIHOD u RSD
4. godina 5. godina
Duke Bluecrop Duke Bluecrop
23 1.152,000 0,0 1.440,000 0,0
24 5.220,000 2.700,000 6.525,000 3.600,000
25 2.470,500 1.509,750 3.088,125 2.013,000
26 493.500,0 1.480,500 616.875,0 1.974,000
27 0,0 483.750,0 0,0 645.000,0
28 0,0 0,0 0,0 0,0
UKUPNO 9.336.000,0 6.174.000,0 11.670.000,0 8.232.000,0
UKUPNI PRIHOD U IV I V GODINI STAROSTI ZASADA IZRAČUNAT NA
OSNOVU PLANIRANOG PRINOSA I PROSEČNIH VELEPRODAJNIH CENA
(prikazan po nedeljama tokom perioda zrenja)
80.985 € 53.556 € 101.232 € 71.409 €1€=115,28 RSD)

109. UPAKOVANI PLODOVI SPREMNI ZA TRŢIŠTE
Čuvanje plodova na 2oC10 posudica u 1 gajbici

110. Borovnica iz Srbije u pak centru
u mestu Helenaveen - Holandija
Borovnica iz Španije u pak centru
u mestu Helenaveen - Holandija

111. Krajnji cilj!!!!