1. NEKAD I SAD
!
!Lokjafwoptu-!vnfuoptu!.!ajwpu
!
````````````````````````````````````````````````````````````````````````!
!Godina 1 !! Broj 3 Maj/Jun 2010
!
!
!
!!!TVTSFUJ!.!TF^BOKB!.!QSJ_F! i tekst o doktoru Davidu Grubiju, ro|enom u Ba-
! ~kom Dobrom Polju 1810. godine, kome je tek
sada podignuta zaslu`ena bista. Na{ poznati pisac
Kada smo krenuli sa pripremom novog broja David Albahari, koji `ivi u Kanadi, boravio je
“Nekad i sad” ~inilo se da ne}emo imati dovoljno nedavno u Zemunu, svom rodnom gradu gde se
priloga, jer mlada generacija Izraelaca, poreklom sreo sa svojim drugovima iz gimnazije, o ~emu
iz Jugoslavije, orijentisana je na hebrejski jezik i imamo zapis. Dobili smo i kratkometra`ni doku-
ovda{nje teme. Me|utim, tokom vremena, ispo- mentarni film o Danilu Ki{u reditelja Dragomira
stavlja se da nemamo dovoljno prostora da obja- Zupanca. O tome pi{e Bojan Ton~i}. Malo se zna
vimo sve one tekstove koji nam sti`u i za koje o pesnikinji Ani Grubenko, praunuci Ane Ahma-
pretpostavljamo da bi bili interesantni na{im ~itao- tove, koja je u svom kratkom `ivotu napisala
cima. Dobijamo i stihove pesnika koji bi prvi put nekoliko antologijskih pesama. uro Vidmarovi} i
objavili svoje pesme i pri~e u na{em ~asopisu, ali Jelena Nikolajevna Zari~naja preveli su pesmu
mi jo{ uvek nemamo dovoljno ~italaca da bismo “Sutra” Natana Altermana.
postali eksperimentalni prostor za budu}e poete. Malo je prostora u na{em listu da objavimo
Istovremeno, najavljuju se zanimljivi dogadjaji ko- izuzetne fotografije Adi Nesa koji je u Zagrebu
ji na izvestan na~in povezuju Izrael sa nekada{- svojom izlo`bom do`iveo veliki uspeh. I za za-
njom Jugoslavijom, {to }e, nadamo se biti zani- nimljeve vesti o izlo`bi Ajn{tajnovih rukopisa u
mljivo za na{e ~itaoce ovde i tamo, pa i u svetu, Jerusalimu, kao i o poklonima deci Ministrastva
ima nas i u Ju`noj Americi, a ni Australija za nas zdravlja mogli bismo, da je mesta vi{e da pi{emo.
nije vi{e daleki nepoznat svet. No, vratimo se Objavili smo i dve kratke pri~e “Perika” Ide De-
na{em najbli`em prostoru i dogadjaju o kome vas majo i “Materinstvo po izboru” Zofje Nalkovske.
izve{tavamo – to je premijera drame “Rekvijem” Svakako pro~itajte zanimljiv tekst Maria
izraelskog autora Hanoha Levina u Beogradskom Heinala “Kult drveta”, a ostavljamo vam da ostale
dramskom pozori{tu. priloge otkrijete sami i pro~itate, pa da nam, kao i
Objavljujemo i prevod prvih stranica knjige za prethodni broj “Nekad i sad”, javite da su vam
Tomija i Jaira Lapida “Se}anja posle moje smrti”. se veoma dopali.
Mada naslov ove autobiografije na{eg nekada{njeg
novosadskog sugradjanina zvu~i u prvi mah tu`no, Ana [omlo
autor Josef ne uspeva da nas uzdr`i od smeha ni
posle svog ve~nog odlaska.
Du{an Mihalek nas obave{tava o boravku i Uskoro
koncertima pijaniste Ive Pogoreli}a u Izraelu. izlazi iz {tampe knjiga
O internacionalnoj saradnji u oblasti hirurgije i Holokaust i njegovo zna~enje
radu prof. dr Dragana Kravaru{i}a, na~elnika Ode- Jisraela Gutmana i Haima [ackera
ljenja minimalno invazivne hirurgije u Bolnici u prevodu Ane [omlo i Ele Krsti} sa
[najder u Petah Tikvi sa lekarima Instituta za de-
hebrejskog.
cu i omladinu Vojvodine pi{e Ela Krsti}.
Dr Teo Kova~ pokrenuo je polemiku “Dokle Izdava~ je ZAVOD ZA UD@BENIKE,
obmanjivanje?” o poku{aju da se jo{ jednom mi- Beograd
nimalizuju zlo~ini banatskih [vaba prema Jevre-
jima u Drugom svetskom ratu. On nam je poslao

2. Jair Lapid zajedno sa D`ekom Nikolsonom dobitnicima Oskara;
Deni Kej mi je bio kum na svadbi. Pomogao sam
D`emsu Mejsonu da stavi masku kada su padale
SE]ANJA POSLE MOJE rakete na Tel Aviv. Bio sam elektri~ar i pravnik,
novinar i poslovan ~ovek, pa politi~ar i ponovo
SMRTI novinar. Pisao sam humoristi~ke knjige i uspele turi-
Pri~a Josefa-Tomija Lapida sti~ke vodi~e. Zbirke mojih novinskih ~lanaka dobro
su prodavane isto koliko i kuvari koje sam objavio,
Ovu knjigu pi{em posle svoje smrti.Ve}ina ljudi a moje komedije bile su hit u Narodnom pozori{tu,
ne pi{u ni{ta nakon toga {to umru, ali ja nisam ali svi – uklju~uju}i i mene samog – smatrali su da
ve}ina ljudi. je moja supruga bolji pisac od mene.
Ili mo`da jesam. Moja biografija tako obiluje Menahema Begina sam razo~arao, odnosi
protivre~nostima, da mi se ponekad ~ini – i ne izmedju Ariela [arona i mene bili su kao izmedju
samo meni – da u nju uklju~ujem svakog kog sam oca i sina – komplikovani. Na Ehuda Baraka sam
sreo. Kada sam se rodio dobio sam ime Josif, po vikao. Benjaminu Natanjahuu zameram do danas {to
dedi koga nisam upoznao, a Tomi, po srpskom nije uspeo da izvede ekonomski prevrat {to bi
princu iz loze ve} zaboravljene i celog svog `ivota spaslo zemlju, a Ehud Olmert – jedan od moja dva
slu`io sam se ovim imenima. Bio sam najpoznatiji najbolja prijatelja – sedeo je pored moje samrtni~ke
ateista u Izraelu, progla{en neprijateljem ortodoksnih postelje. Gledao me i plakao.
vernika, ali predstavljao sam – nadam se – sudbinu
pravog Jevrejina. Bio sam omra`en, ali za~udjuju}e
popularan. Evropski intelektualac, vaspitan i obrazo-
van, crveni tribun u `ivotu, izazivaju}i bes onih koji
su bili odani religiji. Bio sam odani {ovinista koji
ume da ceni telo zgodne `ene i voljeni suprug
spisateljice feministkinje, poznate po tome {to je
osnovala prvi `enski list u Izraelu. Kada je re~ o
kulturi, bio sam snob koji je voleo Rembranta,
Mocarta i Brehta, narodni glasogovornik {to zna da
raspali masu sloganom od samo jednog reda. Le-
vi~ar koji podr`ava podeljenost u zemlji i pripadnik
desnice sa kojim je Menahem Begin uspostavio
jedinu televizijsku stanicu u dr`avi.
Stigao sam kao siro~e. Iskrcao sam se sa ladje,
samo u jednim pantalonama i to na sebi, ali sa
ose}anjem gradjanina koji je sa kravatom oko vrata
pose}ivao poznate evropske kafane.
Bilo mi je sedamnaest godina kada sam pozvan
u vojsku zemlje koju nisam upoznao, pod koman- Jeo sam bez prestanka. Jeo madjarske kobasice,
dom oficira na jeziku koji nisam razumeo. U slu`bi francuske bagete, re{, upravo ispe~ene, zreli holand-
ove zemlje bio sam pozvan u Belu ku}u, u Dauning ski sir, ~inijice humusa i pasulj {to se pu{i u Abu
10, u dvorac Elize, u Zabranjeni grad u Pekingu, na Go{u; gustu ~orbu od mesa na severu Amerike; ko-
Univerzitet Nehru u Njudelhi. Ru~ao sam sa Barak la~e sa {lagom u Be~u, vir{le u Berlinu; su{i u
Obamom, pio kafu sa Arafatom, nazdravio nekoliko Japanu, a pe~enu piletinu u Bombaju. Jednom sam
~a{ica sa Nikolom Sarkozijem, bio u pratnji na u Burmi pio neko stra{no vino, da bih kasnije ~uo
^er~ilovom pogrebu, putovao sa Ben Gurionom po da su u njega, da bi mu se pobolj{ao ukus, zamo~ili
Tre}em svetu, ali moja je mama oduvek smatrala da embrion majmuna. Jeo sam sve, jeo vi{e od svih,
nisam uspeo u `ivotu. ali sam uvek ostajao gladan.
Pro`iveo sam svoj `ivot sa `arom, li{en bilo ka- Du`an sam da objasnim taj neobi~an ~in – da je
kve krivice, {to mo`e samo onaj pukim slu~ajem ~oveku omogu}eno da pi{e autobiografiju posle svo-
spa{en od o~ekivane smrti. Gledao sam cure dugih je smrti. Karlo Goldoni, italijanski dramski pisac u
nogu, zgodnog tela kako ple{u na putovanjima od osamnaestom veku, napisao je u svojoj drami: “U
Pariza do Las Vegasa. Luj Armstrong je svirao slu`bi dva ~oveka: svaki onaj ~ija je li~nost uklesa-
meni u ~ast, Ela Ficd`erald pevala. ~estitao sam na u njegovim sinovima samo upola umire.”
2

3. Ja sada pi{em pomo}u svog sina Jaira, ali moj izazvao sam poslednji put uzbudjenje time {to je
glas nadgla{ava njegov, kao {to sam to ~inio i dok prvi put u istoriji ove dr`ave sahranjen ~ovek
sam bio u `ivotu. Da li sam nepravdan prema nje- sekularnim obredom na ortodoksnom groblju.
mu? Pretpostavljam da jesam. To nije prva nepravda Kada je saop{teno da }u biti sahranjen na
koju mu ~inim, ali on me i pored toga voli, bez groblju u Kirjat [aulu, novinari religiozne {tampe su
zahteva. Ponekad nedostaje dijagnoza po kojoj su tu vest proslavili. To su, eto, trenutci kada se reli-
deca spremna da naslede priodu koju smo im gija ume{a u na{ `ivot, na po~etku i na kraju, kada
stvorili. nemamo nikakve mogu}nosti da se tome suprotsta-
Pripremao sam Jaira za to od prvog dana kada vimo. Zamislite koliko je bilo veliko njihovo razo-
se rodio, a toga nije bio svestan. Pri~ao sam mu iz ~arenje kada su otkrili da su nad mojim grobom
dana u dan o svom `ivotu. Kao svaki dobar pripo- umesto kadi{a slu{ali “My Way”, pesmu Frenka
veda~ (a koji madjarski Jevrejin to nije?) ubacivao Sinatre. Istina je da smo zamalo pali na ispitu.
sam u svoje pri~e anegdote, groteskne li~nosti, zle i Minut pre no {to su me spustili u raku, nad mojim
dobre, pobednike i ve~ne gubitnike, vidike i za~ine, telom stao je rabin Glujberman, ~lan Odbora, jedan
mirise i mudre zaklju~ke, ponekad surove o od bo`jih bednika koga ~itavog `ivota nisam
slabostima ljudske prirode. podnosio i po~eo da mumla odlomke molitve zabri-
A Jair je uvek slu{ao. Bio je ozbiljan i tu`an nutim glasom, razume se, ta~no pred televizijskim
de~ak, skoro da nije imao drugove i gotovo da sam kamerama, ali ga je Jair zaklonio rukom bez suvi{ne
ja ispunjavao njegov svet kome su nedostajali ljubaznosti i rekao da se nosi odatle. Ne bih kazao
nesta{luk i radost, a da se nisam upitao, nisam li ja da sam u takvom momentu mogao da se obradujem,
taj {to se smestio u njegov svemir. Pamtim sliku: ali nikada nisam propu{tao dobru kavgu kao ni
bilo je to {ezdesetih godina kada smo se vratili iz ukusan obed, ali sada svakako nije bilo razloga da
Londona sa gomilom novih plo~a. Sedeo sam u se tako ne{to zapo~ne.
svojoj maloj radnoj sobi i slu{ao Mocartovu “^aro- Posle sahrane, kada je [ula po{la sa groblja,
bnu frulu”, o~aran stereo-uredjajem koji sam osvojio {apnula je Alu{ki (Elizi Olmert): “Tako se stidim”.
svojim debelim belim prstima (koje sam oduvek na Eliza je upitala – zbog ~ega. “Oduvek sam znala da
sebi mrzeo). Tek posle nekoliko minuta primetio je on zna~ajna li~nost”, rekla je [ula, “Ali tek sada
sam da je i on tamo. Sedi na podu i ~eka me. Sedi sam shvatila da nisam razumela koliko je to bio.”
sa svojim malim de~jim rukama i slu{a ne{to prvi Nemoj da se ljuti{, [ulenka, ni ja nisam razu-
put u `ivotu. Tada sam se upla{io i nastavio godi- meo. Vi{e puta su mi govorili da napi{em autobio-
nama da se pla{im da }e me imitirati i zapostaviti grafiju, ali uvek sam mislio da ljudi `ele da pi{em
sopstvenu li~nost kao mnogi sinovi uspelih ljudi. biografiju o njima, da mi se obra}aju kao pogodnom
Bojao sam se da se ne pretvori u San~o Pansu instrumentu za tako ne{to. U kompjuteru je ostalo
mojih uspomena, bez truda da razvije sebe samog. nekoliko poku{aja da napi{em pri~u o svom `ivotu,
Razume se, prevario sam se, ali mogu re}i da sam ali nikada nisam uspeo da nastavim prvih nekoliko
se radovao {to sam bio u zabludi. stranica. Nikada nisam uspeo da odredim {ta je
Smrt je momenat rasvetljenja. Ona pred tebe bitno od onog {to to nije. Svaka stvar kojom sam se
stavlja samo zna~ajne stvari: majku, porodicu, bavio ~inila mi se u tom trenutku veoma va`nom.
ljubav. Kada pogledam u pro{lost, na sve, ne kajem Na internetu, gde sam imao obi~aj da igram brzi
se ni zbog ~ega. Kajanje ne zavisi od okolnosti, ono {ah, blic, sa protivnicima iz celog sveta, snimljeno
je stvar prirode i ja sam zahvalan {to sam ga li{en. je 31,731 me~eva. Svaku od njih do`ivljavao sam u
The proof of the cooking is in the pudding, stalno momentu igre, kao da se radi o `ivotu i smrti.
sam to ponavljao deci. Ako puding nije uspeo, Mo`da onda nije ~udo {to nisam uspeo da `ivot i
nikakvi ga razgovori ne}e popraviti. A ako je dobar smrt sagledam sa pravom ozbiljno{}u. U pismu koje
pripada mu aplauz. Imao sam troje uspele dece, sam poslao Baranu, drugu iz geta, koji je slavio
ostalo mi je samo dvoje. Ne{to je izgleda pro{lo sedamdeseti rodjendan, napisao sam: “Kada je o
kroz moju kuhinju. nama re~, bilo je mnogo te`e sti}i do petnaestog
Ne patim od preteranog cinizma, ali sam rodjendana nego do sedamdesetog.”
prisiljen da budem zahvalan {to nisam morao da se Ono {to mi je prodrlo u svest tek posle smrti je
mu~im oko ove knjige, da nisam bio tako impre- da sam shvatio – ili postao svestan toga – da sam
sioniran svojom sahranom. To je, bez svake sumnje, poslednji.
bio vrtoglav uspeh. Predsednik dr`ave plakao je nad Nije nikakva prednost biti poslednji u svojoj
mojim grobom. Stotine ljudi tiskalo se na prilazima. vrsti. U mom slu~aju to je samo dokaz da poricanje
Novinari su stigli u punom sastavu i razume se, uglavnom demantuje produ`etak trajanja. Biti posle-
3

4. dnji ne predstavlja privilegiju, ve} obavezu. Bio sam Zorislav Paunkovi}
poslednji spa{en u Holokaustu koji je sedeo u !
!
izraelskom parlamentu i vladi. Posle tih aktivnosti
nisam ostao u ko`noj fotelji kao ~ovek koji pamti !!!!!Tmv•bk!Bof!Hpsfolp!
najstra{nije dogadjaje u istoriji sveta. Bio sam posle-
dnji ~ovek koji se se}a predratne Evrope, nekada{- Kada je odlu~ila da kao knji`evni pseudonim
njeg sveta sa kristalnim lusterima i `enama u dugim uzme prezime svoje prababe po maj~inoj liniji, Ana
satenskim toaletama, oslonjene na ramena ljubaznih Ahmatova sigurno nije pomi{ljala da }e se njeno
elegantnih kavaljera. Bio sam i jedan od zadnjih pravo ime i prezime na}i u istoriji ruske knji`ev-
politi~ara ove zemlje koji je uspeo da slu{a ^er~ilov nosti. Me|utim, upravo to se dogodilo. Pseudonim
govor u parlamentu i da prisustvuje uspostavljanju Ana Gorenko izabrala je mlada pesnikinja Ana
“Gvozdene zavese” i kasnije njenom ru{enju; da do- Kapra (1972-1999), mo`da najzna~ajniji pesnik u
plovim u Izrael starom ladjom; da slu{am na ruskoj poeziji devedesetih godina pro{log veka. Ana
kratkim talasima radija vesti Ujedinjenih nacija o Gorenko je po mnogo ~emu specifi~na pojava.
stvaranju Dr`ave Izrael, da slu`im u vojsci 1948. i Poreklom je iz moldavske provincije, u ranoj mla-
da li~no budem prisutan umiranju Gospoda. dosti `ivela je kratko u Lenjingradu, odakle je, kao
Moj dobar prijatelj, dobitnik Nobelove nagrade sedamnaestgodi{njakinja emigrirala u Izrael. Pisala
za knji`evnost, Eli Vizel, rekao je jednom: “Se}anje je na ruskom jeziku i formirala se na riznici ruske
je moj glavni posao.” Za razliku od njega, za mene kulture. U Izraelu je `ivela nesre|enim `ivotom,
je se}anje oduvek bio hobi. Bio sam suvi{e zaposlen koji su obele`ile brojne ljubavne veze i zavisnost od
i `edan `ivota, da bih svoju sada{njost posvetio droge. Vrlo retko je objavljivala, u lokalnim
pro{losti. Tek sada razumem sa iznenadjenjem, zbornicima i ~asopisima na ruskom jeziku. Smatrala
pome{anim i sa ponosom, da sam poslednji u onim je da pripada izraelskoj knji`evnosti, ali da pi{e na
stvarima u kojima sam nekada bio prvi. ruskom jeziku; pored toga poslednjih godinu dana
`ivota izjavljivala je prijateljima da se "vra}a u
*** Peterburg, zauvek". Umrla je u dvadesetsedmoj
Tomi Lapid pisao je ~itavog svog `ivota dne- godini od predoziranja. Napisala je svega {ezdesetak
vnik. Nakon smrti, njegov sin Jair prepisao je stra- pesama, koje su nakon njene smrti objavljene u
nice o~evog Dnevnika i 2010. objavio knjigu “Se}a- Izraelu (2000) i Rusiji (2003).
nja posle moje smrti”
Knjigu je objavila izdava~ka ku}a “Keter” (414
strana). Ovo koprodukciono delo oca i sina privuklo
je veliku pa`nju izraelske {tampe i ~italaca.
Jair Lapid
Zihronot aharej moti
Sipuro {el Josef (Tomi) Lapid
Keter Books, Jerusalim 2010.
Prevela Ana [omlo
Delo Ane Gorenko mo`e poslu`iti kao jedan od
ubedljivih dokaza za tezu o me|unarodnoj ruskoj
knji`evnosti (MRL), koju je lansirao Aleksandar Ba-
ra{. Po njemu, u decentralizovanoj ruskoj knji`ev-
nosti zna~ajan literarni tekst mo`e nastati na bilo
kom mestu na svetu, gdegod njegov autor `ivi,
odnosno pripadnost ruskoj knji`evnosti vi{e se ne
odre|uje geografski ili politi~ki nego jezi~ki, na isti
Ana [omlo i Tomi Lapid!
na~in kao i u drugim velikim svetskim knji`ev-
4

5. nostima. Poeziju Ane Gorenko oblikovala su tri ve- Mario Heinal
lika uticaja. Pre svega, uticaj ruske poezije, za-
klju~no sa lenjingradskom nezvani~nom poezijom,
kojoj je formalno pripadala na po~etku svog KULT DRVETA
stvarala{tva. Zatim, uticaj izraelske poezije, u okviru
koje je pesnikinja otkrila bliske pesnike (me|u Kao dio “Intifade", arapskog otpora nase-
njima i najva`niju za nju – Jonu Volah). I napokon, ljavanju Jevreja, često su podsticani sinhroni-
uticaj moderne svetske poezije u najop{tijem smislu, zovani požari u raznim dijelovima zemlje.
za koji neki tuma~i njene poezije (Danila Davidov) Jedan od onih teških, s katastrofalnim poslje-
dicama, nastao je, pretpostavlja se, neželjeno.
smatraju da je prelomljen kroz savremenu 1995. godine neoprezni mladi Arapin iz Abu
kontrakulturu. Ovi uticaji su se ukrstili u poeziji Goša bacio je tinjajući lug, jakim vjetrom
Ane Gorenko i doveli do originalnih rezultata. razjarena vatra se prenijela na šumu. Izgorio
Dominantni motivi u njenoj poeziji su – sveo- je najstariji kibuc, Qirjat-Anavim, a ugrožena
buhvatna potraga za identitetom, koja se odvijala je bila Bet-Nekofa, obližnje naselje pionira-
useljenika iz prve Jugoslavije (nastale 1918),
kako na poeti~kom tako i na egzistencijalnom i s njihovim sinovima, unucima, praunucima.
nacionalnom planu, i psihodelija, povezana sa upo- Jedan od njih pričao je kako su ih uz svu
trebom narkotika. Potraga za identitetom je upadlji- nevolju i strah od poludjele vatrene stihije
va uprkos nagla{enom programskom stavu koji spašavali helikopteri-kanaderi koji su uzimali
izbegava samoodre|enje i socijalizaciju. Ovaj para- vodu iz najbližeg jezerca, otvorene akumu-
lacione deponije fekalnih voda. Spašeni su od
doksalni momenat unosi dramati~nost koju poja~ava vatre, ali su im kuće i vrtovi mjesecima
raskorak izme|u `elje za pripadanjem i stvarnog smrdjeli – po čovjeku.
pesnikinjinog stanja. Iz njenih pesama, koje su Prema nepisanoj tradiciji zemlja pripada
biografski obojene, mo`e se saznati da ona ~esto onome ko na njoj posadi drvo. Osim iz
nepažnje i nebrige, šume često gore i zbog ove
no}iva na ulicama ili pak nije u stanju da jede. tradicije. Arapi nisu mogli prihvatiti da
Neobi~na slikovnost poti~e od kori{}enja droge. doseljenici gdje god se pojave sade drveće, te
Ono {to je Anu Gorenko, me|utim, u~inilo naj- su sjekli nova stabla, ili ih spaljivali, posebno
va`nijom mladom pesnikinjom (kriti~ar Danila u početku osnivanja obnovljene jevrejske
Davidov smatra da su upravo kod nje najsna`nije države. Pet momaka je platilo životom svoj
entuzijazam tokom akcije pošumljavanja.
izra`ene tendencije koje karakteri{u ~itavu pesni~ku Ubili su ih, iako se radilo o neplodnoj kame-
generaciju) jeste usvajanje tekovina moderne svetske nitoj goleti, kakvih najviše ima u središnjem
poezije koje nisu bile uobi~ajene za rusku poeziju. pojasu Izraela.
Njihovo prilago|avanje ruskoj poetskoj tradiciji Čitav Levant nekad je bio poznat po
donelo je nov kvalitet i otvorilo nove mogu}nosti. kedrovini, međutim, kako su koji zavojevači
stizali, tako je nestajalo to prelijepo drvo,
Radikalan `ivotni stav Ane Gorenko nije se mogao sačuvano u manjem broju još samo u viso-
ostvariti bez radikalnih i modernih postupaka. kom libanskom gorju. Kedar (cedrus libani)
Po svojoj sudbini i sadr`aju svoje poezije Ana simbol je Libana i pojavljuje se na nacionalnoj
Gorenko spada u uklete pesnike. Porede je sa Silvi- zastavi i grbu te zemlje.
jom Plat i Borisom Poplavskim. Mo`e se porediti i U Izraelu je, simbolično, posađeno
6.000.000 borova. Nažalost, zbog klime i
sa Remboom zbog radikalnosti i "divljeg" izraza. sastava tla, kanadski bor nije dugovječno
Njen poetski svet je privla~an i istovremeno zama- drvo. Za bukvu, jasen, grab, brezu, kesten,
gljen, zagonetan, zatvoren i tra`i dalje tuma~enje. lipu, osim možda u botaničkim baštama s
On ne samo da poseduje element transcendentacije, posebnim uslovima, Izraelci skoro da i ne
znaju. Imaju neku vrstu topole i eukaliptus
ve} je to mo`da i njegov najva`niji deo. Podeljena za koje je utvrđeno da suviše narušavaju oko-
izme|u Rusije, Izraela i opredeljenja za op{te shva- linu, izazivaju alergijske smetnje (naročito
tanje ~ove~anstva, nu`nosti socijalizacije i generacij- topole) i najavljene su sječe gajeva tog drveća.
ske negacije svega postoje}eg, visoke kulture i Zato lijepo uspijevaju vinova loza i egzotične
narkoti~ke subkulture, autsajder u `ivotu i knji`ev- tropske voćke, mango, papaja, kivi, padžoja, a
na sjeveru ima plantaža breskvi, kajsija, i u
nosti, Ana Gorenko je na kraju na{la svoje mesto u nešto manjoj mjeri uzgajaju se trešnje, dunje,
ruskoj poeziji, za koju je njen maksimalisti~ki i šljive. Po agrumima Izrael je poznat. Jabuka,
beskompromisni u~inak bio izuzetno dragocen. badem i orah su česte kulture u središnjem
pojasu.
BKG U Izraelu se slavi Praznik drveta, Tubišvat,
kada mnogi poštovaoci prirode organiziraju
sadnju novih stabala i pošumljavanje u poža-
5

6. rima stradalih šumskih kompleksa. Drvo za jednoj brojanici, džapi, ima tačno 108
industrijsku preradu mahom se uvozi iz kuglica).
Finske i zemalja bivše Jugoslavije. Tek u po- Stari Slaveni su imali razvijenu mitologiju i
sljednje vrijeme vrši se reciklaža starog kulturu posvećenu drvetu. Znalo se šta pred-
papira, ali u nedovoljnoj mjeri, te se i dalje za stavljaju hrast, orah, bor, breza...
proizvodnju papira i kartona neracionalno Indijanci vjeruju da je drveće prebivalište
koriste ogromne količine drvene mase. Opće- duša njihovih suplemenika i predaka.
nito gledano, ekološka kultura sporo se U šamanizmu, šinto i voodoo religiji drvo je
razvija, u nekim segmentima čak i nazaduje. nezamjenljiv materijal za izradu totema.
Za planetu Zemlju nije bitno na kojem Općenito, religije i magije, ceremonije i kulto-
njenom dijelu je nastala praznina stvorena vi, bili bi isprazni kada bi im se iz sastavne
paljevinom ili sječom stabala. Šteta je uvijek ornamentike i instrumentalistike izuzelo drvo.
neprocjenjiva za eko-sistem. Nemoguće ih je i zamisliti, kao i modernu
Prihvatali, ili ne, postojanje, ulogu i vodi- muzičku umjetnost, bez drvenih bubnjeva,
teljstvo Tvorca Univerzuma, sasvim je za cjevastih udaraljki, duvačkih, gudačkih i žiča-
očekivati da će nam pri prelasku praga u nih instrumenata, do klavir-čembala i orgulja.
onovremenost, pored ostalih, biti postavljeno i Koliko čovjek duguje drvetu, često nije ni
pitanje koliko smo drveća posadili, a otkriće svjestan. Kulturno-antropološke analize upu-
nam se i koliko smo ih uništili. upotrebi ćuju na mistični spoj različitih oblika du-
drveta, moglo bi se bar odati duboko, Ako je ševnosti izmirenih u drveću, trskama, palma-
već neizbježna ovisnost o iskreno i stameno ma... Dokazano je da su na čamcima načinje-
poštovanje svetosti svakog, a posebno onog nim od trske papirusa drevni moreplovci bili
koje nas hrani i bez kojeg bi život bio neza- kadri oploviti svijet. Posebno je zanimljivo da
misliv. Nije slučajno što se mitska predaja o su Vikinzi pravili svoje brodove bez ijednog
saznanju i tajni života vezuje za pojam drveta eksera. To je potvrda vrhunskog umijeća u
(Drvo Spoznaje i Drvo Života). Svoje rodoslove obradi drveta.
ljudi po navici vješaju o “grane porodičnog Nastambe napravljene od drveta i danas se
stabla”. smatraju najsigurnijim i najzdravijim (osim
Hristovo ime je utemeljeno u melankolično- ako se nepažnjom ne zapale). Vatra je najveći
optimističkoj sagi o novogodišnjoj jelki, ili saveznik i najveći neprijatelj čovjeku. Vatra je
božičnom drvetu, čija zimzelenost simbolizira progutala mnoge gradove i biblioteke, čija je
povratak, vaskrsnuće, mir, blaženstvo, blago- glavna sirovinska osnova drvo.
slov, vjeru, nadu, praštanje, ljubav, neuni- Drugu po redu opasnost po sebe samog
štivu vječitost carstva plemenitih duša. čovjek uzrokuje nemilosrdnom deforestacijom
Ljudi koji poštuju floru podjednako se ogromnih površina na Planeti. U Švedskoj već
oduševljavaju gorostasnim sekvojama i mini- odavno funkcionira zakon da je obaveza
jaturnim bonsai drvećem. Sekvoje podsjećaju svakog lica da ukoliko posječe jedno drvo
na arhajske periode bujne orijaške vegetacije, mora posaditi drugo. Održanje takvog balansa
čiji su tragovi pohranjeni u podzemnim rizni- svi bi morali poštovati, ali koliko je zemalja
cama uglja. Za vrijeme dinastije Han, u Kini čije vlade brinu o budućnosti? A budućnosti
se počinju njegovati mala stabla u saksijama. nema bez mentol-hlorofilne zelene krvi koja
Zen redovnici su ih smatrali zelenim stepe- struji kroz kapilare i vene biljaka i drveća.
nicama kojim se duša uspinje ka Apsolutu. Nažalost, čovjek pribjegava zloupotrebama.
Kultura bonsaija brzo će osvojiti Koreju i Paralelno proizvodeći drvena oruđa za obradu
Vijetnam, ali će u Japanu steći najveći broj zemlje i preradu njenih plodova, čovjek je
poklonika. usavršavao i oružja, od batine, do luka, ko-
Čarobni dah životnih ciklusa drveća prožeo plja, jurišnog “ovna”, osvajačkog katapulta i
je suptilnu melodiku Dalekog istoka, upio se bojnog broda. U plemenitijim formama saču-
u haiku, akvarel, umjetničku obradu stakla, vani su neki modaliteti primjene vještina
transponirao u keramičke motive, dekoraciju upotrebe drveta u sportu, kao što je japanski
tokonoma, vrhuneći u vizualno-kontempla- kendo.
tivnoj romansi obnove smisla pri zanosnom Ipak, ostaje trajna tjeskoba podstaknuta
cvjetanju trešnje. sveprizornim devastiranjem prirode. Požari,
Čajno drvo za istočnjake ima statusni slučajni ili namjerno izazvani, svake godine
simbol. U spiritualnom činu čajne ceremonije unište toliko šumskih površina, da je realno
samuraji su se pripremali za smrt, mirili s već zapitati se do kada će potrajati kiseonik?
prolaznošću i prepuštali natčulnom tajanstvu Avioni, raketoplani, brodovi, urbani saobra-
obitavališta sjena predaka. ćaj, fabrike, životinjske farme, “grickaju”
U prirodi su početak i kraj savršeno ozonski omotač, čije je oštećenje prozrokovalo
sinhronizirani. Svjetlosno-koloritnu odu svom izumiranje velikog broja biljnih vrsta, a s
postojanju veličanstvene orhideje odaju na njima, u izravnoj simbiozi, nestaju i živo-
propadajućim tijelima palog drveća. tinjske. Posebnu temu čini prerada industrij-
U Indiji se drvo tulasi slavi kao božanstvo. skih biljaka u bio-gorivo, a ne manji grijeh
Od tulasija se prave kuglice za ogrlice predstavlja eksperimentiranje s anticivilizacij-
vaišnava i njihove brojanice za mantranje (u skom kataklizmom zvanom genetski modifi-
6

7. cirana hrana. Hrane već sada ima dovoljno za
MASLINA
samo 4/5 svjetske populacije, a negativni
(Kraljica)
trend pustošenja površina pod šumskim po-
krivačem uskoro bi mogao rapidno pogoršati Hlad
ukupnu situaciju. Nemilosrdne suše u nekim Plod
dijelovima svijeta i katastrofalne poplave izra- Ulje
vne su posljedice čovjekovog bezumno-suici- Mir
dalnog egoizma. Sve nesebično daješ
Zato je dragocjeno da se bar u nekim ze- Ne tražiš ništa
mljama poštuje kult drveta. U Izraelu od osni-
vanja moderne države djeluje Keren Kajemet O , drvo drevno !
LeIsrael (KKL), državna ustanova zadužena za Kada bi znalo da govoriš i svjedočiš !
pošumljavanje i čuvanje šuma. Nažalost, zbog Sa strahopoštovanjem
nepredvidljivog mentaliteta neodgovornih po- Dodirujem koru tvoga stabla
jedinaca moguće je malim komadićem (ironije
li) drveta s fosfornom glavom, ili, posredstvom Čini nam se
kremenog ili elektronskog upaljača, uništiti Da si samo nijemi putnik
mukotrpni rad nekoliko generacija i nanijeti Kroz tiho i usporeno vrijeme
nenadoknadivu štetu ne samo jednoj državi i Ali svi koji kušasmo tvoje sokove
regiji, već i čitavom čovječanstvu. Ili ako na šahovskoj ploči igrasmo se
A sve bi moglo biti drugačije da se razvija Figurama stvorenim od tvoga tijela
svijest o jedinstvenom eko-sistemu, koji ne Da li smo osjetili čudesnu moć
poznaje granice među narodima, vjerama, pa- Nesagorljivog nadanja
ktovima, političkim uređenjima država, kojem Na putu od vatre
su nepojmljive hladnoratovske podjele, eko- Do pobjede
nomske krize, narkodilerske transakcije i Slavne
trgovina oružjem, resursima i instrumenta- Dok
liziranim robljem u “vlasništvu” bolesnih ma- O porazima
gnata. Vjerno, ćutke
Svijet je mogao izgledati prirodan da se po- Tisućljetne čuvaš naše tajne
štovala priroda. Besplatno je i daleko bezbol- __________________________________________
nije ostati, ili, postati, animist-totemist i vje-
rovati da drveće ima dušu, kao, uostalom, i Dušan Mihalek
svaka biljka, nego se s anticivilizacijskim
nipodaštavanjem odnositi prema majci Zemlji.
Ko olako i bez trunke grižnje savjesti bespo- SUSRETI SA POGORELIĆEM
trebno uništi drvo, nije svjestan da je uništio
svog jedinog brata. Šta sa onima koji uništa-
2010.
vaju stotine i milione stabala? Ako misle da
oni imaju dušu, a stabla ih nemaju, morali bi Mesecima pre dolaska Ive Pogorelića na turneju po
se naći u istom paklenom ognju u kom sa- Izraelu, novine ga najavljuju kao pijanistu koji je 20
garaju ono što nisu oni stvorili. Eficijentni godina ispred svih drugih. Nakon ovogodišnjih konce-
odgovor na njihove postupke negdje u nekoj rata (15-18. mart: Tel Aviv, Haifa, Jerusalim, Ber Ševa)
eshatološkoj i teleološkoj ravni mora po- rekao bih da je on ispred ostalih pijanista bar 200
stojati. godina!
Kao i svuda duž mediteranskog priobalja, Ivo Pogorelić, rođen u Beogradu 1958, bio je jedan
od kultivisanog drveća u Izraelu je najraspro- od prvih stranih studenata koji su uspeli da se upišu na
stranjenija maslina. Maslinarstvo je bilo i Moskovski konzervatorijum. Veoma mlad, on je već
ostalo težak, zahtjevan, ali omiljen zanat. U
nakon prvih godina studija zapazio vrline i mane
potrošnji maslinovog ulja Jevreji zaostaju za
Arapima, kojima je maslinarstvo često jedini sovjetskog pijanizma. Pored nesumnjivih vrednosti ško-
izvor prihoda. Nažalost, zbog nerazumnog le Nejgauza, Igumnova i Oborina, on je uvideo i
odnosa jednih prema drugima, u cijenu rata slabosti tog ukalupljenog sistema. Slobodna cirkulacija
nerijetko ulaze i porušeni ili spaljeni masli- umetničkih ideja bila je sputana kako zabranama
njaci. Maslina može poživjeti nekoliko tisuća putovanja sovjetskih građana u inostranstvo (mogli su
godina. Čak i nakon požara iz moćnog ko- da putuju samo “provereni”), tako i izuzetno retkim
rijena izbijaju mladice. Postala simbolom gostovanjima zapadnih pijanista u “prvoj zemlji socija-
mira, maslinova grančica je prepoznatljiv lizma”. Ideologija socijalističkog realizma uvukla se u
zaštitni znak Izraela. svaku poru sovjetske umetnosti. Nije bio zadovoljan
radom čak ni tako poznatih moskovskih pedagoga kao
što su Gornostajeva i Malinjin. Tragajući za korenima
evropskog pijanizma (Betoven-Černi-List-Lešeticki),
našao ih je u pijanizmu i pedagoškoj delatnosti Alise
Kežeradze (1937-96), sa kojom se kasnije i oženio.
7

8. Ogorčeni predstavnici sovjetske pijanističke škole i zvuče npr. akordi jednom rukom, u kojima između tri ili
njihovi sateliti, opijeni svojom slavom i zatupljeni čak četiri tona čujemo nekoliko različitih dinamičkih
jednoumljem, nisu bili sposobni da shvate veličinu nijansi. Njegov forte je toliko snažan, da čak i savre-
Pogorelićeve umetnosti. Podmetnuli su mu nogu već meni klaviri to jedva mogu da izdrže. No, kako mi je
prvom prilikom, kad ga 1980. na Šopenovom konkursu jednom prilikom rekao, tolika snaga potrebna je ne zbog
u Varšavi nisu propustili među prvih šest finalista. glasnog sviranja, nego da bi mogao da svira tiho. Neki
Publika, a posebno mladi, shvatili su ga mnogo bolje od nadobudni kritičari nazivali su njegov piano “tuber-
svojih profesora. Policija je na konjima jedva uspevala kuloznim”. Danas njegov piano, i kada je najtiši, nosi
da održi red ispred koncertnih dvorana u kojima je zvuke kroz publiku i dvoranu, prodire u svaki kutak,
nastupao. Ubrzo je proglašen za ambasadora dobre volje odzvanja u kupolama... Dok njegovo telo uvežbano
UNESCO-a, kao prvi klasični muzičar sa ovim svira klavir, uši su neprestano u dvorani, oko publike,
zvanjem. pokušavaju da usmere telo ka optimalnom akustičkom
Pogorelić ima jedinstveni talenat da sluša zvuk spoju instrumenta i dvorane. Pri tom maestru smeta i
klavira. Zvuk današnjeg klavira nije onakav kakav je najmanji strani šum, a na koncertima u Izraelu imao je
bio u doba Šopena i Lista, a potpuno je promenjena i nesreću da su se čuli i zvuci spolja (rekonstrukcija
akustika koncertnih dvorana. Sigurno je da bi i Šopen i telavivske dvorane), i iznutra (scenski radovi na suse-
List uživali u lepoti savremenog zvuka i da se nikad ne dnoj bini u Jerusalimu). Uz to, kako je to, nažalost, na
bi okretali unazad ka zvucima čembala ili hamerklavira. izraelskim koncertima već takoreći uobičajeno, i pored
Pitanje je da li bi uopšte tako i komponovali da su imali mnogih upozorenja i dalje na koncertima pište mobilni
ovako savršene instrumente. telefoni, slušni aparati, publika međusobno razgovara.
Otkrivajući mogućnosti zvuka savremenih klavira, Sve je to dovelo do konflikta između umetnika i publike
Pogorelić je tokom čitave svoje karijere pronalazio i u Tel Avivu i Jerusalimu. Neodgovorni i nedorasli
nove, skrivene muzičke ideje u kompozicijama koje je kritičari, ukalupljeni u navike tradicionalnog (pa i
svirao. Te nove mogućnosti u spoju sa traganjem za sovjetskog) pijanizma nisu shvatili o čemu je reč (osim
istinskim korenima pijanizma, čine Pogorelićeve Noama Ben Zeeva u Haaretzu koji je lepo objasnio
interpretacije izuzetno originalnim. Mnogi su, nakon Pogorelićev avangardizam). Pogorelić je otišao ogorčen
njegovog izvođenja Šopena, govorili da je tek to ono iz Izraela. On je ovu zemlju od mladosti voleo možda
pravo i da više nikad neće Šopena slušati na onaj način više od svih drugih. Nastupivši ovde na početku svoje
na koji su slušali ranije, u izvođenju drugih pijanista. karijere, zatvorio je sebi vrata Sovjetskog Saveza, Kine,
Mnogi svoj muzički život dele na period pre i posle Kube i njihovih satelita sve do 1995. On nije žalio zbog
slušanja Pogorelića. Međutim, predstavnici opšteprihva- toga, jer je ovde i među Jevrejima u svetu stekao
ćenih pijanističkih obrazaca i kalupa sa tim jednostavno iskrene poštovaoce. Nažalost, još prilikom izraelskih
ne mogu da se slože, niti to mogu da razumeju. To je koncerata 2003. jadao mi se da više nema motivaciju da
nešto dijametralno suprotno svemu onome što su od ovde nastupi. –“Sramota je za jednu tako bogatu zemlju
svojih profesora učili i što su celog života reprodukovali da nema dobre klavire” – govorio je tada. –“Nije to više
na svojim koncertima. Oni negiraju vrednost Pogo- ona divna publika koja je bila odgajana u najlepšim
relićevog talenta govoreći da on ruši tradiciju (a kritičar tradicijama evropskog pijanizma”.
Jerusalem Posta napisao je čak da je Pogorelić I ovoga puta imao je velikih problema sa instru-
“Hanibal koji jede Šopena, Lista i Sibelijusa”). Ubeđen mentima u izraelskim dvoranama. U Tel Avivu pukle su
sam da će vreme dokazati da je Pogorelić u pravu, i da tokom koncerta tri žice, dirke se zbog klima uređaja
zapravo pomaže tradiciji. On kompozicije izvodi upravo ovlaže. Pogorelić se tokom interpretacije sto posto
onako kako bi je njeni autori zamislili da žive u naše skoncentriše na svoju umetnost, beskompromisno daje
doba. sve od sebe. No, za to je potrebna i druga strana, tj.
Imao sam prilike da ga slušam pred koncerte, u publika koja bi se potrudila da ga razume, a ne da –
praznim salama, kako satima svira jedan te isti akord učaurena u svoje kalupe – traži od njega da svira kao i
sve dok ne pronađe optimalni odnos između sviranja stotine drugih mediokriteta. U svetu, Pogorelić ima
dirki, žica, i akustičkih uslova dvorane. U poslednje svoju novu publiku, hiljade mladih koji hrle na njegove
vreme ta ispitivanja on obavlja i za vreme dok publika koncerte.
ulazi u salu, jer prisustvo publike, njena odeća i disanje, Šteta, jer je Pogorelić ovom prilikom prikazao u
menjaju akustičke uslove. Tokom koncerta, predavši se Izraelu fascinantne novine svog repertoara. Prvi put
potpuno svojoj umetnosti, osluškujući odjek svakog nakon smrti Alise Kežeradze, on predstavlja sopstvena
tona u dvorani, on uspeva da alikvote “pevaju”, ispliva- traganja i pronalaske, kako u dijapazonu sviranja,
vaju iz akorada, zvuče sasvim drugačije od inter- pijanizma, tako i u novom tumačenju kompozicija poput
pretacija drugih pijanista, koji to niti čuju, niti osećaju. Listovog Mefista i Sibelijusovog Tužnog valcera.
Za to je potrebna izuzetna koncentracija i fizička Shvativši jadikovke Lista, koji se još za života bunio
kondicija. Prošavši nekoliko puta kroz jako teške protiv površnih i sladunjavih tumačenja svog Mefista,
bolesti, Pogorelić je uspeo da očeliči svoje telo. To je Pogorelić je ovu centralnu kompoziciju pijanističkog
sto kilograma uigranih mišića koji svi zajedno pomažu reperoara podigao na nivo o kom je teško govoriti u
prstima da ostvaruju kontakt sa dirkama (tuše) kakav ne nekoliko rečenica. Citirajmo zato samo opasku Noama
poseduje ni jedan drugi pijanista. Gotovo neverovatno Ben Zeeva: Mefisto je bio mefistofelovski!
8

9. Pronalaženje skrivenih tokova (i pijanizma i
podsvesti) u kompoziciji koju su do sada svi smatrali
banalnom – Tužnom valceru Sibelijusa, bilo je u
“CVE]E MRAKA”
Pogorelićevom tumačenju izuzetno originalno. Od ROMAN AHARONA APELFELDA
prvog do poslednjeg tona težište je sa prepoznatljive i Kako govori i pi{e izraelski pisac, autor ove
popularne melodije bačeno na kontrapunktsku i knjige
harmonsku pratnju, na neke tonove, akcente i momente
koji su u svim dosadašnjim izvođenjima ove kompo- Glas Aharona Apelfelda, 78-godi{njeg autora
zicije bili potpuno previđeni. Otkrivši ih i istakavši, ~etrdeset knjiga, dok odgovara na pitanja u inter-
Pogorelić je doneo neverovatno ostvarenje, inovirano vjuu, ne{to je glasniji od {apata, a re~i su mu
do neprepoznatljivosti. Postavio je time novi, visoki odmerene, bez ikakvih pretenzija da ostavi utisak na
standard, koji će se dugo tumačiti i još duže ostati sagovornika. Tako govori pisac, nekada{nji de~ak,
nedostižan.
rodjen 1932. godine u ^ernovicu, tada Rumuniji, a
Brine me jedino izvesna crta pojačane arogancije i
agresivnosti, kako u njegovim interpretacijama, tako i u
sada Ukrajini, koji se probijao sam kroz `ivot od
ophođenjima. Usamljen je na vrhu... svoje 8. do 13. godine koje ga do danas inspiri{u za
Po svemu sudeći, centar današnje klavirske umetnosti dela koja stvara.
preselio se na Istok. Samo u Kini, 50 miliona mladih “Cve}e mraka” njegov roman, napisan 2006.
uče da sviraju klavir. Ali i to je samo neznatan broj u godine, preveden na engleski jezik, inspirisao je
odnosu na ogromnu većinu mladih koji u svetu sviraju ameri~kog knji`evnog kriti~ara Jigala [varca da
na elektronskim instrumentima i zadovoljavaju se napi{e knjigu “Vernik bez hrama”, posve}enu
zvucima kompjuterskih igrica. Pedagozi bivše sovjetske Apelfeldu, {to je bio povod da novinar David Grin
pijanističke škole i njihovi sateliti rasprostrli su se po
napravi intervju za izraelske novine “Haarec” sa
čitavoj zemaljskoj kugli. U takvim uslovima, Ivo
Pogorelić je mozda i poslednji vitez koji se bori za Aharonom Apelfeldom.
dostojanstvo umetnosti pijanizma zapadne civilizacije.
Imao sam čast da u Luganu 23. marta, zajedno sa DG: Va{e `ivotno iskustvo veoma je sli~no
Marijom Belinijem i Branimirom Pofukom, promo- glavnoj li~nosti, Hugu, u romanu “Cve}e mraka”.
višem novi Pogorelićev festival mladih muzičkih tale- Sti~e se utisak da ste ve} davno `eleli da o tome
nata. Nastavljajući ideju koju je još pre dve decenije pi{ete?
započeo zajedno sa Alisom Kežeradze u Pasadeni, AA: Sve moje knjige su na izvestan na~in
Pogorelić nastavlja svoju borbu i za muziku samu, autobiografske, ali ja ih ne pi{em hronolo{kim pu-
podstičući talente da idu svojim, originalnim putevima i
tem kako se moj `ivot odvijao. Smatram da svi
omogućujući im da se otrgnu od ustaljenih staza
tradicionalnog pijanizma. U Pasadeni je dao nagradu romani sadr`e na izvestan na~in ne~eg auto-
pobedniku konkursa u iznosu od sto hiljada dolara. biografskog.
Nagradama i stipendijama on će i nadalje pomagati DG: ^ini mi se da vi, kada biste to i hteli, ne
mlade talente, kao što štedro daruje mnoge druge biste mogli da napi{ete obi~nu autobiografiju?
institucije, bolnice, prihvatilišta – u svojstvu AA: U pravu ste. Razlog je jednostavan. Moje
ambasadora dobre volje. `ivotno iskustvo ste~eno je od 1939. do 1945. godi-
ne, od moje 7. do 13. godine. Nisam stekao osno-
vno obrazovanje. Nisam u~io istoriju. Ja, naravno
MEUNARODNI FESTIVAL PISACA U pamtim dogadjaje iz tog vremena, ali to su moja
JERUSALIMU! ose}anja, koja nisu intelektualne prirode.
! DG: Kako radite? Da li prvo sastavite koncept
U Kulturnom centru Mi{kenot [aananim u Jeru- romana koji nameravate da napi{ete ili se knjige
salimu odr`a}e se od 2-6. maja Me|unarodni festi- stvaraju same od sebe?
val pisaca. Za sada su najavljeni knji`evnici iz AA: Re}i da se knjige pi{u same bilo bi
Amerike, Rusije, Engleske, Francuske, Kine, Finske, preterano. Ali nisu ni programirane. Ja moram dugo
Argentine i nekih drugih zemalja koji }e u~estvovati da slu{am svoje uspomene, koje su na izvestan
u pedesetak sesija zajedno sa izraelskim autorima - na~in sa~uvane u mom telu, a ne u mom mozgu.
o zajedni~kim i specifi~nim temama, vezanim za Ono {to sam hteo da ka`em, moja memorija iz tog
odre|eni prostor i jezik: “Pisati tamo i ovde”, “Ma- vremena zadr`ala se u mom telu – mojim nogama,
stilo i pepeo: kako se o Holokaustu danas pi{e”, rukama, mojoj kosi, u{ima – i to je moj glavni
“Su{tina slobode”, “Koegzistencija u jevrejsko- izvor. Kada pada ki{a ose}am vlagu koja me
arapskoj knji`evnosti”, “Re~i bez granica” i drugim podse}a na te dane. Kada je zima, misli mi se
pojmovima vezanim za literarno stvaranje. vra}aju u rat.
9

10. DG: ^esto pi{ete o svojim snovima. Moj utisak li biste to u~inii?
je da su za vas, kao pisca, veze sna i realnosti AA: Pored sve tragedije, ne bih promenio svoj
dvosmislene. `ivot. To je deo mene. Tako sam ose}ao i u vreme
AA: Apsolutno, jer kada govorimo o snovima, kada sam bio de~ak.
mislimo na podsvest. Snovi su mnogo vi{e na{a DG: Niste pisali o svom ocu, da li je on
podsvest nego {to smo toga svesni. pre`iveo rat?
D.G.: Istovremeno, kada ka`em – snovi – ne AA: Na{ao sam ga nakon mnogo godina. On je
mislim da vi snovima pridajete natprirodno zna- do{ao ovde posle rata. Zajedno smo odvedeni u
~enje. U svojim snovima Hugo razgovara sa maj- koncentracioni logor, ali su nas razdvojili. On je bio
kom. I ona ne ustaje iz mrtvih da bi s njim razgo- na prinudnom radu, a ja sam pobegao iz logora u
varala. Sve se dogadja u njegovom mozgu, zar ne? {umu. Kada je ruska vojska oslobodila logor on je
AA: Ne dogadja se u svemu tome ni{ta priklju~en armiji. Posle rata poslan je u Rusiju, a u
misti~no. Kod mene nema ni~ega misti~nog, {to ne Izrael je do{ao 1950. On mi je pomogao da re-
zna~i da ono {to nazivamo “racionalnim”, mo`e konstrui{em svoja se}anja.
imati svakojakih eksperimenata u `ivotu, uklju~uju}i DG: Kako ste pobegli iz logora?
i ono {to je iracionalno. AA. Bilo je to 1941. godine, pre “industrija-
DG: Na kraju knjige Hugov posleratni `ivot tek lizacije” smrti. Bilo je ograda sa bodljikavom `i-
po~inje. Interesuje me: da li sa optimizmom sagle- com, ali ja sam uspeo da pobegnem u {umu. Tamo
davate njegovu budu}nost? Da li je ona nalik va{oj? su me ljudi iz podzemlja prihvatili.
AA: On je do`iveo mnogo toga, katastrofu, a da DG: Kakvi su to ljudi bili, krijum~ari?
mnoge srvari nije uop{te razumeo. Osetljiv je, AA: Ne samo krijum~ari. Me|u njima je bilo i
osetljiv za sebe i za Marianu. On je `iveo izvesno lopova, ubica. U civilnom `ivotu postoji neka vrsta
vreme u javnoj ku}i i slu{ao je ono {to nije ~uo dru{tvenog poretka, u ovome toga nije bilo. Kada je
kod ku}e. Slu{ao je molitve i molbe za opro{taj 1944. do{la ruska armija bilo mi je 12 godina.
iako se pretpostavlja da je to “ku}a greha”. Priklju~io sam joj se i bio pomo}ni momak u ku-
DG: Vi svakako ne osudjujete va{e li~nosti. U hinji godinu dana. To je bila va`na {kola za mene.
toj `eni ima ne~eg svetog. DG: Za{to izbegavate politi~ke teme?
AA: Ne, ja ne osu|ujem ljude. Ali, smatram da AA: Poku{avam da ne budem ume{an u
bi ovo trebalo da bude re~eno: “Te `ene koje se politi~ki `ivot. To je jedan na~in posmatranja stvari.
smatraju osobama iz “podzemlja” spasle su Huga. Ako zauzimate opozicionu stranu morate striktno da
DG: Tokom pri~e Hugo najvi{e vremena pro- se dr`ite nje. U Izraelu je to vrlo odredjeno. Ako
vodi u klozetu. Da li klozet ima metafori~ko ste sebe identifikovali kao “sekularnu” li~nost, ne
zna~enje? kre}ete se me|u religioznim svetom. Ne ka`em da
AA: Klozet nije metafora, ve} `ivot. Njegova su pobo`ni ljudi savr{eni, ali ne treba ih ni
glad, `e| za ljubavlju. Mnogo toga {to ga okru`uje demonizirati.
on ne shvata. Ali, on ima sna`na ose}anja, a ono DG: Da li vi sebe smatrate sekularnim
{to ne razume mo`e da nasluti. Jevrejinom?
DG: Da li ste ikad osetili da ste iscrpeli temu AA: Ja sam Jevrejin. Sekularan, ali i religiozan.
tog perioda – Holokaust – ili, razmi{ljate li da Moji deda i baba bili su pobo`ni – ja sam ba{ kao
pi{ete o nekom drugom razdoblju svog `ivota? {to su oni bili. Imao sam stri~eve komuniste – i ja
AA: Ja ne pi{em memoare. To nije istorija niti sam kao {to su oni bili. Pisao sam o Jevrejima iz
psihologija, ve} kako biti human, sve ono {to je me{anog braka – ja sam ba{ kao oni.
dobro i zlo sa ~im se ~ovek sre}e u `ivotu. O tome DG: To zvu~i kao da ne ulazite u paniku zbog
sam pisao u ~etrdeset knjiga ~ije se pri~e odvijaju u politike, ve} da gledate u budu}nost. Da li je lak{e
Izraelu, a pisao sam i o drugim vremenima, ne biti optimista, ili bar, manje pesimista?
samo onom za vreme rata, ve} i o drugim temama AA: Da, ja sam pre optimista. Video sam
vezanim za istoriju Jevreja. Naravno, u Holokaustu mnogo toga. Znam {ta je to katastrofa i ono {ta to
su se doga|ale stra{ne stvari. Uzmite samo ovaj slu- nije. Ako Iran izjavljuje da Izrael treba da bude
{aj kad de~ak `ivi sa prostitutkom. To se ne do- uni{ten, to “poziva na zvono” po meni. To je
gadja svakodnevno, a da nisam `iveo sa prosti- jednom ve} bilo re~eno. Ne ka`em da je re~ o istoj
tutkom ne bih umeo da napi{em knjigu o tome. stvari. Ali, te re~i se ponavljaju iz nedelje u nedelju.
DG: Kada biste mogli da zamenite svoj `ivot I ako ih zaboravimo, ~ujemo ih ponovo.
nekim drugim, koji nije pro{ao kroz Holokaust, da DG: Smatrate da to potencijalno predstavlja
10

11. katastrofu? Petah Tikva. U~estvovao je u Jevrejskoj brigadi u
AA: Da, rekao bih. Ako bi me pitali da potpi- okviru britanske vojske za vreme Drugog svetskog
{em potrebu da Amerika uvede sankcije protiv rata. @iveo je u kibucu “Ejn-Hahore{“, a sada je ve}
Irana, u~inio bih to. Mislim da je to su{tina stvari. dugo vremena gra|a-nin Tel Aviva.
Prevela i obradila Ana [omlo U MAARSKOJ DONET ZAKON
!
!
O PRIZNANJU HOLOKAUSTA
!
Wftuj!j{!J{sbfmb! U Ma|arskoj je stupio na snagu zakon kojim }e
se ljudima koji negiraju postojanje Holokausta u
STO GODINA OD STVARANJA KIBUCA kome je vlada u Budimpe{ti za vreme Drugog svet-
skog rata u~estvovala i saradjivala sa Nemcima, biti
U vreme ovogodi{njeg praznika Pesaha obele`en sudjeno i odrediti zatvorska kazna.
je jubilej 100 godina od pokreta stvaranja kibuca.
Predsednik Dr`ave Izrael, [imon Peres posetio je ^ETKICE ZA ZUBE I KALODONT
tim povodom najstariji kibuc Deganiju. On je u POKLON
svojoj mladosti bio ~lan kibuca Alumot. Prilikom MINISTARSTVA ZDRAVLJA
svoje posete Peres je govorio o velikom doprinosu
kibuca uspostavljanju dr`ave Izrael, na ~ijoj se geo- Svi u~enici osnovnih {kola u Izraelu dobili su
grafskoj karti nalazi vi{e od 200 takvih zajednica. U na poklon od Ministarstva zdravlja ~etkicu za zube i
njima danas `ivi preko 100.000 Izraelaca. Oni se kalodont. Na op{tem pregledu konstatovano je da
bave poljoprivredom, industrijom, a zaposleni su i u deca moraju vi{e pa`nje da obrate na higijenu zuba,
drugim oblastima koje su ponekad i van kibuca, u pa im je odr`ano i predavanje o tome kao i uput-
kojima se `ivot u poslednje vreme prili~no prome- stvo kako }e, uz poklon, najbolje sa~uvati zdravlje.
nio, jer u dana{nje vreme prvobitna ideja o kibuc-
kom zajedni{tvu nije mogla da opstane. Neki ~lano- IZRAELSKIM VOJNICIMA DOZVOLJENA
vi kibuca okrenuli su se ka privatnom radu, mada ISHRANA U RESTORANIMA
su svi uglavnom sa~uvali bitni motiv pomo}i jedan
drugom kada je to neophodno. Od nedavna izraelski vojnici koji se ~esto nalaze
Za poslednjih dvadesetak godina mnogi mladi na obuci van kasarna, mo}i da se hrane u resto-
ljudi rodjeni u kibucu, postali su vojna lica, piloti, ranima. Do sada su, ukoliko su bili van vojni~kog
oficiri, prosvetni radnici, pisci, umetnici, muzi~ari i logora, dobijali paketi}e hrane. Konstatovano je da
politi~ari, ~lanovi Kneseta, ministri. je zdravije, a ni{ta skuplje u slu~aju potrebe, obe-
Proslava sto godina stvaranja kibuca nastavi}e se dovati u obli`njoj kafani, gde se po zadatku nalaze.
i u narednim nedeljama i svi oni koji su potekli iz
te sredine prisustvova}e kibuckim sve~anostima. DEVOJKAMA U VOJSCI ZABRANJENE
SANDALE
POROAJNO BOLOVANJE U IZRAELLU
POLA GODINE Vojna obaveza za devojke u Izraelu traje dve
godine. Do sada su ~esto nosile sandale sa visokim
U Izraelu je donet nov zakon o poro|ajnom bo- potpeticama. Od nedavna devojke-vojnici obavezne
lovanju po kome je porodilja oslobodjena {est mese- su da nose istu obu}u kao i njihove kolege koje se
ci radnih obaveza, ali }e tokom tog perioda dobijati nalaze na odslu`enju vojnog roka.
samo 14 nedelja platu. Ukoliko `eli, `ena posle
porodjaja mo`e da produ`i svoje odsustvo sa posla IZLO@BA AJN[TAJNOVOG RUKOPISA
jo{ dva i po meseca. U JERUSALIMU
Po dosada{njem zakonu `ena je bila obavezna
da se posle tri meseca nakon poro|aja vrati na Povodom 50 godina od osnivanja “Akademije
posao, {to je ve}ina njih prihvatala, budu}i da bi u nauka” u Jerusalimu, (ulica @abotinski 43) tokom
suprotnom mogle da budu otpu{tene. marta bila je otvorena izlo`ba originalnih rukopisa
Alberta Ajn{tajna. Na izlo`bi je prikazano, izmedju
NAGRADA “IZRAEL” ZA KNJI@EVNOST ostalog, 46 stranica “Op{teg zakona relativiteta”,
DODELJENA HANOHU BARTOVU pisanih Ajn{tajnovom rukom, sa mnogo njegovih
li~nih ispravki i dopuna, koje je pisao u svojoj ku}i
Nagrada “Izrael” za knji`evnost bi}e predata pis- u Berlinu 1916. godine. Prilikom otvaranja Hebrej-
cu Hanohu Bartovu na praznik Dan nezavisnosti. skog Univerziteta 1925. godine, Ajn{tajn je svoj ru-
Osamdeset~etvorogodi{nji Bartov smatra se jednim kopis poklonio ovoj ustanovi.
od najzna~ajnijih izraelskih knji`evnika. On je napi- Na otvaranju ove izlo`be profesor Honah
sao mnoge knjige o `ivotu u Izraelu, kao i Gutfrojnd rekao je da Ajn{tajnovi spisi pru`aju
biografiju Davida Elazara-Dada. Rodio se u gradu priliku da se posetioci li~no osvedo~e o razmi{janju
11

12. i intelektualnosti ovog genija. Po re~ima profesora
98 nau~nika je nastavilo u Izraelu nau~ni rad na Nf}vobspeob!tbsbeokb!v!
osnovu njegovog rukopisa, a ~etvoro njih dobilo je pcmbtuj!ijsvshjkf!
Nobelovu nagradu.
!
Dana Weiler-Polak Prof. dr Dragan Kravaru{i}
Qpnp~!ptpcbnb!lpkf!tv!
qsfajwfmf!Ipmplbvtu!j!ebobt! Lekari Instituta za decu i omladinu Vojvodine, po-
znatije kao De~ja bolnica, po~eli su da primenjuju
ajwf!v!J{sbfmv! najsavremeniju laparoskopsku opremu pomo}u koje
!
se i najkomplikovaniji hirur{ki zahvati izvode znatno
Ministarstvo za socijalnu pomo} u Izraelu posle
vi{emese~ne rasprave donelo je odluku da }e 80.000 jednostavnije i br`e.
osoba koje su pre`ivele Holokaust primiti nadokna- Na~elnik odeljenja minimalmno invazivne hirurgije
du za vi{e od 90% ra~una za lekove. u bolnici [najder u Petah Tikvi, prof. dr Dragan Kra-
Sporazum, postignut izme|u ministarstava za varu{ic, je jedan od inicijatora saradnje sa Odelje-
socijalnu pomo}, zdravstva i finansije, staja}e dr`a- njem urgentne hirurgije De~je bolnice u Novom Sa-
vu Izrael 50 miliona {ekela koji }e biti pokriveni du. “Uz pomo} kamere visoke rezolucije, koja uve}a-
bud`etom, predvi|enim za pre`ivele Holokaust. Spo- va operativno polje do dva i po puta i prikazuje ceo
razum podrazumeva i medicinsku negu, dentalna po- proces na monitorima, hirurgu je znatno lak{e da
magala, nao~are, pomagala za sluh… gleda golim okom dok operi{e. Pravljenjem mini-
Osobe pre`ivele Holokaust starije od 75 godina malnih rezova od svega pet do deset milimetara
ne}e morati da pla}aju za lekove vi{e od 100 izbegava se {iroko otvaranje operativnog polja, zbog
{ekela. To }e se utvrditi na osnovu baze podataka. ~ega ne ostaje o`iljak. Omogu}ena je i transmisija
80% prezivelih Holokaust stariji su od 75 godina. snimane operacije, preko monitora, tako da na
Ministarstvo pregovara sa predstavnicima Konfe- operaciji mogu da u~estvuju i hirurzi iz klinike u
rencije za potra`ivanje i restituciju (povratak imo- Kanadi ili Izraela, objasnio je dr Dragan Kravaru{i},
vine `rtvama Holokausta) kao i da nadoknada za Novosadjanin, koji `ivi i radi u Izraelu. On dve godi-
lekove bude 100%. ne, kvartalno, dr`i predavanja o minimalno invazivnim
Na osnovu istra`ivanja JDC Brookdale Instituta i
JOINT-a o stanju pre`ivelih Holokaust u Izraelu, metodama hirur{kih intervencija u De~joj bolnici i
zaklju~eno je da mnogi od njih pate od kardio- operi{e sa skoro 40 razli~itih tehnika laparoskopije.
vaskularnih problema i hroni~nih bolesti ko{tane “Ideja ove internacionalne saradnje je da se obu~e i
sr`i. Studija je pokazala da pre`iveli pate od edukuju mladi lekari o prednostima laparoskopije,
"anxiety" (napada straha), a za 50% njih smatra se koja sve vi{e uzima primat nad zastarelim tehnikama
da su slabog zdrastvenog stanja. hirurgije. Prednost laparoskopije je ogromna za sva-
U Izraelu se smatra da su Pre`iveli Holokaust kog pacijenta, jer se zahvati rade bez o`iljka, a
samo oni koji su bili u nema~kim logorima smrti. postoperacioni period je do ~etiri puta kra}i od
Svi oni koji su se godinama sakrivali ili imali uobi~ajenog”, ka`e dr Kravaru{ic, i dodaje da se u
arijevske dokumente, ne smatraju se Pre`ivelim De~joj bolnici ovom tehnikom i savremenim apara-
Holokaust. tima izvode gotovo svi hirur{ki zahvati. Ova metoda
Oko 100.000 osoba `ive me|u nama, a nisu bili je pogodna za sve uzraste, kako za nedono{~ad
u logorima smrti ili pod pretnjom neposredne smrti, tako i za tinejd`ere, bez obzira na telesnu te`inu.
ali su bili izlo`eni patnjama i stradanjima ~ije Primenom laparoskopije umanjuje se trauma deteta,
posledice trpe i danas. a oporavak i boravak u bolnici je znatno skra}en.
Iz www.haaretz.com “Cilj nam je bio da se u dr`avnim institucijama
omogu}i napredna hirurgija, bez ikakvih rizika za
!!!!!!!!!!!!!!!!! pacijente, a poruka je da se edukacijom mladih stru-
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Jo!nfnpsjbn! ~njaka na internacionalnom nivou podigne nivo zdrav-
!
Beba Luci Petrovi}, ro|ena Mevorah, dugogodi{nji stvene za{tite”, zaklju~io je dr Kravaru{i}. Operacije
sekretar Saveza jevrejskih op{tina Jugoslavije, ~lan najmladjih pomo}u laparoskopije izvodi se u Srbiji,
uprave, urednik Jevrejskog preglega i drugih pored Novog sada i u Beogradu.
publikacija Saveza, preminula je 15. aprila 2010. Izvodi iz Blica i novosadskog Dnevnika, februar 2010
godine.
Priredila Ela Krsti}
!
12

13. Ruševine građanskog tivnoj moralnoj odgovornosti sažeto je u konstataciji da
„ima ljudi koji ne mogu da zakolju kokošku, ali ipak vole
društva pileći paprikaš„ a da pri tom autor nije previše bolećiv ni
prema samim Jevrejima, ne ispuštajući da pomene nji-
hovu netrepeljivost prema još izopštenijim Romima.
RUŠEVINA Milana Đorđevića, Matična biblioteka Antropološki pesimizam i cinizam snažnije su izraženi
„Svetozar Marković“, Zaječar, 2009. i AVETI IZ JEDNOG
u knjizi Milana Đorđevića, a kao pokušaj da se, makar
MALOG GRADA Ivana Ivanjija, Gradska narodna
biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin, 2009. simbolički, prekine niz besmislenih razaranja naveden je
spomenik na jevrejskom groblju koji je arhitekta Bogdan
Tokom 2009. godine dosta pretencioznih a ispraznih Bogdanović, i sam junak ove knjige, gradio od kamena
knjiga dobilo je više publiciteta nego što zaslužuje, dok preostalog od beogradskih ruševina iz Drugog svetskog
su neka dela ostala sasvim u senci. Dva romana koja rata.
ćemo ovde predstaviti: Ruševina Milana Đorđevića i Trebalo bi napomenuti i da ove knjige nisu remek
Aveti iz jednog malog grada Ivana Ivanjija, interesantna dela, pošto imaju dosta nedostataka formalne prirode.
su a prilično nezapažena dela koja s različite strane Kod Milana Đorđevića, koji je inače i poznati pesnik,
prilaze istoj temi - propadanju građanskog društva u jezički eksperimenti ponekad prerastaju u prezamršenu
Srbiji. igru meditacija i asocijativnih skokova koja postaje teška
Đorđevićeva antiistorijska fantazmagorija, kako glasi za praćenje, čak i gramatički neprecizna. Nagle smene
podnaslov, u središtu ima motiv ruševine, oko koga se uzvišenog i profanog, gotovo vulgarnog, takođe
ciklično kreću junakova razmišljanja o Beogradu kakav izazivaju bizaran efekat za koji je teško naći pravo
je nekada bio i kakav je danas. Od oznake za konkretna opravdanje u romanu. Kod Ivanjija problem je u formi
arhitektonska razaranja koja se i jedanaest godina posle hronike, u kojoj događaji mogu da se nižu u nedogled a
bombardovanja još uvek mogu videti u centru grada, pažnja vremenom opada, posebno jer roman u drugoj
ovaj motiv stalnim variranjem izrasta u simbol degra- polovini nastoji da obuhvati isuviše podataka i time
dacije i propadanja svega materijalnog, od velelepnih vidno gubi na ritmu. Bez obzira na iznete zamerke, u
antičkih građevina do trošnog i nesavršenog ljudskog kontekstu prošlogodišnje prozne produkcije ovo su dve
tela. Ta podela uglavnom je oštra, potcrtana opisima solidne knjige koje zaslužuju pažnju.
koji kontrastiraju svojstva trajnosti i neuništivosti sa Tijana Spasić, Danas
čulnim, gotovo fiziološkim slikama prenaglašene seksu-
alnosti koja u sebi objedinjuje rađanje i smrt. !
Aveti iz jednog malog grada Ivana Ivanjija knjiga je
sasvim drugačije atmosfere, kultivisanog i pomalo sta- !!!! Grosman u Arhipelagu
rinskog stila koji podseća na subotičkog klasika Deže
Kostolanjija. U njoj nam autor iznosi sećanja na Zre- Novi roman jednog od vodećih savremenih svet-
njanin iz svog detinjstva, tridesetih godina prošlog veka, skih pisaca Davida Grosmana “Do kraja zemlje”, u
u vreme kad je Banat bio izrazito multietnička sredina prevodu Davida Albaharija na srpski jezik, pojaviće
koja je tek počela da se modernizuje. se polovinom septembra u izdanju beogradske
Oba romana napisana su u prvom licu, na granici izdavačke kuće Arhipelag.
između klasične proze i nefikcionalnih žanrova. Ruševina Kako sam Grosman kaže, roman “Do kraja zemlje”
ima dosta odlika eseja, a Ivanjijevo delo napisano je kao je njegova najintimnija knjiga.
hronika koja prati život pripadnika jevrejske zajednice u Govoreći o istoriji izraelsko-palestinskih odnosa,
Bečkereku od tridesetih godina prošlog veka do kraja Grosman pripoveda o savremenim događajima, a
Drugog svetskog rata. Sličnosti se mogu naći i u vredno- jedno od finala te uzbudljive i voluminozne knjige
snom uporištu, koje oba autora nalaze u izgubljenom jeste pogibija piščevog sina u jedinicima izraleske
vremenu građanskog društva u kome se, makar i preko vojske na samom kraju rata sa Hezbolahom. Novi
volje, poštovalo pravo na različitost. Opisujući grad svog roman jednog od vodećih savremenih svetskih pisa-
detinjstva, Ivanji daje primer svakodnevne jezičke ca, posle izraelskog izdanja 2009. godine, preveden
izmešanosti: „U kući su se govorila tri jezika, roditelji je i na engleski i nemački jezik, a doživeo je veliki
međusobno mađarski, s decom, guvernantom i kuvari- uspeh među čitaocima i kod kritičara - u Nemačkoj je
com, koja je bila Švabica, nemački, sa sobaricom srpski, dobio i nagradu “Albatros”, jedno od najprestižnijih
sa asistentkinjom u ordinaciji opet mađarski, sa sna- nemačkih književnih priznanja. Povodom engleskog
bdevačima, trgovcima, seljacima na pijaci, prilikom ku- izdanja Grosmanovog romana “Do kraja zemlje”,
povine, na ulici, u školi i nadleštvima srpski, sa pacijen- poznati pisac Pol Oster napisao je da je to knjiga
tima kako ko hoće. U užem krugu, jezici su se, šale radi, “ogromne snage i intenziteta” i Grosmanovo remek-
mešali, ponekad čak i zbog toga što poneka reč u delo.
određenom kontekstu na ovom ili onom jeziku zvuči “Flober je stvorio Emu, Tolstoj je stvorio svoju
bolje“. Već sam taj opis zvuči kao muzika, naravno Anu, a sada smo dobili Grosmanovu Oru - u potpu-
onima kojima ne zvuči kao pretnja. nosti živu, posve otelotvorenu. Progutao sam ovaj
Iako se Ivanjijeva hronika proteže i kroz čitav Drugi obimni roman u grozničavom transu. Bolno, lepo,
svetski rat i obuhvata stradanje gotovo svih banatskih nezaboravno”, naveo je Oster, dok je Nikol Kraus,
Jevreja, njegova vizija sveta ostavlja mesta za činove autorka romana “Istorija ljubavi”, istakla da Grosman
hrabrosti i humanosti, koji su uvek opisani kao indivi- već 26 godina piše romane o tome kako braniti
dualni, a ne nacionalno uslovljeni. Razmišljanje o kolek- suštinu ljudskosti, a “Do kraja zemlje” je njegova
13

14. najmoćnija i nepokolebljiva priča o toj odbrani. u grad neće ništa desiti. Kao razlog te odluke pominjala
“Veoma retko, svega nekoliko puta u životu, se nemogućnost ishrane, nepoverenje lokalnih seljaka u
događa Vam se da kada otvorite knjigu i kada je «kaputaše», rovarenje «neprijateljskih elemenata» itd. U
zatvorite više ništa nikad ne može biti isto. Zidovi su to vreme je na Romaniji bio i Svetozar Vukmanović-
porušeni, barijere su ukinute, knjiga je u vama Tempo, pa je jedna od verzija bila kako je on spremao
otvorila novu dimenziju i osećaj postojanja koga nije napad na Sarajevo i hteo da u gradu ima ljude koji će
bilo tamo ranije. ‘Do kraja zemlje’ je knjiga ove mu u tome pomoći. Bilo kako bilo, veći deo tih
veličine”, istakla je Nikol Kraus, dodajući da je omladinaca su ustaše pohvatale i streljale, dok je jedan
Grosman darovit ne samo zbog mašte, energije i
deo uspeo da se izvuče iz Sarajeva i pobegne u
originalnosti, već zato što ima neizreciv pristup,
Dalmaciju, a kasnije ode u partizane. Danon je bio
zahvaljujući kome možete sagledati unutrašnjost
komandant odreda «Zvijezda» i nije bio u štabu. Kad se
čovekovu i otkriti jedinstvenu suštinu ljudskosti.
Prema navodima Nikol Kraus, “Do kraja zemlje” je vratio i čuo šta se desilo, imao je, kako je rekao, oštar
Grosmanova najmoćnija i nepokolebljiva priča o toj verbalni duel s Tempom.
odbrani. Kasnije je dobio čin majora, povučen je na
“Da biste pročitali ovu knjigu, potrebno je da kulturno-umetnički rad i o tome se opširno piše u tekstu
dodirnete mesto svoje suštine; to je povratak sebi, o kojem je reč.
kao kad posle dugo vremena ugledate ljudsko biće”, Aleksandar Lebl
dodala je ona.
Grosmanov novi roman je, prema izboru naj- !
čitanijeg izraelskog dnevnog lista “Jediot Aharonot”,
uvršten među deset najboljih romana objavljenih u
Izložba Miltona Glejzera
Izraelu u protekloj deceniji. Žiri tog dnevnika sačinja-
vala su 23 najuglednija izraelska književna kritičara,
u Beogradu
istoričara književnosti i urednika. Grosman je eksklu- Dsubokf!kf!nj|mkfokf!
zivni pisac Arhipelaga, čiji je bio i gost prošlog
proleća. Izložba Miltona Glejzera, otvorena 10. marta
Arhipelag je u poslednje dve godine objavio Gros-
manova kapitalna dela “Vidi pod: Ljubav” i “Njeno telo
2010. godine u Beogradu, predstavlja 180 rado-
zna”, oba u prevodu Davida Albaharija, poznatog va koji su prethodno sadržani u istoimenoj knjizi,
pisca iz Srbije koji živi i radi u Kanadi. objavljenoj 2008. godine. Događaj propraćen je
SEEcult.org predavanjem Stivena Helera i dvodnevnom kon-
ferencijom „Dizajner: autor ili univerzalni
vojnik” koju su organizovali Mirko Ilić i ekipa
Još o Oskaru Danonu mladih dizajnera u Srbiji okupljena oko maga-
zina Kvart.
In memoriam Oskaru Danonu u prošlom broju
«Nekad i sad» gotovo u celini govori o njemu kao
muzičaru. Samo jedna rečenica podseća da je bio i
borac: «Od prvih dana rata 1941. sudjeluje u NOB-u,
povezujući razne odgovorne funkcije s kulurno-
umjetničkom aktivnošću».
Skupljajući građu za svoj rad «Jevreji - partizani –
četnici», objavljenom i kao feljton u beogradskom
«Danas»-u, u dva-tri navrata razgovarao sam s njim o
prvim danima ustanka u Bosni, a pre svega o jednoj
žalosnoj i do danas nerasvetljenoj epizodi - vraćanju
jevrejskih omladinaca iz Sarajeva sa Romanije u grad,
pričao mi je i o svom odlasku u partizane. Bila je to
jedna od prvih grupa sarajevskih komunista, njih
sedmorica: Dva Srbina (Slobodan Princip-Seljo, Ga-
vrilov sinovac, i Branko Milutinović), dva Jevrejina PHOTO: wh1tney.files.wordpress.com
(Oskar Danon-Cigo i Mento Dj. Eškenazi), dva
Bošnjaka (Hasan Brkić-Aco i Avdo Hodžić) i jedan Za mnoge dizajner Milton Glejzer predstavlja oli-
Hrvat (Slaviša Vajner-Čiča (koga ne treba mešati s čenje američkog grafičkog dizajna druge polovine
drugim Čičom, Jevrejinom Pavlom Goraninom). prošlog veka. To je potvrdila i nagrada koju je dobio
Nekoliko desetina sarajevskih Jevreja omladinaca i krajem februara – "Medalja za doprinos umetnosti" od
omladinki, ne samo skojevaca već i pripadnika Hašo- predsednika SAD Baraka Obame, čime je Glejzer
mera, Matatje i dr., koji su bili izašli na Romaniju, postao prvi dizajner u istoriji koji je dobio to prestižno
iznenada je vraćeno u Sarajevo, pošto su im dati leci priznajje, u rangu francuske Legije časti i titule Ser u
bacani iz aviona da se donosiocima koji se s njima vrate Velikoj Britaniji.
14

15. Uticaj Miltona Glejzera na grafički dizajn je ogro- „U Americi kad date ime firmi Milton Glejzer, ako
man, a činjenica da je u Beogradu prvi put u njegovoj bankrotirate, više nikad to ime ne smijete upotrijebiti.
50-godišnjoj karijeri, otvorena izložba radova „Crtanje Firme koje imaju u svom nazivu ime čovjeka, pokazuju
je mišljenje“ predstavlja za ovaj grad veliki događaj, da stoje iza toga. Milton u svom studiju ima šest
tim pre što je ovo prvo veće predstavljanje jednog od zaposlenih i dva pripravnika. On ima svoj mali sto.
najvećih dizajnera današnjice u svetu. Izložba Miltona Nema mramora, nema mesinga, nema tri sekretarice
Glejzera predstavlja 180 radova koji su prethodno prije toga i do njega ćete lakše doći nego do nekog
sadržani u istoimenoj knjizi, objavljenoj 2008. godine. direktora agencije. On voli to što radi i zaista ga veseli
Ceo događaj propraćen je predavanjem Stivena Helera i svaki dan doći na posao i raditi. Milton je jedan od
dvodnevnom konferencijom „Dizajner: autor ili univer- rijetkih ljudi koji je dovoljno velik da može biti dobar.
zalni vojnik” koju su organizovali Mirko Ilić i ekipa Ovi koji su na pola puta su uvijek problematični. Milton
mladih dizajnera u Srbiji, okupljena oko magazina si može priuštiti da bude dobar, može si priuštiti pitati
Kvart. mene ili nekoga u uredu što mislimo o nekom njegovom
radu. Ako mu kažete da vam se ne sviđa, on će zaista
Ta sreda u Beogradu bila je jedan od najgorih dana razmisliti o tome. Kad ste mladi, a ja sam nekad bio,
poslednjih meseci. Padala je ledena kiša, duvao je vrlo je impresivan osjećaj reći Miltonu ne sviđa mi se
strahovit vetar. ovo, ili promijeni ovo”, objasnio je Mirko Ilić.
No, uprkos svemu, u Kulturnom centru Beograd bila Pre 20 godina pokucao je na njegova vrata i doneo
je gužva. Bioskopska sala dupke popunjena, ljudi stoje mu nešto za što je mislio da je portfolio; gomilu papira,
sa strane. Čeka se predavanje Stivena Helera koji govori nešto originala i printova. Glejzer ih je pažljivo gledao
o grafičkom dizajnu u političkom marketingu u preda- pola sata da bi ga pitao - zna li nekoga u Njujorku, ima
vanju pod nazivom „Ko je stavio O u Obaminu li posao i šta planira.
kampanju“ . Odličan presek predizborne kampanje koju „Zamolio je njegovu tajnicu da mi zapiše par imena
je ceo svet pomno pratio, te podsećanje na nadu i ono u ljudi da probam da ih nazovem i rekao da dođem sutra,
šta se ona pretvorila danas. Koliko je bila jaka kampanja da će on pokušati neke od njih nazvati za mene. Kada
za izbor Obame za predsednika SAD, danas je, prema sam došao sutradan, on je već zvao neke ljude, obilježio
Helerovim rečima, jaka anti-Obamina kampanja kojom, točkicom koga je dobio i onda me pitao: „Ako dobiješ
mahom, rukovode republikanci. posao, gdje ćeš raditi?”. Ja sam tad bio kod nekoga na
Predavanje je završeno bez ijednog pitanja iz spavanju nekoliko dana, bilo mi je svejedno gdje ću
publike. Heler je napustio scenu kako bi oslobodio raditi i on mi je rekao da kod njega u studiju uvijek ima
prostor za film „Milton Glaser: To Inform and delight“ ekstra sto i da u bilo koje vrijeme mogu doći raditi. To
Vendi Kejs, biografski dokumentarac koji govori o mi je rekao čovjek kojeg sam dan ranije ujutru prvi put
karijeri čoveka koji je stvorio čuveni znak I ♥ NY koji u životu sreo. Na njegovu nesreću, 10 godina kasnije
danas koriste svi umesto reči „love“. Glejzer u filmu sam došao i pitao „Miltone, sjećaš se onog stola. Mogu
govori kako od toga nije zaradio ni centa, no srećan je, li dobiti kat?”. Danas imam kat na četvrtom spratu
jer je učestvovao u stvaranju Njujorka kakav je danas. njegove zgrade. Djelimično zato što zgrada nema lifta i
Mirko Ilić, inicijator i glavni organizator događaja, a i on je star, pa se ne može penjati, ali moje objašnjenje je
privatni prijatelj i đak Miltona Glejzera, nakon filma je da sam ja na višem nivou od Miltona”, nasmijao je
ispričao nekoliko detalja iz života ovog umetnika, publiku Ilić.
kojima je pokušao dodatno da dočara o kakvom se
čoveku radi. Milton Glejzer, rođen 1929. godine, pohađao je
„U četvrtak prošli tjedan Milton je dobio nagradu od njujoršku Muzičku i umetničku srednju školu, a zatim
Baraka Obame. Deset ih se dijeli godišnje za doprinos zahvaljujući Fulbrajtovoj stipendiji, Akademiju lepih
umjetnosti, a on je prvi dizajner kojem je uručena. U umetnosti u Bolonji. Glejzer je jedan od osnivača
petak je bio snijeg, pa se nije tako lako moglo doći do revolucionarnog Pushpin studija, otvorenog 1954,
Njujorka. U ponedeljak ujutru Milton je u svojem pokretač New York Times magazina zajedno sa Klejom
uredu. Išao sam mu čestitati, jer sam dva kata iznad Felkerom 1968, osnivač Milton Glase Inc.-a 1974. i u
njega. Sjedio je sa konzervom artičoke u rukama kojima partnerstvu sa Volterom Bernandom osnivač WBMG-a.
dizajnira, pomno ih promatrao i pitao mene i saradnike Kao izuzetno plodan stvaralac postera i printova,
da li je zelena boja presvijetla ili pretamna. S tim da je izlagao je umetnička dela širom sveta, samostalno
pet metara iznad njega stajala velika zlatna medalja sa izlažući u kulturnom centru Georges Pompidou u Parizi
potpisom predsjednika Obame. To pokazuje skromnost, i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Njegova dela
to pokazuje prioritete. To mnogo govori o Miltonu”, deo su stalnih postavki brojnih muzeja. Radovi ovog
napomenuo je Ilić. renomiranog dizajnera variraju od legendarnog logotipa
Dodao je da je riječ o čovjeku koji je proslavio pre I♥ NY do kompletnih grafika i dekorativnih programa
šest meseci 80. rođendan, ali da svaki dan dolazi na restorana u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku.
posao u devet i ide kući u šest sati. Milton Glejzer Nagradu za životno delo primio je 2004. godine od
nikada u životu nije bio stalno zaposlen, s druge strane, Smithsonian Cooper-Hewitt-a, Nacionalnog muzeja za
nikada nije radio advertajzing. Smatra ga, kako kaže dizajn, za duboki i značajni dugoročni doprinos praksi
Ilić, opakom satanom. dizajna.
15

16. Izložba u Robnoj kući "Beograd" u Knez Mihailovoj
bia je do 10. aprila. DOKLE OBMANJIVANJE?
U nastavku su neki od odgovora iz intervjua koji je
Milton Glejzer dao Aleksandru Maćaševu početkom Polemika o ulozi banatskih Nemaca u
2010. godine, objavljenom u magazinu Kvart: stradanju Jevreja
* Apstrakcija podrazumeva da postoji nešto iz čega se
u Drugom svetskom ratu*
apstrahuje. To je početna tačka za fizičku realnost u U beogradskim novinama Danas objavljeno je
svakom slučaju. Apstrakcija bez određenog odnosa je pismo dra Teodora Kova~a pod naslovom “Dokle
besmislena. obmanjivanje?” Povod pisma je vest da }e se 12.
* Crtač je ideja da se isključi ideja umetnosti iz tog juna odr`ati otkrivanje i osve{tenje nema~ko-srpskog
procesa. Umetnost je za mene kada vam delo privlači
pažnju. Kada vam ne privlači pažnju to nije umetnost.
Spomen krsta (preko 4 metra visokog) nevinim
To znači da sva dela koja sam stvorio nehotice, bez `rtvama u Vr{cu – Banatu. U pozivnicama za pri-
namere da to bude umetnost, mogu, u stvari, biti sustvo ovom osve{tenju napisano je da je nema~ki
umetnost ukoliko su stvarani na određeni način. `ivalj u po~etku prete`no “vinogradari i ratari” `iveo
Umetnost dovodi do efekta buđenja pažnje. u miru sa svojim susedima sve do 1944. godine.
* Pažnja je svest o tome šta je stvarno. Ili pokušaj da se Doktora Kova~a je revoltirao poku{aj obmane i
bude svestan onoga što je stvarno. “stvaranje iluzija o idili~nom `ivotu u “miru i
* Znate li šta ja mrzim? Glupost. Stvari se objašnjavaju zajedni{tvu” Nemaca s ostalim stanovnicima tog
glupavo i izveštačeno. Ljudi pretvaraju nešto što je kraja, kada su Jevreji Banata deportovani jo{ u leto
trenutni stil u istinu. Probudite se, pomislim, otkrijte šta
je bilo pre.
1941. U Vr{cu, uo~i aprilskog blic-kriga na Jugo-
* Koja je razlika između dizajna i umetnosti? Ako vam slaviju, nalazila se nacisti~ka {pijunska radio-stanica
dizajn privuče pažnju, to je umetnost, ako vam ne “Nora”, a u tom gradu formirana je i zloglasna SS
privuče pažnju, to nije umetnost. To morate da “Princ Eugen” divizija. Doktor Kova~ pamti i
posmatrate od slučaja do slučaja. Ne postoji opšta izlo`bu, posve}enu `ivotu Nemaca u Vr{cu, prire-
definicija da li je dizajn umetnost ili nije. To znamo, iz djenoj u Be~u 1987, sa mnogo arhivskog materijala,
iskustva, kada gledamo Leonardov dizajn kažemo „E to fotografija, dokumenata. Izlo`ba je obuhvatala pe-
je umetnost“. Čak iako je to bio crtež topa. Nešto na riod od naseljavanja Nemaca u Banat, u XVII veku,
tom crtežu vas je navelo da obratite pažnju.
do odlaska u jesen 1944. “Nijedne re~i”, pi{e dr
* Može se reći da verovanje koči um. Tako je onda
uvek korisno biti protiv svega. Mislim da uvek morate Kova~, “o tome {ta se dogadjalo poslednje ~etiri go-
da se ne usaglasite sa samim sobom, sa svojim vlastitim dine njihovog boravka, osim jedne polure~enice o
ubeđenjem. Sve ono što se drži stegnuto, počinje da se neprijatnim poslovima koje su obavljali nema~ki
guši. omladinci”. Nijedne re~i o poni`avanju, plja~kanju,
* Šta podrazumevamo pod razlikom između desnice i hap{enju, zlostavljanju i mu~enju Jevreja, da bi ih
levice? Desnica je uvek čvrsta u svojim ubeđenjima. na kraju deportovali u logore. Pro{le godine je i u
Levica, na kraju krajeva, prava levica je uvek nesigurna. Novom Sadu priredjena sli~na izlo`ba i opet
I zato je desnica često moćnija, jer poseduje to potpuno pre}utani zlo~ini prema Jevrejima. Navo-
nepobitno verovanje da su u pravu. Najbolja osobina
de}i podatke, autor ovog dopisa Danasu s pravom
levice je u tome što ona preispituje svoju vlastitu
motivaciju. Ne uvek, ne tvrda levica. Tvrda levica pita “Dokle }e ova obmana da traje”?
postaje slična desnici. REAGOVANJE:
* Ima mnogo budala na svetu i srećete ljude koji su
glupi sve vreme tako da pokušavate da to nadjačate, ali @rtve, d`elati i spomenici
onda shvatite da ne možete da ih nadjačate... Sigurno ne Stefan Bart, in`enjer iz Erlangena u Nema~koj,
nasilno i svakako ne agresivno. Ljude koje ne možete poreklom podunavski Nemac, reagovao je o{tro na
promeniti morate da prihvatite kao činjenicu. I da ne
pokušavate da to činite nasiljem.
tekst dra Kova~a. On smatra da je ono {to se dogo-
dilo Jevrejima isklju~ivo zlo~in Vermahta. “Sigurno
Priredila Žarka Radoja su u~estvovali i neki grabe`ljivi Folksdoj~eri, ljudi
kakvih ima svuda, koji su denuncirali Jevreje iz
li~ne koristi”, pi{e Bart, “Na Sajmi{tu u Beogradu
oni nisu u~estvovali u groznom ubijanju Jevreja”.
On navodi jedan dogadjaj 1944. kada je neki pijani
ruski major hteo da siluje mladu Nemicu u Vr{cu,
! pa ga je njen brat ubio. Tada su Rusi, u znak
odmazde izveli na ulicu Drajlaufergasse 130 nevinih
16