SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 11
http://cicakslavka.wordpress.com/

Истприја развпја рачунара
Аутор: Јасмина Савић 8-4
ОШ ’’Ђура Јакшич’’ Каћ
2012.
http://cicakslavka.wordpress.com/

 Јпш пд античкпг дпба ппстпјала је пптреба кпд људи да траже начин

да плакшају рачунаое.

Најзначајнија пктрића у рачунарству (пткрића машина, уређаја и
прпграма кпји су битнп утицали на развпј рачунара) су:
1.

Ишангп бпн ( Ishango bone)
-Кпристип се 20.000 гпдина п.н.е.
за рачунаое у дплини Нила.

2.

Абакус
-Прва ппзната справа за рачунаое
кпд старих Римљана, Грка, Египћана
и Кинеза. Састпји се пд пквира са
куглицама кпје су набпдене на
штапиће или жицу. Први абакуси
су настали пкп 1.000 гпдине п.н.е.
http://cicakslavka.wordpress.com/
3.

Шикардпва Машина – 1623.
-Према неким записима прву машину
за рачунаое је направип Вилхелм
Шикард пкп 1623 гпдине.

4.

Паскалина – 1645.
-Рачунарска машина Блеза Паскала је
мпгла да сабира и пдузима унете
брпјеве и названа је Паскалина.
Механизам машине је заснпван на
зупчаницима.

5.

Лајбницпва машина – 1694.
-Немачки научник Гптфрид Вилхелм
фпн Лајбниц је направип рашунарску
машину кпја је мпгла да сабира
брпјеве, а затим је усавршаваоем
мпгла да мнпжи прекп узастппних
сабираоа.
http://cicakslavka.wordpress.com/
6.

Аритмпметар – 1820.
-Француски научник Чарлс Хавиер Тпмас
Кулмар је кпнструисап први механички
калкулатпр кпји је мпгап да сабира,
пдузима, мпжи и дели.

7.

Жакарпв разбпј за ткаое – 1801.
-Жпсеф Мари Жакар је представип
разбпј за ткаое, кпји је имап прпграм пд
низа металних картица. Овај разбпј се
сматра првпм машинпм са прпгрампм
кпји управља оеним радпм.

8.

Бјебиџпва диференцна машина – 1834.
-Енглески математчар је 1822. развип
аутпматску рачунску машину, кпја је
названа диференцна машина. Затим је
оеним усавршаваоем 1834. развип
аналитичку машину.
http://cicakslavka.wordpress.com/
9.

Барпузпва рачунска машина – 1888.
-Вилијам Севард Барпуз је 1888. измислип
рачунарску машину кпја пстала у
упптреби дп 70-их гпдина ХХ века.

10.

Хплеритпва машина за брпјаое – 1890.
-Херман Хплерит је 1890. гпдине направип
електрпмеханичку машину, кпја је била
брпјач.

11.

Рачунари Кпнрада Зусеа – 1938.
-Кпнрад Зусе је 1938. гпдине направип
свпј први рачунар Z1. Направип је укупнп
4 мпдела: Z1 (механички), Z2
(електрпмеханички), Z3
(електрпмеханички прпгармабилни –
1941. ) и Z4 (ппбпљшана верзија Z3).
http://cicakslavka.wordpress.com/
12.

ABC рачунар – 1939.
-Први рачунар за кпји се мпже рећи да је
електрпнски је прпјектпвап Џпн Атанаспф,
уз ппмпћ свпг студента Клифпрда Берија.
Назвап га је ABC (Atanasoff-Berry
Computer).

13.

ХАРВАРД МАРК I – 1944.
-Хауард Хајкен је на Јје на универзитету
Харвард ппчеп са кпнструкцијпм рачунске
машине кпју је завршип 1944. Назвап ју је
Марк I. Рачунар је имап улазни и излазни
уређај, мемприју, аритметички и
управљачки прган.

14.

ENIAC – 1945.
- Први електрпнски рачунар ппште намене
је бип ENIAC (Electronic Numerical
Integrator and Computer). Бип је 1000 пута
бржи пд Марк I. За излаз и улаз ппдатака
су се кпристиле бушене картице.
http://cicakslavka.wordpress.com/

Транзистпр – 1947.
-У лабпратприји Bell Telephone Laboratories је
направљен први транзистпр. Изумитељи су
били: Џпн Барден, Валтер Хаузер Братејн и
Вилијам Шпкли. Данас су транзистпри
уграђени у гптпвп све електрпнске уређаје.
16. EDVAC – 1949.
-У прпјекат рачунара EDVAC (Electronic Discrete
Variable Computer) је бип Џпн фпн Нпјман кпји
је псмислип кпнцепт да прпграм и ппдаци
буду смештени у мемприју. Овај кпнцепт
прпграмираоа је задржан дп данас. EDVAC је
бип први рачунар кпји је имап магнетне
дискпве.
17. UNIVAC I – 1951.
-Први рачунар кпји је кпристип магнетне траке
бип је UNIVAC (Universal Automatic Computer).
15.
http://cicakslavka.wordpress.com/

Чврсти диск (Hard disk) – 1952.
-Рејнплд Џпнспн је кпнструисап чврсти
диск. Први је уграђен 1956. у рачунар IBM
305 и имап је капацитет пд 5 MB.
19. IBM 701 EDPM Computer – 1953.
- IBM 701 EDPM Computer је бип први
кпмерцијални научни рачунар. Овај
мпдел је имап 27 цеви, капацитета 1024
бита.
20. Прпграмски језик FORTRAN – 1954.
- FORTRAN је бип први виши прпграмски
језик. Развијен је за пптребе рачунара IBM
704. Развип га је тим Џпна Бакуса. Име је
насталп пд FORmula TRANslation.
21. Први тразистприсани рачунар ТХ-0 – 1956.
-ТХ-0 је први рачунар кпји је кпристип
транзистпре кап прекидачке елементе.
Развијене је у лабпратприји МИТ.
18.
http://cicakslavka.wordpress.com/

Првп интегрисанп кплп – 1958.
-Џек Килиби и Рпберт Нпјс су направили
првп интегрисанп кплп. Онп је касније
названп чип. Са пвим пткрићем је ппчела
нпва ера у развпју рачунара.
23. Први минирачунар PDP-1 – 1960.
- PDP-1 је први минирачунар кпји је
направљен у фирми DEC (Digital Equipment
Corporation). У тп време је бип далекп
најјефтинији рачунар.
24. ASCII стандард – 1963.
- ASCII (American Standard Code for
Information Interchange) пдређује пднпс
између скуппва битпва и знакпва писанпг
језика. Ппмпћу оега се знакпви претварају у
битпве, кпје преппзнаје прпцеспр.
25. Рачунраски миш – 1963.
-Први прптптип је кпнструисап Даглас
Инглберт са института Стебфпрд.
22.
http://cicakslavka.wordpress.com/

Прпцеспр Intel 4004 – 1971.
-Прпцеспр Intel 4004 је бип први 4-битни
прпцеспр у једнпм чипу. Главни креатпри
пвпг чипа су били Федерикп Фагин и Тед Хпф
из кпмпаније Intel and Masatoshi Shima of
Busicom. Четврта генерација рачунара кпја је
настала пд 1971. дп сада је изграђена на
микрппрпцесуру. Најранији мпдели су мпгли
да пбаве 10 милипна пперација у секунди.
27. Први перспнални рачунар IBM PC – 1981.
-Кпмпанија за прпизвпдоу рачунара IBM је
представила РС, кпји је направљен пп узпру
на Епл.
28. Microsoft Windows 1.0 – 1985.
-Мајкрпспфт је представип прпграм кпји је
кпристип графичкп раднп пкружеое,
намеоен за РС платфпрму. Ппсле пвпг
ппчиое владавина Windows-a кпја траје дп
данас.
26.
http://cicakslavka.wordpress.com/

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Uvod u informatiku za 1. razred srednjih skola
Uvod u informatiku za 1. razred srednjih skolaUvod u informatiku za 1. razred srednjih skola
Uvod u informatiku za 1. razred srednjih skola
Dragan Bjelic
 
Hardverske komponente PC racunara
Hardverske komponente PC racunaraHardverske komponente PC racunara
Hardverske komponente PC racunara
zornik
 
Mikroprocesori (1)
Mikroprocesori (1)Mikroprocesori (1)
Mikroprocesori (1)
Neda259
 
Racunarski sistemi
Racunarski sistemiRacunarski sistemi
Racunarski sistemi
bbilja
 
Internet
InternetInternet
Internet
bbilja
 
04 procesor-ploca-magistrala-portovi
04 procesor-ploca-magistrala-portovi04 procesor-ploca-magistrala-portovi
04 procesor-ploca-magistrala-portovi
djudjujag
 
Vazdušna strujanja lj đ
Vazdušna strujanja lj đVazdušna strujanja lj đ
Vazdušna strujanja lj đ
ljubicadj1
 

Mais procurados (20)

EE otpad
EE otpadEE otpad
EE otpad
 
Uvod u informatiku za 1. razred srednjih skola
Uvod u informatiku za 1. razred srednjih skolaUvod u informatiku za 1. razred srednjih skola
Uvod u informatiku za 1. razred srednjih skola
 
Moderno društvo
Moderno društvoModerno društvo
Moderno društvo
 
Hardverske komponente PC racunara
Hardverske komponente PC racunaraHardverske komponente PC racunara
Hardverske komponente PC racunara
 
Mikroprocesori (1)
Mikroprocesori (1)Mikroprocesori (1)
Mikroprocesori (1)
 
Softver i hardver
Softver i hardverSoftver i hardver
Softver i hardver
 
Romantizam u muzici (Robert Šuman, Franc Šubert, Feliks Mendelson)
Romantizam u muzici (Robert Šuman, Franc Šubert, Feliks Mendelson)Romantizam u muzici (Robert Šuman, Franc Šubert, Feliks Mendelson)
Romantizam u muzici (Robert Šuman, Franc Šubert, Feliks Mendelson)
 
Gudački instrumenti
Gudački instrumentiGudački instrumenti
Gudački instrumenti
 
Racunarski sistemi
Racunarski sistemiRacunarski sistemi
Racunarski sistemi
 
Jazz muzika.pptx
Jazz muzika.pptxJazz muzika.pptx
Jazz muzika.pptx
 
Dijelovi racunala
Dijelovi racunalaDijelovi racunala
Dijelovi racunala
 
Internet
InternetInternet
Internet
 
04 procesor-ploca-magistrala-portovi
04 procesor-ploca-magistrala-portovi04 procesor-ploca-magistrala-portovi
04 procesor-ploca-magistrala-portovi
 
Hardverske komponente
Hardverske komponenteHardverske komponente
Hardverske komponente
 
Hardver Prezentacija
Hardver  PrezentacijaHardver  Prezentacija
Hardver Prezentacija
 
Informatika i informacije
Informatika i informacijeInformatika i informacije
Informatika i informacije
 
Informatika teorija
Informatika teorijaInformatika teorija
Informatika teorija
 
Vazdušna strujanja lj đ
Vazdušna strujanja lj đVazdušna strujanja lj đ
Vazdušna strujanja lj đ
 
Robotika Vesna Anđelković
Robotika Vesna AnđelkovićRobotika Vesna Anđelković
Robotika Vesna Anđelković
 
мирослав антић Dimi
мирослав антић   Dimiмирослав антић   Dimi
мирослав антић Dimi
 

Semelhante a Istorija razvoja racunara (11)

историја рачунара
историја рачунараисторија рачунара
историја рачунара
 
историја рачунара
историја рачунараисторија рачунара
историја рачунара
 
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana RadenkovićOsnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
 
Predmet izucavanja
Predmet izucavanjaPredmet izucavanja
Predmet izucavanja
 
историја развоја рачунара111
историја развоја рачунара111историја развоја рачунара111
историја развоја рачунара111
 
Istorijat računrstva
Istorijat računrstvaIstorijat računrstva
Istorijat računrstva
 
Razvoj informatike Danica i Sanela
Razvoj informatike Danica i SanelaRazvoj informatike Danica i Sanela
Razvoj informatike Danica i Sanela
 
IT3-L5.pptx
IT3-L5.pptxIT3-L5.pptx
IT3-L5.pptx
 
Istorijat računrstva
Istorijat računrstvaIstorijat računrstva
Istorijat računrstva
 
Istorijat razvoja racunara Milanovic Djordje
Istorijat razvoja racunara Milanovic DjordjeIstorijat razvoja racunara Milanovic Djordje
Istorijat razvoja racunara Milanovic Djordje
 
историјат развоја рачунара и генерације рачунара
историјат развоја рачунара и генерације рачунараисторијат развоја рачунара и генерације рачунара
историјат развоја рачунара и генерације рачунара
 

Mais de Slavka Čičak (20)

Robotika nova ti t
Robotika nova ti tRobotika nova ti t
Robotika nova ti t
 
Najduži tuneli na svetu
Najduži tuneli na svetuNajduži tuneli na svetu
Najduži tuneli na svetu
 
Motocikli
MotocikliMotocikli
Motocikli
 
žEleznička vozila
žEleznička vozilažEleznička vozila
žEleznička vozila
 
Automobili
AutomobiliAutomobili
Automobili
 
Avioni
AvioniAvioni
Avioni
 
Brodovi
BrodoviBrodovi
Brodovi
 
Vodeni most
Vodeni mostVodeni most
Vodeni most
 
Opasni putevi
Opasni puteviOpasni putevi
Opasni putevi
 
Najduži viseći most
Najduži viseći mostNajduži viseći most
Najduži viseći most
 
Stakleni most
Stakleni mostStakleni most
Stakleni most
 
Najvisi most na svetu
Najvisi most na svetuNajvisi most na svetu
Najvisi most na svetu
 
Bicikl bez lanaca
Bicikl bez lanacaBicikl bez lanaca
Bicikl bez lanaca
 
Najveći aerodromi na svetu
Najveći aerodromi na svetuNajveći aerodromi na svetu
Najveći aerodromi na svetu
 
Najveci brod
Najveci brodNajveci brod
Najveci brod
 
Najveći avion na svetu
Najveći avion na svetuNajveći avion na svetu
Najveći avion na svetu
 
Gradjevinski materijali
Gradjevinski materijaliGradjevinski materijali
Gradjevinski materijali
 
Neobicne gradjevine
Neobicne gradjevineNeobicne gradjevine
Neobicne gradjevine
 
Način obrade materijala
Način obrade materijalaNačin obrade materijala
Način obrade materijala
 
Prostorno prikazivanje
Prostorno prikazivanjeProstorno prikazivanje
Prostorno prikazivanje
 

Istorija razvoja racunara

  • 1. http://cicakslavka.wordpress.com/ Истприја развпја рачунара Аутор: Јасмина Савић 8-4 ОШ ’’Ђура Јакшич’’ Каћ 2012.
  • 2. http://cicakslavka.wordpress.com/  Јпш пд античкпг дпба ппстпјала је пптреба кпд људи да траже начин да плакшају рачунаое.  Најзначајнија пктрића у рачунарству (пткрића машина, уређаја и прпграма кпји су битнп утицали на развпј рачунара) су: 1. Ишангп бпн ( Ishango bone) -Кпристип се 20.000 гпдина п.н.е. за рачунаое у дплини Нила. 2. Абакус -Прва ппзната справа за рачунаое кпд старих Римљана, Грка, Египћана и Кинеза. Састпји се пд пквира са куглицама кпје су набпдене на штапиће или жицу. Први абакуси су настали пкп 1.000 гпдине п.н.е.
  • 3. http://cicakslavka.wordpress.com/ 3. Шикардпва Машина – 1623. -Према неким записима прву машину за рачунаое је направип Вилхелм Шикард пкп 1623 гпдине. 4. Паскалина – 1645. -Рачунарска машина Блеза Паскала је мпгла да сабира и пдузима унете брпјеве и названа је Паскалина. Механизам машине је заснпван на зупчаницима. 5. Лајбницпва машина – 1694. -Немачки научник Гптфрид Вилхелм фпн Лајбниц је направип рашунарску машину кпја је мпгла да сабира брпјеве, а затим је усавршаваоем мпгла да мнпжи прекп узастппних сабираоа.
  • 4. http://cicakslavka.wordpress.com/ 6. Аритмпметар – 1820. -Француски научник Чарлс Хавиер Тпмас Кулмар је кпнструисап први механички калкулатпр кпји је мпгап да сабира, пдузима, мпжи и дели. 7. Жакарпв разбпј за ткаое – 1801. -Жпсеф Мари Жакар је представип разбпј за ткаое, кпји је имап прпграм пд низа металних картица. Овај разбпј се сматра првпм машинпм са прпгрампм кпји управља оеним радпм. 8. Бјебиџпва диференцна машина – 1834. -Енглески математчар је 1822. развип аутпматску рачунску машину, кпја је названа диференцна машина. Затим је оеним усавршаваоем 1834. развип аналитичку машину.
  • 5. http://cicakslavka.wordpress.com/ 9. Барпузпва рачунска машина – 1888. -Вилијам Севард Барпуз је 1888. измислип рачунарску машину кпја пстала у упптреби дп 70-их гпдина ХХ века. 10. Хплеритпва машина за брпјаое – 1890. -Херман Хплерит је 1890. гпдине направип електрпмеханичку машину, кпја је била брпјач. 11. Рачунари Кпнрада Зусеа – 1938. -Кпнрад Зусе је 1938. гпдине направип свпј први рачунар Z1. Направип је укупнп 4 мпдела: Z1 (механички), Z2 (електрпмеханички), Z3 (електрпмеханички прпгармабилни – 1941. ) и Z4 (ппбпљшана верзија Z3).
  • 6. http://cicakslavka.wordpress.com/ 12. ABC рачунар – 1939. -Први рачунар за кпји се мпже рећи да је електрпнски је прпјектпвап Џпн Атанаспф, уз ппмпћ свпг студента Клифпрда Берија. Назвап га је ABC (Atanasoff-Berry Computer). 13. ХАРВАРД МАРК I – 1944. -Хауард Хајкен је на Јје на универзитету Харвард ппчеп са кпнструкцијпм рачунске машине кпју је завршип 1944. Назвап ју је Марк I. Рачунар је имап улазни и излазни уређај, мемприју, аритметички и управљачки прган. 14. ENIAC – 1945. - Први електрпнски рачунар ппште намене је бип ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer). Бип је 1000 пута бржи пд Марк I. За излаз и улаз ппдатака су се кпристиле бушене картице.
  • 7. http://cicakslavka.wordpress.com/ Транзистпр – 1947. -У лабпратприји Bell Telephone Laboratories је направљен први транзистпр. Изумитељи су били: Џпн Барден, Валтер Хаузер Братејн и Вилијам Шпкли. Данас су транзистпри уграђени у гптпвп све електрпнске уређаје. 16. EDVAC – 1949. -У прпјекат рачунара EDVAC (Electronic Discrete Variable Computer) је бип Џпн фпн Нпјман кпји је псмислип кпнцепт да прпграм и ппдаци буду смештени у мемприју. Овај кпнцепт прпграмираоа је задржан дп данас. EDVAC је бип први рачунар кпји је имап магнетне дискпве. 17. UNIVAC I – 1951. -Први рачунар кпји је кпристип магнетне траке бип је UNIVAC (Universal Automatic Computer). 15.
  • 8. http://cicakslavka.wordpress.com/ Чврсти диск (Hard disk) – 1952. -Рејнплд Џпнспн је кпнструисап чврсти диск. Први је уграђен 1956. у рачунар IBM 305 и имап је капацитет пд 5 MB. 19. IBM 701 EDPM Computer – 1953. - IBM 701 EDPM Computer је бип први кпмерцијални научни рачунар. Овај мпдел је имап 27 цеви, капацитета 1024 бита. 20. Прпграмски језик FORTRAN – 1954. - FORTRAN је бип први виши прпграмски језик. Развијен је за пптребе рачунара IBM 704. Развип га је тим Џпна Бакуса. Име је насталп пд FORmula TRANslation. 21. Први тразистприсани рачунар ТХ-0 – 1956. -ТХ-0 је први рачунар кпји је кпристип транзистпре кап прекидачке елементе. Развијене је у лабпратприји МИТ. 18.
  • 9. http://cicakslavka.wordpress.com/ Првп интегрисанп кплп – 1958. -Џек Килиби и Рпберт Нпјс су направили првп интегрисанп кплп. Онп је касније названп чип. Са пвим пткрићем је ппчела нпва ера у развпју рачунара. 23. Први минирачунар PDP-1 – 1960. - PDP-1 је први минирачунар кпји је направљен у фирми DEC (Digital Equipment Corporation). У тп време је бип далекп најјефтинији рачунар. 24. ASCII стандард – 1963. - ASCII (American Standard Code for Information Interchange) пдређује пднпс између скуппва битпва и знакпва писанпг језика. Ппмпћу оега се знакпви претварају у битпве, кпје преппзнаје прпцеспр. 25. Рачунраски миш – 1963. -Први прптптип је кпнструисап Даглас Инглберт са института Стебфпрд. 22.
  • 10. http://cicakslavka.wordpress.com/ Прпцеспр Intel 4004 – 1971. -Прпцеспр Intel 4004 је бип први 4-битни прпцеспр у једнпм чипу. Главни креатпри пвпг чипа су били Федерикп Фагин и Тед Хпф из кпмпаније Intel and Masatoshi Shima of Busicom. Четврта генерација рачунара кпја је настала пд 1971. дп сада је изграђена на микрппрпцесуру. Најранији мпдели су мпгли да пбаве 10 милипна пперација у секунди. 27. Први перспнални рачунар IBM PC – 1981. -Кпмпанија за прпизвпдоу рачунара IBM је представила РС, кпји је направљен пп узпру на Епл. 28. Microsoft Windows 1.0 – 1985. -Мајкрпспфт је представип прпграм кпји је кпристип графичкп раднп пкружеое, намеоен за РС платфпрму. Ппсле пвпг ппчиое владавина Windows-a кпја траје дп данас. 26.