Ekologija

1. EKOLOŠKI
MENADŽMENT
Prof. dr M. Zoran

2. DEFINICIJA EKOLOGIJE
 Oikos (dom, stanište) + logos ( nauka, izučavanje) =
EKOLOGIJA
 Za jednu od prvih definicija ekologije smatra se ona koju je dao
upravo Ernest Hekel: “EKOLOGIJA je nauka koja
proučava odnose životinja prema okolnoj organskoj i
neorganskoj sredini.”
 Ekologija je nauka koja proučava strukture i funkcije u prirodi.
(Odum, 1963)
 Ekologija je nauka koja proučava biološke sisteme na
organizacionom nivou iznad vrste. (Odum, 1971)
 Ekologija je nauka o interakcijama koje uslovljavaju distribuciju i
učestalost vrsta, populacija i životnih zajednica. (Krebs, 1978)
 Ekologija je nauka koja proučava načela koja upravljaju
vremenskim i prostornim modelima koji ujedinjavaju pojedine
organizme. (Fencel, 1987)
 Savremeno određenje ekologije definiše ekologiju kao nauku o
životnoj sredini, odnosno, kao sintezu svih naučnih disciplina
koje proučavaju vezu izmedu živih bića i njihove sredine; sa
ovog aspekta ekologija posmatra organizme, ali i protok energije

3. EKOLOŠKI ODRŽIVI PRIVREDNI I
DRUŠTVENI RAZVOJ
 Baziran je na optimalnom korišćenju svih
prirodnih resursa pri minimalnom utrošku svih
vidova energije po jedinici proizvoda, a koji
ostvaruje ekološku efikasnost i ekonomsku
pravednost.
 Društveni razvoj kao često zloupotrebljavan
koncept
“rat protiv siromaštva”

4. EKOLOŠKA SVEST
 Ekološka svest se temelji na novim stavovima,
saznanjima, vrednostima, mišljenjima i
ponašanjima (do sedamdesetih godina XX veka
pitanje socijalnog okvira života imalo je prioritet u
odnosu na pitanje o stanju eko-sistema)
 Ekološka znanja – neophodan preduslov
formiranja ekološke svesti...Vrednovanje ekološke
situacije drugi konstitutivni element ekološkog
znanja, Ekološko ponašanje treći element
ekološke svesti.
 Razvoj ekološke svesti (teorije: bentamista,
maltuzijanstva, granice rasta, Štoholmska
deklaracija, Konferencija u Rio de Ženeiru, Tiho
proleće...)

5. ODRŽIVI RAZVOJ
 Prvi put je pomenut 1982. g. na konferenciji u
Najrobiju, ustanovljen je 1989. g.,
proklamovan Bergenskom deklaracijom 1990.
g., Evropska Unija usvaja ovaj koncept 1990.
g. a Ujedinjene Nacije 1992.
 Princip intergeneracijske pravde, tj.
Intergeneracijske jednakosti
 Usklađeni privredni rast, socijalna pravda,
zdrava životna sredina

6. ODRŽIVI RAZVOJ
 Pet grupa definicija:
 1. Održivim se smatra stanje u kome bilo korisnost,
bilo nivo potrošnje tokom vremena ne opada.
 2. Održivim se smatra stanje u kom se resursi koriste
tako da buduće proizvodne mogućnosti čovečanstva
ostanu očuvane.
 3. Treći koncept definisanja održivim smatra ono
stanje pri kom zaliha prirodnog kapitala ne opada u
vremenu. (UNESCO insistira na ovom konceptu u
svojim dokumentima)
 4. Resursi se koriste tako da donose održivi prinos ili
prirast
 5. Održivo je ono stanje u kom je zadovoljen minimum
uslova stabilnosti i uravnoteženja ekosistema.

7. ASPEKTI ODRŽIVOG
RAZVOJA

8. PRINCIPI ODRŽIVOG
RAZVOJA
 Integrisanost
 Predostrožnost
 Obnovljivost resursa
 Preventivno delovanje
 Predviđanje rizika
 Sprečavanje uzroka
 Novo vrednovanje životne sredine
 Promena načina ponašanja
 Promena načina potrošnje
 Uspostavljanje demografskih institucija i procesa

9. IZ ČEGA PROIZILAZE EKOLOŠKI
PROBLEMI DANAŠNJICE
 Uništavanje staništa
 Fragmentacija prirodnih staništa
 Intezivna poljoprivreda, šumarstvo
 Prekomerno iskorišćavanje prirodnih
resursa
 Introdukcija stranih vrsta
 Zagađivanje vode, vazduha i tla

10. VRSTE ZAGAĐENJA
VAZDUHA
 Ambijentalno zagađ enje
 Difuzno i prekogranič no
zagađ enje
 Ošteć enje ozonskog omotač a
 Efekat staklene bašte

11. EFEKAT STAKLENE BAŠTE
 Efekat staklene bašte je prirodni proces radiacionog
transfera toplote. To je mehanizam kojim se zagreva
atmosfera i održava relativno ujednačena temperatura
između noći i dana. Zahvaljujući ovom efektu postoji
život na Zemlji.
 Gasovi staklene bašte u sastavu atmosfere su relativno
malo zastupljeni i jedan su od glavnih uzroka klimatskih
promena.
 Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha
automobila ugljen dioksid i ostali štetni gasovi formiraju
omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do
površine ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način
površina Zemlje postaje sve toplija i javlja se pojava

12. EFEKAT STAKLENE BAŠTE

13. EFEKAT STAKLENE BAŠTE

14. ŠTA SU I KAKO NASTAJU
KISELE KIŠE
 Kisele kiše rezultat su industrijskog zagađenja,
koje u vodi iz koje nastaje kiša nose male
količine kiselih sastojaka kao što su sumporna
ili ugljena jedinjenja.
 Glavnu odgovornost za nastanak i posledice
kiselih kiša snose termoelektrane, dim iz
domaćinstava i izduvni gasovi u sabraćaju.

15. KISELE KIŠE

16. RAZLIKA EKOLOŠKIH OD
OBIČNIH KATASTROFA,
NASTANAK I POSLEDICE
 Osnovna razlika između EKOLOŠKIH i
“OBIČNIH” katastrofa prvenstveno je LjUDSKI
FAKTOR.
 Ljudski faktor je presudan za nastanak
ekoloških katastrofa. Nesmotrenim
delovanjem dolazi do izlivanja nafte,
nuklearnog zračenja, obimnih šumskih
požara...

17. PODACI O NEKIM EKOLOŠKIM
KATASTROFAMA
 1945. Hirošima i Nagasaki
 1976. Havarija u Sevesu (Italija), hemiska fabrika
Ismesa
 1979. Nuklearna nesreća na ostrvu “Tri mrlje” SAD
 1984. Bopal (Indija), fabrika pesticida
 1985. Hemijski kompleks “Sandoz” Bazel, Švajcarska
 26. april 1986. Černobil
 2010. Naftna mrlja u Meksičkom zalivu
 2010. Crveni mulj Mađarska
 2011. Fukušima, Japan

18. ŽIVOTNA SREDINA PODELA
 Antropogena sredina
 Kvaziprirodna sredina
 Stambena sredina
 Kulturna sredina
 Sredina naseljenih mesta
 Radna sredina
 Socijalno-psihološka
 Socijalno-ekonomska

19. ŽIVOTNA SREDINA
 Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih
vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi
čine okruženje, odnosno prostor i uslove za
život.
 Čovkova životna sredina sastoji se od
 Dela biosfere
 Dela tehnosfere (ljudska naselja, urbana
infrastruktura i potrebni ljudski predmeti)

20. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
 Zaštita životne sredine je širi pojam od
ekologije. Uključuje:
 Ekologiju
 Socijalne nauke i politiku
 Zaštita životne sredine podrazumeva skup
razlicitih postupaka i mera koji sprecavaju
ugrožavanje životne sredine s ciljem
ocuvanja biološke ravnoteže.

21. PRIRODNI RESURSI
 Prirodni resursi predstavljaju prirodna bogadstva planete
Zemlje: biljni i životinjski svet, voda, vazduh, zemljište,
rude, minerali, metali, nafta...
 Prema pripadnosti delimo ih na resurse:
Atmosfere (vetar, kiša, sunce)
Litosfere (mineralne sirovine i zemljišta)
Hidrosfere (kopnene vode i okeani)
Biosfere (flora i fauna)
Prirodni resursi jedne zemlje određuju njeno bogatstvo i
status u svetskom ekonomskom sistemu, njenu moć i
politički uticaj.
OBNOVLJIVI NEOBNOVLJIVI

22. OZONSKI OMOTAČ
Atmosfera:
- Troposfera (do 11 km)
- Stratosfera (do 40 km)
- Mezosfera (do 80 km)
- Termosfera (do 800 km)
- Egzosfera
U okviru Stratosfere, na oko 25 km od površine Zemlje nalazi se
Ozonski omotač. U sebi sadrži visoku koncentraciju
bezbojnog gasa Ozona (O3)
Zahvaljujući ovom gasu moguć je život na Zemlji kakav
poznajemo. On zaustavlja i apsorbuje veliku količinu sunčevih
UV zraka.
Najveći neprijatelji: Freoni

23. MINERALNI RESURSI
 Spadaju u grupu neobnovljivih izvora.
 Korišćenje min. resursa izaziva velika
zagađenja i praćeno je degradacijom zemljine
površine, velikom količinom otpada i otpadnih
voda.
 Mineralne sirovine su min. materije organskog
ili neoganskog porekla koje pri određenom
stepenu razvoja tehnologije mogu da se
ekonomično koriste. Mogu se podeliti na
metalič ne i nemetalič ne.

24. SUNCE
 Osnovni i neiscrpni izvor energije od koga
zavise gotovo svi životni procesi na planeti
Zemlji.
 Sunčevo zračenje je enegija koja nastaje na
Suncu i koja u vidu elektromagnetnih talasa
dopire do Zemlje.
 Dva najučestalija načina korišćenja Sunčeve
energije su:
pretvaranje solarne u toplotnu i
pretvaranje solarne u električnu enrgiju

25. VODNI RESURSI
 Preko 70 % Temlje pokriveno je vodom u
tečnom stanju.
 Voda je osnovni gradivni element svih živih
bića
 Jedan je od najznačajnijih klimatskih faktora
Voda kao izvor energije:
Hidrocentrale
Energija morskih talasa
Plima i oseka
Geotermalna energija

26. ENERGIJA TALASA

27. VAZDUH
 Sastav vazduha: azot 78% kiseonik 21% argon 0.94%
ugljen dioksid 0.03% vodonik, helijum ,neon, kripton i
ksenon su u tragovima.
 Smog(smoke- dim; fog- magla)- problem u gradskom
sredinama
 Najveći zagađivači kod nas su termoelektrane u
Obrenovcu, Kolubari, Kostolcu, rafinerije u Pančevu i
Novom Sadu, metalurški kompleks Bor...
 Uzroci zagađivanje vazduha: zastarele tehnologije i
nedostatak prečišćivanja otpadnih gasova u
industrijskim postrojenjima

28. VETAR
 Energija vetra je jedan od
najstarijih poznatih izvora
energije- vetrenjače,
brodska jedra
 Vetar se koristi pre svega
za proizvodnju električne
energije putem savremenih
vetrenjača
 Od 1995. god. Broj
vetrenjača se povećao 10
puta

29. ZEMLJIŠTE KAO RESURS
 Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje
a time i opstanka ljudskog roda.
 Glavnu štetu zemljištu nanose zagađenje tla i
vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna
urbanizacija i poplave, upotreba pesticida i
đubriva
 VAŽNO: Da bi se formirao sloj zemlčjišta
debeo 2-3 cm potrebno je od 200 do 1000
godina!

30. BIODIVERZITET
 Ne postoji stаndаrdnа, opšteprihvаćenа definicijа biodiverzitetа. U nаjširem
smislu, biodiverzitet oznаčаvа sveobuhvаtnu vаrijаbilnost životа: biljаkа,
životinjа, gljivа i mikroorgаnizаmа.
 Premа Konvenciji o biološkoj rаznovrsnosti (CDB - Convention on
Biological Diversity), donetoj nа Konferenciji UN o životnoj sredini i rаzvoju
(UNCED) u Rio de Žаneiru 1992. godine, biodiverzitet je definisаn kаo
"vаrijаbilnost među živim orgаnizmimа, uključujući između ostаlog,
kopnene, morske i druge vodene ekosisteme čiji su oni deo; ovo uključuje
diverzitet unutаr vrstа, između vrstа i između ekosistemа".
 Biodiverzitet ili "biološkа rаznovrsnost" oznаčаvа sveukupnost genа, vrstа i
ekosistemа nа Zemlji. Ovаj pojаm uključuje tri međuuslovljenа
orgаnizаcijskа nivoа diverzitetа:
 • Genetički diverzitet
 • Specijski diverzitet
 • Ekosistemski diverzitet

31. OBNOVLJIVI PRIRODNI
RESURSI I VREDNOSTI
 Obnovljivi prirodni resursi su sva živa bića
(mikroorganizmi, gljive, biljke, životinje) i oni
se mogu samostalno obnavljati i koristiti
neograničeno ako se pravilno i planski koriste.
 Obnovljivi resursi, za razliku od neobnovljivih,
mogu beležiti pozitivan rast u odnosu na
veličinu populacije i stopu iskorišćavanja

32. STANJE ŽIVOTNE SREDINE U
SRBIJI
 Ukupno stanje životne sredine u Srbiji je na nezadovoljavajućem
nivou. To se odnosi podjednako na:
 Stanje voda i vodnih resursa
 Stanje vazduha
 Biodiverzitet
 Stanje šuma i zemljišta
 Neadekvatan pristup u upravljanju otpadom i hemikalijama
 Visok nivo buke
 Slaba povezanost politike životne sredine sa politikom drugih
sektora
 Nedostatak institucionalnih kapaciteta za odgovr na postojeće
probleme
 Nedovoljan broj i neadekvatnost postojećih propisa
 Odsustvo ekonomskih podsticaja