www.biologija.le.in.rs Biologija za 6. razred osnovne škole

1. Наставник: Тања Јовановић
Мекушци
ПужевиНаставник: Тања Јовановић

2. Мекушци
ГланошциШкољке
Живе у слаткој и
сланој води
Пужеви
Живе у води и на
копну
Живе у сланој води

3. шкољке
1
2
3
главоношци
12 3
Мекушци – заједничке особине
 Описано је близу 100 000 врста
 Величина: од неколико мм до 15м
 Имају меко тело, углавном заштићено љуштурицом коју лучи
тзв плашт („кожа“)
 Двобочно симетрични организми
 Имају различит план грађе тела:
1.утробна кеса (труп)
2.стопало
3.љуштурица
1.глава
2.утробна кеса (труп)
3.ручице и левак –
преображено
стопало
пужеви
1
2
3
4
1.глава
2.утробна кеса (труп)
3.стопало
4.љуштурица

4.  Најбројнија група мекушца – око 35 000 врста
 Живе у води и на копну
 Већина има кречњачку љуштуру, спирално
увијену, или у виду поклопца
Пужеви

5. Пужеви
 Плашт је кожни набор .
Између њега и тела је
простор који се назива
плаштана дупља.
 Кречњачку љуштуру лучи плашт
плашт
љуштурица
виноградарски пуж
ивица плашта

6. Пужеви
ивица плашта пипци
очи
усни
отвор
стопало

7. Пужеви
 Стопало је мишићни орган који служи за
кретање
 Једнослојна кожа на стопалу лучи слуз
која олакшава кретање јер смањује
трење
 Неке врсте водених пужева пливају, неки
се заривају у подлогу, а неки већи део
живота проводе прилепљени за стене

8. Пужеви
Пужеви са љуштурицом, кад се нађу у
опасности или када су неповољни услови за
живот увлаче тело у љуштурицу и
зацементирају отвор.
мишић за увлачење
стопала у љуштуру

9. Пужеви – органи за варење
Пужева су биљоједи, месоједи, а неки се хране
трулим отпацима или су паразити
треница
усни
отвор једњак
желудац црево
примитивна
јетра
анални
отвор

10. Пужеви – органи за варење
треница
Треница или радула је
плочица у виду језика
са зубићима . Служи
им за уситњавање
хране.
Црево се завршава у плаштаној дупљи аналним отвором.

11. Пужеви – органи за дисање
 Копнени пужеви дишу преко површине плашта која је
богата крвним судовима – „лажна плућа“
 Крв обогаћена кисеоником иде у срце
„плућа“ срце

12. Пужеви – крвни систем
„плућа“
срце
крвни суд
 Крвни систем је отвореног типа – срце пумпа крв ка
кратким крвним судовима, одакле се излива у просторе
између органа.

13. Пужеви – излучивање
 Као органе за излучивање имају бубрег, чији се изводни
канал завршава на ивици плашта
срце
бубрег
црево
крвни
судови
пљувачне жлезде
плућа
јетра
канал за
излучивање
мишић за увлачење
стопала у љуштуру

14. Пужеви – нервни систем
срце полна
жлезда
јетра
бубрег
изводни канал
бубрега
анални
отвор
полни отвор
плаштана дупља
плућа
 Нервни систем је ганглионаран, чине га парови ганглија
распоређених у глави и стопалу
ганглије

15. Пужеви – чула
Пужеви имају:
очи
мирис и
укус
 чуло вида на дужим пипцима
 чуло мириса и укуса на краћим пипцима и уснама
 чуло додира на краћим пипцима и под кожом
 чуло равнотеже
 орјентацију и могу да процене удаљеност предмета

16. Пужеви – размножавање
срце полна
жлезда
јетра
бубрег
изводни канал
бубрега
анални
отвор
полни отвор
плаштана дупља
плућа
 Пужеви су двополни организми (хермафродити)
ганглије

17. Пужеви – размножавање
Пре самог парења свака јединке забада кречну стрелицу
(аморова или љубавна стрелица) у тело друге јединке.
После унакрсне оплодње,
пужеви буше рупу у земљи,
5 – 8 цм дубоку (главом на
доле) и полажу по 30 до 40
јаја, из којих се после 20-30
дана излегу млади пужеви.
љубавне стрелице

18. Пужеви – разноврсност
Копнени пужеви
Ливадски пуж
Пуж голаћ – баштенски арион
Сиви голаћ
Пуж живичњак
Велики афрички пуж

19. Пужеви – разноврсност
Фарма пужева
Виноградарски пуж живи 5-7 година
Наноси штете у повртњацима
Користи се у исхрани
Виноградарски пуж

20. Пужеви – разноврсност
Слатководни пужеви
Барски пужПљоснати пуж
Тиграсти пуж

21. Пужеви – разноврсност
Морски пужеви са љуштурицом
Конус – отровни пуж
Бодљикави волак
прилепак Морско уво

22. Пужеви – разноврсност
Морски пужеви голаћи
Морски змај
Зелени морски пуж
Морски зечић