1. Универзитет у Београду – Географски факултет
ВУЛКАНСКА
ЕРУПЦИЈА
(школски оглед)
Теодора Поповић, 1/2015
Београд, 2015.
2. Дефиниција кључних појмова
Вулкан је место (отвор, пукотина) из
којег на површину избија лава, а с њом и
пара, гасови и разнолик пирокластични
материјал (ужарено камење и пепео).
Сам процес таквог избијања назива се
вулканска ерупција.
3. Дефиниција кључних појмова
Магма је усијана, растопљена маса
дубинских зона Земље (Мастило, 2013: 135).
Лава је ужарена течна растопина која се
излива у време вулканске ерупције на
Земљину површину (Мастило, 2013: 127).
Магматске стене су стене у Земљиној кори
настале хлађењем и очвршћивањем магме
(Мастило, 2013: 45).
4. На Земљи има више од 600 активних и
безброј угашених вулкана. Различитих су
облика: неки имају облик високе купе са
степенастим стенама, неки имају блаже
падине и ниски су.
Према активности деле се на угашене
(мртви), уснуле (у стању мировања) и
активне (живи).
Врсте вулкана
10. 2. Додата је црвена боја у праху и неколико
капи сирћета.
11. 3. Долази до „ерупције“ вулкана.
Течност из боце почиње да се излива и кроз
отвор избијају мехурићи.
12.
13. Закључак:
• Огледом је имитирана вулканска ерупција
која код посматрача изазива посебан
доживљај.
14. Пластична боца је представљала ждрело вулкана
(канал кроз кога се пео садржај у боци – „магма“).
Отвор боце је
представљао кратер.
Песак је дочаравао
вулканску купу.
лава
15. 1. Тадић, М. (2011). Огледи у настави
географије. Подгорица: Завод за уџбенике
и наставна средства
2. Мастило, Н. (2013). Речник савремене
српске географске терминологије. Београд:
Географски факултет Универзитета у
Београду
Литература:
Notas do Editor
Мешањем соде бикарбоне и сирћета створили су се мехурићи гаса који су избијали на површину.
Како се магма примицала површини, трпела је све мањи притисак и почела је помало да се „хлади“. Неки њени састојци су нагло прешли у гасове, па се она ширила и пенушала. Све је то подсетило на ерупцију вулкана.