Predavanje održano 29. novembra 2018.

1. Mitovi i zvezde
Prof. dr Dragan Gaji}

2. U sam osvit civilizacije na{i primitivni
preci postali su svesni da njihovi `ivoti i
`ivotni ciklusi u presudnoj meri zavise od
nebeskih tela i njihovog pona{anja. Uo~ili
su da njihovo kretanje na nebu uzrokuje
smenu dana i no}i, godi{njih doba…
De{avali su se i potpuno nepredvidivi
doga|aji, npr. pojave kometa ili
pomra~enja Sunca i Meseca, koje su
povezivali sa “lo{im” doga|anjima na
Zemlji. Vulkani, zemljotresi, udari
“nebeskog” kamenja, dovodili su do
katastrofa i ulivali su strah.

3. Radoznali duh primitivnog ~oveka poku{avao je da
odgonetne uzroke ovih pojava. S obzirom da nije
posedovao neophodno znanje vezano za pomenute pojave
njegova obja{njenja bila su iracionalna. Njegova ma{ta
stvarala je fantasti~ne pri~e, a priroda je do`ivljavana
kao `ivo bi}e, kojim upravljaju brojni bogovi. Ljudi su
samo poku{avali da tuma~e znake koji su bogovi
postavljali po nebeskom svodu. Tako je nastajala
astrologija, jedna od najstarijih i najdugove~nijih
obmana u ljudskoj istoriji.

4. Mitovi su fantasti~ne pri~e o nastanku i poreklu ~oveka,
svemira, naroda, heroja i bogova.
Usmenim predanjem, preno{enjem sa kolena na koleno,
mitovi su imali ogroman zna~aj za razvoj kulture
naroda. Bogatstvo mitologije drevnih naroda dobar su
pokazatelj njihovog civilizacijskog nivoa.
Legende su sli~ne mitovima, ali, pre svega, predstavljaju
bajke o svecima. Prvi put se sre}u u ranom srednjem
veku.
Za na{u dana{nju pri~u
od posebnog su interesa
mitovi vezani za Kosmos.

5. Kosmos... Sve {to nas
okru`uje. Nepojmljivo
veliko prostranstvo, koje se
{iri (~ak ubrzano), sa
OGROMNIM brojem
galaksija, zvezda, oblaka
pra{ine i gasa. Milijardama
godina kroz njega struji
zra~enje.
Procenjuje se da u Kosmosu
ima preko 100 milijardi
galaksija, pri ~emu svaka
u proseku ima 100 milijardi
zvezda. Ne mo`e se ni zamisliti
koliko je to svetova poput
na{eg. Pa ipak, Kosmos je
stra{no prazan i {upalj.

6. Sa razvojem ljudske misli menjale
su se i predstave o Kosmosu.
Zami{ljali su ga kao ravnu plo~u
na le|ima kornja~a, kitova,
slonova i sli~no.
Neki u~eni ljudi (Aristotel,
Ptolomej, ali i Kopernik,
Kepler, ...) zami{ljali su svet
kao koncentri~ne, rotiraju}e,
kristalne sfere, za koje su
zaka~ene planete, komete,
zvezde...

7. Neki su smatrali da se
mo`e do}i na kraj sveta,
gde se mo`e “proviriti”
s one “strane neba” ...
Za na{e dana{nje izlaganje interesantan je anti~ki mit
o Atlantu (rimskom Atlasu), koji nosi svet na svojim
ramenima.

8. Atlant je bio sin Titana Japeta
i okeanide Klimene (uzgred Japet je
ime jednog Saturnovog satelita).
Ovaj div je u~estvovao u
Titanomahiji, borbi Krona i drugih
bogova protiv Zevsa. Ali mudriji i
sposobniji Zevs, sa svojim bogovima
sa Olimpa, pobedio je “staru”
generaciju bogova sa Otrija.
Pora`eni Atlant morao je, za kaznu,
da na svojim le|ima nosi nebeski
svod. Jedan od dvanaest zadataka
koji su ~uvenog junaka Herakla
trebali da o~iste od greha bio je da
iz Atlantove zemlje ubere zlatne
jabuke za mikenskog kralja
Euristeja. Atlant se ponudio da mu
ubere jabuke, ali da ga Heraklo odmeni za kratko.

9. Atlant mu je ubrao jabuke i ponudio se da ih sam
odnese kralju Mikene. Za Herakla je to bilo providno
lukavstvo. Zamolio je Atlanta da pridr`i nebeski svod,
dok on sebi od trave ne napravi {titnik za rame, jer
ga teret bolno pritiska. Kad ga je Atlant zamenio,
Heraklo mu se zahvalio na ljubaznosti, uzeo jabuke i
nestao. Atlant je morao do svoje smrti (ali ga se nije
oslobodio ni kasnije) da nosi te`ak teret.

11. Zvezde… Iako ih vidimo golim okom svega nekoliko
hiljada, u Kosmosu ih ima nebrojeno mnogo!
Ushi}uje ~injenica da je u svakom od nas
deli} neke udaljene zvezde.

12. Sve zvezde koje golim okom vidimo na na{em nebu
pripadaju na{oj Galaksiji.
Galaksija spada u spiralne galaksije srednje veli~ine.
Gledano s boka ona li~i na dva priljubljena tanjira,
pre~nika oko 100 000 sg. Novija istra`ivanja ukazuju
da je Galaksija mo`da i duplo ve}a. U njenom centru
je zadebljanje od oko 13 000 sg. U galakti~koj ravni i
disku nalaze se spiralni kraci, kojih, prema merenjima
ima ~etiri osnovnih i nekoliko sporednih.
Galaksija sadr`i izme|u
100 i 300 milijardi zvezda.
Najve}i broj se nalazi u
galakti~kom disku.

13. Savremena istra`ivanja ukazuju da je Galaksija
barirana, tj. da se njeno jezgro izdu`ilo u pre~agu
(gredu), iz koje se razvijaju dva glavna spiralna kraka
i nekoliko sporednih. Mi se nalazimo u jednom
sporednom, Orionovom kraku.

14. O na{oj Galaksiji mnogo toga smo
saznali izu~avanjem susedne,
Andromedine galaksije (M31). Od
nas je udaljena 2.1 miliona sg i
duplo je ve}a od Galaksije. Ove
dve galaksije jure jedna prema
drugoj brzinom od oko 120 km/s.
Kroz 2 milijarde godina one }e
pro}i jedna pored druge. Do}i }e
do njihovog razvla~enja, a nakon
5 milijardi godina one }e se
sjediniti u najverovatnije elipti~nu
galaksiju. Ovo pro`imanje
galaksija ne zna~i da }e se zvezde
sudarati, ali }e do}i do njihovih
pomeranja, {to ne mora da bude
katastrofalno. Ko pre`ivi pri~a}e…

16. Sa Zemlje, iznutra, mi na
nebeskom svodu vidimo
samo deo Galaksije. To je
Mle~ni Put, svetla traka
koja deli nebo na dva
dela. On zauzima uvek
isti polo`aj me|u
zvezdama.
U na{em narodu poznat je
i kao Kumova slama, jer je
po predanju, kum od
kuma ukrao breme slame,
koja se usput rasipala, pa je
Bog postavio na nebo da
slu`i kao opomena. Sli~ne
legende prisutne su i kod
Bugara, Jermena, Arapa,...

17. Po anti~koj legendi, Zevs je na prevaru obljubio
Alkmenu, Amfitrionovu `enu. Iz te avanture rodio se
Heraklo. @ele}i da mu sin postane besmrtan, naredio je
da ga kri{om daju na podoj njegovoj usnuloj
ljubomornoj `eni (i sestri, oups!) Heri. Ali nemirna i
sna`na beba Heraklo je jako “povukao” mleko, {to je
zabolelo Heru, zbog ~ega se ona probudila i otrgla ga
od dojke. Od nadolaze}eg mleka koje se prosulo po nebu
nastao je Mle~ni Put.

18. Iako nam zvezde na nebu deluju kao ta~kice
(grupisane u sazve`|a), koje se razlikuju samo po boji
i sjaju, pokazuje se da razlike me|u njima mogu
biti vrlo, vrlo velike.

19. m Cefei i Sunce
Neutronska zvezda
Me|utim, zvezde se mogu
drasti~no razlikovati. Npr. mogu
biti velike kao ~itav planetarni
deo Sun~evog sistema, ali mogu
imati i dimenzije od svega desetak
kilometara.

20. Zvezde se mogu javiti pojedina~no,
kao usamljene, ali su ~e{}e
dvostruke, trostruke, vi{estruke.
Mogu biti grupisane u jata i ve}e
asocijacije.
Naj~e{}e su sfernog oblika, ali
mogu biti i spljo{tene (zbog
sopstvene rotacije) ili levkaste
(zbog “pretakanja” njihove
supstance u bliske zvezde).

22. Sunce – izvor svetlosti, toplote. Bez njega `ivot nije
mogao da nastane, niti bi bez njega mogao da opstane.

23. Zato Sunce u svim civilizacijama ima atribute
bo`anstva. U njegovu slavu podizani su gradovi i
zidani hramovi.
Stounhend` (Ju`na Engleska): 30 velikih kamenih
monolita (4 x 2.5 m) postavljenih u krug i 49
manjih kamenih blokova dovu~enih sa 180 km
udaljenog mesta. Monoliti su obra|eni 1600 g.p.n.e.
Namena: mo`da prva Sun~eva opservatorija.

24. Egipatska civilizacija trajala je oko tri hiljade godina.
U njoj je dominirao kult Sunca. Egipatska bo`anstva
Sunca: Amon-Ra, Mentu, Atum, Ra-Harahti, Oziris, Hor
(sin Ozirisa i Izide). U blizini dana{njeg Kaira 4000
g.p.n.e. sagra|en je Heliopolis. Faraon Sozistrat podigao
je 50 m visok obelisk.
Obelisk u Karnaku. Amon-Ra (Luksor)
Egip}ani su verovali da zalazak i izlazak Sunca zna~e
smrt i vaskrsnu}e Ra.

25. Amenhotep IV je uveo u religiju jedinog boga u svemiru,
Atona. Sebe je proglasio sinom Atona i promenio je svoje
ime u Ehnaton (Atonov sin). Isticanje bo`anskog porekla
dinasti~ke loze bilo je prisutno i kod drugih civilizacija
u ljudskoj istoriji, {to je imalo {iri dru{tveni kontekst
(o~uvanja poretka, dinastije, ...).
Amenhotep IV
i Aton
Politi~ka solarna mitologija.
Amenhotep i Nefertiti prinose darove Atonu

26. Ama –Terasu, japanska boginja Sunca.
Ro|ena je iz levog oka Izanagija,
vrhovnog bo`anstva VII generacije
bogova. Bila je prababa prvog cara
Japana Ninigi-no-Mikoto.

27. Sun~ev to~ak (Kelti) i zlatni kolut (Inke), kao
simboli bo`anstva i ve~itog trajanja i kretanja
Sunca.

28. Gr~ka bo`anstva Sunca: Hiperion, Helije, Apolon.
Helije je bio sna`an i lep bog, sjajnih o~iju. Sin Titana
Hiperiona i Teje. Bio je blistav bog sa zlatnom kosom i
krunom od zraka. Svakog jutra, kada Eoja, boginja zore,
otvori vrata dana, Helije se na istoku, u zlatnim
ko~ijama sa krilatim konjskim ~etveropregom, izdizao iz
Okeana. Preko dana je prelazio preko neba. Sunce,
oka~eno o ko~ije obasjavalo je Zemlju, daruju}i ljudima
toplotu, svetlost i `ivot. Uve~e se, prolaze}i kroz zapadne
vratnice dana, spu{tao u Okean. Tamo ga je ~ekala
zlatna la|a kojom se vra}ao u svoju palatu.

29. Iz nozdrva njegovih belih konja izbijali su vatra i
svetlost. Ko~ije mu je iskovao Hefest, bog vatre i kova~
me|u bogovima. Helija su svuda i svi voleli, osim u
Hadovom carstvu. Imao je 12 dvoraca (zodija~ki znaci).
Njegova su bila i ostrva Rodos i Trinakrija (Sicilija).
Njemu je bio posve}en Kolos sa Rodosa, {esto od sedam
anti~kih ~uda. Bio je visok 30-50 m, napravljen 280
g.p.n.e. od 70 t bakra i gvo`|a. Ka`u da je bio prili~no
jeziv. Sru{io se 235 g.p.n.e. prilikom zemljotresa. Sve do
Kipa slobode bio je najvi{a skulptura na svetu.

30. Legenda o Klitiji – bila je nesre}no zaljubljena u
Helija, koji se tajno voleo sa Leukotejom, }erkom
persijskog kralja. Ljubomorna nimfa Klitija prijavila je
ljubavnike devoj~inom ocu. Ovaj je k}i zakopao u `ivi
pesak. Helije je razmako pesak zrakom, ali je bilo
kasno. Mrtvu Leukoteju pretvorio je u tamjan, da bi se
i mrtva uzdizala ka bogovima, a u besu Klitiju je
pretvorio u heliotropnu biljku – suncokret.

31. Legenda o Faetonu (sin Helija i njegove ljubavnice
Klimene): Helije mu je ispunio `elju i dao mu svoja kola
da ih provoza. Ali nije bio ve{t: kada su se kola spustila
nisko spalio je Zemlju i tako su nastale Sahara i
Nubijska pustinja. Stanovnicima je opr`io ko`u pa su
postali crnci. Geja, boginja Zemlje, tra`ila je da Zevs to
prekine. On je munjom oborio Faetona na Zemlju (u
reku Eridan – ime jednog sazve`|a).

32. Uzgred:
Astronomi su smatrali da se izme|u Marsa i Jupitera
nalazi jo{ jedna planeta. . Piaci je 1.1.1801. g. u toj
oblasti otkrio Ceres (rimska boginja useva i
poljoprivrede, pandan gr~ke Demetre). Ubrzo je tu
otkriven veliki broj tela, asteroida, za koja se pogre{no
smatralo da su nastala raspadom planete Faeton.
Pjaci je novootkrivenu „planetu“
nazvao Cerera Ferdinandea (po
aktuelnom kralju Sicilije), ali su je
ubrzo izgubili iz vidokruga. Tek
kasnije je njenu putanju odredio
Gaus. Ona se nalazi u glavnom
asteroidnom pojasu i na nju otpada
2/3 mase svih tela u nje. Dijametar
joj je oko 946 km, a kru`i oko
Sunca na srednjem rastojanju od
2.97 AU, sa periodom od 4.6 god.

33. Od 2006. g. Ceres pripada kategoriji
planeta patuljaka.
Ima stenovito koje okru`uje mantija od
vodenog leda (debljine 60-150 km).
Procene su dana Ceresu ima vi{e vode
nego na Zemlji, ali je ona ispod
povr{ine. IC spektrometri su uo~ili i
vodenu paru, koja je verovatno nastala
sublimacijom. Sonda DAWN je na
povr{ini Ceresa snimila i tajnovite
sne`no bele pege, ~ije poreklo jo{ uvek
nije u potpunosti razja{njeno.

34. Demetra (rim. Ceres) bila je gr~ka boginja poljoprivrede
i porodice. Ne spada u bo`anstva sa Olimpa. Sa Zevsom
je imala k}i Persefonu, koju je oteo i uzeo za `enu Had
(Pluton). Demetra je napustila Olimp i tuguju}i tragala
za svojom k}eri preru{ena u staricu. Oti{la je na dvor
eleusinskog kralja, ~ijeg je sina nau~ila poljoprivredi.
Dok je sedela na dvoru na Zemlji je vladala glad. Onda
su bogovi odlu~ili da Persefona boravi 4 meseca u
podzemnom svetu (period zime, kada sve vene), a 8
meseci sa majkom u gornjem svetu (prole}e, leto i jesen,
kada se priroda budi i zemlja ra|a).

35. U Indiji bo`anstva Sunca su i:
Mitra, Surija, Savitr, Vi{nu…
U Vavilonu: [ama{, Ninib,
Nergal, Marduk (ujedno i bog
Jupitera).
Balbek (Liban) – anti~ko
prebivali{te bogova Sunca. Na
slici su ostaci Jupiterovog hrama.
Palmira (Sirija):
Apolonov hram.
I kod drugih narodaSuncu su posve}ena brojna
bo`anstva i hramovi.

36. Kod Slovena je “Car Sunca”
bio Svarogov sin Da`bog.
U prekolumbovskoj Americi centralno mesto u
religijama naroda pripada bogovima Sunca.
Kecalkoatl – bog Sunca Maja i
Tolteka, koji su `iveli pod torturom
kalendara, a da nisu znali npr. za
to~ak.

37. I danas je Sunce motiv na zastavama: Japana,
Argentine, Urugvaja, Kirgizije, Kazahstana, Nigera,
Makedonije, Nepala, Tajvana, …
Osnovna nov~anica u Peruu je sol.
Hramovi opservatorije. Acte~ka piramida Sunca
(Teotihuakan, Meksiko) – petospratni stepenasti hram
kvadratne osnove visine 63 m i zapremine milion
kubnih metara. Okrugla gra|evina Karakol (Maje,
^i~en Itca) – hram-opservatorija sa otvorima za svaku
stranu sveta.

38. Polo`aj Sunca u Galaksiji
• Orionov krak
• centar galaksije – u
Strelcu
• brzina 250 km/h
• galakti~ka godina 220
miliona god
• udaljenost od Zemlje 1
AU (8 svetlosnih minuta,
150 miliona km)
•Slede}a po udaljenosti je
Proxima Centaury (4.24 sg) –
vezana za Alfa Kentaura,
najsjajniju dvojnu zvezdu ju`ne
hemisfere.
•Sledi Barnardova zvezda (5.95
sg), koja najbr`e “juri” prema
nama, brzinom od 108km/s.

39. SUNCE – na{a zvezda
• polupre~nik 696.000 km
(109 puta ve}i od Zemlje)
• zapremina 1,3 miliona
puta ve}a od Zemljine
• masa 333.000 puta ve}a
od Zemljine
• sve planete zajedno – 750-
ti deo mase Sunca
• 99,87% ukupne mase
Sun~evog sistema
• masa se godi{nje smanji
za 1,51017 kg

40. Koliko energije nastaje u fuziji?
• svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom
prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona
nastaje energija kao pri eksploziji 150 miliona tona TNT

41. Sun~eve pege
• u opti~kom delu spektra po povr{ini – crne “ta~ke”
• Galilej – prvi detaljno prou~avao pege
• prvi znak da Sunce nije savr{eno i da se na njemu
de{avaju neke promene

42. Kako je Galilej video pege?

43. I re~e Bog: neka bude svjetlost.
I bi svjetlost.
I stvori Bog dva vidjela velika:
vidjelo ve}e da upravqa danom,
i vidjelo mawe da upravqa no}u,
i zvijezde.
(Prva kwiga Mojsijeva koja se zove Postawe)

45. MESEC – prijatelj pesnika i zaljubljenih. Njegova
bleda svetlost op~injava.

46. Gr~ka boginja Meseca bila je
Selena (rimska Luna). K}i
Titana Hiperiona i Teje, sestra
Helija i Eoje. Sa Zevsom je imala
k}eri Pandiju (“lep{a od svih”)
i Ersu (rosu). Bila je zanosna,
dugokrila, sa zlatnom dijademom
na glavi, iz koje izbija blaga
svetlost. Kada se pojavila na nebu
u punoj lepoti, pred njom su
bledele zvezde.
Nebom se vozila u ko~ijama, koje
su polako vukla dva bela konja
ili mazge, po nekima, ~ak krave.
Njihovi rogovi simbolizovali su
polumesec. Ljudi su Selenu slavili
u dane mladog i punog meseca.
Poistove}ivana je sa Artemidom.

47. Lepa je legenda vezana za njenu ljubav prema
Endimionu. Prema legendi, ovog pastira ve~ito je usnio
Zevs na planini Latmiji. Selena se u njega zaljubila,
kada ga je tako usnulog videla. Kad god se, na svom
putu preko neba, na{la iznad pe}ine u kojoj je spavao,
ona ga je ljubila i milovala svojim zracima. Ali nije
uspela da ga probudi, zbog ~ega je bila tu`na, a njeno
svetlo je od `alosti bledelo.
Po drugoj legendi, ona ga je
sama uspavala, da bi mogla
da ga svake ve~eri ljubi i
grli, a da on to ne zna. Ima
predanja po kojima joj
Endimion ipak uzvra}ao
ljubav. Ona je sa njim imala
pedeset k}eri (broj lunarnih
meseci izme|u dve
Olimpijade).

48. Iako na{ sused ne ispunjava
ni jedan uslov za postojanje
`ivota, od 20. jula 1969. god.
na njemu se povremeno
pojavljuje `ivot (dodu{e
sa Zemlje).
Definitivno: za razliku od
Zemlje, na Mesecu nema
mese~ara.

49. Iako na Mesecu nema vanzemaljaca, posvetimo mu jo{
malo vremena u`ivaju}i u prizorima i mese~ini.
Za vreme totalnog
pomra~enja Mesec je crven.
Prema na{im predanjima,
to ale kidaju komad po
komad Meseca, zbog ~ega
on krvari. Bog {alje an|ele,
koji brane i sastavljaju
Mesec. U tome im ljudi
poma`u, jure}i ale dizanjem
larme i pucanjem u vazduh.
Crveni deo Sun~eve svetlosti,
pri prolasku kroz Zemljinu
atmosferu, “upada” u
Zemljinu senku (u kojoj se
nalazi Mesec).

52. Verovatno ste primetili: ni na jednom od ovih snimaka
na Mese~evom nebu ne vide se zvezde! To nije zato {to
su snimci pravljeni u studiju, pa su one kao
dekoracija zaboravljene, a da Ameri se stvarno nisu
ni spustili na Mesec. Zbog nepostojanja atmosfere
Mese~eva povr{ina je jako osvetljena, tako da su pri
snimanju ekspozicije morale da budu kratke, a u tom
slu~aju slab sjaj zvezda ne ostavlja trag na filmu.

53. Zbog plimskih delovanja Mesec
se svake godine udaljava od
Zemlje za 3 cm. Zbog toga kroz,
otprilike, milijardu godina na
Zemlji ne}e vi{e dolaziti do
pomra~enja Sunca.
Jo{ par interesantnih detalja o Mesecu:

54. Clementine (1994.) je na ju`nom Mese~evom polu
detektovala vodeni led. Lunar Protector (1999.) je na
oba pola neutronskim spektrometrom detektovao
milijarde tona smrznute vode ili se radi o mineralima
bogatim vodonikom.

55. Led, verovatno, poti~e od kometa, koje su pale na
Mesec. Voda se zadr`ala u kraterima koji su uvek u
senci. Na severnom polu ima 50-100% vi{e vode nego
na ju`nom, koji ima vi{e kratera u senci. Ove zalihe
vode ne podrazumevaju mogu}nost postojanja vode u
te~nom stanju na Mesecu.

56. Jo{ malo “mese~ine”…

60. Na{a Galaksija sadr`i od 100 do 300 milijardi zvezda.
U svetloj traci, Mle~nom Putu, nalazi se ogroman broj
udaljenih zvezda, ali ih, golim okom, ne vidimo kao
skup pojedina~nih svetlih objekata.
Sve zvezde koje na na{em nebu vidimo golim okom
pripadaju na{oj galaksiji. Druge galaksije vidimo kao
mrlje, bez uo~avanja pojedina~nih zvezda u njima
(osim kada se radi o eksplozijama supernovih).

61. Tokom obilaska Z. oko Sunca, njena osa rotacije
uperena je ka Polari (Severnja~a). Ona se danas nalazi
blizu Zemljine ose, na severnoj hemisferi. Na ju`noj
hemisferi ne postoji “Ju`nja~a”. Zbog sopstvene rotacije
Zemlja ima sferoidan oblik (polovi su bli`e centru
Zemlje za oko 21 km u odnosu na ekvatorke ta~ke).
Sunce i Mesec ja~e privla~e bli`u “grbu” od one koja je
dalja. Razlika ove dve sile stvara spreg sila koji te`i da
poklopi ekvatorsku i eklipti~ku ravan. Zemljina rotacija
se tome odupire i to dovodi do sporog pomeranja
Zemljine ose po dvostrukom konusu oko ose ekliptike
(precesija, kao kod ~igre).

62. Zemljina osa precesira sa periodom od oko 25 800
godina (Platonova godina). Kroz oko 14 000 godine
ulogu polarne zvezde ima}e Vega u Liri. Zbog precesije
ose, severni nebeski pol kre}e se po kru`nici. On se 3000
g.p.n.e. nalazio blizu zvezde Tuban (zapis iz vremena
gradnje Velike piramide u Gizi 2849 g.p.n.e.). Kolumbo je
sever odre|ivao prema zvezdi Kohab, a Polara postaje
“Severna zvezda” tek u XV veku. Najbli`e severnom
nebeskom polu bi}e oko 2100. g. (na oko 28’). Ulogu
polarne zvezde, Vega }e imati kroz 14000 godina.

63. Iz prakti~nih razloga orijentacije na nebu javila se
potreba da se zvezde na neki na~in grupi{u u celine.
Grupe zvezda u odre|enom delu neba su sazve`|a.
Danas sazve`|e predstavlja oblast neba ome|enu
uslovnim granicma. Svi objekti koji se vide unutar te
oblasti pripadaju tom sazve`|u (zvezde, magline,
galaksije, itd.)
Astrognozija – ve{tina
poznavanja zvezdanog
neba, nala`enja zvezda
i sazve`|a i poznavanja
njihovih imena.

64. Asterizam – grupa zvezda koja ~ini upadljivu figuru
na nebu, ali koja nije kompletno sazve`|e. Pomo}u
asterizama je olak{ano uo~avanje sazve`|a na nebu.

65. Primeri jo{ nekih asterizama

66. Zvezde iz istog sazve`|a ne moraju biti me|usobno
povezane, niti prostorno bliske.

67. Zvezde istog sazve`|a samo se projektuju u isti deo
neba.

68. Imena sazve`|a dobijana su po polubogovima ili
junacima (Orion, Herkul, Persej,…), po `ivotinjama
(Veliki i Mali Medved, Rak, Lav, Labud,…), po
predmetima (Trougao, Lira, [estar,…), sa mitskim
konotacijama (Berenikina kosa, Vodolija, Devica,…), itd.

69. Primer: najsjajnija zvezda (jasno,
posle Sunca) na na{em nebu je
Sirijus (a Canis Majoris). Ime
poti~e od arapske re~i seirius
(svetlucav, `arki) ili od Sirije
(pse}a zvezda). U Egiptu Nova
godina se slavila sa zajedni~kim
izlaskom Sunca i Sirijusa, kada
su po~injale vru}ine i poplave.
Kod Rimljana se zvao Kanikul
(“pse}i dani” – dani vru}ina).
Prema legendi, kad se spustio na Zemlju Sirijus se
zaljubio u Oporu, boginju jesenjih plodnosti. Ona nije
prihvatila njegove ponude. On se naljutio i na Zemlji je
izazvao vru}ine. Opora je popustila i uzvratila mu
ljubav. Zato kada stigne jesen (Opora) Sirijus pove}a
sjaj.
Sirijus je i Orionov pas, kojeg mu je poklonila Eoja.

70. Nakon spoznaje da je rotacija
n. sfere prividna, dugo se
smatralo da se zvezde ne kre}u
(“zvezde nekretnice”). Edmund
Halej (1718) upore|ivao svoje
podatke o polo`ajima zv. sa
podacima Tiho de Brahea.
Zaklju~io je da se zv. kre}u u
raznim pravcima razli~itim
brzinama. Samo nam se ~ini da
se one ne kre}u zbog velikih
udaljenosti. Fotometrijske
metode i kori{}enje Doplerovog
efekta pokazali su da su
stvarne brzine zvezda 20-30
km/s.
Zbog toga se izgled asterizama
s vremenom menja (te ti maler za astrologiju).

71. Po{to je podela na sazve`|a ve{ta~ka i stvar konvencije
i kulturno-obrazovnog nasle|a, kroz istoriju se broj i
izgled poznatih sazve`|a menjao. Postoje vrlo razli~ite
zvezdane karte i atlasi neba.
Verovatno su prve karte neba crte`i podno Himalaja
stari preko 13000 g. Haldejci (2500 g.p.n.e) – imali
spiskove sa nekoliko desetina grupisanih zvezda, kojima
su pripisavali astrolo{ki zna~aj. Grupisanje zvezda bilo
je prisutno i kod drevnih Egip}ana i Kineza.

72. U anti~koj Gr~koj, Eudoks (IV v.p.n.e)
zvezde je svrstao u 47 sazve`|a.
Ptolomej je u “Almagestu” 1000 zvezda
svrstao u 48 sazve`|a. Karte su bile u
obliku slika bez jasno definisanih
granica. Ove karte su bile aktuelne
sve do XVI veka. Koristio ih je i
Kolumbo.

73. Me|unarodna astronomska unija (MAU) formirana je
1922. g. Sa spiska sazve`|a tada je izbrisano 27
sazve`|a.

74. Broj sazve`|a je tada sveden na 88 (severno od nebeskog
ekvatora 29, ju`no 46, a 13 je sa obe strane). Iz na{ih
geografskih {irina vidi se 69 sazve`|a. Posao oko
razgrani~enja poveren je belgijskom astronomu Eugenu
Delportu. Kona~ne granice me|u sazve`|ima usvojene
su 1930. g.

76. Orion
Sin boga mora Posejdona.
Strastveni lovac ogrnut lavljom
ko`om. Bio visok (dok je hodao po
dnu mora iz vode mu virila glava).
Bio je izuzetno lep. Mogao je da
hoda po vodi. ^esto je lovio sa
Artemidom, boginjom lova i ~ednosti.
Poku{ao je da joj se “nabaci”, ali ga
je ona, povre|ena time, odbila.
“Proganjao” je i Plejonu, majku
Plejada. Silovao je Meropu, a njen
otac ga je za kaznu na prevaru
oslepeo. Vid je povratio gledaju}i u
jutarnje Sunce.

77. Eoja, boginja zore, zaljubila se u njega (verovatno je
vodila i ljubav sa njim). Ljubomorni Apolon je od Geje
tra`io osvetu. Ona je re{ila da ubije Oriona. Na njega
je poslala ogromnu {korpiju, koja je bila “otporna” na
njegovo oru`je i koja ga je smrtno ubola. O`alo{}ena
Artemida ga je uznela na nebo kao sazve`|e.
Ali je, zbog ranije pomenute uvrede,
na nebo postavila i [korpiju, koja
ga i tamo proganja (kad sazve`|e
[korpije izlazi, Orion zalazi).
Interesantno je da Orionu prethode
Plejade (na Zemlji je ~eznuo za
njima i proganjao ih).

78. Po drugoj legendi, Orion je jedno vreme stanovao sa
Artemidom. Njen brat Apolon bio je ljubomoran zbog
toga. Jednom, dok je Orion hodao po morskom dnu,
Apolon je Artemidi osporio ve{tinu ga|anja strelom.
Ona je tada odapela strelu prema crnoj ta~ki na moru.
Ne znaju}i o kome se radi, pogodila je Oriona u
glavu. Asklepije, bog lekarskih ve{tina, poku{ao je da
o`ivi Oriona. To je
munjom spre~io Zevs, jer
ni jedan bog ne mo`e da
“pokvari” delo drugog
boga. O~ajna Artemida
je Oriona poslala na
nebo. Tamo ga verno
prati njegov pas Sirijus.

79. Sazve`|e Orion spada u zimska
sazve`|a. Sadr`i oko 120 zvezda
vidljivih golim okom. Najsjajnija
je Betelgez, koja se nalazi u desnom
ramenu. Oko 750 puta je ve}eg
pre~nika od Sun~evog. U {ire poznate
objekte spadaju i Velika Orionova
maglina (M42) udaljena oko 1500 sg i
tamna difuzna maglina Konjska glava,
isto~no od zvezde Alnitak.

80. Sazve`|e [korpija se nalazi ispod sazve`|a Zmijono{e
iznad horizonta pa njegove najju`nije delove ne vidimo.
Oko 100 njegovih zvezda mo`e
se videti golim okom, a
prividno najsjanija zvezda
ovog sazve`|a je Antares, koja
se nalazi izme|u glave i trupa
[korpije. Radi se o super d`inu
(300 R8), crvene je boje (ant
Ares – Aresov (Marsov) rival).
U ovom sazve`|u se nalazi vi{e
zvezdanih jata.
U skladu sa legendom, kada se
na nebu pojavi [korpija Orion
zalazi ispod horizonta (“be`i”
od nje).

82. Plejade (Vla{i}i)
Golim okom mo`e se videti 6-7 zvezda ovog rasejanog
jata, a Galilej ih je pomo}u svog teleskopa video 36.
Kod nas se ime Vla{i}i dovodi u vezu sa legendom o
bra}i, majstorima zanata, koji su jednom prilikom
svojim ume}ima spasili neku devojku od smrtne
opasnosti. Kao nagradu, otac devojke ponudio je ruku
svoje k}eri bilo kom od
njih. Kako oni nisu mogli
da se dogovore, bogovi su
ih preneli na nebo da
budu ve~no zajedno.

83. Ime poti~e od gr~ke re~i “pleias”, {to zna~i skup, grupa.
Pod ovim imenom pominju se jo{ kod Homera i Hesioda.
Ptolomej je ovo sazve`|e smatrao posebno va`nim.

84. Prema jednoj legendi Plejade su k}eri Titana Atlanta
(Atlas - onaj koji strada) i Plejone (plove}a kraljica).
Njihova imena su: Alciona (odvra}a nepogode), Elektra
(}ilibar), Maja (baka), Meropa (govorljiva), Tajgeta
(proverena), Celena (crnoputa) i Steropa (jogunasto
lice). Bile su Artemidine pratilje u lovu. Bile su
miljenice ljudi i bogova. Najmla|a Meropa bila je udata
za smrtnika Sizifa, zbog ~ega je bila tamnija od drugih.
Orion je nasrtao na
njihovu majku. Da bi
ih za{titio, Zevs ih je
preneo na nebo kao
golubice, a u sazve`|u
se nalaze i Atlant i
Plejona.

86. Mali i Veliki Medved
Boginja Rea (sestra i `ena
Kronosa!) na Kritu je sakrila
Zevsa od Kronosa, koji je
pro`dirao svoju decu da bi
sa~uvao presto. Zevsa su
negovale nimfe Adrastea i Ida.
Hranile su ga mlekom bo`anske
koze Amaltee, a ~uvali su ga
polubogovi ratnici Kureti (~im
bi zaplakao zveckali bi
{titovima).

87. Kad je Zevs odrastao naterao
je Kronosa da povrati njegovu
bra}u i sestre, a potom ga je,
nakon velikih borbi, zbacio sa
prestola. Nimfe dadilje preneo
je na nebo kao sazve`|a Mali i
Veliki Medved.

88. Prema drugoj legendi, Zevs je zaveo i
obljubio Kalisto, Artemidinu pratilju.
^edna Artemida je proterala Kalisto da
luta po {umi, a ljubomorna Zevsova `ena
(i sestra) Hera pretvorila je u medvedicu.
Ne znaju}i o kome se radi, jednog dana nju
je ustrelio sin Arkad. Zevs ih je oboje uzneo
na nebo. Neki tvrde da je Zevs spre~io
Arkada da ubije majku, tako {to ga je
pretvorio u medveda i uzdigao ih na nebo.

89. Sazve`|e Veliki medved
(Velika kola, Velika ka{ika)
sadr`i oko 125 zvezda vidljivih
golim okom. U njemu je
prividno najsjajniji
narand`asti d`in Dubhe, a
me|u najpoznatijim je i Mizar,
prva otkrivena dvojna zvezda.
Na oko 17 000 AJ od Mizara
je njegov pratilac Alkor (na
arapskom “konj” i “jaha~”).

90. Save`|e Mali medved sadr`i oko 20
zvezda vidljivih golim okom, od
kojih je najpoznatija Polara
(Severnja~a). Severni nebeski pol
prolazi pored Polare na oko 44’.
Gr~ko ime Polare bilo je Kinosura
(Pse}i rep). Poznata je i kao Stella
Maris, Tramontana,…

91. Polara je udaljena je od Sunca oko 450 s.g. Pre~nik
joj je oko 120 puta ve}i od Sun~evog. U stvari radi se
o trojnom sistemu. Najsjajnija komponenta je Polaris
A. Oko nje orbitira bli`a komponenta Polaris Ab, a
ne{to dalje je Polaris B.

93. Cefej, Andromeda, Kasiopeja, Persej i Kit
Etiopski kralj Cefej imao je prelepu suprugu Kasiopeju.
Neskromna i sujetna kraljica hvalila se da su ona i
njena k}i Andromeda lep{e od svih morskih nimfi
Nereida zajedno. Uvre|ene nimfe po`alile su se
Posejdonu, bogu mora. On je za kaznu poslao neman
Cetus, da uni{tava ljude i letinu u Egiptu. Cefej je
zatra`io savet lidijskog proro~i{ta.
Ono mu je
predlo`ilo da za
stenu prikuje i
`rtvuje nemani
Andromedu, {to je
on i uradio da bi
spasio svoj narod.

94. Zapomaganje lepe Andromede, koju je
~udovi{te htelo da ubije, ~uo je slavni
Persej, koji je tu leteo na svojim krilatim
sandalama (po nekima na krilatom konju
Pegazu). On je, uz pomo} Atine i Hermesa,
od sivih `ena Graja, kojima je ukrao
jedini zub i oko kojima su se sve tri slu`ile,
iznudio krilate sandale, Hadov {lem, koji
ga je ~inio nevidljivim, i veliku torbu.
Od Hermesa je dobio krivi ma~,
a od Atine {tit-ogledalo. Uz
pomo} ovih stvari ubio je
Meduzu, sa zmijama umesto
kose. Pogled u njeno oko bi
posmatra~a pretvorio u kamen.
Persej joj je pri{ao gledaju}i je
u odrazu na {titu i odsekao joj
glavu.

95. Persej je spasio Andromedu, tako {to je ubio kita, a
za nagradu je od Cefeja i Kasiopeje dobio ruku lepe
Andromede.

96. Svi u~esnici u ovom mitu imaju svoja sazve`|a na nebu.
Sazve`|e Kasiopeja prepoznatljivo
je po asterizmu u obliku slova W.
Ima oko 90 zvezda vidljivih golim
okom. Sazve`|e Cefej ima oko 90
zvezda vidljivih golim okom, ali
slabijeg sjaja.
Sazve`|e Andromeda nalazi
se ispod prepoznatljive
Kasiopeje. Vidi se od sredine
jula do sredine marta naredne
godine.

97. Verovatno naj~uveniji objekat ovog
sazve`|a je M31 – Andromedina
galaksija. Radi se o spiralnoj
galaksiji koja dvostruko ve}a od
na{e i od koje je udaljena oko 2.1
miliona sg. Ove dve galaksije se
kre}u jedna ka drugoj.
Sazve`|e Cetus (Kit) spada u
najprostranija sazve`|a. Mo`e se
celo videti od septembra do kraja
januara. Ima oko sto zvezda
vidljivih golim okom. Svakako da je
najpoznatija zvezda Mira
(^udnovata) u Kitovom vratu. Radi
se o promenljivoj zvezdi, koja je
zbog promene sjaja uo~ena jo{ 1596.
g. Povremeno je i{~ezavala na nebu,
da bi se ponovo videla.

98. Sazve`|e Persej ima oko 90 zvezda vidljivih golim okom
ali su one manjeg sjaja. Me|u njima je najpoznatija
Algol – zvezda koja namiguje (na arapskom Algul,
|avolska), koa jedno od Meduzinih o~iju. Radi se o
spektralnoj dvojnoj zvezdi koja je eklipsno promenljiva.
Tamnija zvezda povremeno zaklanja sjajniju
komponentu.

100. Zevs i Ganimed
Ganimed je bio sin osniva~a Troje kralja Trosa.
Smatralo se da je bio najlep{i de~ak na svetu. Bio je
toliko lep da je njegova lepota zanela i samog Zevsa
(oups!). Iako se u mitovima pominje na stotine `ena koje
su bile sa Zevsom, on je ipak poslao orla (neki ka`u da
se i sam pretvorio u tu pticu) koji je na Olimp doneo
ovog de~aka koji je bio peharnik Zevsu. To~io mu je
nektar i slu`io ambroziju (med, voda, vo}e, sir,
maslinovo ulje i je~am) koja je bogove ~inila besmrtnim.

101. Jedan od ~etiri Galilejeva satelita
Jupitera je Ganimed. Radi se o
najve}em satelitu Sun~evog sistema
(ve}i je od Merkura).
Sazve`|e Vodolija (Aquarius) slikovito se prikazuje kao
mladi} koji proliva vodu iz kr~aga. Po predanju Zevs je
Ganimedu ovekove~io tako {to ga je postavio na nebo u
vidu ovog sazve`|a.
Ovo sazve`|e ima oko
90 zvezda vidljivih
golim okom.
Interesantno je da su
mnoge od njih
vi{estruke.

102. Zevs je i pticu koja je na olimp donela Ganimeda
ovekove~io tako {to je postavio na nebo u obliku
sazve`|a, mada postoje i drugi mitovi zbog kojih je ona
dobila sazve`|e.
Sazve`|e Orao (Aquila) ima oko 70 zvezda vidljivih
golim okom. Od njih su svakako najpoznatije Altair,
Al{ejn, Reda i Deneb (zvezda koja ima imenjakinju u
sazve`|u Labud) koje formiraju temena pravilnog
romba, karakteristi~nog za ovo sazve`|e.

104. Blizanci (Dioskuroi, lat. Gemini)
Kastor i Polideuk (lat. Poluks) su
blizanci i najve}i spartanski junaci
posle Herakla. Iako su se rodili kao
blizanci, oni su u stvari polubra}a.
Kastorov otac bio je smrtnik, spartanski
kralj Tindarej, a Polideukov bog Zevs, a
majka im je bila Tindarejeva `ena Leda.
Imali su i dve sestre: lepu Jelenu
(Zevsova k}i) i Klitemnestru (Tinderejeva
k}i).
Dok je Tinderej bio u ratnom
pohodu, lepa Leda kupala se u
bistroj vodi reke Eurote. Zevs se
zagledao u njeno telo i pretvorio
se u belog labuda (o Bo`e!), koga
je ona milovala, {to je Zevs
iskoristio i obljubio je.

105. Po drugoj verziji legende Zevs je uzeo lik odsutnog
Tindereja i tako se “pribli`io” Ledi (o Bo`e!). Kako bilo
da bilo te ve~eri se vratio Tinderej i tako su za~eti
Dioskuri. Kastor je bio lep, sna`an i stasit vitez i
vojnik, ve{t jaha~. Besmrtni Polideuk bio je visok i
nenadma{an u pesni~enju. U jednoj borbi, Kastora, koji
se sakrio u {upljem deblu, strelom je smrtno ranio Idaj,
koga je nakon toga Zevs ubio munjom. Polideuk, koji se
nikada nije razdvajao od brata, prokleo je svoju
besmrtnost i zatra`io od Zevsa da u~ini da ili i on
umre ili da i njegov brat postane besmrtan.
Zevs je odlu~io da obojica
jedan dan provedu u
Hadu, a slede}i dan budu
na Olimpu. U znak
po{tovanja Polideukovog
gesta njihove likove je
postavio na nebo.

106. Dve najsjajnije zvezde ovog sazve`|a, pribli`no su istog
sjaja, zajedno izlaze i zalaze, istovremeno prolaze kroz
mesni meridijan.
Cene}i njihovu po`rtvovanost i bratsku ljubav Posejdon,
bog mora, u~inio ih je gospodarima morskih vetrova i
talasa. To je u~inilo da su ih posebno po{tovali mornari.

107. Sazve`|e Blizanci ima oko 70 zvezda vidljivih golim
okom. Poluks (Polideuk) je hladna narand`asta zvezda.
Slede}a po sjaju je Kastor, bela zvezda koja se sastoji
od tri komponente, od kojih je svaka spektralno dvojna
zvezda.

109. Labud
U znak se}anja na strasne trenutke sa
Ledom, Zevs je lik labuda kao sazve`|e
postavio na nebesku sferu. Postoje i drugi
mitovi koji obja{njavaju poreklo sazve`|a
Labud. Jedna od njih vezana je za Nemezis,
k}i boginje no}i Nikte i boga tame Ereba.
Nemezis je boginja odmazde i ka`njavanja
za ta{tinu i oholost. Ona menja sudbine
ljudi, opominje ih na umerenost. Daruje ih
sre}om ili nesre}om, prema zasluzi. Ona je
devi~anska boginja. Zevs je `eleo da
zadobije njenu ljubav, proganjao je, ali je
ona stalno be`ala, preobra`avaju}i se u
razne `ivotinje. Po jednima razlog njenog
be`anja je bio taj {to mu je ona, u stvari,
bila k}i.

110. Kada se Nemezis preobrazila u gusku, po
nagovoru Afrodite, Zevs se pretvorio u labuda,
sustigao je i spojio se sa njom. Iz te veze
nastalo je plavo jaje, koje je Nemezis ostavila
u mo~vari. Jaje je prona{la ve} pominjana
Leda, a iz njega je ro|ena lepa Jelena.
Sazve`|e Labud sastoji se od
oko 150 zvezda vidljivih golim
okom. Kroz njega prolazi sjajni
krak Mle~nog puta.

111. Najsjajnija zvezda ovog sazve`|a je Deneb, d`inovska
zvezda (35 R8). Udaljena je od nas 1600sg i 60 000
puta je sjajnija od Sunca. U na{im krajevima Deneb
prolazi kroz zenit.
U srpskoj tradiciji ovo sazve`|e, zbog karkteristi~nog
asterizma zovu i ~asni krst, koji je na nebu vaskrsao
nakon smrti cara Konstantina i carice Jelene. Po
nekim predanjima, Srbi su poznavali krst i pre nego su
primili hri{}anstvo i postojao je obi~aj no{enja krsta
po poljima kako bi se od bogova izmolila ki{a.

113. Iako su sazve`|a i mitovi na prvi pogled ve~iti to nije
tako. Zvezde imaju svoj `ivot.
Ukoliko nisu bile jako masivne na kraju skon~aju kao
beli patuljci i zvezdani ugarci.
Ako su, pak, velike mase, eksplodiraju kao supernove.
Kao posledica njihove eksplozije Kosmosom se {iri
udarni talas.

114. Udar sabija oblake gasa i pra{ine na koje nailazi.
Time otpo~inje stvaranje nove zvezde. Tako smrt jedne
zvezde zna~i ra|anje druge.
Panta rei !

115. HVALA NA PA@NJI