Predavač prof. dr Dragan Gajić Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.

1. Астрономско друштво “Алфа”
Департман за физику ПМФ-а
Jесу ли заиста шетали
на Месецу?
Проф. др Драган Гајић
Природно-математички факултет, Ниш
Предавање је подржано од стране
Центра за промоцију науке Београд
Пројекат:
„Астрономија свуда”

3. Prof. dr Dragan Gaji}
Jesu li zaista
šetali na Mesecu?

4. Ubrzo nakon realizacije leta ~oveka na Mesec
usledile su sumnje. To je valjda deo ljudskog
mentaliteta: vi{e se veruje egzoti~nim i
ezoteri~nim obja{njenjima od racionalnih.
Sumnje u spu{tanje ~oveka na
povr{inu Meseca prerasle su u
pri~e o zaveri. I to najpre u SAD.
Obja{njenje za to vidim u socijalnoj
sferi. Amerikancima je bilo dosta
prevara u Vijetnamu, afera poput
Votergejta, uklju~ivanja u svetske
sukobe. Prestali su da veruju svojim
politi~arima i dr`avnoj politici.
Zato su se lako “zalepili” za pri~e
oko la`iranja u misiji Apolo.

5. Ocem teorije zavere smatra se Bil Kejsing, a me|u
prvima su bili i Robert Majers i Robert Perlman, koji
su iznosili “dokaze” o falsifikatima, la`iranju leta na
Mesec, zbog trke sa Sovjetima. NASA je to radila u
okviru Apollo Simulation Project.
Kejsing je 1976. g. objavio knjigu “Nikad nismo oti{li
na Mesec: Ameri~ka podvala od 30 milijardi dolara!”

6. Kejsing je do kraja svog `ivota dokazivao “la`iranje”
puta na Mesec. Tvrdio je da Amerikanci ni jednom nisu
sleteli na Mesec i da su svi snimci spu{tanja na Mesec i
boravka kosmonauta na njemu snimani u pustinji u
Nevadi (gde drugo nego u tajanstvenoj oblasti 51). Ona
vrlo podse}a na prizore na Mesecu. Sve to ra|eno je u
saradnji sa ameri~kom obave{tajnom slu`bom.
Prazna raketa “Saturn V”
uzletela je sa Floride i zavr{ila
je u moru, a za to vreme
kosmonauti su se zabavljali u
kazinima Las Vegasa. Po drugoj
varijanti, kosmonauti su osam
dana “kru`ili” oko Zemlje, a u
“etar” su pu{teni snimci la`nog
boravka ljudi na Mesecu.

7. Kejsing je 2001. objavio knjigu
“Teorija zavere: jesmo li sleteli
na Mesec?”. Knjiga je bila
inspiracija za snimanje filma
“Capricorn One” (1978), koji
govori o la`nom sletanju na
Mesec.
Tvrdilo se da je sve to ra|eno da bi se povratilo
samopuzdanje ameri~koj naciji nakon sramnog fijaska
i brukanja u Vijetnamu i izgubljene trke u svemiru.
Niksonu je bilo bitnije da se vidi da su kosmonauti
{etali po Mesecu, nego da su to stvarno radili.

8. To je dalo zamah mnogim skepticima koji su
zaboravili (ili nisu ni znali) da se radi o igranom filmu
ve} su smatrali da se radi o “tajnim” snimcima koji su
holivudska mu}ka tzv. boravka Amera na Mesecu, koji
tamo nikada nisu ni bili.
I, jesu li bili na Mesecu?
Re`iser Bart Sibrel (2001) („A Funny
Thing Happend on the Way to the Moon“)
je tvrdio da je bilo nemoguće da su Ameri
nakon dve godine od eksplozije “Apola 1”
zaista uspeli da slete na Mesec. Tvrdio je
da je i Nikson uklju~en u la`iranje {to je
slu`ilo da odvrati pa`nju javnosti sa rata
u Vietnamu. Sibrel je pri susretu sa
Oldrinom (2002) tražio od njega da se nad
Biblijom zakune da su bili na Mesecu.
Ovaj ga je nokautirao.

9. Uostalom, la`iranje je jo{
1971. g. potvrdio znameniti
D`ejms Bond, agent 007, u
filmu “Dijamanti su ve~iti”.
^esto se navode izjave politi~ara,
astronauta, ruskih nau~nika da je
spu{tanje na Mesec izvedeno u studiju.
Skeptici navode francuski dokumentarac
“Operation Lune” Vilijama Kerela u
kojem udovica Stenlija Kjubrika otkriva
da je upravo on snimao kadrove iz
“Apolo” misije. To je obavljeno u studiju
u kojem je snimana “Odiseja 2001”, uz
kori{}enje specijalnih objektiva

10. Oni su objavili da je NASA kona~no obelodanila
prevaru: spu{tanje je snimljeno na Zemlji, ali ne u
Holivudu ili Nevadi, ve} u studiju “Jadran filma” u
Zagrebu. Kjubrik nije hteo da snima u zemlji u kojoj su
proganjali Jevreje, pa su Ameri umesto njega
anga`ovali, gle ~uda, Veljka Bulaji}a. Po{to Armstrong
nije uspe{no odglumio geganje, umesto njega je
“usko~io” fenomenalni Bata @ivojinovi}.
Tu onomad hrvatski
portal News Bar je
ovu situaciju sa
re`iranjem spu{tanja
kosmonauta na
Mesec parodirao do
apsurda.
Takve pri~e i dokazi doveli su do toga da ~ak 20%
Amerikanaca smatra da su snimci kosmonauta na
Mesecu la`irani.

11. Jedna teorjia zavere tvrdi da se sletanje povezuje sa
masonerijom. ^itav “Apolo” program bio je
demonstracija masonske mo}i. Tvrdi se da su svi
kosmonauti u “Apolo” programu bili masoni i da, ~ak,
Nil Armstrong na fotografiji sa Meseca u rukama dr`i
svoje masonsko obele`je.

12. Sumnje su samo potvrdile ljudski mentalitet:
vi{e se veruje egzoti~nim i ezoteri~nim
obja{njenjima od racionalnih.
Po{to je misija uspe{no izvedena u vreme kada je
tehni~ko-tehnolo{ki nivo bio ni`i, za{to se ne realizuje
i danas?
[to bi rekao Sremac: S’g je oskudacija, s’g su skupe
pare! U vreme hladnog rata bud`et NASA bio je 6%, a
danas je manji od 1% federalnog bud`eta. Onog
trenutka kada suSAD postale svesne da SSSR nema
potencijale za dalju trku, projekat letova na Mesec je
obustavljen.
Svakako da je jedno od najzna~ajnijih pitanja:

13. Budu}e misije na Mesecu ima}e druga~iji karakter
(verovatno izgradnja baza, iz kojih }e se leteti ka
drugim planetama). Takvi projekti }e biti znatno
skuplji i, po svemu sude}i, bi}e me|unarodni. Nivo
rizika u “Apolo” misijama bio je oko 50%, {to je sa
dana{njeg nivoa neprihvatljivo. Za{to bi se rizikovali
`ivoti ljudi kada danas “ma{ine” posti`u fantasti~ne
rezultate? Robotizovane sonde sa Zemlje “obi{le” su sve
planete Sun~evog sistema, spu{tale se na asteroide i
satelite, ga|ale komete, bez ikakvog rizika po ljude.
Takve misije nisu zahtevale ogromne rakete, skupe
sisteme za odr`avanje `ivota kosmonauta.
To je razlog zbog
kojeg danas nije
neophodno slanje
ljudskih posada
na Mesec.

14. Suparnici SAD u hladnom ratu nikada nisu izrazili
sumnju da su Amerikanci bili na Mesecu. Za{to? Zato
{to su pomno pratili {ta se doga|a. Da je bilo
la`iranja, sigurno bi to odmah objavili! Uostalom, za
vreme spu{tanja mnogi radio amateri i opservatorije
slu{ali su razgovore kosmaonauta sa kontrolom misije
u Hjustonu.
Previ|a se da su kosmonauti u misijama morali ~esto
da koriste ru~ne komande. “Vojad`eri” lete sa ne mnogo
boljim ra~unarskim sistemima, a njihove putanje su bile
dosta komplikovanikje i precizno izvedene. O~igledno da
za prora~unavanje putanje nisu neophodni najmo}niji
kompjuteri. Osim toga “Apolo” misija je pomno pra}ena
i korigovana iz komandnog centra na Zemlji.
Primedba je da su u vreme letova na Mesec automatski
sistemi upravljanja bili snabdeveni memorijom od
svega 32 kb, a uspeh je bio vi{e nego fantasti~an.

15. To nije zato {to su snimci pravljeni u studiju, pa su
zvezde kao dekoracija zaboravljene, a da se Ameri, u
stvari, nisu ni spustili na Mesec. Zbog nepostojanja
atmosfere Mese~eva povr{ina na dnevnoj strani je jako
osvetljena i ble{tava, tako da su pri snimanju
ekspozicije morale da budu kratke, a u tom slu~aju
slabi sjaj zvezda ne ostavlja trag na filmu.
Primedba:
Na snimcima se na Mese~evom nebu ne vide zvezde!

16. Da bi se videle zvezde na fotografijama sa Meseca
trebalo je da se snima na osetljivijim filmovima i sa
ekspozicijama du`im od 5s, a one su iznosile 1/250s zbog
visokog sjaja na povr{ini. Da su ekspozicije bile du`e
fotografije bi bile preeksponirane i ne bi se videli
detalji na Mese~evoj povr{ini.

17. Na nekim snimcima sa Meseca,
pri du`im ekspozicijama, ipak
se vide najsjanije zvezde, ali se
na njima ne vide jasno detalji
na povr{ini.

18. Sli~na je situacija je i sa snimcima napravljenim iznad
atmosfere u Zemljinoj orbiti. Na njima se tako|e ne
vide zvezde. Interesantno je da niko ne osporava takve
snimke! Za{to se ne pitaju koji je razlog da se zvezde
ne vide danju na na{em nebu kada su zvezde i danju
na nebeskom svodu?

19. Profesionalna sumnjala postavljaju i slede}a pitanja:
Za{to se zastava vijori kada na Mesecu nema vetra?
Na Mesecu nema
atmosfere, tako da nema
vetra i zastava ne bi
mogla da vijori. Pa ipak
na snimcima to ne izgleda
ba{ tako.

20. Zastave ne vijore, ve} tako
izgleda jer su izgu`vane
prilikom pakovanja i dugog
stajanja u spremi{tu. U
gornjem delu ih dr`e popre~ne
plasti~ne {ipke, a donji deo
slobodno visi izlo`en slaboj
Mese~evoj gravitaciji.
Kada na Zemlji prestane
duvanje vetra zastava se brzo
umiruje zbog elasti~nosti,
unutra{njeg trenja tkanine i
otpora vazduha. Na Mesecu
izazvano kretanje zastave tokom
njenog postavljanja sporije
zaustavlja samo trenje i
elasti~nost u materijalu zastave.

21. Za{to su otisci cipela o{tro ocrtani kao da su u
mokrom pesku?
Na poklopljenim
uzastopnim
slikama vide se
pokreti rovera i
kosmonauta, ali
se ne vidi da se
zastava pomerala.
Na Zemlji su jasni otisci
u mokrom pesku. Tu se
okrugle ~estice peska u
otisku ~vrsto dr`e
adhezionom silom
molekula vode.
Na Zemlji su ~estice peska velike, oble i glatke zbog
dugotrajnog delovanja vode i vetra.

22. Mesec je pokriven finom,
silikatnom, gustom pra{inom
(regolit), koja je nastala
usled brojnih meteoritskih
udara i davnih vulkanskih
aktivnosti. Pored toga
prisutne su i ~estice
kondenzovane pare gvo`|a iz
davne pro{losti. Zbog toga su
~estice regolita sitne, o{tre i
nepravilne.
Kao kod puzzle slagalica, izbo~ine u zrncima regolita
zalaze u njihova udubljenja, tako da se ~estice
me|usobno ~vrsto dr`e kao kod mokrog peska na Zemlji.
U tom finom “puderu” tragovi cipela se jasno i lako
ocrtavaju. S obzirom da na Mesecu nema erozije ovi
o{tri tragovi traja}e jako dugo.

23. Za{to se vidi oreol oko Sunca ako nema atmosfere?
Iz istog razloga zbog kojeg se
sjajne zvezde, koje na nebu
vidimo kao ta~ke, na filmu
vide kao diskovi. Blje{tava
svetlost Sunca na slici nije
posledica rasejanja svetlosti u
atmosferi ve} fotohemijskih
reakcija na filmu.
Na nekim snimcima vide se
neobični svetle}i objekti, za
koje sumnjala tvrde da se
radi o lete}im tanjirima -
letelicama vannzemaljskog
porekla.

24. Ne radi se o NLO objektima, niti
su u pitanju gre{kom snimljeni
reflektori u studiju na Zemlji u
kojem je “simulirano” spu{anje
na Mesec. U pitanju je lens flare
pojava koja nastaje refleksijom
jake svetlosti unutar objektiva
kamere. Na Mesecu je efekat
izra`eniji, jer je sjaj Sunca ve}i
zbog nepostojanja atmosfere,
refleksije od povr{ine i prisustva
Zemlje - jo{ jednog sjajnog
objekta na Mese~evom nebu.

25. -
Ali zato sumnjala tvrde
da je slede}i snimak
autenti~an. Interesantno je
da su taj snimak i snimke
lete}ih tanjira na Mesescu,
kao “vrhunski” dokaz o
postojanju vanzemaljaca,
uz “bombasti~ne” naslove,
objavljivali oni ~asopisi
“alternativne” nauke u
kojima se non-stop tvrdi
da ~ovek nikada nije ni
boravio na Mesecu i da
su objavljeni snimci sa
misija na Mesecu ~ista
“holivudska” monta`a.

26. Analizom slike vidi se da se
radi o igri svetla i tame.
U sli~an korpus sumnji je i tvrdnja da bi skokovi
kosmonauta pri hodu morali da budu vi{i.
Skokovi su ni`i jer su
odela kruta, ne mogu
da se savijaju kolena
i te`e je odr`avati
ravnote`u.
Na jednom snimku navodno
se vidi lete}i tanjir koji je
“parkiran” na obronku
obli`njeg brda.
Gegaju}i, skakutavi i usporeni hod kosmonauta, koji je
posledica slabije gravitacije, glomazne opreme, krutih
kombinezona, sumnjala obja{njavaju trikovima koji su
primenjeni tokom snimanja u studiju na Zemlji.

27. Takvu simulaciju usporenog hoda tuma~ili su na~inom
snimanja: umesto 24 snimaka u sekundi kamere su
snimale 48, pa je traka usporavana, da bi hod izgledao
kao da je u polju male gravitacije. U principu mogu}e,
ali kada se pravi snimci ubrzaju pokreti postaju
potpuno neprirodni.
Me|utim, ne radi se
o sajlama, ve} o
antenama za radio
komunikaciju.
Neki tvrde da su kosmonauti
zaka~eni sajlama za kranove, tako
da se na nekim snimcima ~ak vidi
odsjaj svetlosti reflektora na
sajlama..

28. Kako to da filmovi u kamerama nisu o{te}eni pri
dnevnim temperaturama od 120oC?
Filmovi su sme{tani u specijalne za{titne kasete, koje su
osim toplotne pru`ale i za{titu od UV zra~enja. Objektivi
kamera nikada nisu bili izlagani direktnom uticaju
Sun~evog zra~enja. Zbog slu~ajnog okretanja objektiva
kamere u misiji “Apolo 12” prema Suncu do{lo je do
o{te}enja i prekida direktnog TV prenosa.
Na nekim snimcima
se vidi svetlost iza
glave kosmonauta, {to
poti~e od reflektora.
Aura poti~e od svetlosti
koja se nakon
rasejavanja sa povr{ine
vra}ala ka kameri.
Sli~na pojava se uo~ava i na snimcima na Zemlji, kada
se u jutro svetlost rasejava na pesku ili rosi.

29. Kako to da su na snimcima osvetljeni i lepo
vidljivi detalji koji su po svom polo`aju u senci?
Snimci su pravljeni u jutarnjim satima lunarnog dana,
kada je Sunce nisko nad horizontom. Svetlost se tada
difuzno reflektuje u svim pravcima zbog neravnina i
obasjava i objekte u senci. Svetlost koja sa strane ulazi
u skafandre odbija se u unutra{njim povr{inama stakla,
{to im daje ble{tavi sjaj, iako su kosmonauti licem
okrenuti prema senci (nasuprot Sunca). Ovom efektu
doprinosi i odelo kosmonauta koje zbog spre~avanja
zagrevanja dobro reflektuje svetlost.

30. Treba uzeti u obzir i da regolit u brdskim oblastima
sadr`i dosta vulkanskog stakla, koje efikasno reflektuje
svetlost. Tlo na Zemlji nema takva refleksiona svojstva
i zato se na snimcima na Zemlji, u adekvatnim
pozicijama, ne
vide detalji na
objektima koji su
senci.

31. Osim Sunca, sna`an izvor
svetlosti na Mese~evom nebu
je i Zemlja, tako da su
predmeti na povr{ini ~esto
osvetljeni iz dva izvora.
Svetlost “pune” Zemlje oko 90
puta ja~e obasjava Mesec
nego {to on obasjava Zemlju.
To je jedan od razloga za “~udno” pona{anje senki
kosmonauta i objekata na Mesecu.
U takve spadaju:
razli~ite du`ine i
razli~iti pravci
pru`anja senki
prostorno bliskih
objekata pribli`no
iste visine.

32. To je bio razlog da skeptici tvrde da su snimci
napravljeni u studiju, pri ~emu je osvetljavanje scene
obavljano ve}im brojem reflektora, pa su i senke pod
razli~itim uglovima. Pritom se previ|a da bi u tom
slu~aju predmeti bacali ne jednu, ve} vi{e senki.
Na razli~ite uglove pru`anja senki
uticala je i konfiguracija terena.
Npr. u situaciji kada senka jednog
kosmonauta pada u udubljenje, a
drugog iza njega senke }e biti pod
razli~itim uglovima i drasti~no
razli~itih du`ina.

33. Sva sletanja na Mesec obavljana su u vreme prve ~etvrti
kada je na mestu spu{tanja bilo jutro. Kao i na Zemlji,
zbog toga {to je Sunce nisko nad horizontom, senke su
jako izdu`ene. Zavisno od perspektive iz koje se senke
gledaju (snimaju) one odaju utisak da su neparalelne.
Ni to nije ta~no: senke su izdu`ene i tanke. Senka
zastave je izvan kadra, a {tapa je toliko tanka da se
te{ko uo~ava. Gledano iz drugog ugla (kamera na
modulu) obe senke se dobro vide.
Primedba: na nekim slikama ne vidi se senka zastave i
njenog {tapa, jer je ona naknadno uba~ena u snimak.

34. Kako to da se na razli~itim fotografijama u pozadini
vide ista brda?
Skeptici smatraju da su
prilikom snimanja “la`nog”
spu{tanja u studiju
kori{}ene iste kulise. Kritike
su neosnovane! Pomenute
fotografije poti~u iz iste
misije “Apolo 15”.
Snimci su napravljeni u podru~ju Hadlej-Apenini.
Identi~na brda koja se pojavljuju na razli~itim
snimcima udaljena su od mesta snimanja (koja su na
bliskim, ali ne i istim pozicijama) oko 20 km (mada
zbog nepostojanja atmosfere to ne izgleda tako). S
obzirom na ve}u udaljenost brda prilikom snimanja sa
prostorno relativno bliskih mesta paralaksa je mala,
tako da se na snimcima vide razli~ita bliska okolina, a
identi~ni udaljeni pejza`. Sli~no se de{ava i na Zemlji.

35. Kako to da nije bilo problema sa udarima
mikrometeorita, kada na Mesecu nema atmosfere?
Mikrometeoriti se kre}u velikim brzinama i njihovi
udari bi mogli da izazovu velike posledice. Ali njih
ipak ima malo, a i moduli su malih dimenzija, pa je
verovatno}a udara mala.
Nepostojanjem atmosfere i magnetosfere obja{njava se i
izostajanje polarnih svetlosti na Mesecu, iako
“sumnjala” tvrde da bi je moralo da bude s obzirom da
naelektrisane ~estice solarnog vetra neometano dolaze
do Mese~eve povr{ine.

36. Za{to se prilikom uzletanja sa Meseca ne vidi pra{ina?
To nije ta~no! Oblak pra{ine se vidi, ali nije takav kao
{to bi bio na Zemlji. Po{to na Mesecu nema atmosfere,
podi`e se samo onaj deo pra{ine koji je na pravcu
izduvnih gasova. Iako je Mese~eva gravitacija slabija,
po{to nema otpora vazduha, podignuta pra{ina se brzo
sle`e. Zbog odsustva atmosfere ne vidi se plamen iz
motora i ne ~uje se njegov zvuk koji bi dolazio spolja.
Komunikacija me|u kosmonautima na povr{ini odvijala
se radio vezama.

37. Za{to se na tlu ne vide krateri zbog sletanja i
uzletanja lunarnih modula?
Zato {to je sloj regolita
u pravcu izduvnih
gasova motora oduvan,
a ispod regolita su
~vrste bazaltne stene.
Lunarni modul ima sonde za
detekciju kontakta sa tlom.
Kada se kontakt ostvari gase se
motori. Od ga{enja motora do
spu{tanja na tlo pra{ina se
razleti i stajne noge ostaju
~iste.

38. Me|utim, prilikom misije
“Apola 14” modul je
sleteo na neravno tlo i
pritom je “zarovao”
regolit tako da mu je
stajna noga zaprljana
pra{inom.
Na nekim snimcima ne vide se tragovi rovera, jer je sloj
regolita tanak, a tamo gde je deblji tragovi su duboki.

39. Mo`da su slede}i snimci iz 2010. god. sa Lunar
Reconnaissance Orbiter (Lunarni orbitalni izvidja~) sa
rezolucijom od 0.5m najbolji odgovor!
Za{to na Mese~evoj povr{ini nema artefakata
koji bi potvrdili boravak kosmonauta?

41. Mnogi snimci su
pravljeni na
kamerama koje su
fiksirane na
modulima ili
roverima. Osim
toga od 32 000
snimaka, tek
nekoliko stotina
najkvalitetnijih
“vrti” se u
javnosti.
Kako to da su snimci, koji su snimani kamerama,
fiksiranim na grudnom delu za{titnih odela, izuzetno
visokog kvaliteta?

42. Ko je snimao uzletanje lunarnog modula na na~in da
se prati let, kada niko nije ostao na Mese~evoj
povr{ini? Ko je snimao izlazak Nila Armstronga iz
lunarnog modula?
Na Mese~evoj povr{ini ostale su kamere fiksirane za
rovere koji su tamo ostavljeni. Zato postoje snimci
uzletanja samo poslednje tri misije. Teledirigovano one
su preusmeravane iz centra u Hjustonu.
Izlazak Armstronga
sniman je kamerama
koje su bile zaka~ene
na spolja{njoj strani
lunarnog modula.

43. Kako su kosmonauti pro{li kroz Zemljine radijacione
pojaseve, a da to nije ostavilo nikakve posledice?
Radijacioni pojasevi predstavljaju oblasti u Zemljinoj
magnetosferi u kojima se nalaze struje protona i/ili
elektrona, koji su u njima zarobljeni u magnetnoj
klopci. Unutra{nji pojas otkrio je D`ejms Van Alen
posle leta “Eksplorera 1”, a spolja{nji posle leta
“Sputnjika 3”. Unutra{nji se sastoji od protona sa
energijom od nekoliko desetina MeV, a spolja{nji od
elektrona sa energijom od nekoliko desetina keV.
Unutra{nji je od 100
do 10 000 km iznad
Zemlje, a spolja{nji od
13 000 do 60 000 km.

44. Bez obzira na prisutnu radijaciju, kosmonauti su kroz
ove pojaseve pro{li bez posledica. Putanja broda bila je
planirana da pro|e kroz delove sa najslabijom
radijacijom, gde koncentracija naelektrisanih ~estica
nije takva da bi njihovo zra~enje moglo da ugrozi
zdravlje kosmonauta tokom nekoliko sati kretanja
brodova kroz pojaseve. Oni su kroz pojaseve leteli 4 h, a
1 h u najopasnijem delu. Metalna oplata broda bila je
dovoljna da zaustavi najve}i deo ~estica. Kosmonauti su
imali i za{titu u obliku 27 aluminijumskih folija.
Doza koju su primili bila je
manja od 0.01 Sw. Prose~an
~ovek to primi za 3 godine, a
radnik u elektrani za godinu.
Ipak, radijacija u Van
Alenovim pojasevima bila bi
letalna tek nakon boravka od
mesec dana u njima.

45. -
Tako u Holivudu ozna~avaju
objekte u centru kadra. Po svemu
sude}i takva fotografija je
nastala skeniranjem originala,
na kojem nema slova C.
Otkud slovo C na steni?
Slovo je posledica neo~i{}enog
skenera, na ~ijem je staklu neko
vlakno u obliku slova C.

46. Sredinom XX veka u SFRJ, pre svega iz
krugova slu`bi bezbednosti, povremeno su
curile ”strogo poverljive” tajne: Titov
komunisti~ki re`im radi na pravljenju
atomske bombe i realizaciji kosmi~kog
programa, naprednijeg od ameri~kog!.
Slovena~ki re`iser @iga Virc snimio je
dokumentarno-igrani film “Houston, we
have a problem”, koji je premijerno
prikazan 16.4.2016. g. Bez obzira {to se
radilo o filmskom vi|enju, nikad
realizovanog, jugoslovenskog kosmi~kog
programa, to je podgrejalo ose}aj da
smo br`i i bolji od Amerikanaca.
A sada biser: oti{li bi oni na Mesec malo sutra
da im to Jugoslavija i Tito nisu omogu}ili!

47. U filmu se govori o tome da je u Titovoj vojnoj bazi
@eljava kod Biha}a, najve}em podzemnom aerodromu
u Evropi, nakon raskida sa Staljinom, razvijan tajni
jugoslovenski program leta u svemir. Program se
bazirao na spisima Hermana Poto~nika (1892-1929). On
je bio slovena~ki i austrougarski raketni in`enjer i
pionir astronautike. Njegovi radovi su imali inicijalni
zna~aj za nema~ki i sovjetski raketni program. Po
njegovom pseudonimu Nordung, nazvan je asteroid
19 612.

48. Poto~nik je 1928. godine objavio knjigu “O problemu
svemirskog leta – raketni motor”. U njoj je elaborirao
konstruisanje modularne svemirske stanice i
komunikacionih satelita. Razmatrao je i izgradnju
raketnih motora. Umro je u bedi u Be~u 1929. godine.
Interesantno je da se smatra da su ameri~ki agenti
1945. godine u Be~u, iz stana supruge njegovog brata,
zaplenili Hermanove spise i bele{ke. Sudbina ovih
dokumenata do danas nije poznata.

49. Ne treba zaboraviti da su kosmonauti “Apola 11”,
prilikom posete Beogradu, Titu uru~ili zastavicu SFRJ,
koju su nosili na Mesec i kamen~i}e sa Meseca (4 iz
misije “Apola 11” i jedan iz “Apola 17”). Na Mesecu je
ostavljena i Titova poruka mira. Dodu{e, kosmonauti su
sa sli~nim poklonima obi{li 22 zemlje, {to ne umanjuje
na{ ugled.
U NASI je radilo nesrazmerno mnogo na{ih stru~njaka.
Svakako da je najpoznatiji Majk (Milojko) Vu~eti}, koji
je od predsednika D`onsona dobio nagradu za rad u
“Apolo” misiji.

50. I tako, da nije bilo Tita, Ameri ne bi prvi stigli do
Meseca i ne bi ostvarili velike uspehe u istra`ivanju
Kosmosa.
U filmu se otkriva i ne{to drugo: Amerikanci su utvrdili
da jugoslovenski kosmi~ki program i nije neki, da su
neki izve{taji bili la`irani i falsifikovani i da ih je Tito
“zavrnuo” za velike pare, koje su tra`ili da im se vrate.
Para, me|utim, nije bilo (pojela ih maca). I sada biser,
kruna teorije zavere: po{to pare nisu vra}ene, Nikson i
oni koji su do{li posle njega rasturaju Jugoslaviju, a
vrhunac tog procesa je bombardovanje Srbije i njeno
stravi~no ubijanje, koje su licemerno nazvali “milosrdni
an|eo.”

51. Jugoslavija nije imala potencijale za realizaciju
kosmi~kog programa. Pri~a u filmu je izmi{ljena.
Uostalom, sam re`iser je rekao: “Lako je u~initi da
ljudi veruju u ne{to… Veruju u sve {to vide. ^ak i
ukoliko je ono {to im ponudite potpuna prevara.”

52. Ipak su bili. Da nisu, bilo bi sasvim
glupo.
Bilo kako bilo:

53. A mo`da i ne bi?
Onako je bilo romanti~nije!

54. Ukoliko Vas ovo predavanje nije ubedilo da
se dvanaest kosmonauta {etalo po Mesecu,
ostanite u uverenju da na njemu `ivi samo
jedan Mujo koji tamo potkiva konja kad mu
na um padne draga.

55. HVALA NA PA@NJI!
Bilo je to predavanje prof. Gajića