Prof. Dr. Vladimir Trajkovski ja prezentirashe temata: "Inkluzija na uchenicite so autistichen spektar na narushuvanja vo jugozapadna Makedonija" na konferencijata: "Stanje i perspektive inkluzivnog obrazovanja u drzhavama Zapadnog Balkana". Predavanjeto beshe odrzhano na 19.10.2019 godina vo hotel Budva.

1. 1
Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“
Filozofski fakultet-Skopje
Institut za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
INKLUZIJA UČENIKA SA POREMEĆAJIMA
IZ AUTISTIČNOG SPEKTRA U REGIONU
JUGOZADNE MAKEDONIJE
Prof. Dr. med. Vladimir Trajkovski
Tamara Stancheska
Budva, 19. oktobar 2019.

2. 2
UVOD (1)
Autizam je neurobiološki razvojni poremećaj mozga koji
izaziva odstupanja ili razlike u načinu na koji se informacije
obrađuju i direktno utiče na sposobnost pojedinca da razume i
komunicira.
Uključenost u obrazovanje učenika sa poremećajima iz
autističnog spektra i drugim poteškoćama u razvoju je veoma
kontroverzna tema.
Rastući trend uključivanja učenika sa autizmom i drugim
poteškoćama u redovno obrazovanje, zajedno sa vršnjacima
koji se neurotipično razvijaju.
Deca koja imaju PAS često imaju poteškoće u koncentrisanju
i razumevanju društvenih pravila što može dovesti do toga da
ih nastavnici kritikuju zbog neprihvatljivog ponašanja, iako je
zapravo takvo ponašanje deo njihovog poremećaja.

3. 3
UVOD (2)
 Inkluzija dece sa PAS se razlikuje od dece sa drugim
smetnjama zbog njihovih specifičnih osobina.
 Deca koja imaju PAS možda nemaju takav osećaj pripadnosti
zbog svojih teškoća u društvenoj komunikaciji i formiranju
odnosa.
 Specifične karakteristike deteta utiču na inkluziju i njen uspeh;
stoga se deca sa PAS mogu suočiti sa povećanim teškoćama u
inkluzivnom procesu zbog njihovih individualnih razlika.
 PAS je skriveni poremećaj koji se teže prepoznaje od fizičkog
invaliditeta; stoga nastavnici i drugi učenici mogu prevideti
poteškoće koje imaju deca sa PAS.
 Genetska veza između roditelja i njihove dece sa PAS dovodi
do toga da mnogi roditelji dece sa PAS imaju osobine PAS-a.

4. 4
CILJ
Cilj ovog istraživanja je proceniti kvalitet
i realizaciju obrazovnog procesa i
vaspitanja kod dece sa PAS.

5. 5
Hipoteze studije
1. Nastavnici i roditelji smatraju da nastavni planovi i
programi odgovaraju dečijim mogućnostima.
2. Nastavnici i roditelji misle da je postignuće i
obrazovanje deteta sa PAS uspešno.
3. Učitelji i roditelji veruju da su učenici sa PAS-om
uspešni u savladavanju nastavnih predmeta.
4. Učitelji i roditelji smatraju da se deca sa PAS-om mogu
uključiti u redovne časove.
5. Učitelji i roditelji misle da se deca sa PAS-om dobro
slažu sa vršnjacima.
6. Učitelji i roditelji veruju da vršnjaci iz škole dobro
prihvataju decu sa PAS-om.
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA (1)

6. 6
Uzorak
 Učesnici u ovom istraživanju su regrutovani iz redovnih
škola u regionu jugozapadne Makedonije.
 Ovo istraživanje je obuhvatilo 2 grupe ispitanika:
roditelje i nastavnike dece sa PAS.
 Dve grupe se sastoje od 31 ispitanika i dolaze iz tri
grada u jugozapadnom regionu Makedonije: Bitole,
Ohrida i Prilepa.
 Obuhvaćena su deca sa PAS iz 11 različitih osnovnih
škola.
 Istraživanje je sprovedeno popunjavanjem upitnika obe
grupe ispitanika, nastavnika i roditelja dece sa PAS. 6
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA (2)

7. 7
Instrumenti
 Ovo istraživanje je sprovedeno popunjavanjem 2 upitnika:
1. Upitnik za roditelje koji imaju dete sa PAS koje je
uključeno u redovnu školu. Ovaj upitnik se sastojao od 16
pitanja, od kojih su 2 bila demografskog tipa, 2 otvorena
pitanja koja zahtevaju opisni odgovor, a preostalih 12 je
zatvorenog tipa.
 2. Upitnik za nastavnike koji podučavaju decu sa PAS.
Ovaj upitnik se sastojao od 18 pitanja, od kojih su 2 bila
demografskog tipa, 6 je otvorenih pitanja, a ostalih 10 je
zatvorenog tipa.
7
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA (3)

8. 8
Statistička analiza podataka
 Podaci dobijeni ovim istraživanjem su obrađeni u SPSS
programu Windows 20.0.
 Razlika između dve grupe, učitelja i roditelja u pogledu
ovih aspekata testira se korišćenjem Hi kvadrat testa koji
upoređuje razlike u učestalosti datih kategorija odgovora
kod obe grupe ispitanika.
 Tamo gde nije bilo primereno upotrebiti Hi kvadrat test
(zbog prisustva polja sa frekvencijama manjim od 5),
korišćen je takozvani Yatesov korekcioni Hi kvadrat test.
 Statistički značajna razlika smatra se alfa nivoom
p < 0,05.
8
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA (4)

9. 9
f %
Bitola 15 48,4%
Ohrid 12 38,7%
Prilep 4 12,9%
Ukupno 31 100,0%
Tabela 1. Raspored ispitanika sprema gradovima
9
REZULTATI

10. 10
Slika 1. Pol ispitanika
10
71%
29%
Muški
Ženski

11. 11
Slika 2. Uzrast ispitanika

12. 12
Muzičko vaspitanje;
Likovno vaspitanje;
Matematika;
Rad na računarima;
Makedonski jezik;
Engleski jezik;
Koji predmeti se najviše dopadaju
učeniku?

13. 13
Tabela 2. Usklađenost nastavnog plana i programa sa
mogućnostima i sposobnostima deteta
Da Ne Ne
znam
Ukupno Yates
Hi
kvadrat
df p
Nastavnici 0 26 5 31
37.01 2 0.001
Roditelji 19 2 10 31
Ukupno 19 28 15 62
Hipoteza 1 je odbačena

14. 14
Tabela 3. Uspeh u radu i obrazovanju deteta sa PAS
Da Ne Ne
znam
Ukupno Yates Hi
kvadrat
df p
Nastavnici 16 5 0 31
0.485 2 0.785Roditelji 20 4 7 31
Ukupno 36 9 7 62
Hipoteza 2 se prihvata

15. 15
Tabela 4. Uspeh u nastavnim predmetima u odnosu na
potrebe deteta sa PAS
Da Ne Ne
znam
Ukupno Yates
Hi
kvadrat
df p
Nastavnici 16 5 0 31
3.548 2 0.182
Roditelji 11 8 2 31
Ukupno 27 13 2 62
Hipoteza 3 se prihvata

16. 16
Tabela 5. Inkluzija deteta u redovnim časovima
Da Ne Ne
znam
Ukupno Yates
Hi
kvadrat
df p
Nastavnici 0 26 5 31
29.145 2 0.001
Roditelji 13 4 14 31
Ukupno 13 30 19 62
Hipoteza 4 je odbačena

17. 17
Tabela 6. Da li se dete dobro slaže sa vršnjacima?
Hipoteza 5 je odbačena
Da Ne Ne
znam
Ukupno Yates
Hi
kvadrat
df p
Nastavnici 5 22 4 31
26.175 2 0.000
Roditelji 18 1 12 31
Ukupno 23 13 16 62

18. 1818
Tabela 7. Da li je dete dobro prihvaćeno od strane
vršnjaka?
Da Ne Ne
znam
Ukupno Yates
Hi
kvadra
t
df p
Nastavnici 18 9 4 31
5.875 2 0.053Roditelji 22 1 8 31
Ukupno 30 10 12 62
Hipoteza 6 se prihvata

19. 19
 Inkluzija dece sa autizmom je važna jer je obrazovanje i
socijalizacija ove dece bitno.
 Brojne studije su pokazale ohrabrujuće nalaze za neku decu
sa autizmom u nekim inkluzivnim učionicama.
 Studije predstavljaju bogat izvor mogućnosti intervencija i
verovatno je da se jedna ili više opcija mogu koristiti za
poboljšanje reakcija bilo kog deteta za koje je identifikovano
da mu treba sistematska/sistemska podrška.
Rezultati dobijeni anketom ukazuju na nedostatak znanja
mnogih nastavnika o PAS. Oni nisu dovoljno obučeni
metodama i tehnikama rada kod ove populacije koje uključuju
i podrazumevaju veliku specifičnost i strpljenje.
Zbog specifičnih problema i potreba koje imaju, potrebni su
posebni uslovi za rad i primena posebnih metoda u različitim
situacijama koje, nažalost, nemamo.
ZAKLJUČCI (1)

20. 20
 Materijali takođe zahtevaju određenu organizaciju prostora i
vremena. Takva organizacija je često onemogućena zbog
velikog broja dece u razredu.
Ovo dovodi do negativnih stavova o inkluziji učenika sa PAS-
om.
S druge strane, redovna nastava pruža odlične mogućnosti
za učenje dece s autizmom imitacijom druge dece i stvara
uslove za spontanu socijalizaciju, ukoliko za to postoje uslovi.
 Stručni tim pokazuje viši nivo znanja i pozitivan stav prema
inkluziji. Imali smo dobru saradnju sa nastavnicima tokom
istraživanja, što se nažalost ne može reći za roditelje ove
dece. Oni su dalje zatvoreni i boje se da odgovaraju na
pitanja, često su bili nespremni za saradnju i komunikaciju sa
istraživačkim timom.
ZAKLJUČCI (2)

21. 21
 Još uvek nemamo čvrstu osnovu za stvarnu inkluziju u
praksi. Nastavnici i stručni timovi u redovnim školama bi
trebalo da budu pokretačka snaga složenog procesa
"inkluzije".
 Izgradnja i ulaganje ove osnove je preduslov realnih šansi
da se izgradi sistem uspešnog uključivanja za svu decu sa
poteškoćama u razvoju, kao i za decu sa PAS.
 S obzirom na zahteve profesije i posebno obrazovnog
programa, a uz sve veću prevalenciju PAS-a, od presudnog je
značaja da profesionalci u oblasti obrazovanja povećaju svoje
znanje i razumevanje PAS-a kako bi lakše pružili podršku i
imali pristup resursima koji su potrebni za zadovoljavanje
različitih potreba svih učenika kojima je dijagnostikovan ovaj
poremećaj. 21
ZAKLJUČCI (3)

22. 22
 Sledeći koraci u poboljšanju inkluzije u Makedoniji mogu biti:
organizovanje obaveznih obuka koje bi držali specijalni
edukatori kako bi se ostatak stručnog tima (nastavnici,
psiholozi, itd.) upoznali sa karakteristikama specifičnih potreba
osoba sa PAS i rad sa njim.
Potrebno je da učitelji organizuju sastanke roditelja dece sa
nеurotipičnim razvojem i roditelja dece sa PAS sa ciljem
savetovanja i podizanja svesti o važnosti uključivanja dece sa
PAS.
 Dalji koraci su organizovanje radionica heterogenog sastava
za decu (deca sa nеurotipičnim razvojem i deca sa PAS) od
strane stručnog tima, na kojima će se raditi na poboljšanju
odnosa neslaganja između dece u komunikaciji i društvenoj
interakciji.
Vlada bi trebalo da poveća finansijska izdavanja koja bi bila
usmerena ka školama kako bi se deci sa autizmom obezbedio
bolji i specijalni nastavni materijali.
PREDLOZI (1)

23. 23
 Društvo treba da prilagodi prostor i uslove u kojima se
nastava odvija (uklanjanje fizičkih barijera, priprema posebnog
rasporeda aktivnosti, osmišljavanje specifičnih oblika
aktivnosti).
Specijalni edukatori, ali istovremeno i nastavnici kao deo
stručnog tima za realizaciju uspešne inkluzije, bi trebalo da
prate nove trendove u obrazovanju učestvovanjem na
konferencijama i razmenom informacija sa organizacijama
koje se bave decom sa autizmom.
 Potrebno je izraditi i priručnik - vodič koji će nastavnicima
omogućiti da se upoznaju sa osnovnim karakteristikama dece
sa PAS-om, savetima o tome kako pripremiti školu/odeljenje
za prihvatanje deteta sa PAS-om kao ravnopravnog člana
školske zajednice.
Nastavnici bi trebalo da imaju realističnu perspektivu o
realnim mogućnostima postignuća dece sa PAS-om i da sa
njima adekvatno rade kao deo tima za uspešno uključivanje.
PREDLOZI (2)

24. 11.10.19

25. 25
HVALA VAM NA PAŽNJI
Prof. Vladimir Trajkovski, MD, PhD
Phone: +389-2-3148-834
Fax: +389-2-3118-143
E-mail: vladotra@fzf.ukim.edu.mk
Web blog: http://vladotra68.blogspot.com
Facebook: Prof. dr Vladimir Trajkovski
Twitter: @vladotra
http://www.linkedin.com/profile/VladimirTrajkovski