Predavanje na doc. d-r Vladimir Trajkovski pod naslov: "Biomedicinska dijagnostika autizma" realizirano na srpski jazik na konferencija vo Belgrad vo noemvri 2005 godina.

1. Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij”
Filozofski fakultet
Institut za defektologija
BIOMEDICINSKA DIJAGNOSTIKA
AUTIZMA
Doc. d-r med. Vladimir Trajkovski
Beograd, Novembar, 2005

2. UVOD
Dijagnozaautizmabazirasenaklini~kim i laboratorijskim
nalazima.
Klini~ka procena uklju~uje evaluaciju komunikacije,
kognitivnosti i socijalnih iskustva.
Kao dijagnosti~ki instrumenti u upotrebi su psiholo{ki
testovi (IQ i adaptivne skale), upitnici za pona{anje deteta
i opservacione skale, testovi govora, audiolo{ka i druga
ispitivanjasluha.
Klasi~ni kriteriji i testovi koji se upotrebljavaju u
dijagnostici autizmasu: DSM-IV, ICD-10, ADI-R, CHAT,
ADOS, CARS, E2 upitnik i odre|ene defektolo{ko
dijagnosti~ketehnike.

3. UVOD
Biomedicinske testove treba uraditi nakon kompetentne klini~ke
dijagnostikesprovedeneod stranestru~njaka.
U ovu grupu testovaspadaju slede}i:
• biohemiskaanalizakrvi, uklju~uju}i tiroidnetestove,
• kompletnakrvnaslika,
• analizaurina,
• analizafecesa,
• serumski feritin i gvožđe,
• urinarnaanalizaaminokiselina,
• urinarnaanalizaorganskih kiselinazauro|enegre{kemetabolizma,
• skrining zafenilketonuriju,
• hromozomskecitogenetskeanalize(Fragilni X sindrom, Rett,
Lesch-Nychan),
• NMR, KT skenovi, ili rentgengrafija,
• EEG ,
• skrining zaLandau-Kleffner sindrom.

4. Klini~ki i laboratorijski nalazi kod
autizma
• Kongenitalno: uro|ene gre{ke metabolizma; prenatalna
susceptiblinost; razli~ita genetska predispozicija u
interakciji sasredinskim faktorima.
• Biohemiske karakteristike: poreme}en kapacitet
sulfoksidacije; multipli nutricijski deficiti.
• CNS: poreme}ena senzitivnost i abnormalno procesiranje
senzornih i ekspresivnih informacija; neurotransmiterski
poreme}aji, ponekad sa abnormalnim transmiterima
(egzorfinski peptidi).

5. Klini~ki i laboratorijski nalazi kod
autizma
• GIT: poreme}ena digestija, alteracije crevne flore,
netolerancija srema hrani, “leaky gut’, pove}ana
propustljivost lo{ e digeriranih delova hrane, peptida,
toksina i drugih antigenskih i metaboli~ki aktivnih
supstanci.
• Jetra: poreme}en kapacitet detoksifikacije, ~esto pra}en
niskim koncentracijamacisteina, taurinai glutationa.
• Imunolo{ki sistem: abnormalna hipersenzitivnost;
abnormalni B i T }elijski imunitet; proinflamatorni
citokini; disbalansautoantitela.

6. CILJRADA
Cilj rada je detaljnije prikazivanje nekih od ovih
biomedicinskih testova i skretanje pa`nje
stru~njaka na {to ve}u upotrebu ovih testova na
na{im Balkanskim prostorima u cilju preciznije
dijagnostikeautizma.

7. Analiza fecesa
Preko ove analize dobijamo informaciju za 2 funkcije u
tankom crevu: digestija i asimilacija hrane i balans
normalnih i patolo{kih mikroorganizma.
Dosta dece sa razvojnim problemima imaju istoriju
poreme}aja crevne funkcije (insuficientna ishrana,
opstipacija, dijareja, gasovi).

8. Analiza fecesa
Digestivna funkcija
Neki markeri otkrivaju da li feces sadr`i velike koli~ine
nerazgra|enih masti, digestivnih enzima, promeneu pH.
Abnormalne varijacije u pH fecesa naj~e{}e su
uzrokovane aktivnošću bakterija u crevima, ali mogu da
uka`u i naproblemesa`u~nom kesom ili `eludcem.
Marker pankreasne funkcije je sadr`aj himotripsina u
fecesu.
Himotripin jedigestivni enzim.
Himotripsin je indikator za potrebe davanja sekretina koji
se aplicira kada je himotripsin u niskim koncentarcijama
kod autisti~nih osoba.

9. Analiza fecesa
Metaboli~ka funkcija
Relativna koli~ina 3 masnih kiselina sa kratkim lancima (propionat,
acetat i butirat) izra`avaju aktivnost crevnih mikroorganizma.
Mikroorganizmi osloba|aju masne kiseline sa kratkim lancima preko
razgradnje hrane i relativne koli~ine ovih masnih kiselina pokazuju
dali jecrevnaflorau dobrom balansu.
Mikrobiologija
Rezultati mikrobiolo{kih analiza mogu pokazati da li postoji
normalna populacija saprofitnih mikroorganizma kao {to su: E.coli i
Lactobacillus ili da li ima razmno`avanja patolo{kih
mikroorganizma.

10. Analiza fecesa
Mikologija
Kad se pojavi pove}an broj gljivica u kulturi fecesa, mo`e se
zaklju~iti da u crevima postoji patolo{ka flora, koja mo`e osloba|ati
toksine ili prouzrokovati imunolo{ki odgovor. Candida albicans
je naj~e{} e prisutna gljiva u abnormalnim koli~inama u fecesu
nakon uzimanjaantibiotika.
Parazitologija
U grupu parazitapripadaju: Amoeba, Blastocystishominisi sve
vrstenematoda.
Preliminarne opservacije ukazuju da je frekvencija parazitarnih
infekcija ~e{}a kod dece sa razvojnim problemima upore|eno sa
normalnim decom.

11. Analiza fecesa
Kod autisti~nih osobanalazi se:
 Nenormalna pankreasna digestivna funkcija zbog deficitarnog
himotripsina.
 Malapsorbcijamasti sasteatorejom.
 Nebalansirane koli~ine masnih kiselina sa kratkim lanicma ukazuju
nabakterijsku disbiozu.
 Korisnebakterije~esto su u manjku (Lactobacillus, Bifidobacterium
i E coli).
 Prisustvo mogu}ih patogena: eksces Candide, Blastocystis,
Klebsiella, Bacillusspecies, Staphylococcusaureus, itd.
 Prisustvo dopunskih bakterija u nebalansiranim koli~inama:
Streptococcus, Staphylococcus, hemoliti~naE. coli, Enterobacter.

12. Procena alergije na hranu
Imunolo{ki sistem ima iste funkcije kao i CNS, a to su:
registracijai zapam}ivanjeokoline.
Razlikesu jedino u lokaciji tkanjai u skali percepcija.
Mozak prime}uje i zapam}uje veliki svet na{ih ose}aja, a
imunolo{ki sistem prime}uje i zapam}uje mali svet
antigenai molekula.
Deca sa problemima u percepciji i procesiranju na
kognitivnom nivou mogu imati paralelno probleme i na
imunolo{kom nivou.

13. Procena alergije na hranu
Alergijski test hrane mo`e biti kompletno negativan za mleko i
mle~ne produkte ili za `itarice koje sadr`e gluten, ali ova ista hrana
preko njenih egzorfina mo`e da prouzrokuje ozbiljne perceptivne
pote{ko}e.
Samo kompletno izbegavanje hrane ili kompletno korigovana
digestijamo`edaspre~i ulaz egzorfinskih peptida.
Testiranje za alergiju na hranu sa ima veliku va`nost u
dijagnosti~koj proceni kod osobasaautisti~nim spektrom.
Schadei sar. su na{li daosobekojereagiraju nakravljemleko imaju
zna~ajno smanjenu limfocitnu povr{insku ekspresiju na CD26
marker.
Ostali }elijski povr{inski markeri ekspresije CD25 i CD30 su
zna~ajno pove}ani.

14. Procena alergije na hranu
Preosetljivost prema hrani kod autizma i ADHD ne
predstavlja momentalnu hipersenzitivnu reakciju
respiratornog i intestinalniog odgovora, nego je to reakcija
koja se de{ava satima i danima nakon ekspozicije na
hranu.
Ovo ukazuje na to da je ovakva preosetljivost vi{e IgG
posredovana, nego IgE posredovana i zato testiranje treba
da uklju~i specifi~ne IgG alergene za hranu i specifi~ne
IgE inhalacionealergene.

15. Procena alergije na hranu
Alergijskim testiranjem imamo vi{ekratnu korist:
identifikacijom alergena eliminiramo {tetnu hranu i
inhalante, a sa eliminacijom alergije mo`e se pove}ati
apetit {to vodi do pobolj{anjasimptomatologije.
U svetu postoje laboratorije koje analiziraju alergijski
panel IgG testovazagluten, kazein, mleko, `itarice, je~am,
ra`, ovas, kukuruz, sir.
Drugi je panel IgE testova za Aspergillus fumigatus,
Candida albicans, Dermatophagoides farinae, Penicillium
notatum, ku}nu pra{inu, beli bor.

16. Crevni integritet i odre|ivanje
propustljivosti
Pove}ana propustljivost i malapsorbcija mogu biti rezultat
infekcije ili crevne disbioze, ili ekspozicije na supstance
kojeprouzrokuju inflamatorni odgovor.
U ovoj grupi spadaju toksi~ni ksenobiotici, kao {to su:
pesticidi i fungicidi, petrohemijskesupstancei rastvara~i.
Crevna inflamacija, prisustvo morbili virusa i crevna
limfoidna hiperplazija su stanja koje dovode do razvoja
sindromapropustljivih creva(“leaky” gut).
Dijagnosti~ki cilj je odrediti da li osoba ima adekvatnu
barijeru izme|u spoljne sredine i unutra{njosti prikazane
preko metabolizmai imunolo{kih procesa.

17. Crevni integritet i odre|ivanje
propustljivosti
Test za odre|ivanje propustljivosti creva bazira se na razli~itoj
apsorbciji dvainertna, nemetaboliziraju} a{e}era.
Manitol ima malu molekulsku masu, prolazi sasvim lako u krvotok i
izlu~ujesenapoljekroz bubrege.
Drugi {e}er je laktuloza, koji se normalno ne apsorbuje u krvotoku,
nego prolazi nepromenjen u fecesu.
Sakupljanje urina po ingestiji malih koli~ina ovih supstanci obezbe|
uje osnovu za jednostavni ra~un, {to pretstavlja meru za
propustljivost creva.
Nalazi zna~ajne propustljivosti vode ka tretmanu ~iji cilj je
pobolj{anje integriteta crevne mukoze i redukcija protoka {tetnih
supstanci kroz crevau krvotok.

18. Crevni integritet i odre|ivanje
propustljivosti
Nalazi kod autizma
U literaturi se nalaze repetiraju}i nalazi peptida iz hrane kod
autisti~nih individua.
Molekule sa ovakvim dimenzijama normalno ne prelaze crevnu
mukozu.
Koriste}i test dva {e}era D’Eufemia i sar. dokazali su pove}anu
propustljivost kod autisti~nih osoba.
Prema nalazima Wakefield-a i sar., koji su na{li histolo{ke i
imunolo{ke abnormalnosti u crevima, dolazi se do zaklju~ka da su
crevno limfoidna hiperplazija i propustljivost creva posledica MPR
vakcinacije.

19. Aminokiselinski status
Ispitivanjem aminokiselinskog statusa prema nivoima
esencijalnih aminokiselinanasuprot nivoanekih peptidasa
kratkim lancima, mo`eseuraditi procenadigestijehrane.
Kombinacija smanjenih nivoa esencijalnih a.k. i
pove}anih peptida iz hrane ukazuje na nekompletnu
digestivnu proteolizu ili poreme}enu digestiju.
Ovo mo`e da se dogodi kod gastri~ke disfunkcije, kao {to
je nedovoljna kiselost `eludca, ili kod nekih tipova
autizmazbog insuficijentnepankreasnefunkcije.

20. Aminokiselinski status
Drugi problem je poreme}ena apsorbcija hranljivih
materija, uklu~uju}i tu i a.k. kojesenemogu apsorbovati i
gubesekroz feces.
Malapsorbcija se doga|a kad je veoma nisko nivo treonina,
zajedno sa niskim nivoom drugih esencijalnih
aminokiselina, dok peptidi iz hranemogu biti u normalnim
granicama.
Treonin je esencijalna aminokiselina koja najsporije
prolazi kroz lumen tankog crevau portalni krvotok.

21. Aminokiselinski status
Nalazi kod autizma
Najmanje 2/3 autisti~ne dece imaju abnormalne a.k. koncentracije u
24 satnoj urini ili u krvnu plazmu.
U nekim slu~ajevima aminoacidopatije poklapaju se sa
poreme}ajima azotne detoksifikacije (hiperamoniemija), a
povremeno abnormalnosti su povezani sa toksi~nim ksenobioticima
ili ekscesom te{kih metala(generalizovanahiperaminoacidurija).
Crevna dizbioza nastala razrastavanjem odre|ene bakterijske flore
izgledadajeglavni uzrok zapove}ani amonijak.
Veliki deo poreme}aja a.k. statusa izgleda da ja povezan sa
poreme}ajem digestije i subnormalnim unosom ili diskretnim
poreme}ajem metabolizmametioninai cisteina.

22. Aminokiselinski status
Kod 5-ogodišnje dece ~e{}i je nalaz deficitarnog ili poreme}enog
metabolizmaa metionina. Ovo je dokazano povremenim nalazima
smanjenog metionina, smanjenog cisteina i cistina u urinu,
smanjenog cistationai vrlo ~esto smanjenog taurina.
Kod starijih osoba ovi nalazi su manje ~esti i ispitivanja a.k. mogu
pokazati ~e{}epove}ani cistein, nego njegov deficit.
^esto jetaurin smanjen u plazmi i pove}an u urinu.
Cistation kod starijeosobeječešćenormalan u pore|enju sadetskom
uzra{}u. Taurin je u visokim koncentracijama u urinu, kad je
aminokiselinabeta-alanin u ekscesivnim koncentracijama.
Beta-alanin dobija se iz dva peptida u hrani, a to su anserin i
karnozin. On se tako|e dobija nepravilnom bakterijskom
aktivnovno{}u u crevima.

23. Aminokiselinski status
Kod otprilike 1-og deteta od 200 do 400 autisti~ne dece
nalazi sehistidinurijai histidinemija.
Deca sa visokim histidinom u simptomatologiji imaju
usporeni ili odsutni razvitak govora, pojavu gluvo}e, MR,
ponekad retardaciju rasta i u malom broju slu~ajeva
ataksiju ili konvulzije.
Vrlo redak nalaz je hiperfenilalaninemija koja se
prime}uje kod 1-og deteta na nekoliko hiljada autisti~ne
dece.
Dosta dece sa fenilketonurijom bila su ijagnostikovana
kao autisti~na pre po~etka rutinskog skrininga kod
novoro|en~adi.

24. Analiza urinarnih peptida
Kazeomorfini i gluteomorfini su krucijalni, ali u isto
vremeoni sevrlo te{ko mogu izmeriti sasvim precizno.
Ovi egzorfini su molekuli koji se vezuju za }elije,
smanjuju ili stopiraju transfer informacija na nivou }elije i
remetepercepciju i imunulo{ki odgovor.
Egzorfinskepeptide, kao {to jebeta-kazeomorfin, jeotkrio
Dr Karl Reichelt sa svojim timom laboratorijskom
procedurom t.z.v high performant liquid chromatography.
Drugom procedurom merenja nazvanom RIA, tako|e se
mo`e potvrditi prisustvo egzorfinskih peptida, ali ovom
procedurom mogu sejaviti i la`no pozitivni rezultati.

25. Analiza organskih kiselina
Kod autisti~nih osoba povremeno se mogu zapaziti mala
do umerenapove}anjamle~nekiseline.
U uslovima insuficientne tkivne oksigenacije, glukoza se
metaboliše u formi mle~ne kiseline, a re|e u formi
piruvi~nekiseline.
Razlozi za ovo mogu biti izčloženost toksi~nim metalima
ili otrovima i enzimska insuficijentnost ili njihova
inhibicija.
Drugi mogu}i razlog kod autizmajeinsuficiencijacinka.
Enzim laktat dehidrogenaza koji transformi{e laktate u
piruvate je cink ovisni i ovaj enizm mo`e biti inhibiran
`ivom.

26. Analiza organskih kiselina
Merenja cinka kod velikog broja autisti~nih osoba
pokazala su subnormalne koncentracije. Deficit cinka
mo`edaprouzrokujeusporeno pretvaranjemle~nekiseline
u piruvi~nu kiselinu i usporeno iskoris~avanje piruvata, a
ovo dovodi do umerene mle~no kiselinske (laktatne)
acidemijei acidurije.
Detaljna analiza organskih kiselina u urinu je utvrdila
njihovo prisustvo poreklom od mikroorganizama koji su
sastavni deo normalne crevne flore ili su deo patolo{ke
flore.
Dr. William Shaw identifikovao je decu sa zna~ajnim
razvojnim problemima koja su imala ekskretirane velike
koli~ine organskih kiselina poreklom od
mikroorganizama.

27. Analiza organskih kiselina
Ove organske kiseline su poreklom od gljivica i bakterija, a
njihove koncentracije su bile smanjene u urinu kad su ove
osobeprimaleantigljivi~nu ili antibiotsku terapiju.
Zato se ovi metaboliti mogu upotrebiti u monitoriranju
antigljvi~neterapije.
Analiza organskih kiselina re|e identifikuje jasnu organsku
acidopatiju sagenetskim poreklom kod autizma.
^e{}e ovi testovi omogu}avaju dijagnosti~ko vo|enje kod
problema koje imaju osobe u }elijskoj energetskoj produkciji,
u mitohondrijskim procesima, za potrebe dodavanja cinka,
glutationa, vitamina), ili za odre|ivanje prisustva gljiva/funga
ili anaerobnih mikroorganizamakoji senemogu identifikovati
analizom fecesaili drugih mikrobiolo{kih tehnika.

28. Analiza sadr`aja masnih kiselina u }
eliji
Masne kiseline dobijamo hranom, a dosta njih izgra|uju na{a
tkiva.
Ovi molekuli imaju duga~ke lance ugljenih atoma sa
organskom kiselinskom grupom (karboksilnom grupom) na
jednom kraju.
Ovemasnekiselinemogu bitezasi}enei nezasi}ene.
Kod nezasi}enih masnih kiselina 2, 4, 6 ili vi{e ugljenih atoma
je povezano dvojnim vezama. Masne kiseline koje izgra|uju }
elijsku membranu su naj~e{}e nezasi}ene sa 18 do 24 ugljenih
atoma.
Ako sadr`e 20 ugljenih atoma, tada mogu biti procesirane u
organizmu u biolo{kim aktivnim entitetima nazvanim
eikozanoidi.

29. Analiza sadr`aja masnih kiselina u }
eliji
Eikozanoidi uklju~uju prostaglandine i tromboksan koji sa svoje
stranemogu biti inflamatorni i antiinflamatorni molekuli.
Najva`nije vrste membranskih masnih kiselina su omega-3 i omega-
6.
U omega-3 spadaju: alfa-linoleinska, eikozopentanoi~na,
dokozapentanoi~nai dokozaheksanoi~nakiselina.
U omega-6 spadaju: linoleinska, gama-linoleinska, dihomo-gama-
linoleinskai arahidonskakiselina.
Naj~es}i patolo{ki nalaz kod autizma je smanjen nivo omega-3
masnih kiselina, posebno dokozaheksanoi~nekiseline.
U merama korekcije se koriste omega-3 masne kiseline i vitamin A,
osobito u formi iz jetrei bakalara.

30. Analiza minerala
Hrana i voda koje konzumiramo sadr`e elemente vezane
zaproteinei ugljikohidrate.
Neki elementi su esencijalni za funkcije u organizmu kao
{to su: energetski metabolizam, acidobazna ravnote`a i
disanje.
Osim korisnih elemenata ~ovek konsumira i {tetne,
toksi~neelemente.
Ovi toksi~ni elementi mogu da zamene esencijalne
elemente, ~ime vr{e disregulaciju metabolizma ili
imunolo{kih funkcija, ili reme} te transportne funkcije,
kao {to je bubre`na filtracija krvi ili transport kiseonika u
krvi.

31. Analiza minerala
Kalcijum mo`e biti smanjen u urinu kod vi{e od 20% autisti~nih
osoba.
Nalaz smanjenog gvo`dja vidimo naj~e{}e kod osoba sa
gastrointestinalnim problemima, opstipacijom ili poreme}enim
apetitom. Ponekad se kod autisti~nih osoba mo`e na}i pove}ano
gvo`dje, verovatno zbog primarnehemohromatoze.
Magnezijum je drugi esencijalni element koji mo`e biti
neadekvatan kod autizma. Neka autisti~na deca su probirljiva u
ishrani i pitanje je da li se magnezijum uop{te nalazi u adekvatnim
koli~inamau njihovoj ishrani.
Iskori{}avanje magnezijuma zavisi od pravilne digestije i
potpomognuto je funkcioniranjem glutationa. Koncentracije Mg se
odre|uju u krvnoj plazmi, eritrocititima, kosu i urinu.

32. Analiza minerala
Cink ~esto puta mo`e biti prisutan u smanjenim
koncentracijama kod autizma. Cink je element u
tragovima, ali ipak spada u esencijalne elemente. On je
potreban zadigestiju peptida.
Cink senajboljeodre|ujeu eritrocitimai u kosi.
Drugi korisni elementi koji mogu povremeno biti smanjeni
kod autizmasu: molibden, selen, litijum i hrom.
Njihovakoncentracijaseodre|ujeu kosi i eritrocitima.
[tetni elementi koji se povremeno mogu na}i i nisu tipi~na
zaautizam su: pove}ano olovo, `iva, kadmijum i arsenik.

33. Analiza minerala
Testiranje statusa elemenata
Testiranje minerala mo`e biti te{ko, zato {to neki minerali, kao {to
je kalcijum, u nekim tkivima moge biti prisutni u veoma visokoj
koncentraciji, au drugim tkivimamo`ebiti saniskim vrednostima.
Toksi~ne materije ulaze veoma brzo u krvne }elije i u ostala
tkanja?.
Preko 90% olova ulazi u eritrocite u prva 24 sata nakon ekspozicije,
a ~ak 95% od organske `ive ulazi u eritrocite u kratkom
vremenskom periodu.
Pored ovadvaminerala, eritrociti vezuju kalcijum, srebro i talijum.

34. Analiza minerala
Kosa je drugo tkivo gde mogu da se ve`u elementi i ona
vi{e pokazuje istoriju ekspozicije nego aktuelnu
ekspoziciju.
Proteinska struktura kose sadr`i cistein (11%) i arginin
(14%) i ove strukture mogu vezati dosta toksi~nih
elemenata: arsen, antimon, kadmium, `ivu, olovo i talijum.
Mnogo esencijalnih elemenata vezuju se za kosu, tako da
je čine prikladnom za analizu mineralnih deficita ili
vi{kova.

35. ZAKLJU^AK
• Biomedicinske pretrage za dijagnostiku autizma su dosta
suptilni i skupi testovi;
• Za njihovo sprovodjenje potrebne su specijalizovane
laboratorije;
• Rezultati ovih testova mogu uputiti autisti~nu osobu na
biomedicinski treman, {to u SAD daje veoma pozitivne
rezultate.
• Neophodno je kreiranje regionalnog Balkanskog centra za
biomedicinsku dijagnostiku i tretman autizmai PDD.
• PremaDAN grupi “Autism istreatable”.
(vidi: www.Autism-RecoveredChildren.org)