Mat

PREDAVANJE 5

O bRtNA imOVNA
tAtJANA Lukic

Predavanja RAČUNOVODSTVO

TEMA: Izu č avanje Obr tne imovine
Cilj obrade teme: kako nastaje Obr tna imovina / i zašto se
knji ž i na levoj strani Bilansa stanja – Aktiva.

• Sadr ž aj predavanja:
-

Razlikujte osnovne pozicije obrtne imovine,
Zapamtite rezličite pojavne oblike Zaliha,
Saznate šta se sve podrazumeva pod pojmom Materijal,
Savladate osnovna knjiženja u vezi nabavke materijala,
Razgraničite evidenciju po stvarnim nabavnim, u odnosu na evidenciju po planskim nabavnim cenama
(PNC),
Razjasnite ulogu računa Odstupanje od PNC materijala,
Naučite pojmove i klasifikaciju Kratkoročnih potraživanja, Kratkoročnih finansijskih plasmana i
Likvidnih sredstava.


Obrtna imovina - nastavak

• Posle Stalne imovine, saglasno principu rastuće
likvidnosti, u Bilans stanja se unose pozicije Obrtne
imovine. To su svi delovi imovine koji su
namenjeni kratkoročnom poslovanju (do jedne
godine), kao i oni koji se potroše (“obrnu” –
prenesu svoju vrednost na proizvod ili uslugu)
tokom jednog poslovnog ciklusa.
• Obrtnu ili tekuću imovinu čine Zalihe
(materijal, nedovršeni i gotovi proizvodi,
roba); Kratkoročna potraživanja
(kupci i dr.); Kratkoročni finansijski plasmani
(dati kratkoročni zajmovi, ili kupljene
kratkoročne hartije od vrednosti), kao
i Likvidna sredstva (gotovina i gotovinski
ekvivalenti).

Obrtna imovina (sredstva) obuhvata delove
imovine
• koji nisu namenjeni da dugoročno ostanu u
poslovnpm procesu preduzeća, te zbog toga
ne mogu biti uključeni u osnovna sredstva.
• Prema principu rastuće likvidnosti, pozicije
obrtnih sredstava bile bi rasčlanjene na:
- Zalihe
- Kratkoročna potraživanja
- Kratkoročne finansijske plasmane
- Likvidna sredstva

Zalihe
Zalihe su sredstva:
1. Koje su kupljene radi prodaje – roba;
2. Koje se nalaze u procesu proizvodnje
namenjene prodaji – nedovršena proizvodnja
i gotovi proizvodi;
3. U obliku materijala koji se troši u toku
proizvodnje.


KRATKOTRAJNA IMOVINA O b R
t N A i m O V N A

ZALIHE

POTRAŽIVANJA

FINANCIJSKA
IMOVINA

NOVAC U BANCI
I BLAGAJNI

-materijal

- od kupaca

- depoziti

- žiro-račun

-sitan inventar

- od zaposlenih

- kaucije

- blagajna

-rezervni dijelovi

- od osigurava. društva

- kratkoročni krediti

- akreditivi

-proizvodnja

- od povezanih poduzeća

- čekovi

- tekući računi

-gotovi proizvodi

- od države

- mjenice

- devizni računi

-nedovršena proizvodnja

- prijelazni računi

-kupljena roba


Zalihe– su tekuće sredstvo:

-prodaju se ili utroše u toku jedne
-prodaju se ili utroše u toku jedne
kalendarske godine ili poslovnog ciklusa!
kalendarske godine ili poslovnog ciklusa!
TRGOVINSKA PREDUZEĆA
-sirovine i repromaterijal!
PROIZVODNA
-poluproizvodi (nedovršena proizvodnja)!
-gotovi proizvodi,
-robe,
-zemljište i nekretnine pribavljene radi dalje prodaje!

PREDUZEĆA

CK nedovršene proiz. i i GP ?
CK nedovršene proiz. GP ?
Ts+trs+top (indirektni
materijal+indirektni rad)

Kada se zalihe prodaju, njihov
knjigovodstveni iznos treba priznati
kao rashod u periodu u kojem je
priznat povezani prihod!


Prema principu rastuće likvidnosti
Elementi zaliha bi se grupisali
na sledeći način:
- Materijal
- Nedovršena proizvodnja
- Gotovi proizvodi
- Roba.


Materijal je sredstvokoje se troši u procesu proizvodnje.

U materijal spadaju:
- sirovine,
- osnovni i pomoćni proizvodni materijal,
- pogonski materijal,
- ambalaža,
- autogume,
- sitan inventar.
Osnovni materijal ulazi u gotov proizvod neposredno –
predstavlja njegov sastavni deo.
Pomoćni materijal ulazi takođe u sastav
gotovog proizvoda, ali je njegovo učešće sporedno.
Pogonski materijal (energetska goriva, motorna ulja itd.) ne
ulazi u sastav gotovih proizvoda, ali je neophodan za njihovu
proizvodnju.


nastavak
Nedovršeni proizvodi (poluproizvodi) predstavljaju zalihe koji
još nisu spremne za prodaju.
Gotovi proizvodi i roba će biti detaljnije razmatrani u narednim
vežbama, zbog potrebe da se prethodno objasne rashodi i
prihodi.
Osnovna razlika između proizvoda i robe je u tome što
Nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi nastaju
(proizvode se) u proizvodnom preduzeću. Dok se roba
kupuje od drugih preduzeća i (pre) prodaje.


Zalihe gotovih proizvoda imaju proizvodna preduzeća,
a zalihe robe uglavnom ona preduzeća koja se bave
trgovinom.

• Drvo u fabrici nameštaja je osnovni materijal, dok su ekseri i
lepak pomoćni materijal ...
• Zato dolazimo do toga da isključivo od vrste proizvodnje i
delatnosti zavisi da li će neki materijal biti klasifikovan kao
osnovni ili pomoćni.
• Sitan inventar (na primer: radna odela, toneri za štampače
itd.) bi mogao spadati i u osnovna sredstva.
• Kada je vek trajanja kraći od godine dana i kada je
pojedinačna nabavna vrednost ispod određenog minimuma,
bilansira se kao obrtno sredstvo.


MRS 2 - Zalihe

-drže se za prodaju u
uobičajenom toku
poslovanja

-u obliku materijala koji
se troši u procesu proiz.
ili prilikom pružanja
usluga

- koja su u prosecu
proizvodnje

-sirovine (nafra, rude...)
-materijal:
-osnovni;


-pomoćni;
-gorivo;
-mazivo...

Izbori koji stoje menadžmentu preduzeća na raspolaganju
kod računovodstvenog evidentiranja zaliha

primena načela sučeljavanja
NA
NV robe raspoložive za prodaju
ODREĐUJE
NV prodate robe!

Krajnje zalihe!

Utvrđivanje nivoa zaliha!
Ko=
NV prodate robe/prosečne zalihe!

Koliko se puta prosečne
zalihe prodaju u toku jednog
računovodstvenog perioda!

Vo=
Broj dana u godini/Ko!

Koliko je dana potrebno da se
zalihe prodaju u toku jednog
računovodstvenog perioda!


Knjigovodstvena evidencija
materijala
-finansijsko knjigovodstvo;

-materijalno knjigovodstvo;
-magacinsko knjigovodstvo

obuhvatanje nabavke materijala po
stvarnoj nabavnoj vrenosti

N-R

• napomena!
• napomena!

•• prijemnica: dokument koji izdaje magacioner
prijemnica: dokument koji izdaje magacioner
kada primi materijal na zalihe!
kada primi materijal na zalihe!
•• Faktura: dokument koji označava kupčevu
Faktura: dokument koji označava kupčevu
Pojedinačna kalkulacija
obavezu prema dobavljaču!
obavezu prema dobavljaču!

(ZTN/kg=ZTN/Q)
(ZTN/kg=ZTN/FV*FC)

-Fv+pripadajući ZTN=NV
pojedinine vrste materijala

Zbirna kalkulacija

-Fv+ZTN=NV

Materijal na putu!
Stigla faktura bez premnice!

Nabavka robe
N-R

Obuhvatanje nabavke
po NV

FV+ZTN=NV

Obuhvatanje nabavke
po PC

-Fc+ZTN=NC
+razlika u ceni=PC

Razlika u ceni ((korektivnirn)
Razlika u ceni korektivni rn)
-Slobodno obračunata razlika uu ceni;
-Slobodno obračunata razlika ceni;
-Marža;
-Marža;
-Rabat!
-Rabat!

Obračun i knjiženje troškova materijala
obračunatih po SNV
Tm=Um*cnm
N-R-P

Metod stalnog
inventara

Po partijama
(nabavkama)

-trebovanje: dokument za
-trebovanje: dokument za

magacina u
izdavanje materijal iziz magacina u
izdavanje materijal
proizvodnju
proizvodnju

Metod umetnutog
inventara

Po vrstama

Metod prosečne cene


FIFO

Nabavna vrednost realizovane robe
(redovan rashod)

Pokriće troškova poslovanja i i
Pokriće troškova poslovanja
nabavku robe!
ulaganja u u nabavku robe!
ulaganja

N-R-N1

Obračun i knjiženje NVRR
evidentirane po NV

Po partijama (nabavkama)

Metod prosečne cene

Po vrstama

Obračun i knjiženje NVRR
evidentirane po PC

Prodaja celokupne
zalihe

FIFO

Prodaja cena zaliha
Srazmerni deo
razlike u ceni

X=

vrednost PRODATE ROBE PO PC*SALDO RN RAZLIKA U CENI/
vrednost ZALIHA ROBE PO PC

vrednost robe po PC
-X
=NVRR


USLOVI PRODAJE
Navode se u fakturi/računu te
predstavljaju sastavni deo
prodajnog ugovora

Kod plaćanja
‘’n/30’’

Popust
‘’2/10’’

klauzule

FOB-mesto opreme

FOB-odredište

-prenos vlasništva
NA MESTU POREKLA ROBE
-ko plaća TT?
KUPAC

-prenos vlasništva
NA MESTU ODREDIŠTU
-ko plaća TT?
PRODAVAC


VREDNOVANJE ZALIHA
VREDNOVANJE ZALIHA
NV zaliha-obuhvata sve troškove nabavki
troškove konverzije i ostale troškove,
dovođenja zaliha na trenutnu lokaciju
i stanje!

NV ZALIHA!
1. Fv-kupovni diskonti;
2. Tt + troškovi tranzitnog osiguranja;
3. Važeći porezi i takse.

ROBA NA PUTU
-ispitati status robe!
-franko-magacin dobavljača!
-franko-magacin kupca!
ROBA NA SKLADIŠTU koja
nije uključena u zalihe
-prodata roba;
-roba na konsignaciju;

Metod prosečne
cene!

Po NV!
LIFO!

Metod specifične
identifikacije!

-nepraktično i teško pratiti
nabavku pojedinih stavki!

FIFO!

NABAVKA MATERIJALA – može se voditi po stvarnim ili
planskim vrednostima.

1. Obračun nabavke materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti
Stvarnu nabavnu vrednost (SNV) materijala čini (kao kod osnovnih
sredstava, fakturna vrednost (FV) i zavisni troškovi nabavke (ZNTutovar, prevoz,istovar itd.)
Primer: Po fakturindobavljača nabavljeno je 100 kg materijala po ceni od 10
€/kg. Na ime troškova prevoza primljena je faktura na 50 €. FV (100 kg x
10 €) + zavisni troškovi nabavke (50 €) = nabavna vrednost (1.050 €)


1)

D Materijal
1.050
P Dobavljači
1.050
- za primljen materijal po fakturi br.-

• Kada se nabavlja različita vrsta materijala odjednom (“u
jednoj turi”), javiće se zajednički zavisni troškovi nabavke (na
primer: prevoz, utovat...)
• U tom slučaju, obračun pojedinačnih nabavnih vrednosti
materijala će se vršiti alokacijom (raspodelom) ZTN putem
određenih ključeva. Što se može izvršiti prema
količini (brojem komada), masi (brojem kilograma), vrednosti
(fakturnoj ceni i slično)


Primer: Preduzeće je nabavilo 9.000 kg materijal A po ceni
od 5 €/kg, 2.000 kg materijala B po ceni od 50 €/kg, i 5.000
kg materijala C po ceni od 10 €/kg. Troškovi po fakturi
iznose 10.000 €. Obračun pojedinačne nabavne vrednosti
materijala A,B i C i proknjižiti zbirnu vrednost. Podela ZTN
se vrši srazmerno masi (kg) nabavljenih materijala.
•

Ukupna masa nabavljenog materijala iznosi 16.000 kg
(9.000+2.000+5.000).

•
•
•

ZTN A=(9000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 5.625
ZTN B= (2000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 1.250
ZTN C=(5000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 3.125


mater.

mera

količina

cena/kg

FV

ZTN

SNV

A

k

g

9.000

5

45.000

5.625

50.625

B

kg

2.000

50

100.000

1.250

101.250

c

kg

5.000

10

50.000

3.125

53.125

195.000

10.000

205.000

Ukupno

Materijal
1) 205.000

Dobavljači
1)


205.000

2. Obračun nabavke materijala po planskoj nabavnoj vrednosti

• Preduzeća ne moraju uvek obračunavati nabavku materijala po
stvarnoj nabavnoj vrednosti. Da bi se ubrzala knjiženja nabavke i
trošenja materijala, kao i za potrebe upoređivanja (kontrole)
stvarnih sa planskim veličinama, preduzeće može da koristi
plansku faktumu cenu i planske zavisne troškove nabavke.
• Prilikom prijema materijala, knjiženje će biti vršeno po planskoj
nabavnoj vrednosti (PNV), dok će se pozitivna ili negativna
odstupanja planske (PNV) od stvarne nabavne vrednosti
materijala (SNV) knjižiti preko računa Odstupanja od planskih
nabavnih cena materijala.


nastavak
• Ukoliko je materijal plaćen više nego što je
planirano, javiće se negativno
odstupanje, koje se knjiži na levoj strani
računa Odstupanje od PNC materijala.
• U suprotnom, kada je materijal
manje plaćen nego što je
planirano, javiće se pozitivno
odstupanje, koje se knjiži na
potražnoj strani računa
Odstupanje od PNC materijala.

Materijal

Odstupanja od P

NC materijala

Negativno

Pozitivno

SNV>PNV

PNV>SNV

PNV

Primer: U magacin je primljen materijal po planskoj vrednosti od
25.000$. Faktura dobavljača za materijal glasi na 23.000 dolara, a za
prevoz 500$. Obaveze prema dobavljačima su plaćene preko
blagajne.1
Odstupanje od PNC
materijala
Materijal
1)
1) 25.000
1.500


S

Žiro račaun
la) 23.500

Dobavljači
la) 23.500 1) 23.500

U ovom primeru PNV iznosi 25.000$, ali je stvarno plaćeno
(SNV) samo 23.500 $, što je sa aspekta preduzeća koje je
kupilo materijal pozitivno odstupanje, jer je uštedelo 1.500$
od onog što je planiralo da plati. Pošto je pozitivno,
odstupanje se knjiži na desnoj strani. Iz ovoga
možemo da zaključimo da je račun Odstupanje
od PNC materijala korektivan račun Materijala,
koji ga svodi na SNV (25.000$ -1500$ = 23.500$).
Prilikom sastavljanja bilansa stanja u glavnoj
koloni se uvek upisuje stvarna nabavna vrednost,
a u pomoćnoj planska nabavna vrednost od koje
se oduzimaju ili sabiraju odstupanja.

Aktiva
Red.
Broj
......
4.
5.

Pomoćna
kolona

..........................
Materijal
Odstupanje od PNC materijala

Glavna
kolona

........

Opis

........

25.000
- 1.500

23.500

6

Ukoliko bi preduzeće htelo da se „vrati" na sistem obračuna po stvarnim
vrednostima, račun Odstupanja bi se zatvorio knjiženjem
salda na suprotnu stranu i taj iznos bi se preneo na račun
Materijal, čime bi se njegov saldo povećao (ukoliko je
odstupanje bilo negativno) ili smanjio (PNV>SNV).
Polazeći od istog primera, knjiženje bi se obavilo na
sledeći način.
Odstupanja od PNC materijala

Materijal
S 25.000

1) 1.500

1)

1.500

S


1.500

5.1.3. Popusti od dobavljača materijala

Dobavljači (prodavci) materijala često imaju običaj da
određenim kupcima odobre popust, u cilju povećanja
prodaje ili obezbeđenja dugoročnije saradnje. Ovom prilikom
razmotrićemo dve vrste popusta: popuste koji su poznati u
trenutku prijema materijala i popuste koji se odobravaju
naknadno.
Popusti od dobavljača koji su poznati u trenutku prijema
materijala ili robe smanjuju njihovu fakturnu vrednost, a time
i nabavnu.
Popusti od dobavljača materijala koji se odobre naknadno,
smanjiće saldo na računu Troškovi materijala (Primer 1.),
ukoliko se materijal vodi po stvarnoj nabavnoj vrednosti, ili
će se knjižiti na računu Odstupanja od planske nabavne
cene (Primer 2.), kada se materijal vodi po planskoj
nabavnoj vrednosti. Za iznos popusta smanjiće se obaveza
prema dobavljaču.

Primer 1. Evidencija po SNV materijala
Stanje na relevantnim računima iznosi:
– Dobavljači 100 000 din., Troškovi
materijala 50 000 din.,
– Materijal 110.000 din.
• 1. Dobavljač kome dugujemo 100 000
din. nas obaveštava
• pismom daje naknadno odobrio popust
u iznosu od 10 000 din.


Dobavljači
1) 10.000

S 100.000

Troškovimaterijala
S 50.000 1) 10.000

Materijal
S 110.000

Primer 2. Evidencija po PNV materijala
Stanje na relevantnim računima iznosi: Dobavljači 200.000
din., Odstupanje (negativno) od PNC materijala 17.000
din., Materijal 90.000 din, TroŠkovi materijala 50.000 din.
1. Dobavljač materijala kome dugujemo 200.000 din. Nas
obaveštava pismom da je naknadno odobrio sezonski
rabat u iznosu od 15. 000 din.


Dobavljači
1) 15.000

Troškovi
S 200.000

materijala

S 50.000

Materijal

Odstupanja od

PNC
materijala

S 90.000

S 17.000

1) 15.000

5.1.4. Nefakturisani materijal i materijal na putu

U svakodnevnom poslovanju preduzeća se
dešava da stigne naručeni materijal bez fakture
(koja kasni). Pristigli materijal će se knjižiti preko
računa Materijal, a potraživaće račun Dobavljači
za nefakturisani materijal (kada faktura stigne taj
račun se „zatvara", a potraživaće račun
Dobavljači).

Primer:

1. Primljeno je materijala po planskoj vrednosti od 25.000$. Faktura
nije stigla.
2. Primljene su fakture na iznos od 25.000$ (za materijal) i 1.500$ na
ime ZTN.
Odstupanja od 1 3NC materijala

Materijal
1) 25.000

2) 1.500

Dobavljači za
nefakturisani
materijal
2) 25.000 1) 25.000

Dobavljači
2) 26.500


Primer:
1. Primljena je faktura u iznosu od 25.000$. Materijal još nije stigao.
2. Materijal je stigao sa puta, ali je uništeno 10% (2.500). Planska vrednost
primljenog materijala iznosi 23.000. Šteta je pokrivena osiguranjem.

Materija 1 na putu
1) 25.000
2) 25.000

Materija]
2) 23.000

Odstupanje od

Dobavljači
1) 25.000

Potraživanja od
osiguravajućeg društva
2) 2.500

PNC materijala
2) 500

Stvarna nabavna vrednost primljenog materijala je 22.500$
(25.000$ - 2500$ štete).
Planska nabavna vrednost primljenog materijala je 23.000,
tako da će se javiti pozitivno odstupanje u iznosu od 500$.


Ovaj deo samo za pregledati
• tj. prouciti - nije obaveza studenta, sem onog
dela koji prati vasu knjigu:
• Dr VLADIMIR Zakic I Dr Slavisa Djukanovic:
Finansijsko racunovodstvo

ZALIHE - po Kontnom okviru
STRUKTURA KLASE 1 – ZALIHE:
10 – Materijal
11 – Nedovršena proizvodnja
12 – Gotovi proizvodi
13 – Roba
14 – Dati avansi za zalihe
Materijal je stvar koja se u procesu proizvodnje
troši kao predmet rada, odnosno iz koje se pomoću
sredstava za proizvodnju i živog rada proizvode
gotovi proizvodi.
Šta sve čini računovodstvenu kategoriju koju nazivamo
‘’materijalom’’?
U čemu je osnovna razlika između materijala i robe?

Moguća struktura
konta 100 – Materijal

• U okviru sintetičkog računa 100 – Materijal, preduzeće će otvoriti
onoliko analitičkih računa koliko ima različitih vrsta ‘’materijala’’,
npr.:
–
–
–
–
–
–
–

1001 – Materijal u skladištu, odnosno na zalihama
1002 – Gorivo i mazivo u skladišptu
1003 – Sitan alat i inventar na zalihama
1004 – Zalihe ambalaže
1005 – Autogume na zalihama
1006 – Zalihe korisnih otpadaka
1007 – Zalihe HTZ opreme, itd.

• Treba zapamtiti da će se vrednost bilo koje od navedenih zaliha, pre
ili kasnije, preneti na troškove (klasa 5 – Rashodi). Osnovno pravilo u
vezi s tim je da se troškovi trebaju priznati onda kad dođe do
stvarnog utroška zaliha.

KLASA 0 ILI KLASA 1?
• Ponekad postoji dilema da li je neka sredstva pravilnije klasifikovati kao stalna
ili kao tekuća. Ta dilema se javlja upravo kod sredstava poput auto guma,
ambalaže, alata, inventara i sl.
• Prilikom izbora pravilnog računovodstvenog pristupa treba se rukovoditi
osnovnim principom za klasifikaciju pozicija aktive (imovine) iz MRS 1 –
Priprema i prezentacija finansijskih izvještaja, poznatim pod nazivom ’’teku će
– stalno’’. Prema tom principu, sredstvo je tekuće ako će se
utrošiti u toku jednog obračunskog perioda, u protivnom se
radi o sredstvu koje ima obeležja stalnog. Osim ovog principa
u razmatranje je moguće uključiti i princip značajnosti.
Tako se, npr., alat male vrednosti, iako može trajati više godina,
obavezno ne mora tretirati kao stalno sredstvo.
• Alternativa kontu 100, u okviru klase 0 je konto 024 – Alat i inventar.

KNJIGOVODSTVENA
EVIDENCIJA O MATERIJALU
•
•
•
•
•
•

U finansijskom knjigovodstvu:
Sintetička evidencija po vrednosti
Analitička evidencija po vrsti i vrednosti
U materijalnom knjigovodstvu:
Analitička evidencija po vrsti, količini i vrednosti
Mogući izgled kartice materijalnog knjigovodstva za materijal
’’A’’
Ulaz

•
•

Izlaz

Stanje

Cena

Duguje

Potražuje

U okviru magacinske – skladišne evidencije:
Promene na zalihama materijala iskazuju
naturalnim pokazateljima, dakle
radi se o evidenciji po vrsti i količini.

Saldo

se samo u

NABAVKA MATERIJALA
•

Primer (nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti):
Prema prijemnici materijala br.13 i fakturi dobavljača br. 55 preduzeće ’’Bajina
klas’’ je zaprimilo:
• 10.000 kg brašna po ceni od 0,50 din./kg
• 10.000 kg šećera po ceni od 1,00 din./kg
• Troškovi prevoza materijala iznose 1.000,00 din.. Troškovi pretovara i istovara
iznose 500,00 din.. Materijal je uskladišten po stvarnim nabavnim cenama.
Raspored zavisnih troškova nabavke izvršen je srazmjerno vrednosti.
•
•
•
•

Nabavna cena brašna = 0,50 + 0,033 + 0,017 = 0,55
Nabavna vrednost brašna = 5.000,00 + 333,33 + 166,67
= 5.500,00
Nabavna cena šećera = 1,00 + 0,067 + 0,033 = 1,10
Nabavna vrednost šećera = 10.000,00 + 666,67 + 333,33
= 11.000,00


KNJIŽENJE U DNEVNIKU

1

2

3

Datum

RB

IZNОS
ОPIS

Poziv

Duguje

Nabavka materijala
Obaveza prema dobav.u zemlji
-za fakturnu vrednost-

1000
4320

15.000,00

Nabavka materijala
-za zavisne troškove nabavke-

1000
4320

1.500,00

Materijal u skladištu
Nabavka materijala
-za uskladištenje materijala po
stvarnim nabavnim cenama-

1001
1000

Potražuje

16.500,00


15.000,00

1.500,00

16.500,00

PLANSKE NABAVNE CENE

• RAZLOGE ZA UVOĐENjE PLANSKIH NABAVNIH CENA U
KNjIGOVODSTVO TREBA TRAŽITI U:

• omogućavanju da se kvalitetno vrši kontrola nabavne službe u
preduzeću, te
• potrebe da se ubrza knjiženje nabavke i utroška materijala.
• Kontrola nabavne službe vrši se upoređivanjem planskih i stvarnih
cena nabavke.
• Ubrzavanje procesa knjiženja rezultat je
eliminisanja
potrebe da se čeka na
dokumentaciju na osnovu koje se
utvrđuje
stvarna nabavna cena.
• Naravno, planske nabavne cene se moraju
svesti na
stvarne što se vrši korekcijom na
računu pod nazivom:
Odstupanje (stvarnih) od planskih nabavnih
cena.

PRIMER
• Ako se pretpostavi da je planska nabavna cena za 1 kg brašna
0,60 din. a za 1 kg šećera 1,20 din., planska vrednost zaliha je:
• brašno: 10.000 kg x 0,60 = 6.000,00
• šećer: 10.000 kg x 1,20 = 12.000,00.
• Odstupanje planske od stvarne nabavne vrednosti je pozitivno i
iznosi 1.500,00 (18.000,00 – 16.500,00).
• Odstupanje, naravno, može biti i negativno, ako
je planska nabavna vrednost materijala
veća
od stvarne nabavne vrednosti.
• Pozitivno odstupanje se knjiži na potražnoj, a negativno na
dugovnoj strani računa 1009 – Odstupanje od planske nabavne
cene.
Ovaj račun pripada grupi korektivnih računa.


KNJIŽENJE

1

2

3

Datum

RB

IZNОS
ОPIS

Poziv

Duguje

Nabavka materijala

1000
4320

15.000,00

Nabavka materijala

1000
4320

1.500,00

Nabavka materijala
Odstupanje od nabavne cene
-za uskladištenje materijala po
planskim nabavnim cenama-

1001
1000
1009

Potražuje

18.000,00


15.000,00

1.500,00

16.500,00
1.500,00

NEGATIVNO ODSTUPANJE
Npr., planska cena brašna = 0,50 а šećera 1,00

1

2

3

Datum

RB

IZNОS
ОPIS

Poziv

Duguje

Nabavka materijala

1000
4320

15.000,00

Nabavka materijala

1000
4320

1.500,00

Nabavka materijala
-za uskladištenje materijalapo
planskim nabavnim cenama-

1001
1009
1000

Potražuje

15.000,00
1.500,00


15.000,00

1.500,00

16.500,00

TRETMAN ’’ULAZNOG’’ PDV-a
• Ulazni ili akontacioni PDV (porez na dodatu vrednost) predstavlja porez
kojeg je obračunao i na svojoj fakturi iskazao dobavljač (u ovom slučaju za
materijal) ili nadležni carinski organ, ukoliko je reč o uvozu (materijala).

•

Prilikom izrade kalkulacije, bilo stvarne, bilo planske nabavne cene materijala,
ulazni PDV se ne uključuje u tu cenu.

•

Opšte pravilo u sistemu PDV-a je da se ulazni –
akontacioni
porez kojeg preduzeća – kupci imaju
pravo odbiti od izlaznog poreza
kojeg ona
zaračunavaju svojim kupcima, knjiži na
posebnim
računima koji pripadaju aktivi bilansa stanja.

•

Navedeni računi pripadaju posebnoj grupi računa,
aktivnim vremenskim razgraničenjima (AVR),
naknadno biti više govora.


tzv.
o kojim će

NABAVKA AKO SE ORGANIZUJE POGONSKO
RAČUNOVODSTVO

• Ako preduzeće organizuje pogonsko (upravljačko) računovod stvo
(klasa 9 – Obračun troškova i učinaka), promene na zalihama
materijala može, iako ne mora, evidentirati, osim u glavnoj knjizi
finansijskog, i u glavnoj knjizi pogonskog, odnosno upravljačkog
računovodstva.
• Osnovna pravila, ako se organizuju obe glavne knjige su:
• u obe glavne knjige se uspostavlja zatvoren sistem knjiženja, obe
glavne knjige obuhvataju konta
pomoću kojih se uspostavlja
međusobna veza,
• na kontu 100 – Materijal, evidentiraju se
početno stanje
zaliha materijala i promene
krajnjih u odnosu na početne
zalihe,
• nabavke i utrošak materijala knjiže se preko
konta 510 –
Nabavka materijala ’’vezivna konta’’
u okviru klase 9 su: 900 –
Račun za preuzimanje početnih zaliha i 901 – Račun za
preuzimanje
nabavke materijala i robe.

Nabavka materijala
u sistemu PDV-а

• Primer:
• Preduzeće ’’ABC’’ je nabavilo materijal čija je fakturna vrednost
10.000,00. Dobavljač je na svojoj fakturi obračunao 1.700,00 din.
PDV-a. Materijal je uskladišten po planskoj vrednosti od
11.000,00. Knjižiti nabavku bez upotrebe računa Nabavka
materijala.

1

Datum

RB

IZNОS

ОPIS
Akontacioni PDV
Obaveze prema dobavljačima
-za uskladištenje materijalaпо
planskoj nabavnoj ceni-

Poziv
1001
2820
4320
1009


Duguje

Potražuje

11.000,00
1.700,00
11.700,00
1.000,00

Primer sa slajda br.12

1

2

Datum

RB

IZNОS
ОPIS

Poziv

Duguje

Nabavka materijala
Akontacioni PDV
-za evidentiranje nabavke
materijala u finansijskom
računovodstvu

5100
2820
4320

10.000,00
1.700,00

Račun za preuzimanje nabavke
-za uskladištenje materijalaпо
planskoj nabavnoj ceni-

9100
9010
9109

Potražuje

11.000,00


11.700,00

10.000,00
1.000,00

SPECIFIČNI SLUČAJEVI U VEZI SA NABAVKOM
MATERIJALA
1.

NEFAKTURISANI MATRIJAL

2.

MATERIJAL NA PUTU

Radi se o slučajevima kod je materijal kupljen i zaprimljen u skladište, a
dobavlja č za materijal još nije ispostavio svoju fakturu . U ovim
slučajevima bi se prilikom knjiženja nabavke, umesto konta 4320, koristio
konto 4321 – Obaveze za nefakturisane nabavke (treba uočiti da i jedan i
drugi pripadaju istom sintetičkom računu);
Obrnut slučaj: faktura dobavljača primljena a materijal još
nije stigao. Nabavka bi se knjižila uz
pomoć analitičkog računa čiji je naziv:
materijal na putu a koji pripada sintetičkom
kontu 100 – Materijal.

3.

MATERIJAL U OBRADI I DORADI

Evidencija o materijalu koji se nalazi u obradi i
doradi uspostavlja se na nivou posebnih analitičkih
računa u okviru sintetčkog konta 100 – Materijal.


MATERIJAL
Nabavna vrednost =
Fakturna vrednost
+ zavisni troškovi nabavke
Visina ZTN zavisi od mesta isporuke.


Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke
materijala
• Stvarna nabavna vrednost
• Planska nabavna vrednost
• Kombinovana nabavna vrednost


Stvarna nabavna vrednost
Stvarna nabavna vrednost materijala =
stvarna fakturna vrednost
+ stvarni zavisni troškovi nabavke.


Kombinovana nabavna vrednost
Kombinovana nabavna vrednost
materijala = stvarna fakturna vrednost
+ planirani zavisni troškovi nabavke


Planska nabavna vrednost
Planska nabavna vrednost = planska
fakturna vrednost + planirani zavisni
troškovi nabavke


Knjigovodstveno obuhvatanje:
• Nefakturisanog materijala
• Materijala na putu
• Materijala na obradi i doradi


ZALIHA I PRODAJA ROBE
• ZALIHA I PRODAJA ROBE


ROBA
Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe:
• Po nabavnoj vrednosti
• Po prodajnoj vrednosti.


Nabavka robe po nabavnoj vrednosti
FV + ZTN = NV
Nabavka robe po nabavnoj vrednosti
obuhvata se najčešće u trgovinskim
preduzećima koja se bave prodajom na
veliko i magacinima robe trgovinskih
preduzeća na malo.

Primer:
• Vlasnik inokosnog preduzeća je 10.03.
uplatio osnivački ulog od 10.000 din. na žiro
račun preduzeća.
D 241- Žiro račun
10.000
P 310 - Inokosni
kapital
10.000
za uplatu osnivačkog uloga
• Komentar: ekonomska promena koja
dovodi do istovremenog povećanja aktive i
pasive

ZALIHE
STRUKTURA KLASE 1 – ZALIHE:
10 – Materijal
11 – Nedovršena proizvodnja
12 – Gotovi proizvodi
13 – Roba
14 – Dati avansi za zalihe
Roba je stvar koja se nabavlja s ciljem
da se proda radi dalje prodaje, prerade
ili za krajnju potrošnju.
Šta sve može obuhvatiti računovodstvena
kategorija koju nazivamo ‘’robom’’?
U čemu je osnovna razlika između robe i
gotovih proizvoda?

Moguća struktura konta 130 – Roba
• U okviru sintetičkog računa 130 – Roba, trgovačko preduzeće
može otvoriti sledeće analitičke račune:
• 1300 – Nabavka robe
• 1301 – Roba u skladištu
• 1302 – Roba u stovarištu
• 1303 – Roba u prodavnici
• 1304 – Roba u tranzitu i reeksportu
• 1305 – Roba u obradi, doradi i manipulaciji
• 1306 – Roba na putu i sl.


nastavak
• Treba zapamtiti da će sve vrednost bilo koje
od navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti
na troškove (klasa 5 – Rashodi).
• Osnovno pravilo u vezi s tim je da se troškovi
trebaju priznati onda kad dođe do prodaje
robe ili kad se utvrdi manjak na zalihama,
kad se roba otpisuje zbog oštećenja,
kala, rastura, kvara, loma itd.

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA О ROBI
•
•
•
•
•

U finansijskom knjigovodstvu:
Sintetička evidencija po vrednosti
Analitička evidencija po vrsti i vrednosti
U materijalnom knjigovodstvu:
Analitička evidencija po vrsti, količini i vrednosti

Mogući izgled kartice robnog knjigovodstva

Ulaz

•
•

Izlaz

Stanje

Cena

Duguje

Potražuje

Saldo

U okviru magacinske – skladišne evidencije:
Promene na zalihama robe iskazuju se samo u
naturalnim
pokazateljima, dakle radi se o
evidenciji po vrsti i količini.

NABAVKA ROBA
•
•
•
•
•

Primer (nabavka robe se evidentira po stvarnoj nabavnoj vrednosti):
Prema fakturi dobavljača br. 455 preduzeće ’’TRGOPROMET’’ d.o.o. nabavilo je:
10.000 kg brašna po ceni od 0,50 din./kg
10.000 kg šećera po ceni od 1,00 din./kg
Troškovi prevoza robe iznose 1.000,00 din.. Troškovi pretovara i istovara iznose
500,00 din.. Roba je uskladištena po stvarnim nabavnim cenama. Raspored
zavisnih troškova nabavke izvršen je srazmerno vrednosti.






Nabavna cena brašna = 0,50 + 0,033 + 0,017 = 0,55
Nabavna vrednost brašna = 5.000,00 + 333,33 + 166,67 = 5.500,00
Nabavna cena šećera = 1,00 + 0,067 + 0,033 = 1,10
Nabavna vrednost šećera = 10.000,00 + 666,67 + 333,33 = 11.000,00

cena


KNIŽENJE U DNEVNIKU

1

2

3

Datum

RB

ОPIS

Konto
D
1300

1300

1301

P

IZNОS
Duguje

Nabavka robe
4320 Obaveza prema dobav.u zemlji

Potražuje

15.000,00
15.000,00

Nabavka robe
4320

1.500,00

Roba u skladištu
1300
Nabavka robe
-za uskladištenje materijalapo
stvarnim nabavnim cenama-

16.500,00


1.500,00

16.500,00

PRODAJNE CENE
Prodajne cene robe mogu se pojaviti u dva
osnovna oblika, tj. kao:
• veleprodajne i kao
• maloprodajne cene.
• Upotreba jednih, odnosno drugih u konkretnom
trgovačkom preduzeću
zavisi od toga u
kojoj fazi prometa
ono učestvuje.
• U čemu je trenutno problem u vezi sa
upotrebom stvarnih nabavnih cena?

Primer
Ako se pretpostavi da je veleprodajna cena za 1 kg brašna 0,60
din. a za 1 kg šećera 1,20 din., veleprodajnavrednost zaliha je:
• za brašno: 10.000 kg x 0,60 = 6.000,00
• za šećer: 10.000 kg x 1,20 = 12.000,00.
• Odstupanje veleprodajne od stvarne nabavne vrednosti je
pozitivno i iznosi 1.500,00 (18.000,00 – 16.500,00).
• Za razliku od odstupanja kod zaliha materijala, odstupanje kod
trgovačke robe u principu
ne može biti negativno. To
odstupanje zapravo predstavlja razliku u ceni ili maržu zbog koje
trgovačko preduzeće ima interes da se bavi trgovinom.


Nastavak / primera
• Ukalkulisana razlika u ceni se knjiži na
potražnoj strani računa, npr. 13029 ili
13039. Ovi računi pripadaju grupi
korektivnih računa. Ostvarena razlika u
ceni se knjiži na dugovnoj strani
navedenih računa a utvrđuje se prilikom
realizacije robe.


ZADUŽENJE VELEPRODAJE
1

2

3

Datum

RB

IZNОS

ОPIS

Poziv

Duguje

Nabavka robe

1300
4320

15.000,00

Nabavka robe

1300
4320

1.500,00

Roba u skladištu
Nabavka robe
Ukalkulisana RUC
-za uskladištenje robe po
veleprodajnim cenama-

1302
1300
13029

Potražuje

18.000,00


15.000,00

1.500,00

16.500,00
1.500,00

ZADUŽENJE MALOPRODAJE

1

2

3

Datum

RB

IZNОS
ОPIS

Poziv

Duguje

Nabavka robe

1300
4320

15.000,00

Nabavka robe

1300
4320

1.500,00

Roba u prodavnici
Nabavka robe
Ukalkulisana RUC
Ukalkulisani PDV
maloprodajnim cenama-

1303
1300
13039
13035

Potražuje

21.060,00


15.000,00

1.500,00

16.500,00
1.500,00
3.060,00

TERMIN ’’ULAZNOG’’ PDV-а
• Ulazni ili Akontacioni PDV (porez na dodatuvrednost)
predstavlja porez kojeg je obračunao i na svojoj fakturi
iskazao dobavljač (u ovom slučaju za robu) ili nadležni
carinski organ, ukoliko je reč o uvozu (robe).
• Prilikom izrade kalkulacije, bilo stvarne,
bilo
veleprodajne ili maloprodajne
cene robe, ulazni
PDV se ne uključuje
u tu cenu.


Nastavak TERMIN ’’ULAZNOG’’ PDV-а
• Opšte pravilo u sistemu PDV-a je da se ulazni – akontacioni
porez kojeg preduzeća – kupci imaju pravo odbiti od izlaznog
poreza kojeg ona zaračunavaju svojim kupcima, knjiži na
posebnim računima koji pripadaju aktivi bilansa stanja.
• Navedeni računi pripadaju posebnoj grupi računa, tzv.
aktivnim vremenskim razgraničenjeima (AVR), o kojim će
naknadno biti više govora.


Nabavka robe
u sistemu PDV-а

•

Primer:

•

Preduzeće ’’A’’ je nabavilo robu čija je fakturna vrednost 10.000,00.
Dobavljač je na svojoj fakturi obračunao 1.700,00 din. PDV-a. Roba je
uskladištena po veleprodajnoj vrednosti od 11.000,00. Knjižiti nabavku bez
upotrebe računa Nabavka robe.

1

Datum

RB

IZNОS
ОPIS
Roba u skladištu
Akontacioni PDV
Ukalkulisana RUC
veleprodajnoj ceni

Poziv

1301
2820
4320
13019


Duguje

Potražuje

11.000,00
1.700,00
11.700,00
1.000,00

NABAVKA AKO SE ORGANIZUJE POGONSKO
RAČUNOVODSTVO

• Ako preduzeće organizuje pogonsko
(upravljačko) računovodstvo (klasa 9 –
Obračun troškova i učinaka), promene na
zalihama robe može, iako ne mora,
evidentirati, osim u glavnoj knjizi finansijskog,
i u glavnoj knjizi pogonskog, odnosno
upravljačkog računovodstva.


nastavak

Osnovna pravila, ako se organizuju obe glavne
knjige su:
• u obe glavne knjige se uspostavlja zatvoren sistem
knjiženja,
• obe glavne knjige obuhvataju konta pomoću kojih se
uspostavlja međusobna veza,
• na kontu 130 – Roba, evidentiraju se početno stanje zaliha
robe i promene krajnjih u odnosu na početne zalihe,
• nabavke i utrošak robe knjiže se preko
konta 500 –
Nabavka robe ’’vezivna
konta’’ u okviru klase 9 su:
900 – Račun za preuzimanje početnih
zaliha i
901 – Račun za preuzimanje nabavke
materijala i robe.

PRIMER SА SLАЈDА br.12

1

2

Datum

RB

IZNОS
ОPIS

Poziv

Nabavka robe
Akontacioni PDV
-za evidentiranje nabavke robe u
finansiskom računovodstvu -

5000
2820
4320

10.000,00
1.700,00

Roba u skladištu
Račun za preuzimanje nabavke
Ukalkulisana RUC
veleprodajnoj ceni

9110
9010
9119

11.000,00


Duguje

Potražuje

11.700,00

10.000,00
1.000,00

SPECIFIČNI SLUČAJEVI U VEZI SA NABAVKOM
MATERIJALA
1.
•

NEFAKTURISANA ROBA
Radi se o slučajevima kad je roba kupljena i zaprimljena u skladište, a dobavljač za
robu još nije ispostavio svoju fakturu. U ovim slučajevima bi se prilikom knjiženja
nabavke, umesto konta 4320, koristio konto 4321 – Obaveze za nefakturisane
nabavke (treba uočiti da i jedan i drugi pripadaju istom sintetičkom računu);

1.
•

ROBA NA PUTU
Obrnut slučaj: faktura dobavljača primljena a roba još
nije stigla.
Nabavka bi se knjižila uz pomoć analitičkog
računa čiji je naziv: Roba
na putu a koji pripada
sintetičkom kontu 130 – Roba.

1.
•

ROBA U OBRADI I DORADI
Evidencija o robi koja se nalazi u obradi i doradi
uspostavlja se na nivou posebnih analitičkih računa
sintetčkog konta 130 – Roba.

u okviru

OBRADA KRATKOROČNIH
LIKVIDNIH SREDSTVA
5.2. Kratkoročna potraživanja, plasmani i likvidna sredstva

Kratkoročna potraživanja se javljaju po osnovu:
datih avansa dobavljačima, potraživanja od kupaca
(odloženo plaćanje), manjkova za koje se terete zaposleni itd.
Potraživanja od kupaca obično se mogu pretvoriti u novac
(naplatiti) u periodu od 30 do 60 dana. Međutim, preduzeća
nekada prodaju robu ili proizvode na duži rok odloženog
plaćanja, čak i do 24 ili čak 48 meseci. Prema definiciji,
uobičajeno vreme naplate potraživanja od kupaca je deo
poslovnog ciklusa preduzeća. Potraživanja od kupaca koja
nastaju kao posledica „uobičajene" prodaje mogla bi se
bilansirati kao obrtna imovina, čak i kada su rokovi
plaćanja duži od jedne godine.


Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju kratkoročne zajmove
(kredite) date drugim preduzećima i kratkoročne hartije od vrednosti
drugih preduzeća.

• Kratkoročne hartije od vrednosti preduzeće kupuje uz nameru da
ih proda u toku obračunskog perioda (godinu dana). Cilj kupovine
je da zaradi na njihovoj prodaji i/ili da plasira višak gotovine.
Likvidnost ovih hartija od vrednosti, posmatrana iz ugla preduzeća
koje ih je kupilo, zavisi od vremena za koje mogu biti prodate za
gotovinu.
Likvidna sredstva u užem smislu
obuhvataju gotovinu na računu preduzeća
i u blagajni. U širem smislu, gotovinom
se smatraju čekovi, devizna sredstva
kao i sve dospele hartije od vrednosti
(npr. čekovi i menice dospele za naplatu).

nastavak
Računovođe definišu novac kao depozite u
bankama i svaki oblik koji će banka prihvatiti kao
depozit.
Ti oblici nisu samo kovanice i papirni novac, već I
čekovi, poštanske novčane uputnice,
putnički čekovi, potpisani računi
bankarskih kreditnih kartica kao što
su Visa i Master Card. U likvidna sredstva
bi se mogle uključiti i potpuno likvidne
hartije od vrednosti ili tzv. gotovinski
ekvivalenti (npr. državni blagajnički zapisi
i obveznice). Ovakve hartije od vrednosti
mogu da budu prodate za veoma kratko vreme.

Na osnovu dosadašnjih objašnjenja pozicija aktive,
bilans stanja bi mogao imati sledeću formu
AKTIVA

PASIVA

A

Neuplaćeni upisani kapital

B

STALNA SREDSTVA

1.

Osnovni kapital

1.

Nematerijalna ulaganja

2.

Rezerve

2.

Osnovna sredstva

3.

Neraspoređeni dobitak

3.

Dugoročni plasmani

B

DUGOROČNA REZERVISANJA

OBRTNA SREDSTVA

C

OBAVEZE

C
1.

Zalihe

A

SOPSTVENI KAPITAL

1.

Dugoročne obaveze

1.1. Materijal

1.1 Dugoročni krediti

1.2.Nedovršena proizvodnja

1.2. Obaveze po osnovu obveznica

1.3. Gotovi proizvodi

1.3. Ostale dugoročne obaveze

1.4. Roba

2.

Kratkoročne obaveze

1.5. Dati avansi za zalihe
2.

Kratkoročna potraživanja

2.2. Dobavljači

3.

Kratkoročni plasmani

2.3. Obaveze za zarade

4.
E

2.1. Kratkoročni krediti

Gotovina i gotov, ekvival.

2.4. Obaveze za poreze i doprinose

Gubitak

2.5. Ostale kratkoročne obaveze
2.6. Primljeni avansi


sezonski ciklusi iipotrebu
sezonski ciklusi potrebu
za kratkoročnim
za kratkoročnim
ulaganjem ili pozajmici!!!
ulaganjem ili pozajmici!

KRATKOROČNA LIKVIDNA
KRATKOROČNA LIKVIDNA
SREDSTVA
SREDSTVA ustanoviti kreditnu politiku!
procena potrebe za dodatnim
procena potrebe za dodatnim
gotovinskim tokom!!
gotovinskim tokom


ustanoviti kreditnu politiku!

od
kupaca

POTRAŽIVANJA
POTRAŽIVANJA

prodaja kupcima
prodaja kupcima
na kredit (trgovački kredit)
na kredit (trgovački kredit)
omogućena je isplata
omogućena je isplata
kupljene robe u više rata
kupljene robe u više rata

kupljena je roba na
odloženo plaćanje

rn potraživanje u
rn potraživanje u
bilansu stanja
bilansu stanja
(dugovni saldo)
(dugovni saldo)
rn potraživanje od kupaca
rn potraživanje od kupaca
potražno saldo?
potražno saldo?
kupci su preplatili svoje
kupci su preplatili svoje
račune
račune
ili su unapred platili
ili su unapred platili

ukupan iznos potraživanja
se prikazuje u bilansu
stanja kao TEKUĆA OBAVEZA


za
primljene
menice

sintetički račun!
sintetički račun!
analitički račun!
analitički račun!

pomoćna
knjiga!
sastoji se od računa čiji se
sastoji se od računa čiji se
saldo vezuje za saldo na
saldo vezuje za saldo na
jednom računu u
jednom računu u
glavnoj knjizi
glavnoj knjizi

rn
rn
potraživanja
potraživanja

NENAPLATIVI RAČUNI
NENAPLATIVI RAČUNI
(potraživanja)!
(potraživanja)!

metod otpisa ili ispravke
metod otpisa ili ispravke

‘’gubici od nenaplativih potraživanja
‘’gubici od nenaplativih potraživanja
se sučeljavaju sa prodajom
se sučeljavaju sa prodajom
zbog koje su nastali’’
zbog koje su nastali’’


Po osnovu prodaje robe na kredit, kompanija ‘’X’’ je ostarila ukupno
potraživanje u iznosu 100.000. Oko 6.000 od 100.000 računa potraživanja je
procenjeno kao nenaplativo.

D

RASHOD od nenaplativih potraživanja

P

6.000

RN rashoda od nenaplativih potraživanja se u bilansu uspeha pojavjuje
RN rashoda od nenaplativih potraživanja se u bilansu uspeha pojavjuje
kao operativni rashod!
kao operativni rashod!
RN ispravka nenaplativih potraživanja se u bilansu stanja pojavljuje kao
RN ispravka nenaplativih potraživanja se u bilansu stanja pojavljuje kao
kontra-račun sredstava koji se odbija od računa potraživanja!
kontra-račun sredstava koji se odbija od računa potraživanja!

D

ISPRAVKA za nenaplativa potraživanja

6.000

P

a) kontrolni račin glavne knjige

potraživanja
saldo 1.000.00
b) pomoćna knjiga računa potraživanje
kupac A

kupac B

kupac C

saldo 200.000

saldo 200.000

kupac D
saldo 100.000

saldo 400.000

kupac X
saldo 300.000


menice primljene od kupaca
PROMISORNA NOTA!

IZDAVALAC MENICE!

koje primalac poseduje iikoje
koje primalac poseduje koje
dospevaju u periodu
dospevaju u periodu
kraćem od godinu dana
kraćem od godinu dana
-potraživanja za primljene menice-!!
-potraživanja za primljene menice-

za izdavaoca to su
za izdavaoca to su
–obaveze za izdate menice-!
–obaveze za izdate menice-!

PREDNOST!
donose dobit od kamate!
donose dobit od kamate!
bolja mogućnost u slučaju
bolja mogućnost u slučaju
sudskog spora!
sudskog spora!

PRIMALAC PLAĆANJA!

OBRAČUNAVANJE PROMISORNIH NOTA

datum dospeća

1.određen je datum;
1.određen je datum;
2.određen br. meseci
2.određen br. meseci
od datuma menice;
od datuma menice;
3.određen br.dana
3.određen br.dana
od datuma menice.
od datuma menice.

vrednost na
dan dospeća

kamata=glavnica*
kamata=glavnica*
kamapna stopa
kamapna stopa
*vreme
*vreme

trajanje menice

kamata i
kamatna stopa

=glavnica+kamata
=glavnica+kamata


RAČUNOVODSTVENA KNJIŽENJA
-potraživanja za primljene meniceOd kupca smo primili menicu sa uslovima, 12% kamate, 30 dana radi izmirenja
potraživanja od 4.000 €.

D

potraživanje za primljene menice

4.000

RN GOTOVINA se zadužuje sa 10.000 x 10,
RN GOTOVINA se zadužuje sa 10.000 x 10,
a RN AKCIJKI KAPITAL se odiobrava za isti iznos
a RN AKCIJKI KAPITAL se odiobrava za isti iznos

D

potraživanja od kupaca

P

4.000

P

Naplatili smo menicu (zajedno sa kamatom) nakon 30 dana.

D

P

GOTOVINA

4.040
D

potraživanje za primljene menice

P

4.000

D

P

dobit od kamate

40

odbijena ili neplaćena menica
odbijena ili neplaćena menica
Izdavalac menice nije platio svoju menicu.

D

Potraživanje

P

4.040
D

potraživanje za primljenu menicu

P

4.000

D

P

dobit od kamate

40

evidentiranje korektivnih knjiženja
31.januara smo primili menicu na 2.000, na 60 dana i 8% kamate. Pravimo
mesečne finansijske izveštaje.

D

potraživanje za obračunatu kamatu

P

13,33

2.000*8/100*30/360=13,33
2.000*8/100*30/360=13,33

D

potraživanja od kupaca

13,33

P

PROMETNI LIST
Prometni list je spisak svih analitičkih računa koji
pripadaju jednom sintetičkom računu sa pregledom
prometa i salda.

Redni
broj
1
2
3

Promet
Naziv računa
Kupac А
Kupac B
Kupac V
UKUPNO

Duguje

Saldo

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.000
800
500

1.000
500
0

0
300
500

0
0
0

2.300

1.500

800

0


PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA
• rekapitulacija


Neki od razloga zbog kojih na kraju godine (jednog
obračunskog perioda) ne postoji podudarnost između
knjigovodstvenog i stvarnog stanja imovine su:
• pogrešna knjiženja i nerealne vrednosti na računima,
• mešanje različitih kategorija na jednom računu,
• postojanje nedokumentovanih poslovnih promena, itd.
Pogrešan izbor računa, pogrešni iznosi na
ispravnim računima, obezvređivanje pozicija
aktive (npr. robe), manjkovi, viškovi ⇒ ove
promene se ne mogu utvrditi bez poređenja
knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem.

Zbog navedenih problema, na kraju godine se, nakon što su
evidentirane sve dokumentovane ekonomske promene,
sastavlja se probni list i pristupa utvrđivanju stvarnog stanja,
tj. inventarisanju.
U probnom listu se nalazi iskazano knjigovodstveno stanje
a u inventaru je iskazano stvarno stanje imovine.
Otklanjanje razlika između knjigovodstvenog i
stvarnog stanja vrši se kroz tzv. predzaključna
knjiženja. Ova knjiženja obuhvataju i neke druge
korekcije čiji je cilj iskazivanje bilansnih pozicija
u njihovim ‘’stvarnim’’ vrednostima.


ZAKLJUČNI LIST (BILANS)
Izrada zaključnog lista sledi nakon predzaključnih knjiženja.
Cilj izrade zaključnog lista jeste priprema podataka za bilans
stanja i bilans uspeha.
ZAKLJUČNI LIST JE SPISAK SVIH RAČUNA GLAVNE
KNJIGE SA PODACIMA O NJIHOVOM PROMETU I
SALDU.

Broj
računa

Naziv
računa

Bruto bilans
Dugije

Saldo bilans

Potražuje

Duguje

Potražuje


Bilans stanja
Aktiva

Pasiva

Bilans uspeha
Rashodi

Prihodi

FORMALNI ZAKLJUČAK KNJIGA
Formalni zaključak knjiga vrši se na kraju svake godine:
• da bi se razdvojile dve poslovne godine,
• da bi se utvrdio finansijski rezultat za obračunski period i
stanje sredstava, obaveza i vlastitog kapitala (finansijski
položaj) na kraju perioda, te
• da bi se obezbedili neophodni podaci
potrebni za računovodstvenu analizu.
FORMALNO OPTIMALNO ZAKLJUČITI RAČUN
ZNAČI UNETI SALDO ZA IZRAVNANJE NA
NJEGOVU MANJU STRANU, TJ. IZJEDNAČITI
PROMET LEVE I DESNE STRANE TOG RAČUNA.


GODIŠNJI OBRAČUN
(ZAVRŠNI RAČUN)
Komponente godišnjeg obračuna (godišnjeg finansijskog
izveštaja) su:
1. Bilans stanja,
2. Bilans uspeha,
3. Bilans tokova gotovine,
4. Izveštaj o promenama u kapitalu i
5. Note uz godišnji finansijski izveštaj.


PRINCIPI UREDNOG KNJIGOVODSTVA
1. Princip potpunosti
2. Princip ažurnosti
3. Princip hronološkog reda
4. Princip mogućnosti provere
5. Princip jasnosti
6. Princip materijalne ispravnosti
7. Princip ekonomičnosti


GREŠKE U KNJIGOVODSTVU
Prema posledicama koje izazivaju greške se mogu podeliti na
one:
• koje dovode do nepodudarnosti prometa dugovne i potražne
strane,
• koje dovode do nesaglasnosti knjiga i
• one koje dovode do odstupanja između
stvarnog i knjigovodstvenog stanja.
PREDNOST KOMPJUTERSKE U ODNOSU NA
RUČNU OBRADU PODATAKA KOD PRVE DVE
GRUPE GREŠAKA.


METODE ISPRAVKE GREŠAKA
Izbor metode za ispravku greške zavisi od tehnike koja se
(ne)primenjuje, od toga kad je greška uočena i od same
vrste greške.
• precrtavanje pogrešno upisanog iznosa (ručna obrada)
• crni i crveni storno
Odakle naziv ‘’crveni storno’’?
Kako se vrši storno knjiženje u uslovima primene
knjigovodstvenih software-а?
• doknjižavanjem kao način ispravke učinjene greške
• storno sa doknjižavanjem

KONTNI OKVIR
POJAM KONTNOG OKVIRA
POJAM KONTNOG PLANA
NAČIN OBEŽAVANjA RAČUNA
KLASE RAČUNA, GRUPE RAČUNA, RAČUNI –
KONTA
Sadržina klasa i grupa računa zavisi od
toga na koji način se rangiraju ciljevi
knjigovodstva, od načina bilansiranja
uspeha i od zahteva za informacijama
od strane eksternih i internih korisnika
informacija.

IZBOR KONTNOG OKVIRA PREMA CILJU
KNJIGOVODSTVA
Ako je primarni cilj knjigovodstva svrsishodnost
bilansa, sadržina klasa i računa i njihov redoslijed
jednaki su redosledu i sadržini bilansnih pozicija u
bilansu stanja i bilansu uspeha.
Između glavne knjige i bilansa postoji čvrsta i formalna
i materijalna povezanost.
Ako je primarni cilj knjigovodstva praćenje
kružnog toka sredstava kroz preduzeće,
sadržina klasa i grupa računa pratiće
upravo taj tok
(N – R – P – R1 – N1).

METODE BILANSIRANJA USPEHA U
PERIODU
METODA UKUPNIH TROŠKOVA
se zasniva na ideji da se rezultat jednog obračunskog
perioda treba utvrditi međusobnim sučeljavanjem svih
ulaganja koja su izvršena u jednom obračunskom periodu,
iskazanih u vidu troškova po vrstama, i efekata koji su
proistekli iz trošenja.
METODA TROŠKOVA PRODATIH UČINAKA
se zasniva na ideji da se rezultat jednog
obračunskog perioda treba utvrditi međusobnim
sučeljavanjem prihoda od prodaje i onih
troškova koji se odnose na proizvode čijom
prodajom je ostvaren prihod.

KONTNI OKVIR PO BILANSNOM
PRINCIPU
OSNOVNE KARAKTERISTIKE:

raspored računa odgovara rasporedu bilansnih pozicija u
bilansu stanja i bilansu uspeha, razdvojenost
finansijskog i pogonskog računovodstva finansijski
rezultat se utvrđuje pomoću metode ukupnih
troškova rezultati delova – segmenata preduzeća
obično se utvrđuju pomoću metode
troškova prodatih učinaka.


STRUKTURA BILANSNOG KONTNOG
OKVIRA
Klasa 0 – Neuplaćeni upisani kapital i stalna
sredstva
Klasa 1 – Zalihe
Klasa 2 – Kratkoročna potraživanja, plasmani i
gotovina
Klasa 4 – Dugoročna rezervisanja i obaveze
Klasa 5 – Rashodi
Klasa 6 – Prihodi
Klasa 7 – Otvaranje i zaključak računa stanja i
uspeha
Klasa 8 – Vanbilansna evidencija
Klasa 9 – Obračun troškova i učinaka

Pitanja:prodati nazivaju
1. Hartije od vrednosti koje se mogu u veoma kratkom roku

se_____________________
2. Zalihe čine__________, nedovršena proizvodnja,
3. Stvarna nabavna vrednost materijala iznosi 1.000 dinara, a planska nabavna cena 900
dinara. Ovde se javlja:
pozitivno odstupanje (sniženje)
negativno odstupanje (prekoračenje)
4. Pozitivna ili negativna odstupanja planske od stvarne nabavne cene materijala će se
knjižiti preko računa:
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
__________________________
5. U bilansu stanja zalihe se uvek vode po ___________________.
6. Stvarnu nabavnu vrednost materijala čine _________________ i ____________.
7. Stvarna nabavna vrednost materijala iznosi 8.800 dinara, a planska nabavna cena
9.600 dinara. Ovde se javlja:
pozitivno odstupanje (sniženje)
negativno odstupanje (prekoračenje)
8. Hartije od vrednosti kupljene sa ciljem da se prodaju u kratkom roku, bilansiraju se
kao_____________________.
Odgovori: 1. gotovinski ekvivalenti; 2. materijal, gotovi proizvodi, roba; 3. b; 4. odstupanja od PNC materijala; 5. stvarnoj nabavnoj vrednosti; 6. fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke; 7. a; 8.
kratkoročne hartije od vrednosti.


Mat

Recomendados

Recomendados

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Mais procurados (20)

Destaque

Destaque (6)

Mat

Notas do Editor