Географска писменост

1. П О Ј М О В И
Г Е О Г Р А Ф С К И

2. АДА- речно острво настало таложењем речних наноса у
доњем току равничарских река на местима где је смањена
механичка снага водотока

3. АБРАЗИЈА- разарање обале
деловањем таласа

4. АЗИМУТ- угао који заклапа неки положај са правцем
севера, а одређује се у смеру казаљке на сату

5. Акумулација је таложење разореног материјала на
местима где слаби снага спољашњих сила

6. АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ- равни које настају
акумулативним радом великих река

7. АНЕКУМЕНА- ненасељени део Земље

8. АНТАРКТИДА- континент на Антарктику

9. АНТАРКТИК- јужна поларна област насупрот
Арктику

10. АРКТИК- северна поларна област

11. АРХИПЕЛАГ- група острва

12. АСТЕРОИДИ- хладна небеска тела без
светлости, која круже око Сунца

13. АСТРОНОМИЈА- наука о небеским
телима и васиони у целини

14. АСТРОНОМСКА ЈЕДИНИЦА- средња
удаљеност земље од Сунца; 1 АЈ = 149,6 x 106
km

15. АТМОСФЕРА- ваздушни омотач Земље

16. АФЕЛ- тачка у којој је Земља најдаље од
Сунца (152 мил. km); 4. јула

17. БАРОМЕТАР- инструмент за мерење
ваздушног притиска

18. БИОСФЕРА- омотач Земље у коме постоји
живот

19. ВАДИ (УАДИ)- суве речне долине или
долине са повременим токовима у
пустињама Северне Африке и
Арабијског полуострва

20. ВАЗДУШНЕ МАСЕ- масе ваздуха сличних
својстава

21. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК- притисак стуба
ваздуха на јединицу површине

22. ВАЛОВ- ледничко корито, долина којом
се ледник кретао

23. ВАСИОНА (КОСМОС)- безгранични
простор са свим небеским телима у
њему

24. ВЕНАЧНЕ ПЛАНИНЕ- планине настале
набирањем Земљине коре
(хоризонталним покретима у
геосинклиналама услед бочног потиска)

25. ВЕТАР- хоризонтално струјање
ваздушних маса од области вишег према
области нижег ваздушног притиска

26. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА- степен
засићености ваздуха воденом паром

27. ВОДОСТАЈ- ниво воде у реци у тренутку
осматрања, изражава се цм

28. ВОЛФРАМ (ТУНГСТЕН)- веома тврд и отпоран
метал који се употребљава за добијање
волфрам-челика и влакна електричних
сијалица

29. ВРЕМЕ- тренутно стање климатских
елемената у атмосфери изнад неког
места

30. ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА- стручно
превиђање временских прилика, којим
се баве метеоролози

31. ВУЛКАН- место на коме магма избија на
површину Земље, најчешће у облику
купастог узвишења на чијем се врху
налази левкасто удубљење - кратер

32. ВУЛКАНИЗАМ- све појаве везане за
покретање и избијање магме на
површину Земље

33. ГАЛАКСИЈА- други назив за звездане
скупове

34. ГЛАЦИЈАЛНИ ПРОЦЕС- геоморфолошки
процес који настаје деловањем леда,
снега и мраза (ниских температура).

35. ГЕОГРАФСКА ДУЖИНА- лучно растојање
неког места од Гринича према истоку
или западу

36. ГЕОГРАФСКА КАРТА- умањен графички
приказ површине Земље или неког
њеног дела на равни

37. ГЕОГРАФСКА ШИРИНА- лучно растојање
неког места од Екватора према северу
или југу

38. ГЕОГРАФСКИ ОМОТАЧ- сложени омотач
Земље у чијим се границама додирују,
узајамно прожимају и узајамно делују
нижи слој атмосфере, површински слој
литосфере, хидросфере и биосфере

39. ГЕОЛОГИЈА- наука о развоју Земље,
њеној грађи и саставу

40. ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ- стварање и
развој Земљине коре (стварање
стена)

41. ГЕОМОРФОЛОГИЈА- научна дисциплина
која проучава особине, настанак, развој
и савремену динамику рељефа Земљине
површине

42. ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА- унутрашња
топлота Земље, која се може
искористити за добијање електричне
енергије

43. ГЕОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ- схватање
да је Земља у средишту свемира и
да се све окреће око ње

44. ГОНДВАНА- стара копнена маса коју су
некада заједно чинили данашњи
континенти Јужна Америка, Африка,
Аустралија и Антарктида

45. ГРАБЕН- издужени појас
Земљине коре спуштен дуж
бочних раседа

46. ГРАВИТАЦИЈА- сила теже, својство свих
тела да привлаче једно друго силама
које зависе од њихове масе

47. ГРЕГОРИЈАНСКИ КАЛЕНДАР-
најзаступљенији каледар на свету

48. ГРОМАДНЕ ПЛАНИНЕ- планине настале
издизањем делова земљине коре дуж
великих раседних пукотина

49. ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ- просечан број
становника по квадратном километру

50. ДЕЛТА- тип речног ушћа, настаје
акумулацијом честица на месту уливања
реке у море или океан (рачвасто)

51. ДЕФОРЕСТАЦИЈА - смањење шумских
површина сечом и осталим начинима
искоришћавања

52. ДИНЕ - пешчани наноси у пустињи

53. ДИСТРИКТ- округ,област

54. ЕКВАТОР- највећа паралела

55. ЕКЛИПТИКА- велики круг небеске сфере
по коме се врши привидно годишње
кретање Сунца

56. ЕКСПЛОАТАЦИЈА- искоришћавање,
вађење руде

57. ЕКУМЕНА- насељени део света

58. ЕПИЦЕНТАР- тачка на површини Земље,
у којој се најјаче испољава земљотрес

59. ЕРГ- тип песковите пустиње

60. ЕРОЗИЈА- разарање стеновите подлоге и
тла дејством спољашних сила

61. ЕСТУАР- левкасто речно ушће, левкасти
залив, настао потапањем речном ушћа и
преиначен радом плиме и осеке, као и
таласа

62. ЗАЛИВ- део океана, мора или језера,
прилично дубоко увучен у копно, који
има слободну размену воде са основним
делом воденог басена

63. ЗВЕЗДЕ- усијана гасовита васионска тела
лоптастог облика

64. ЗЕМЉИНА КОРА-површински стеновит
омотач Земље

65. ЗЕМЉОУЗИ- уски појасеви копна који
повезују шире водене целине

66. ИЗВОР- место где подземна вода избија
на површину

67. ИЗДАН- подземна вода која лежи на
вододрживом слоју

68. ИЗОБАТЕ- затворене криве линије које
на карти спајају тачке исте дубине

69. ИЗОБАРЕ- затворене криве линије које
на карти спајају тачке са једнаким
ваздушним притиском

70. ИЗОХИПСЕ- затворене криве линије које
на карти спајају тачке исте надморске
висине

71. ИНСОЛАЦИЈА- трајање сијања Сунца
(Сунчевог сјаја)

72. ЈАМЕ- подземни облик крашког рељефа

73. ЈЕЗЕРА- удубљења у копну испуњена
водом

74. КАМПОС- назив за саване у Јужној
Америци

75. КАЊОН- дубока, уска речна долина са
готово вертикалним странама

76. КЛИСУРА- уска, дубока долина стрмих
страна у планинама; настаје вертикалном
ерозијом тј. усецањем воденог тока

77. КЛИФ- вертикални одсек настао
разарањем стена на морској обали

78. КОМЕТЕ- („звезде репатице“) које обилазе
око Сунца по врло издуженим путањама

79. КОМПАС- справа за одређивање стране
света на основу магнетне игле

80. КРАШКА ЈЕЗЕРА- језера настала у
крашким удубљењима

81. КРИПТОДЕПРЕСИЈА- („скривена депресија“),
језеро чије дно је испод, а површина изнад
морског нивоа, нпр. Скадарско језеро,
највећа криптодепресија у Европи

82. ЛАВА- магма на површини Земље

83. ЛАГУНА- плитки део океана (мора)
одвојен од њега пешчаним спрудом
или коралним гребеном, а спојен с њим
уским мореузом

84. ЛЕДНИК- покретна маса леда

85. ЛЕС- једнородна порозна седиментна
стена, најчешће жућкасте боје

86. ЛИТОСФЕРА- стеновити омотач Земље

87. ЛИТОСФЕРНЕ ПЛОЧЕ- крупни чврсти
блокови Земљине литосфере

88. МАГЛА- концентрација ситних водених
капљица или ледених кристала у
приземном слоју атмосфере, које снижава
хоризонталну видљивост ваздуха до 1 км

89. МОРСКЕ МЕНЕ- плима и осека (оне настају
претежно под утицајем Месечеве
гравитације, а и гравитације Сунца)

90. МЕСЕЦ- Земљин природни сателит

91. МЕАНДРИ- вијугави делови
корита равничарских река

92. МАГМА- ужарена материја у
унутрашњости Земље

93. МАГМАТСКЕ СТЕНЕ- стене у
Земљиној кори настале хлађењем и
очвршћавањем магме

94. МАРИКУЛТУРА- вештачки узгој морских
организама у мору

95. МЕРИДИЈАНИ- замишљени полукругови
који спајају географске полове

96. МЕТАМОРФНЕ СТЕНЕ- стене које настају
преображајем стена под дејством
високих притисака и температура

97. МЕТЕОР- тврда честица која се креће
међупланетерним простором

98. МЕТЕОРИТ- остатак метеора који је
доспео на Земљу

99. МЕТРОПОЛА- главни град, престоница
или само велики град

100. МИНЕРАЛИ- природна једињења настала
природним (геолошким) процесима која
су карактеристичног хемијског састава,
имају строго уређену атомску структуру и
различите физичке карактеристике

101. МОНСУНИ- периодични ветрови који су
карактеристични за јужну и југоисточну
Азију

102. МОРЕНЕ- бедеми стеновитог материјала
који је оставио ледник

103. МОРЕУЗИ- водена сужења која повезују
мора или океане

104. МОЧВАРЕ- делови копна засићени
водом, са посебним растињем и
тресетом

105. МОРА- делови океана издвојени копном
или подводним рељефом

106. МОФЕТЕ- пукотине из којих избија
угљен-диоксид

107. ВЕНАЧНЕ ПЛАНИНЕ планине настале
набирањем Земљине коре (хоризонталним
покретима у геосинклиналама услед бочног
потиска и притиска)

108. НАДМОРСКА ВИСИНА- вертикална
удаљеност неке тачке од нивоа мора

109. НАТАЛИТЕТ- број живорођених у току
једне године на 1000 становника,
изражава се у промилима (‰)

110. НИЗИЈА- равничарски део копна значајног
простирања смештен на надморској
висини до 200 m

111. ОБДАНИЦА- временски размак између
изласка и залазка Сунца

112. ОБЛАЧНОСТ- прекривеност неба
облацима, изражава се у десетинама

113. ОЗОНСКИ СЛОЈ- слој атмосфере који штити
живи свет на Земљи од штетног деловања
Сунчевог зрачења

114. ОСТРВА- мањи делови копна окружени
са свих страна водом

115. ОРТОДРОМА- најкраћа удаљеност између
две тачке на Земљиној површини

116. ОБЕЛИСК- високи споменик који се сужава
при врху

117. ОСЕКА- снижавање нивоа мора

118. ОРОГЕНЕЗА- (на грчком орос-планина,
генезис-постанак) постанак, стварање
планина, раздобље у развитку Земљине
коре

119. ОКЕАНИ- највеће целине Светског мора

120. ЦУНАМИ- џиновски таласи који настају за
време земљотреса и вулканских ерупција
на дну мора и океана

121. ПАЛЕОНТОЛОГИЈА- наука која проучава
фосиле

122. ПАРАЛЕЛЕ- замишљени кругови који су
нормални на меридијане, пружају се
правцем запад-исток

123. ПАРСЕК- удаљеност са које угао паралаксе
звезде износи 1“;
1 pc = 3,26 сг = 3,085 x 1013 km

124. ПАСАТИ- стални ветрови жарког појаса

125. ПЕРИХЕЛ- тачка у којој је Земља
најближа Сунцу (147 мил. km); 3. јануара

126. ПЕРМАФРОСТ- стално смрзнуто тло

127. ПЕТРОЛОГИЈА- научна дисциплина која
проучава стене

128. ПЕЋИНА- шупљина у горњем слоју
Земљине коре са једним или више отвора

129. • ПЛАНИНА- јасно истакнуто пространо
узвишење у рељефу копна, које се издиже
изнад околних нижих и заравњених терена;
према начину постанка деле се на:
громадне (раседне), веначне (набране) и
вулканске, а према висини деле се на:
ниске (до 1000 m), средње (1000-2000m) и
високе (преко 2000 m)

130. ПЛАНЕТЕ- васиоска тела која обилазе
око Сунца или других звезда

131. ПОЛАРНЕ НОЋИ- ноћи током којих
Сунце не излази дуже од 24h

132. ПОЛАРНИ ДАНИ- дани током којих
Сунце не залази дуже од 24h

133. ПОЛУОСТРВА- делови копна који
изразито залазе у водено пространство

134. ПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦА- астрономска појава
која се дешава приликом уласка Месеца у
Земљину сенку што се може десити само када је
Месец пун, у опозицији, односно онда када се
Месец, Земља и Сунце налазе на једној прави,
тако да је Земља између Сунца и Месеца
•

135. ПУСТИЊА- област која услед велике
оскудице влаге има слабо
развијену вегетацију

136. ПОНОРНИЦА- река која након
површинског тока понире у подземље у
крашким теренима

137. ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА- астрономска појава
која се дешава када Сунце баца Месечеву
сену на површину Земље, што се може
догодити само када је Месец у фази
младине, односно у положају коњункције,
када се налази између Земље и Сунца.
•

138. РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ- обилажење Земље
око Сунца
•

139. РЕКА- већи водени ток који тече
коритом које је тај ток издубио

140. РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ- обртање Земље око
замишљене осе

141. РТ- најистуренији део копна који залази
у водено пространство

142. ТАЈФУН- назив тропских циклона у
западном делу Тихог океана

143. ТОПОГРАФСКЕ КАРТЕ- крупноразмерне
карте

144. ФЈОРДОВИ- дугачки, уски, дубоки, вијугави
морски заливи завучени више километара у
копно са стрмим стеновитим обалама
настали потапањем ледничких долина

145. ХИДРОСФЕРА- водени омотач Земље

146. ФОСИЛИ- окамењени остаци биљака и
животиња из геолошке прошлости

147. ТЕРМОМЕТАР- инструмент за мерење
температуре

148. ХИГРОМЕТАР- инструмент за мерење
релативне влажности ваздуха

149. ЦИРК- амфитеатрално удубљење на
планинским странама изнад снежне
границе у којем је нагомилана снежно-
ледена маса

150. САЛИНИТЕТ- количина растворених соли
у морској води, изражаве се у
промилима ‰ (1 ‰ означава један грам
растворених соли у једном килограму
морске воде)