150 год. од рођења великана

1. 1865 — 1927

2. • Јован Цвијић (1865 — 1927) је чувени српски научник,
оснивач Српског географског друштва, председник Српске
краљевске академије (сада САНУ), професор и ректор
Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета
Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се
подједнако друштвеном и физичком географијом,
геоморфологијом, етнографијом, геологијом,
антропологијом и историјом. Сматра се утемељивачем
српске географије.

3. Биографија
• Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по
јулијанском календару) 1865. године у Лозници у
породици Цвијића, огранка Спасојевића из пивског
племена. Отац му се звао Тодор Цвијић. Пореклом је
био Херцеговац, односно Црногорац из области Стара
Херцеговина, из племена Пивљана, и бавио се
трговином. Његов отац, а наиме Јованов деда, био је
Живко Цвијић, председник лозничке скупштине и
познати мачвански Обреновићевац.

4. • Како је био на страни тзв. "катана" у време катанске буне
противника уставобранитеља 1844. године, кажњен је
шибовањем после успешне акције Томе Вучића Перишића, након
чега је умро још млад.

5. Његов отац, а пак Јованов прадеда, Цвијо Спасојевић, био је родоначелник Цвијића. Цвијо
је био познати хајдучки харамбаша у том делу Старе Херцеговине. Цвијо се борио против
Османлија Првог српског устанка, а након његове пропасти 1813. године, преселио се у
Лозницу, где је код шанца и цркве саградио кућу херцеговачког типа на два спрата и
отворио дућан, започињући трговачку каријеру новоосноване фамилије.

6. • Цвијићев отац Тодор (умро 1900) се у почетку и сам бавио
трговином, али како му то није ишло за руком, запослио се у
општини као писар и деловођа. Мајка Јованова Марија (рођена
Аврамовић), била је из угледне породице из места Коренита,
села у области Јадар које се налази недалеко од манастира
Троноша и Тршића, родног села Вука Караџића. Осим Јована,
Тодор и Марија имали су сина Живка и три кћери, Милеву, удату
за Владимира, сарача, Наду, удату за Драгутина Бабића
окружног благајника, каснијег начелника министарства
финансија, и Соку.

7. Детињство
• Цвијић је често говорио да је у детињству на његово
духовно образовање највише утицала мајка и уопште
мајчина породица, мирна, сталожена и домаћинска, док је о
оцу и очевој породици писао са доста мање емоција. Ипак,
Цвијић је у свом научно-истраживачком раду о народној
психологији имао похвалне речи за динарски етнички тип и
карактер, коме управо и припада његов отац.

8. Образовање
Табла на згради у којој је живео Јован Цвијић,
Београд

9. • Након основне школе коју је завршио у Лозници, завршио
је нижу гимназију у Лозници (прве две године) и гимназију
у Шапцу (трећу и четврту годину), а потом се уписао и
завршио вишу Прву београдску гимназију, у генерацији са
Милорадом Митровићем, Михаилом Петровићем Аласом и
другим великанима, о чему је написан роман и снимљен
ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

10. Кућа у којој је живео Јован Цвијић

11. • Године 1884, по завршетку гимназије, хтео је да студира
медицину, међутим лозничка општина није била у
могућности да стипендира његово школовање у
иностранству. Тада му је Владимир Карић, његов професор
из шабачке гимназије, предложио да слуша студије
географије на Великој школи у Београду. Цвијић га је
послушао и исте године уписао Природно-математички
одсек Велике школе у Београду. Ове студије је завршио
1888. године.

12. Споменик у дворишту куће у којој је
живео Јован Цвијић

13. • Током свог школовања Цвијић је био посвећен читању
књига. У гимназији је учио енглески, немачки и француски
језик који су му током студија веома користили с обзиром
да није постојала одговарајућа научна литература на
српском. Касније је на страним језицима писао и научне и
друге радове.

14. • Школске године 1888/89. радио је као предавач географије
у Другој мушкој београдској гимназији. Потом је 1889.
уписао студије физичке географије и геологије на Бечком
универзитету као државни питомац. У то време на Бечком
Универзитету предавања из геоморфологије држао је
чувени научник др Албрехт Пенк (нем. Albrecht Penck),
геотектонику је држао професор Сис (тадашњи председник
Аустријске академије наука), а климатологију Јулијус Хан.

15. • Цвијић је докторирао 1893. године на Универзитету у Бечу.
Његова докторска теза под називом „Das Karstphänomen“
представила га је широј јавности и учинила познатим у светским
научним круговима. Овај рад је касније преведен на више језика
(код нас „Карст“, 1895) а захваљујући њему Цвијић се у свету
сматра утемељивачем карстологије. Британски научник
Арчибалд Гики је написао да ово представља „заставничко
дело“ науке.

16. • Још један значајан помак у науци Цвијић је начинио док је
посматрао околину Миџора, врха Старе планине и планину
Рилу (Бугарска), где је препознао трагове глацијације у
виду 102 „горска ока“ планинска језера. До тада се
сматрало да овај регион није био захваћен глацијацијом, па
је ово Цвијићево откриће направило прекретницу у
изучавању глацијације по питању распрострањења.

17. • Истраживачким радом, Цвијић се бавио око 38 година при чему
је ишао на многобројне експедиције по Балканском полуострву,
Јужним Карпатима и Малој Азији, чији су резултат била бројна
научна дела.
Двотомна „Геоморфологија“ Јована Цвијића која даје
геоморфолошки приказ терена на Балканском полуострву ни
данас није изгубила на актуелности и представља изванредну
полазну основу у савременим истраживањима.

18. Поука
• “ Треба се навићи и о проблему, послу, професији дуго,
кадшто и непрекидно мислити, док се нађу решења. Има
светлих часова, нарочито светлих ноћи, које се ретко
јављају; у њима се нађе решење питања, или се смисле
планови научног рада. То доба духовне луцидности и
креативности ваља употребити, а не по оној обичној
људској, још више оријенталној тромости мислити на
одмор. То махом ни организму не шкоди, али и ако шкоди,
организам је зато да се честито утроши.”

19. 1865-1927
Умро је у 62. години 16. јануара 1927. у Београду а
сахрањен је на Новом гробљу. Своје имање
завештао је и оставио Српском географском
друштву.