1. ĆelijaĆelija
-uvod--uvod-
-hemijski sastav--hemijski sastav-

2. Savremena podela živogSavremena podela živog
svetasveta
PET CARSTAVAPET CARSTAVA
 CC. MONERA. MONERA
 E. PROTISTAE. PROTISTA
 A. GLJIVEA. GLJIVE
(FUNGI)(FUNGI)
 B. BILJKEB. BILJKE
(PLANTAE)(PLANTAE)
 D. ŽIVOTINJED. ŽIVOTINJE
(ANIMALIJA)(ANIMALIJA)

3. ЕВОЛУЦИЈАЕВОЛУЦИЈА
ЋЕЛИЈЕЋЕЛИЈЕ
ПРОКАРИОТЕ ИПРОКАРИОТЕ И
ЕУКАРИОТЕЕУКАРИОТЕ

4.  Сунчев системСунчев систем настао пре оконастао пре око 4,64,6
милијардимилијарди годинагодина..
 Појави живота на Земљи претходио дугПојави живота на Земљи претходио дуг
периодпериод хемијске еволуцијехемијске еволуције..
 Прва ћелијаПрва ћелија настала је пре, отприлике,настала је пре, отприлике, 3.53.5
или 4 милијардеили 4 милијарде годинагодина..
 Пре окоПре око 1,6 милијарди1,6 милијарди година дошлогодина дошло
додо преласка прокариотапреласка прокариота уу еукариотскеукариотскее
ћелије.ћелије.
 Данас је најприхватљивијаДанас је најприхватљивија симбиотскасимбиотска
теоријатеорија која објашњава настанаккоја објашњава настанак
еукариотских ћелија.еукариотских ћелија.
 Еволуција ћелијаЕволуција ћелија је трајала одје трајала од 3-43-4
милијарде годинамилијарде година

5. ПРОКАРИОТСКА ИПРОКАРИОТСКА И
ЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈАЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈА
 Све живе системе,Све живе системе, према сложеностипрема сложености
грађеграђе, можемо поделити на, можемо поделити на::
–ацелуларнеацелуларне (нећелијске; јер је(нећелијске; јер је
лат. а= не, без; celulla = ћелија)лат. а= не, без; celulla = ћелија)
–целуларнецелуларне (ћелијске).(ћелијске).
 ПодПод ацелуларнимацелуларним се подразумевају онисе подразумевају они
организми који нису достигли ниво ћелијскеорганизми који нису достигли ниво ћелијске
грађеграђе ((вирусивируси).).

6.  Према сложености грађе ћелије свиПрема сложености грађе ћелије сви
целуларни организми се деле нацелуларни организми се деле на::
–прокариотепрокариоте
–еукариотееукариоте
 Прокариотама припадају бактерије иПрокариотама припадају бактерије и
цијанобактерије (модрозелелнецијанобактерије (модрозелелне
алге),алге),
 ЕукариотеЕукариоте сусу сви осталисви остали
једноћелијски и вишећелијскиједноћелијски и вишећелијски
организми.организми.

7. Живи свет
Према сложености грађе
ацелуларни целуларни
прокариоти
бактерије
еукариоти
цијанобактерије
гљиве
биљке
животиње
вируси

8. DefinicijaDefinicija
 Ćelija je osnovna gradivna iĆelija je osnovna gradivna i
funkcionalana jedinica svakogfunkcionalana jedinica svakog
živog bića, osim virusa.živog bića, osim virusa.

9. ŠematskiŠematski
prikazprikaz
životinjskeživotinjske
ćelijećelije

10. ŠematskiŠematski
prikaz biljneprikaz biljne
ćelijećelije

11. Šematski prikazŠematski prikaz
prokariotske ćelijeprokariotske ćelije

12. ZajedničkeZajedničke osobineosobine ććelijelijaa svihsvih
tkivatkiva
 rastenjerastenje do veličine koja je karakteristična zado veličine koja je karakteristična za
datu vrstu ćelije;datu vrstu ćelije;
 obavljanje određenih zadataka (obavljanje određenih zadataka (funkcijafunkcija,,
ulogauloga););
 primanje signalaprimanje signala iz spoljašnje sredine na kojeiz spoljašnje sredine na koje
ćelija na određeni način odgovara;ćelija na određeni način odgovara;
 život ćelije odvija se krozživot ćelije odvija se kroz ciklusecikluse koji sekoji se
završavaju ili deobom ili ćelijskom smrću; prizavršavaju ili deobom ili ćelijskom smrću; pri
deobi ćelija daje nove ćelije;deobi ćelija daje nove ćelije;
 jedinstvenjedinstven hemijski sastavhemijski sastav
 jedinstvenajedinstvena građagrađa (plazmamembrana,(plazmamembrana,
nasledni materijal, organele)nasledni materijal, organele)

13. ĆELIJSKA TEORIJAĆELIJSKA TEORIJA
1.1. svi organizmi su građeni od ćelija;svi organizmi su građeni od ćelija;
2.2. ćelije su osnovne jedinice života na planeti Zemlji.ćelije su osnovne jedinice života na planeti Zemlji.
3.3. svaka ćelija iz ćelijesvaka ćelija iz ćelije (lat.(lat. Omnis cellula e cellulaOmnis cellula e cellula) - svaka ćelija) - svaka ćelija
nastala deobom prethodne ćelije, izuzev samog porekla života.nastala deobom prethodne ćelije, izuzev samog porekla života.
4.4. ćelija je osnovna jedinica građe živih bićaćelija je osnovna jedinica građe živih bića
5.5. ćelija je funkcionalna jedinica jer je funkcija organizma rezultatćelija je funkcionalna jedinica jer je funkcija organizma rezultat
aktivnosti samih ćelija;aktivnosti samih ćelija;
6.6. ćelija može da obavi određenu ulogu, ali češće grupa ćelijaćelija može da obavi određenu ulogu, ali češće grupa ćelija
(populacija ćelija) vrši određenu funkciju(populacija ćelija) vrši određenu funkciju
7.7. svaka ćelija nastaje deobom prethodne postojeće ćelije;svaka ćelija nastaje deobom prethodne postojeće ćelije;
8.8. nasledne informacije se prilikom deobe prenose sa ćelije na ćeliju;nasledne informacije se prilikom deobe prenose sa ćelije na ćeliju;
9.9. ćelija je jedinica razmnožavanja, rastenja i razvića; život svakogćelija je jedinica razmnožavanja, rastenja i razvića; život svakog
organizma počinje od ćelije, čijim deobama, rastom i razvićem seorganizma počinje od ćelije, čijim deobama, rastom i razvićem se
razvija i celokupan organizamrazvija i celokupan organizam
10.10. ćelija ima sopstveni metabolizamćelija ima sopstveni metabolizam

14. HEMIJSKI SASTAVHEMIJSKI SASTAV
ĆELIJEĆELIJE

15. НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕНЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ
•ВОДА
•МАКРОЕЛЕМЕНТИ
–кисеоник, водоник, угљеник, азот,
фосфор, натријум, калијум, калцијум,
магнезијум, гвожђе
•МИКРОЕЛЕМЕНТИ
–јод, бакар, манган, кобалт, цинк
•КАТЈОНИ
–Na+
, K+
, Mg++
, Ca++
•АНЈОНИ
–Cl-
, SO4--
, PO43-

16.  Mineralne materije organizam ne stvara sam, već ih unosiMineralne materije organizam ne stvara sam, već ih unosi
hranom. Radi razumevanja značaja ovih materija bićehranom. Radi razumevanja značaja ovih materija biće
navedene uloge nekih najbitnijih:navedene uloge nekih najbitnijih:
 Fe (gvožđe) je veoma važan sastojak hemoglobina;Fe (gvožđe) je veoma važan sastojak hemoglobina;
nedostatak gvožđa u organizmu ometa normalno stvaranjenedostatak gvožđa u organizmu ometa normalno stvaranje
crvenih krvnih zrnaca, što prouzrokuje malokrvnost – anemijucrvenih krvnih zrnaca, što prouzrokuje malokrvnost – anemiju
(mada za ovu bolest postoje i drugi uzroci)(mada za ovu bolest postoje i drugi uzroci)
 Ca i P grade kalcijum-fosfate koji su glavni sastojci kostijuCa i P grade kalcijum-fosfate koji su glavni sastojci kostiju
 S ulazi u sastav nekih aminokiselinaS ulazi u sastav nekih aminokiselina
 Na, K i Cl učestvuju u osmoregulacijiNa, K i Cl učestvuju u osmoregulaciji
 F sprečava karijes zuba;F sprečava karijes zuba;
 Co je sastavni deo vitaminaCo je sastavni deo vitamina B, K, AB, K, A itd.itd.

18. Molekulska formula:
Strukturna formula:
Modeli molekula:
Voda

19. мала молекулска
тежина – течно
стање захваљујући
посебној структури
молекула
ФИЗИЧКО – ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА ЈЕДИНСТВЕНА У ПРИРОДИ
поларност
молекула –
ковалентна веза
са асиметричном
дистрибуцијом
електрона
максимална густина на 4°С
висока специфична
топлота- прима огромну
количину топлоте уз мало
повећање температуре
висок топлотни капацитет -
топлотни изолатор
висок површински напон -
кохезија и адхезија;
капиларност
кристална
структура
чврстог
агрегатног
стања - лед
лакши од воде
због велике
запремине

20. Voda ima osobinu da
se jonizuje – na H+
i
OH−
jone.
U čistoj vodi broj H+
jona je jednak broju jona OH-
. Rastvor koji ima
više jona H+
je kiseo, dok je rastvor sa više jona OH-
bazan. Kiseli
rastvor ima pH manji od 7, bazni iznad 7, dok je neutralan sa pH=7.
Molekul vode je
polaran – grade se
vodonične veze
Molekul vode se sastoji od dva atoma vodonika, koji donose po jedan
elektron atomu kiseonikaka sa šest elektrona, čineći kovalentnu vezu.
Međutim, elektroni se kreću bliže atomu kiseonikaka, pa taj deo
molekula poseduje nagativni naboj (dipolni momenat), a onaj deo s
atomima vodonika je pozitivan
Voda poseduje veliki
kapacitet primanja
toplote (specifična
toplota)
Radi savladavanja vodonikovih veza mora se utrošiti mnogo veća
količina toplote pri promeni agregatnog stanja. Voda se greje i hladi
pet puta sporije od kopna, što znatno utiče na klimu.
Voda je najgušća na
+4°C; pri smrzavanju
dolazi do širenja, a ne
skupljanja vode
Led je lakši od vode i hvata se samo na površini. To omogućava
organizmima koji žive ispod da prežive hladnu zimu. Ako bi se voda
skupljala, led bi bio teži i tonuo bi. Postepeno bi se sva voda pretvorila
u led i Zemlja bi se na kraju potpuno zamrzla.
Visok površinski
napon
Zbog niza vodoničnih veza, molekuli vode su čvrsto privučeni jedni
drugima, pa je teško probiti površinu tečne vode (leti se mogu videti
mnogi insekti kako hodaju preko površine raznih vodnih površina).
Velika površinski napon vode je razlog da se voda zatvorena u
cevčicama malog prečnika penje nagore (kapilarnost). Prodiranje
vode u biljne sudove, kao i zadržavanje vode u malim pukotinama
između čestica tla moguće je upravo zbog velikog površinskog
napona.
FIZIČKO – HEMIJSKA SVOJSTVA VODE

21. Uloge i značaj vodeUloge i značaj vode
 univerzalni rastvaračuniverzalni rastvarač
 idealan metabolički medijumidealan metabolički medijum
 imaima osobinu da se jonizuje – naosobinu da se jonizuje – na HH++
i Oi OHH−−
jone.jone.
 ttransportna ulogaransportna uloga
 termoregulacijtermoregulacijaa
 osmoregulacijosmoregulacijaa

22. Uloge i značaj vodeUloge i značaj vode
Ona je univerzalni
rastvarač
U vodi se rastvara najveći broj materija. Materije rastvorljive u
vodi nazivaju se hidrofilne (vole vodu), a one koje se ne
rastvaraju su hidrofobne (boje se vode).
Idealni metabolički
medijum
Metabolizam je ukupan promet materije i energije . Sve hemijske
reakcije u organizmu se odvijaju u uskom rasponu pH, između 6 i
8 (izuzetak je varenje u želucu čoveka i životinja, koje se odvija
pri pH oko 2). Čista voda ima pH=7 (neutralna je).
Transportna uloga
vode
Lako prenošenje materija koje se u njoj rastvaraju (aminokiseline,
šećeri, proteini) kroz samu ćeliju i iz jedne ćelije u drugu.
Voda ima ulogu i u
termoregulaciji
(održavanju stalne
telesne temperature
kod ptica i sisara).
Znojenjem se snižava telesna temperatura. Oko 1,5 l vode za 24
časa čovek izgubi preko znoja. Kao bezbojna tečnost, voda
propušta vidljivi deo Sunčevog spektra, a apsorbuje deo
infracrvenog zračenja, pa je stoga dobar toplotni izolator.
Voda učestvuje u
osmoregulaciji
(održavanje stalnog
osmotskog pritiska)
Kada u ćelijama čoveka, a pre svega u krvi, dođe do gubitka
vode povećava se osmotski pritisak (pritisak soli rastvorenih u
vodi), jer se povećala koncentracija soli. Krv zgusnuta za 1%,
koja kroz kapilare pritiče u mozak, izvodi iz ravnoteže nervne
ćelije centra u hipotalamusu. Sledi nekoliko nervnih reakcija i
onda osetimo žeđ

23. ORGANSKA JEDINJENJAORGANSKA JEDINJENJA
•UGLJENI HIDRATI
–strukturni, energetski
•MASTI (LIPIDI)-
–energetski
•PROTEINI
–struktura, biokatalizatori
•NUKLEINSKE KISELINE
– nasledna informacija

24. ЧЕТИРИ ГЛАВНА ТИПА МАКРОМОЛЕКУЛА КОЈИ СЕ
НАЛАЗЕ У ЋЕЛИЈИ
БИО
-МАКРО
МОЛЕКУЛ
ЕЛЕМЕН
ТИ
МОНОМЕРИ
(Градивни
блокови)
ПОЛИМЕР ПРИМЕР УЛОГА
Угљени
хидрати
C, H, O Моносахариди
Прости
шећери (10)
пполи
сахарид
сскроб,
гликоген,
целулоза,
хитин
Депои
енергије,
структурна
(ћелијски
зидови,
егзоскелет)
Липиди C, H, O,
Р
Масне
киселине (10)
и глицерол
// ммасти, уља,
стероиди,
фосфо
липиди
Депои
енергије,
структурна
(ћелијска
мембрана)
Протеини C, H, O,
N, S
Амино
киселине (20)
поли
пептид
Кератин,
пепсин,
инсулин
Структурна
Ензими
Хормони
Антитела
Нуклеинске
киселине
C, H, O,
P, N
Нуклеотиди (5) полинуклеополинуклео
тидтид
DNA, RNA Информацио
на

25. UGLJENI HIDRATIUGLJENI HIDRATI
MONOSAHARIDIMONOSAHARIDI
 TRIOZETRIOZE
 PENTOZEPENTOZE
 ribozariboza
 dezoksiribozadezoksiriboza
 HEKSOZEHEKSOZE
 GLUKOZAGLUKOZA
 FRUKTOZAFRUKTOZA
 galaktozagalaktoza
DISAHARIDIDISAHARIDI
 MALTOZAMALTOZA
 SAHAROZASAHAROZA
 laktozalaktoza
POLISAHARIDIPOLISAHARIDI
 STRUKTURNISTRUKTURNI
 CELULOZACELULOZA -- biljkebiljke
 HITIN - životinjeHITIN - životinje
 REZERVNIREZERVNI
 SKROB - biljkeSKROB - biljke
 GLIKOGENGLIKOGEN -- životinježivotinje

35. HITINHITIN

39. MASTI (LIPIDI)MASTI (LIPIDI)
TRIGLICERIDI STEROIDIFOSFOLIPIDI

40. MASNE KISELINEMASNE KISELINE

41. PROTEINIPROTEINI
 STRUKTURNISTRUKTURNI
 KERATINKERATIN
 ENZIMIENZIMI
(biokatalizatori)(biokatalizatori)
 AMILAZAAMILAZA
 HORMONIHORMONI
 INSULININSULIN
 ANTITELAANTITELA
 IMUNOGLOBULINIIMUNOGLOBULINI

42. Opšta
struktura
amino kiselina
Amino grupa
(-NH2)
Karboksilna grupa (-COOH)
-R ostatak ima različitu strukturu i osobineima različitu strukturu i osobine
(rastvorljivost, naelektrisanje, elementarni sastav)(rastvorljivost, naelektrisanje, elementarni sastav)

43. Пептидна веза
N- терминус С- терминус

45. PRIMARNA
STRUKTURA
SEKUNDARNA
STRUKTURA
TERCIJARNA
STRUKTURA
Dva ili više
polipeptidna
lanca
KVATERNERNA
STRUKTURA
Uvijeni lanac
- β paralelne ploče
- α heliks
- nepravilno
klupče
linearna sekvenca amino kiselina

48. Vodonične veze
- α heliks β paralelne
ploče
koordinatne veze
metalnih jona
hidrofobne veze
elektrostatičke
veze

49.  PRIMARNA STRUKTURAPRIMARNA STRUKTURA
 sekvenca AK (sekvenca AK (broj,broj, redosled iredosled i sadrsadržajžaj!!!)!!!)
 SEKUNDARNA STRUKTURASEKUNDARNA STRUKTURA
 α heliks, β paralelne pločeα heliks, β paralelne ploče, nasumično, nasumično
klupčeklupče
 TERCIJARNA STRUKTURATERCIJARNA STRUKTURA
 linearni ili globularnilinearni ili globularni
 NNativna konformacija – funkcionalni oblikativna konformacija – funkcionalni oblik
 NNarušava se DENATURACIJOMarušava se DENATURACIJOM
 KVERTENERNA STRUKTURAKVERTENERNA STRUKTURA
 više subjedinicaviše subjedinica

51. Amino kiseline potrebne ljudskom telu
esencijalne neesencijalne

52. Amino kiseline sa alifatičnim ostatkom

53. Amino kiseline sa aromatičnim ostatkom

54. Amino kiseline sa ostatkom
koji sadrži sumpor

55. Amino kiseline sa alifatičnim ostatkom koji
sadrži hidroksilnu grupu

56. Amino kiseline sa kiselinskim ostatkom i
njihovi derivati

57. Amino kiseline sa baznim ostatkom

58. NUKLEINSKENUKLEINSKE
KISELINEKISELINE

59. Građa DNKGrađa DNK
 Molekul DNK se sastoji iz dva komplementarnaMolekul DNK se sastoji iz dva komplementarna
lanca nukleotida, odnosno od dvalanca nukleotida, odnosno od dva
polinukleotidna lanca koji se spiralno uvijaju ipolinukleotidna lanca koji se spiralno uvijaju i
povezani su vodoničnim vezama.povezani su vodoničnim vezama.
 Svaki nukleotid sastoji se iz tri molekulaSvaki nukleotid sastoji se iz tri molekula
 pentoza desoksiribozapentoza desoksiriboza
 azotna baza (purinske: adenin i guanin i pirimidinske:azotna baza (purinske: adenin i guanin i pirimidinske:
citozin i timin)citozin i timin)
 fosforna kiselina ili fosfatna grupafosforna kiselina ili fosfatna grupa

60. NUKLEOTID
Dezoksiribonukleotid
fosfat timin
dezoksiriboza

61. Komplementarno sparivanje baznih parova
A
adenin
C
citozin
T
timin
G
guanin

62. Vodonične
veze
Fosfodiestarske
veze

64. Građa RNKGrađa RNK
 RNK gradi 1 polinukleotidni lanacRNK gradi 1 polinukleotidni lanac
 Nukleotid RNK se sastoji od:Nukleotid RNK se sastoji od:
 pentoze ribozepentoze riboze
 azotne baze (purinske: adenin i guanin;azotne baze (purinske: adenin i guanin;
pirimidinske: citozin i uracil)pirimidinske: citozin i uracil)
 fosfatne grupe.fosfatne grupe.

65. Postoje 3 tipa RNK:Postoje 3 tipa RNK:
informaciona RNK (iRNK,informaciona RNK (iRNK,
mRNK - messenger)mRNK - messenger)
ribozomalna RNK (rRNK)ribozomalna RNK (rRNK)
transportna RNK (tRNK)transportna RNK (tRNK)

66. Razlike molekula RNK i DNK
RNK
• molekul je
jednolančan,
• sadrži šećer
ribozu u
nukleotidima
• umesto timina,
sadrži uracil.
DNK
• molekul je
dvolančan,
• sadrži šećer
dezoksiribozu u
nukleotidima

67. literaturaliteratura
 http://www.bionet-skola.com/w/http://www.bionet-skola.com/w/ĆĆelijaelija
 http://www.bionet-skola.com/w/Hemijski_sastav_http://www.bionet-skola.com/w/Hemijski_sastav_ććelijeelije
 Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd,Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd,
20012001
 Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS,Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS,
Beograd, 2000Beograd, 2000
 Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd,Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd,
19971997
 Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš,Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš,
Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, *Grafopan,Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, *Grafopan,
Beograd, 2001Beograd, 2001
 Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd,Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd,
1998.1998.