1. Razviće biljaka

2. Životni ciklus biljak

Ontogeneza: vegetativna i reproduktivna faza

Vegetativna faza: razviće embriona, klijanje
semena, juvenilni period i razviće
vegetativnih organa

Reproduktivna faza: zrelost biljke (adultni
period), razviće cveta, oprašivanje i
oplodjenje, razviće ploda i semena, starenje i
smrt jedinke

3. 
Jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje
biljke

Monokarpne i polikarpne biljke

4. Biljni hormoni
Uskladjuju procese rastenja i razvića biljaka sa
sezonskim promenama u spoljašnjoj sredini
Pet osnovnih grupa različitih po gradji i
funkcijama: 1) auksini
2) giberelini
3) citokinini
4) apscisinska kiselina
5) etilen
2.



5. 1)
Auksini – prvi otkriveni biljni hormoni

6. 



Utiče na izduživanje ćelija
Stvara se u mladim tkivima
U stablu se kreće od vrha prema bazi organa
Po hemijskoj strukturi je indol-sirćetna
kiselina

7. 
Druge funkcije auksina:
- indukuje razviće adventivnih korenova
- utiče na deobu i diferencijaciju ćelija
- utiče na razviće ploda
- utiče na opadanje listova i plodova
- sintetički auksini se primenjuju za:
ožiljavanje reznica, kao totalni i herbicidi sa
selektivnim dejstvom, kao defolijanti i
desikanti

8. Dejstvo auksina na ožiljavanje

9. 2)
Giberelini – otkriveni istovremeno kada i
auksini
- organska ciklična jedinjenja

10. 
Stimulišu izduživanje stabla

11. 
Sintetišu se u vrhovima stabla i korena,
mladim listovima i nezrelim semenima

Druge funkcije: stimulišu klijanje semena
nekih žitarica koja sadrže skrob

Primena u praksi: kod konoplje, u
vinogradarstvu

12. 3)
-
-
Citokinini – stimulišu ćelijske deobe
po hemijskoj strukturi to su derivati adenina
nalaze se u endospermu nekih semena
druge funkcije: utiču na kretanje org.
materija ka mladim listovima i plodovima,
usporavaju starenje listova
primena u praksi: za vegetativno
razmnožavanje biljaka

13. Dejstvo citokinina i auksina na
organogenezu

14. 4)
-
-
-
Apscisinska kiselina
deluje kada biljka prelazi iz faze aktivnog
rasta u fazu mirovanja – inhibitorni hormon
utiče na opadanje listova, plodova, stvaranje
uspavanih pupoljaka, sprečava klijanje
semena
utiče na zatvaranje stoma pri naglom gubitku
vode

15. 5)
-
-
Etilen – jedini biljni hormon u gasovitom
stanju
proizvode ga tkiva koja stare
izaziva opadanje listova, sazrevanje plodova,
utiče na sazrevanje nezrelih plodova
deluje u veoma malim koncentracijama
(jedan deo na milion dlova vazduha)

16. 5)
-
-
Etilen – jedini biljni hormon u gasovitom
stanju
proizvode ga tkiva koja stare
izaziva opadanje listova, sazrevanje plodova,
utiče na sazrevanje nezrelih plodova
deluje u veoma malim koncentracijama
(jedan deo na milion dlova vazduha)

18. Klijanje i dormancija semena
Gradja semena:
1) semenjača
2) tkivo za magaciniranje
(endosperm ili kotiledoni – skrob, proteini,
ulja)
3) klica (začeci korena i stabla)


19. Građa semena

20. 

Osnovni preduslovi za klijanje semena većine
biljaka:
prisustvo vode
prisustvo kiseonika i
povoljna spoljašnja temperatura (25-30o C )
Imbibicija (bubrenje semena), aktivacija
enzima, intenziviranje disanja i proizvodnje
ATP-a, korenčić probija semenjaču – kraj
klijanja i početak razvića vegetativnih organa

21. 

Dormancija semena – seme ne klija iako postoje
povoljni spoljašnji uslovi (“uspavano” seme)
To je ekološka adaptacija koja omogućava da seme
klija u pravom trenutku i na pravom mestu
Uzroci dormancije:
1) prisustvo inhibitornih hormona u semenu
2) nedostatak perioda dejstva niske temperature
3) odsustvo svetlosti (fotoblastična semena zahtevaju
svetlost za klijanje)


22. Deoba, rastenje i diferenciranje
ćelija i biljnih organa
Rastenje biljke se zasniva na rastenju ćelija u
odredjenim zonama:

koren i stablo rastu vrhom (apikalno ili vršno
rastenje) - zone izduživanja korena i stabla nalaze se
2-3 mm od vrha

list raste osnovom lisne ploče kod monokotila i
celom površinom lista kod dikotila.
2. Tokom rastenja ćelije prolaze kroz tri faze:
1) deoba ćelija
2) rastenje ili izduživanje ćelija
3) diferencijacija ćelija
1.

23. Korelativne pojave kod biljaka




Korelacije
Apikalna dominacija: apsolutna – suncokret se ne
grana, grašak, izražena – četinari
Hormonska kontrola: - auksin (inhibitor)
- citokinini
- giberelini
Primena u vrtlarskoj praksi i hortikulturi

25. Formativni efekti svetlosti



Etiolman (etiolirane biljke – one koje rastu u
mraku i u prizemnom spratu gustih, tamnih šuma)
Fotomorfogeneza – formativno (regulatorno)
dejstvo svetlosti u procesima rastenja i razvića
Uticaj svetlosti na klijanje semena (primer
caričino drvo - Paulownia tomentosa)

28. Svetlocrvena svetlost podstiče klijanje semena,
a tamnocrvena koči klijanje
 Dokaz: klijaju samo ona semena koja su
poslednji put pre prenošenja u mrak osvetljena
svetlocrvenom svetlošću
 Fitohrom – pigment u dva oblika:
1) P660 (neaktivan) i 2) P730 ( aktivan)


29. 
Fiziološki aktivni fitohrom započinje reakcije
koje dovode do klijanja semena

Aktivna forma fitohroma se uvek nalazi u
odredjenoj proporciji prema neaktivnoj u
zavisnosti od zastupljenosti svetlo- i
tamnocrvene svetlosti u dnevnoj svetlosti

Tako biljke “razlikuju” svetlost i mrak, “mere”
dužinu dana i odredjuju godišnje doba

30. Reproduktivna faza razvića
Cvetanje: kod većine biljaka nastupa kad biljka dostigne
određen broj internodija ili listova

Kod nekih biljaka cvetanje je uslovljeno određenim
temperaturnim ili svetlosnim režimom u toku vegetativne
faze (vernalizacija i fotoperiodizam)
2. Oprašivanje i klijanje polenovog zrna,
oplođenje i
razviće ploda i semena

Plodnik hormonima stimuliše rastenje polenove cevi

Polen podstiče rastenje plodnika jer sadrži hormon auksin

Seme nastalo posle oplođenja podstiče rastenje ploda
pomoću hormona koje stvara
1.

31. Uticaj hormona koje stvaraju embrion i
endosperm semena na rastenje ploda

indol-sirćetna kiselina = auksin

32. Starenje biljke

33. Pokreti kod biljaka
1.
Biljke pričvršćene za podlogu reaguju na draži iz
spoljašnje sredine pokrećući pojedine svoje
delove. Takvi pokreti su:
1) tropizmi i 2) nastije i izvode se rastenjem.
2. Taksije (lokomotorni pokreti = kretanje kao kod
životinja) su promene mesta u prostoru cele biljke
pod uticajem neke draži:
1) fototaksije i 2) hemotaksije

Ovakve pokrete izvode jednoćelijske alge ili neki
slobodni stupnjevi razvića (zoospore algi i
spermatozoidi paprati i golosemenica Gingko i
Cycas).

34. 
Tropizmi:
1) fototropizam
(rastenje biljke prema izvoru svetlosti)
2) geotropizam (rastenje korena
u smeru Zemljine teže, a stabla u
suprotnom smeru)

35. Nastije: 1) fotonastije
2) termonastije

36. Seizmonastije
(draž dodira, tj.
potres, izaziva
priljubljivanje
listića uz osovinu
lista)

37. Proverite svoje znanje!
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Šta je životni ciklus biljaka i koje faze ga čine?
Koliko može trajati životni ciklus biljaka?
Kakvu ulogu u životu biljke imaju biljni hormoni i
koje su osnovne grupe fitohormona?
Navedi glavna dejstva i praktičnu primenu svake
hormonske grupe.
Kako rastu biljne ćelije, a kako organi?
Koji uslovi omogućuju klijanje semena?
Šta sve podrazumeva reproduktivna faza razvića
biljaka?
Šta je uzrok pokreta kod biljaka i koje osnovne
vrste pokreta razlikujemo?