JOAKIMINTERFEST Međunarodni pozorišni festival International Theatre Festival JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

1. УКрагујевцу је у петак, 13. октобра 2017. године завршен
Дванаести ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни
фестивал, на коме је од 7. до 14. октобра учествовало седам
представа у такмичарском програму у селекцији Милоша
Латиновића.
Жири 12. ЈоакимИнтерФеста у саставу Радмила Живковић,
глумица, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибар-
да, редитељка донео је, једногласно, следеће одлуке:
1. Јоакимова награда за најбољу представу додељује се
представи„СОНЕТ 66” Вилијема Шекспира у режији Кокана
Младеновића и продукцији Мађарског државног позориш-
та„Чики Гергељ”, из Темишвара, Румунија. Представа својим
модерним, снажним, динамичним и узбудљивим изразом пока-
зује колико је сонет Вилијема Шекспира савремен и актуелан,
као искрен крик уметника против аморалности и лицемерја
друштва у коме живимо.
2. Јоакимова награда за режију додељује се Кокану Мла-
деновићу, редитељу представе „СОНЕТ 66” Вилијема Шек-
спира, у продукцији Мађарског државног позоришта„Чики
Гергељ”из Темишвара, Румунија. Показујући велику аутор-
ску храброст и редитељску вештину, Кокан Младеновић
успео је да ансамбл представе поведе да се читању Шекспи-
ровог сонета посвети у истом стваралачком даху и са истом
уметничком визијом.
3. Јоакимова награда за глуму додељује се равноправно
Марку Торјанцу за улогу Сигмунда Фројда и Фрањи Дијаку
за улогу Керола Луиса у представи „ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА
СЕАНСА”. Сложен и захтеван текст Марко Торјанац и Фрањо
Дијак извели су на узбудљив и убедљив начин, успевајући да
публици дочарају сусрет двојице интелектуалаца чија су дела
обележила Двадесети век.
4. Јоакимова награда за глуму додељује се Драгану
Петровићу Пелету за улогу Васе у представи „ХИПНОЗА
ЈЕДНЕ ЉУБАВИ” Звездара театра. Великим талентом, хари-
змом и способношћу, Драган Петровић Пеле у улози Васе ус-
пева да хипнотише публику и омогући им да из једног поступка,
или једне реплике, виде читаве глумачке светове.
5. Јоакимова награда за визуелност додељује се пред-
стави „СОНЕТ 66” Мађарског државног позоришта „Чики
Гергељ” из Темишвара, Румунија. Маштовита употреба сце-
нографије, светла и костима, који спајају Шекспирово време и
савремену епоху, као и изванредна музика и сценски покрет,
претварају ову представу у јединствен позоришни доживљај.
6. Јоакимова специјална награда додељује се глумачком
ансамблу Мађарског државног позоришта„Чики Гергељ”из
Темишвара, Румунија, за посвећеност, енегричност, истрај-
ност и бескомпромисност у тумачењу Шекспировог сонета,
истражујући дело великог драмског уметника до последње
консеквенце и последњег атома стваралачке снаге.
Радмила Живковић, председник жирија
Ђорђе Милосављевић, члан
Слађана Килибарда, члан
У Крагујевцу, 13. октобра 2017. године
Ј о а к и м И н т е р Ф е с т а 2 0 1 7 . г о д и н е • б р о ј 8 • 1 4 . о к т о б а р
Завршен 12. ЈоакимИнтерФест
ПОБЕДНИК„ШЕКСПИР, СОНЕТ 66”ИЗ ТЕМИШВАРА

2. 2 JoakimInterFest 2017
Ипоследњи такмичарски дан ового-
дишњег ЈоакимИнтерФеста отпочео
је манифестацијом из пратећег програма.
На Малој сцени театра читана је драма„На
трагу” глумца КСТ-а Николе Милојевића.
Његов комад инспирисан је свакоднев-
ним дешавањима из позоришног живота
а проглашен је прошле године за најбољи
драмски текст у 2016. години. Награду
„Бранислав Нушић” додељује Удружења
драмских писаца Србије а о додели на-
граде одлучивао је жири у саставу Милан
Јелић, Петар Станојловић и Снежана Ку-
трички.
- Драмски текст „На трагу” је својом
једноставновшћу прециозношћу, чисто-
том дијалога на камерни начин предочио
критику света и критику свести. Вешто уп-
рављајући системом знакова смештајући
радњу у театар, аутор веристичким посту-
пком кроз рад на пробама за премијеру
представе „Хамлет” приказује механизам
урушавања система вредности типичан
за транзициону свест.
У трагању за драмском суптилношћу,
духовитим ставом, продуховљеним сти-
лом „На трагу” је с разлогом понео награ-
ду „Бранислав Нушић”, стоји у образло-
жењу награде.
Синоћ на Малој сцени Театра лауреату
„Бранислава Нушића” помогли су надах-
нутим читањем колеге глумци нашег по-
зоришта: Драган Стокић, Чедомир Штајн,
Ђорђе Симић, Ана Тодоровић Диалао и
Ненад Вулевић, док је сам писац читао ди-
даскалије.
Читање коамда који се на„прву лопту”
може назвати „у одбрану глумца” изазвао
је салве смеха у препуном гледалишту јер
је очигледно да је публика препознала
ликове као и ситуације из свакодневног
(споственог) позоришног живота.
Последњег, седмог дана, на такмичар-
ском репертоару 12. ЈоакимИнтерФеста
била је представа „Тартиф”, Молијеров
класик у режији Венцислава Асенова и у
извођењу Драмско-луткарског театра из
бугарског града Враца, старих познаника
крагујевачког међународног фестивала.
као и увек, кад год су гостовали код нас
бугарски ансамбл се определио за прове-
рену класику, па је овога пута на „тапету”
био Молијер.
- Многи критичари Тартифа виде ис-
товремено као комедију и као трагедију.
У овој драми Молијер није приказао само
један тип лицемера, већ је понудио огле-
дало лицемерја, као политичког и идео-
лошког обрасца сталешке апсолутистич-
ке монархије. Стога Тартиф није само тип
јунака лицемера, већ се њему огледа чи-
таво једно доба са својим настраностима,
је њихово образложење и због чега баш
„Тартиф”данас и овде.
По мишљењу водитеља разговора са
ствараоцима Слободана Савића, позори-
шног критичара то је више него јасно.
- Живимо у таквом времену да се одго-
вор зашто играти Молијеровог „Тартифа”
данас готово подразумева. Јер, ако гово-
римо о лицемерју, једном потпуно извр-
нутом систему вредности о свету који је
окренут наопачке и где моралне и сваке
друге вертикале одавно и не постоје онда
се оно, основно питање које подразумева
редитељски комад овде готово не може
поставити јер се он, због самог времена и
друштва у којем живимо, не мислим само
на Бугарску или Србију, не мислим чак ни
само на Европу, него, на жалост на већи
део света - подразумева, закључио је он.
Тиме је 12. ЈоакимИнтерФест завршен.
Океан театар допловио је у своју луку.
Награду публике са просечном оце-
ном 4,89 добила је представа Звездаре
театра„Хипноза једне љубави”.
Дан седми - Драмско-луткарски театар Враца, Бугарска
ЛИЦЕМЕРЈЕ СЕ ДАНС ПОДРАЗУМЕВА

3. 14. oktobar 2017. 3
Вечерас на репертоару
Сцена Јоаким Вујић, субота, 14. октобар 20 сати
Позориште Атеље 212 Београд, Србија
Питер Квилтер
СЛАВНА ФЛОРЕНС
Режија: Ђурђа Тешић
Превод: Теодора Марковић, Ђурђа Тешић
Сценографија: Зорана Петров
Костимографија: Горица Поповић
Корепетитор: Миша Цвијовић
Избор музике: ауторски тим представе
Организатор: Јелена Твртковић
Улоге:
Флоренс Фостер Џенкинс: Горица Поповић
Козмо Мек Мун: Иван Михаиловић
Дороти / Марија / Госпођа Вериндер Геђ: Тамара Драгиче-
вић
О представи
СЛАВНА ФЛОРЕНС, по тексту британског драмског пи-
сца Питера Квилтера, је истинита прича о Флоренс Фостер
Џенкинс, најгорој певачици на свету, која је четрдесетих
година у Њујорку била омиљена музичка атракција.
Флоренс Џенкинс се прославила оперском каријером,
иако није умела да пева. Комад прати њен живот у време
када њена каријера достиже врхунац – наступом у Карнеги
холу!
Једини проблем била је чињеница што је сирота Фло-
ренс сваку салву смеха из публике нехајно одбацивала као
професионалну љубомору. Публика је била одушевљена
њеним„фантастичним гласовним могућностима” и за кон-
церт ове сопранисткиње без трунке слуха увек се тражила
карта више.
Ипак прича о Флоренс Џенкинс је топла људска прича,
јер су њена огромна љубав према музици и ексцентрични
ентузијазам били толико заразни да су били јачи од недос-
татка талента.
Овај бродвејски шоу и велики позоришни хит, први
пут је изведен у Лондону, на Вест Енду 2005. године, када
је био номинован за престижну„Лоренс Оливије” награду
као најбоља нова комедија.
Реч критике
Драгана Бошковић
театролог
НОВО ВРЕМЕ
После објављивања награда на фестивалу, незахвално је
писати о представи коју смо гледали као последњу у зва-
ничној селекцији ЈоакимИнтерФеста.
Жири се, у главним наградама, определио за постдрамско
позориште, а у појединачним, ипак, за Станиславског.
Бугарски редитељ, Венцислав Асенов је, у продукцији
Драмско луткарског театра из Враце, у Бугарској, Молијеро-
ву комедију о лицемерју, „Тартиф“, замислио као оригинални
текст у александринцу, али смештен у имућни дом богаташа,
који јесте да има репродукцију„Сплава медузе“ Делакроа, али
је већ у дерутном стању. Иако су бугарски глумци сасвим до-
бро играли ово измештање комедије у водвиљ, па, са појавом
Марсовца на крају, и у фарсу, друштвена оштрица је изостала,
иако се могла читати из ове адаптације. Лицемери су већина
у сваком систему, па ни овај Тартиф, који хоће да се прикаже
као богомољац, а заправо је покварењак, није био много дру-
гачији, осим што је био у савременом костиму. Развој његовог
„посрнућа” карактера, од почетка, до краја представе, био је
јасан. Но, вишак покрета, кореографије, слепстика, водвиља,
отупио је оштрицу сатире и дозволио пословично дивним бу-
гарским глумцима да, упркос строгости говорења стихова,
повремено и претерају.
Ипак, ово је била лепа, весела и разиграна завршница
овогодишњег ИнтерФеста.
ЈоакимИнтерФест треба, дакле, убудуће „форматирати”
као фестивал добрих представа страних позоришта и писаца,
али које имају оправдање у селекторовој идеји да свако поје-
диначно издање фестивала буде тематски мапирано. Јасно
је да је то „ретка биљка”, која веома тешко опстаје на нашим
фестивалима. Ако се БИТЕФ, као најзначајнији, определио за
будалаштину, трајање представа као естетички принцип(!), и
зато се срозао до непрепознатљивости, шта очекивати од ос-
талих српских позориштанаца?!
Министарство културе се ионако сва више ограђује од фи-
нансирања фестивала, па им не треба дати повод за још један
аргумент непрофилисаности, па због тога и непотребности
многих позоришних смотри.
Као дугогодишњи селектор позоришних фестивала у овом
граду, који је учествовао у оснивању Јоаким феста и Интер-
Феста, председавао жиријима и поносни је носилац Златног
прстена Јоакима Вујића за допринос Књажевско српском
театру, „навијам” за повратак ИнтерФеста у пажљиво селек-
товане, добро организоване, дружељубиве фестивале, којих
је, заправо, мало и веома су ретки. Насупрот томе, много је
оваквих, какав је био овогодишњи крагујевачки међународ-
ни фестивал.
„Удри и бежи!”је непристојно понашање, када је селекција
фестивала овог реномеа у питању.
Много среће!

4. 4 JoakimInterFest 2017
Међународни позоришни фестивал 12. ЈоакимИнтерФест
Крагујевац, 7-15. октобар 2017.
Репертоар
7.октобар
Установа културе„Вук Стефановић Караџић“ Београд , Србија
Иван Вирипајев
ИЛУЗИЈЕ
Режија: Татјана Мандић Ригонат
8.октобар
Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска
Jim Cartwright
ДВА
Режија: Robert Talarczyk
9.октобар
Мађарско државно позориште„Чики Гергељ“ Темишвар, Руму-
нија
В. Шекспир,
СОНЕТ 66
Режија: Кокан Младеновић
10.октобар
Академски руски драмски театар Јошкар Ола- Руска федера-
ција
Владимир Жеребцов
ВОЈНИЦИ
Режија: Александар Сучков
11.октобар
Звездара театар Београд, Србија
Душан Ковачевић
ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ
Режија: Душан Ковачевић
12.октобар
Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
Marc St. Germain
ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА
Режија: Марко Торјанац
13.октобар
Драматично-куклен театар Враца, Бугарска
Ж. Б. П. Молијер
ТАРТИФ
Режија: Венцислав Асенов
14.октобар
Представа у част награђених
Питер Квилтер
СЛАВНА ФЛОРЕНС
Режија:Ђурђа Тешић
Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста
09. октобар
Мала сцена – 18.00
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић
10. октобар
Мала сцена – 18.00
Промоција позоришног специјала часописа за културу и умет-
ност КОД 21 у издању Шабачког позоришта
Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја
Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21
Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд
11. октобар
Мала сцена – 18.00
Промоција књиге Зијаха Соколовића„Глумац је глумац... глумац
је глумац... глумац.“
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн
12. октобар
Мала сцена – 18.00
Вече у част глумца – Радмила Живковић
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар
13. октобар
Мала сцена – 18.00
Јавно читање драмског текста„На трагу“ Николе Милојевића
Учествују глумци Књажевско-српског театра
Селектор
Милош Латиновић
Жири
Радмила Живковић, глумица
Ђорђе Милосављевић, драматург
Слађана Килибарда, редитељка
Водитељ разговора са ствараоцима
Слободан Савић, позоришни критичар
Награде
Јоакимова награда за најбољу представу
Јоакимова награда за режију
Јоакимова награда за глуму
Јоакимова награда за визуелност представе
Јоакимова специјална награда
Награда публике