1. STUDIJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI
ZGRADA U SRBIJI
SVETSKA BANKA
Konačni izveštaj
Decembar 2012

2. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
AKRONIMI
BEEF
Bulgarian Energy Efficiency Fund (Fond Bugarske za Energetsku Efikasnost)
BGK
Bank GospodarstwaKrajowego (National Economy Bank of Poland)
Nacionalna Privredna banka Poljske
CDM
Clean Development Mechanism (Mehanizam čistog razvoja)
CEB
Council of Europe Development Bank (Razvojna banka Saveta Evrope)
CEE
Central and Eastern Europe (Centralna i Istočna Evropa (CIE))
CHP
Combined heat and power (Kombinovano grejanje i struja (KGS))
CHUEE
China Utility-based Energy Efficiency (Projekat Kine za finansiranje
energetske efikasnosti)
CPMA
Central Project Management Agency (Centralna Agencija za upravljanje
projektom)
DH
District Heating (Gradsko centralno grejanje (GCG))
DHC
District Heating Company (Preduzeće za gradsko centralno grejanje (PGCG))
DHS
District Heating System (Sistem gradskog centralnog grejanja (SGCG))
DHW
Domestic Hot Water (Topla voda u domaćinstvima (TVD))
DSM
Demand Supply Management (Upravljanje ponudom i potražnjom (UPP))
EBRD
European Bank for Reconstruction and Development
Evropska Banka za Obnovu i Razvoj (EBRD)
EE
Energy efficiency (Energetska Efikasnost)
EEHP
Energy Efficiency Housing Pilot (Probni program energetske efikasnosti
zgrada)
ERDF
European Regional Development Fund ( Evropski fond za regionalni razvoj)
ESA
Energy Services Agreement (Sporazum o energetskim uslugama)
ESCO
Energy services company
Preduzeće za pružanje energetskih usluga (PPEU)
ESP
Energy Services Provider (Pružalac energetskih usluga (PEU))
EU
European Union (Evropska Unija)
FEC
Final energy consumption (Potrošnja finalne energije (PFE))
GEF
Global Environment Facility (Globalni fond za životnu sredinu)
GPOBA
Global Partnership for Output Based Aid (Globalno partnerstvo za pomoć
zasnovanoj na učinku)
o
Projet n : 5788
ii

3. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
HEECP
Hungary Energy Efficiency Co-Financing Program
Program Mađarske za sufinansiranje energetske efikasnosti (HEECP)
HEP
HrvatskaElektroprivreda (Hrvatska Elektroprivreda)
HOA
Home Owners Association (Udruženje Skupština stanara)
HVAC
heating, ventilation, and air conditioning (Sistem grejanja, ventilacije i
klimatizacije)
IFC
International Finance Corporation (Međunarodna finansijska korporacija)
IFI
International Financing Institution (Međunarodna finansijska Institucija)
JESSICA
Joint European Support for Sustainable Investment in City Areas
(Udružena evropska pomoć za održive investicije u gradovima)
KfW
KfW Bankengruppe (Development Bank of Germany)
Razvojna Banka Nemačke (KfW)
ktoe
1000 tons of oil equivalent (kilotons of oil equivalent)
1000 tona ekvivalentne nafte (kilotona ekvivalntne nafte)
LFI
Local financial institution (Lokalne finansijske institucije)
M&V
Measurement & Verification (Merenje i verifikacija)
MOF
Ministry of Finance of Serbia (Ministarstvo finansija Srbije)
NAMA
National Appropriate Mitigation Plan (Nacionalniplan za odgovarajuće
olakšice)
NEEAP
National Energy Efficiency Action Plan (Nacionalni akcioni plan za energetsku
efikasnost)
NPV
Net Present Value (Neto sadašnja vrednost)
PCG
Partial Credit Guarantee (Delimično kreditno jemstvo (DKJ))
PDMU
Project Developmentand Management Unit (Jedinica za razvoj i upravljanje
projektom (JRUP))
PEHSM
Public enterprise for housing services maintenance (Javno preduzeće za
stambeneusluge (JPSU))
PFI
Public Financing Institution (Državne finansijske institucije (DFI))
PMU
Project Management Unit (Jedinica za upravljanje projektom (JUP))
R2E2
Armenia Renewable Energy and Energy Efficiency Fund (R2E2)
Fond Jermenije za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost
RE
Renewable Energy (Obnovljiva energija (OE))
RES
Renewable Energy Sources (Obnovljivi izvori energije (OIE))
SEEP
Serbia Energy Efficiency Project (Projekat energetske efikanosti Srbije
(PEES))
o
Projet n : 5788
iii

4. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
SME
Small and Medium Enterprises (Mala i srednja preduzeća (MSP))
SPB
Simple Payback (Jednostavni povraćaj novca (JPN))
TA
Technical Assistance (Tehnička podrška (TP))
UBB
United Bulgarian Bank (Ujedinjena banka Bugarske)
UK
United Kingdom (Ujedinjeno Kraljevstvo)
UN
United Nations (Ujedinjene Nacije)
VAT
Value Added Tax (Porez na dodatu vrednost (PDV))
WB
World Bank (Svetska Banka)
o
Projet n : 5788
iv

5. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
SADRŽAJ
UVOD .................................................................................................................................................. 1
1
TRŽIŠNE BARIJERE I TRŽIŠNI POKRETAČI ........................................................................... 3
OPŠTE DRŽAVNE BARIJERE I POKRETAČI..................................................................... 3
1.1
1.1.1
Opšti pokretači tržišta ..................................................................................................... 4
1.1.2
Opšte barijere tržišta ..................................................................................................... 10
POKRETAČI I BARIJERE STAMBENOG SEKTORA ....................................................... 14
1.2
1.2.1
Pokretači stambenog sektora........................................................................................ 14
1.2.2
Barijere stambenog sektora .......................................................................................... 14
POKRETAČI I BARIJERE JAVNOG SEKTORA ............................................................... 20
1.3
1.3.1
Pokretači javnog sektora............................................................................................... 20
1.3.2
Barijere javnog sektora ................................................................................................. 20
POKRETAČI I BARIJERE POSLOVNOG SEKTORA........................................................ 23
1.4
1.4.1
1.4.2
2
Pokretači poslovnog sektora ......................................................................................... 23
Barijere poslovnog sektora ........................................................................................... 23
MEĐUNARODNA ISKUSTVA U OTKLANJANJU BARIJERA ................................................ 25
2.1
PRIMERI PROGRAMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U EVROPI ................................... 25
2.1.1
Programi energetske efikasnosti u Jermeniji ................................................................. 25
2.1.2
Programi Razvojne Banka Nemačke u Nemačkoj ......................................................... 27
2.1.3
Termo-modernizacijski fond u Poljskoj .......................................................................... 29
2.1.4
Napredak energetske efikasnosti u Litvaniji .................................................................. 29
2.1.5
Estonija ......................................................................................................................... 30
2.1.6
Bugarska ...................................................................................................................... 31
2.2
2.3
3
IZVUČENE POUKE ............................................................................................................ 32
REZIME MEĐUNARODNOG ISKUSTVA U UKLANJANJU BARIJERA ........................... 33
OPCIJE SPROVOĐENJA ........................................................................................................ 35
3.1
OPCIJE ZA JAVNI SEKTOR ............................................................................................. 38
3.1.1
Opcija P-1: Javni revolving fond koji se otplaćuje putem Državne finansijske institucije
(DFI) .................................................................................................................... 39
3.1.2
Opcija P-2: Fond energetske efikasnosti kao nezavisno telo koje obezbeđuje kredite i
druge mehanizme finansiranja ............................................................................. 44
3.1.3
Opcija P-3: Decentralizovani finansijski modela energetske efikasnosti ........................ 47
o
Projet n : 5788
v

6. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
3.2
STAMBENI SEKTOR ......................................................................................................... 50
3.2.1
Opcija R-1: EE finansiranje preko javnog preduzeća za stambene usluge sa
otplatom preko računa Infostana .................................................................................. 51
3.2.2
Opcija R-2: Pojedinačna kreditna linija energetske efikasnosti za porodice sa
niskim primanjima sa opcijom refundiranja ................................................................... 56
3.3
OPCIJE POSLOVNOG SEKTORA .................................................................................... 59
3.3.1
Opcija C-1: Finansijska olakšica ................................................................................... 60
3.3.2
Opcija C-2: Garancijska olakšica .................................................................................. 61
DRUGE OPCIJE – NEFINANSIJSKI PODSTICAJI ........................................................... 63
3.4
ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................... 64
o
Projet n : 5788
vi

7. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
TABELE
Tabela 1: Prosečna procena uštede prema tipu zgrade ..................................................................... viii
Tabela 2: Procenjena vrednost energetske potrošnje i troškovi u zgradama javnog sektora ................ ix
Tabela 3: Potrebna ulaganja po sektoru i ukupno ulaganje ...................................................................x
Tabela 4: Tržišne barijere ................................................................................................................... xii
Tabela 5: Razmotrene i odbijene mogućnosti sprovođenja ................................................................ xvi
Tabela 6: Rezime mogućnosti ........................................................................................................... xvii
Tabela 7: Potencijal energetske efikasnosti tržišta u zgradama ........................................................... 1
Tabela 8: Rezime barijera ipokretača ................................................................................................... 3
Tabela 9: Ukupna procenjena ulaganja prema tipu zgrade do 2020. godine ........................................ 5
Tabela 10: Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije
od 1% do 2020.godine ....................................................................................................... 7
Tabela 11: Energetski bilans – 2010 .................................................................................................... 8
Tabela 12: Ukupna procenjena ušteda u javnim ustanovama .............................................................. 9
Tabela 13: Cene grejanja u Beogradu................................................................................................ 11
Tabela 14: Kreditna sposobnost domaćinstava .................................................................................. 19
Tabela 15: Rezime međunarodnog iskustva u oblasti uklanjanja barijera ........................................... 33
Tabela 16: Uspešna primena različitih programa finansiranja ............................................................ 36
Tabela 17: Revidirane i odbačene opcije sprovođenja ....................................................................... 38
Tabela 18: Odobrene opcije sprovođenja ........................................................................................... 38
Tabela 19: Pregled očekivanih rezultata programakoje predlažemo .................................................. 64
SPISAK SLIKA
Slika 1: Razvoj finansijskih mehanizama u Srbiji, od novčane pomoći do poslovnih šema .................. xv
Slika 2: Razvoj mehanizama finansiranja, od novčane pomoći do komercijalnih šema ...................... 35
Slika 3: Institucionalni aranžmani ....................................................................................................... 41
Slika 4: Opcija P-1 – Kretanje sredstava ............................................................................................ 43
Slika 5: Opcija P-2 – Institucionalni aranžmani ................................................................................... 45
Slika 6: Opcija P-2 – Kretanje sredstava ............................................................................................ 47
Slika 7: Opcija P-3 – Institucionalni aranžmani ................................................................................... 48
Slika 8: Kretanje sredstava ................................................................................................................ 50
Slika 9: Opcija R-1 – Institucionalni aranžmani .................................................................................. 54
Slika 10: Opcija R-1 – Kretanje sredstava .......................................................................................... 56
Slika 11: Opcija R-2 – Institucionalni aranžmani................................................................................. 58
Slika 12: Opcija R-2 – Kretanje sredstava .......................................................................................... 59
o
Projet n : 5788
vii

8. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
REZIME
Potrošnja finalne energije (PFE) u Srbiji dostigla je 8,5 miliona tona ekvivalentne nafte, prema
energetskom bilansu Ministarstva Infrastrukture i Energetike iz 2010. godine. Zgrade (stambene, javne
i poslovni objekti) imaju udeo od 38% pri korišćenju energije i predstavljaju najveći deo PFE u državi.
Takođe je zabeležen stalni rast od 3% na godišnjem nivou, u proteklih pet godina. Ovaj porast
oslikava porast životnog standarda (uključijući povećanu upotrebu kućnih aparata i rashladnih
uređaja).
U Srbiji se procenjuje da fond zgrada dostiže bruto površinu od 235 miliona kvadratnih metara. Većina
zgrada, oko 50%, su jednoporodične kuće kako u gradskim, tako i u seoskim područjima. Takođe se
procenjuje da je oko 90% zgrada skoncentrisano u manjim i većim gradovima. Preovladavajući sektor
je stambeni, obuhvatajući površinu od gotovo 200 miliona metara kvadratnih, prate ga javni,
kancelarijski sektor sa površinom od 27 miliona metara kvadratnih u svim podsektorima, i poslovnii
sektor sa 18 miliona metara kvadratnih.
Tabela 1: Prosečna procena uštede prema tipu zgrade
Zgrade
I. Stambene
Potencijal uštede
energije
[% potrošnja
zgrade]
Ukupna
površina
2
[min. m ]
Potencijal uštede
energije
[% potrošnje
finalne energije]
Potencijal
ukupne uštede
[ktoe]
190,0
39%
10,6%
1.102
4
47%
0,5%
43
11,25
44%
0,7%
86
12,0
47%
0,8%
114
18,0
48%
3,2%
247
15,8%
1.592
II. Javne
Zdravstvo
Obrazovanje
Zgrade sa kancelarijama sa
javnim funkcijama
III. Poslovne
Ukupno
235,2
Uopšteno posmatrano, zgrade u Srbiji predstavljaju potencijal za uštedu 16% potrošnje finalne
energije. Predviđena godišnja ušteda za javni sektor bi mogla dostići 123,4 miliona evra, gde bi
52 miliona evra bilo iz zgrada sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija, 43,1 milion iz zgrada za
obrazovanje i 28,3 miliona iz bolnica.
Naš izveštaj o proceni tržišta otkrio je ogromni potencijal za sprovođenje mera energetske efikasnosti
(EE) u zgradama u Srbiji. Postizanje punog potencijala Srbije u celini bi koštalo 8,8 milijardi evra i kao
rezultat, na godišnjem nivou, imalo uštedu troškova investitora i korisnika od oko 1,1 milijadu evra, što
znači da bi ušteda otplatila sve preduzete mere za otprilike osam godina.
o
Projet n : 5788
viii

9. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Ostvarujući svoj potpuni potencijal energetske efikasnosti zgrada, Srbija može uštedeti:
›
›
›
›
›
142.000 metričkih tona uglja;
8.224.000 gigadžula toplote;
8.180.000 megavat-sati struje;
47.000 metričkih tona nafte za grejanje;
138,89 miliona kubnih metara prirodnog gasa.
Privreda bi u celini dobila značajne dodatne pogodnosti ovakvom uštedom energije.
Potrošnja energije i troškovi energije u podsektorima
Najveći deo potrošnje energije u zgradama potiče iz stambenog sektora i kreće se do 2.235 kilotona
ekvivalentne nafte (70%), prate ga poslovni objekti sa 579 kilotona ekvivalentne nafte (18%) i zgrade
javnog sektora sa 386 kilotona ekvivalentne nafte (12%).
Procenjeni troškovi upotrebe energije na godišnjem nivou u zgradama javnog sektora dostižu oko
269,4 miliona evra godišnje, dok troškovi za poslovne i stambene sektore dostižu cifru od oko 404
miliona i 1.701 milona evra za pomenute sektore. Troškovi u zgradama sa kancelarijama čine najveći
deo vladinog budžeta, sa ukupnim troškovima od 41%, praćeni sektorima za obrazovanje i zdravstvo
(vidi Tabelu 2).
Tabela 2: Procenjena vrednost energetske potrošnje i troškovi u zgradama javnog sektora
Zgrade
m
2
Grejanje
Struja
Miliona
evra/godišnje
Ukupno
Miliona evra/
godišnje
ktoe/
godišnje
ktoe/
godišnje
Miliona
evra/godišnje
ktoe/
godišnje
Kancelarije 12.000.000
70
100
41
58
110,4
158,2
Bolnice
4.000.000
46
67
14
20
60,2
86,2
Škole
11.250.000
90
129
8
12
98,8
141,6
Ukupno
27.250.000
206
296
63
90
269,4
386,0
Mogućnosti uštede energije
Zgrade pružaju priliku za značajnu uštedu energije. Grejanje čini 61% potrošnje energije u zgradamaprema tome veći deo potencijala uštede energije povezan je sa termičkom izolacijom i smanjenjem
gubitka toplote. U stambenom sektoru ima preko 55% zgrada starijih od 30 godina (sagrađenih u
periodu izmedju 1960. i 1985. godine), što oslikava relativno visok nivo njihove specifične potrošnje
toplote. Trenutni nivo potrošnje toplote u Srbiji se procenjuje na 160 kWh po metru kvadratnom
godišnje, u poređenju sa 70 do 130 kW časova po metru kvadatnom godišnje u Zapadnoj Evropi, što
ukazuje na značajnu priliku za sprovođenje i poboljšavanje energetske efikasnosti.
o
Projet n : 5788
ix

10. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Procenjena ulaganja
Uzimajući u obzir prosečna ulaganja po kvadratnom metru za svaki tip zgrade, teoretski potencijal za
ulaganje se procenjuje na 8,8 milijardi evra, kao što je naznačeno u tabeli ispod.
Tabela 3: Potrebna ulaganja po sektoru i ukupno ulaganje
Sektor
Zgrade sa kancelarijama za
obavljanje javnih funkcija
Ukupna površina
2
min. m 
Prosečno ulaganje
2
EUR/m 
Ukuno teoretsko
ulaganjeMEUR
27,5
46,8
0,562
3,5
49,2
0,197
Škole
10,0
38,3
0,431
Poslovni sektor
18,0
70,9
1,276
Stambeni sektor
190,0
33,5
6,373
Ukupno
249,0
45,4
8,839
Bolnice
Glavni pokretači tržišta za energetsku efikasnost
Kako bi uspeli da zadrže postojeći potencijal tržišta, bilo koji zakon ili program koji podržava
energetsku efikasnost mora dobro iskoristiti postojeće pokretače tržišta za energetsku efikasnost i
upotrebiti njihovo trenutno dejstvo.
Energetska bezbednost predstavlja pokretača koji u nekoliko poslednjih godina privlači sve veće i
veće interesovanje. Uprkos povećanoj upotrebi lokalnih resursa, oko 40% energije u Srbiji zavisi od
uvoza nafte i gasa (2009). Sprovođenje energetske efikasnosti može doprineti poboljšanju nacionalne
energetske bezbednosti, smanjivanjem uvoza fosilnih goriva. Takođe može ublažiti skorašnje
potražnje za promenu cena uvoza struje i energije, što je Srbija iskusila 2011 godine. Ušteda, kako je
procenjeno evaluacijom tržišta, ukazuje na potencijal od oko 15,8% za konačno umanjenje energije,
što predstavlja umanjenje uvoza od oko 40%. Troškovi sprovođenja energetske efikasnosti, grubom
procenom, predstavljaju polovinu troškova izgradnje novih objekata za snabdevanje energijom, a
energetska efikasnost se može brže sprovesti. Predviđeni manjak kapaciteta dodatne proizvodnje
energije (~2.000 MW do 2025. godine) može biti nadoknađen energetskim resursima koji se
oslobađaju povećanom efikasnošću.
Poboljšanje fiskalnog bilansa je od visokog značaja za vladu Srbije. Energetska efikasnost predstavlja
mogućnost da vlada i javni sektor redukuju troškove budžeta za potrošnju energije, što ukupno iznosi
269,4 miliona evra godišnje. Procenjeno je da javni sektor može uštedeti 123,4 miliona evra godišnje,
ulažući u energetsku efikasnost, što predstavlja isplativu meru, budući da će se troškovi za
poboljšanje vladinih objekata otplatiti uštedom na nacionalnom nivou. Takođe, ukoliko vlada razmotri
o
Projet n : 5788
x

11. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
finansijski podsticaj za podršku razvoja tržišta za energetsku efikasnost, ovaj podsticaj može
delimično biti neutralizovan smanjivanjem subvencija za prodaju domaće energije. Globalno
posmatrano, ulaganje u energetsku efikasnost ima pozitivan privredni uticaj, budući da je usmereno ka
razvoju industije koja nudi dobre poslove. Takođe stvara prihode od povećanog oporezivanja
građevinskih radova neophodnih za sprovođenje energetske efikasnosti. Ovo dovodi do situacije u
kojoj se ostvaruje obostrana dobit, jer je nacionalni imperativ za fiskalnu optimizaciju u skladu sa
razvojem tržišta za energetsku efikasnost i njegovim propratnim društvenim i ekološkim
pogodnostima.
Potreba za adaptacijom postojećih zgrada je već jasno izražena u Srbiji. Ukupna stambena površina
svih zgrada u Srbiji iznosi oko 245 miliona kvadratnih metara, od čega 80% čini stambeni sektor.
Stanovi izgrađeni u periodu od 1946. do 1980. godine predstavljaju 55% ukupne količine zgrada kao i
53% stambene površine (oko 96,7 miliona kvadratnih metara) od ukupnog stambenog prostora u
Srbiji. Ove stare zgrade zahtevaju neodložne investicije za obnovu krovova, fasade i elektromašinskih
sistema. Ovo predstavlja priliku za vladu Srbije da omogući da ova obnova bude ostvarena na
energetski efikasan način i da doprinese održivom privrednom razvoju države. Dalje, obnova zgrada
će takođe doprineti ostvarivanju cilja Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost (NEEAP)
o uštedi od 1% energije godišnje u periodu od 9 godina, što se procenjuje na 0,3131 miliona tona
ekvivalentne nafte1 na osnovu konačne potrošnje energije 2008.godine. Ovaj cilj je postavila vlada
Srbije, uzimajući u obzir proces priključenja Evropskoj Uniji. Ovde su opet nacionalne potrebe (za
obnovu zgrada i priključenje Evropskoj Uniji) u skladu sa razvojem energetski efikasne privrede.
Glavne barijere za energetsku efikasnost
Uprkos velikom potencijalu za poboljšanje energetske efikasnosti (EE), ona ipak ne doseže velike
razmere budući da mnoge prepreke za razvoj tržišta i dalje opstaju. U Srbiji su identifikovane četiri
kategorije barijera i sumirane su u tabeli ispod. Neke od njih su opšte prirode, dok se druge
primenljuju na određene sektore. Takođe postoji i variranje u ozbiljnosti ovih barijera u zavisnosti od
podsegmenta datog sektora. Na primer, segment stambenog tržišta sa niskim prihodima imaće više
poteškoća pri obezbeđivanju finansija i manje mogućnosti da ulaže u obnovu zgrada.
Barijere date u tabeli ispod su od najvećeg značaja za Srbiju. Podebljane su one koje se mogu izbeći
uvođenjem finansijskih mehanizama poput ograničenih pomoći, koncesionalne (redukovane) kamatne
stope, delimične ili potpune garancijske šeme, fondova ili kreditnih linija, savremenim postupcima u
finansijskim ustanovama, zahvaljujući preduzeću za pružanje energetskih usluga, itd. Druge barijere
zahtevaju zakonske izmene, prilagođavanje institucionalnog okvira ili postupke podizanja svesti i
sposobnosti radi stvaranja sredine koja neguje razvoj energetski efikasne privrede. Programi
finansiranja takođe mogu biti izrađeni tako da delaju kao vozilo koje odvozi druge barijere sa tržišta.
1
Drugi Međunarodni Skup o Energetskoj Efikasnosti, Dušanbe, Tadžikistan, 2011. godine, Mr. MiroslavSpasojević,
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
o
Projet n : 5788
xi

12. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Tabela 4: Tržišne barijere
Opšte
Stambene
Javne
Politika/
Regulatorno
telo
>Pogrešna cena
grejanja u okrugu i
odsustvo merenja
>Pogrešne cene struje
>Niska stopa naplate
računa za struju
> Regulacioni okvir EE
još uvek nije usvojen u
celosti
>Institucionalni okvir jos
nije pogodan za EE
> Struktura strujnih
tarifa (noćna) podstiče
korišćenje struje za
grejanje
> Nedostatak
određenog zakona za
Udruženja
kućevlasnika (UK)
>Iskrivljeni tarifni
sistem grejanja,
uključujući
nepostojanje obračuna
o utrošenoj energiji
>Dugovanja za
račune za struju
> Pravila određivanja
budžeta koja ne
dozvoljavaju
organizacijama da
sačuvaju energetski
budžet kako bi platili
ulaganja u uštedu
energije.
>Pravila nabavke
otežavaju Preduzeću
za pružanje
energetskih
uslugaučešće na
tržištu.
Pružaoci
usluga i
opreme
>Visoki troškovi
transakcije
Visoki troškoviza
transakcije malog
obima
Krajnji
potrošači
>Predrasude potrošača
prema korišćenju
proizvoda sa očigledno
nižim troškovima, bez
osvrta na pogodnosti
proizvoda na životni
ciklus
>Nizak prioritet za EE
zbog niskih cena struje
> Opiranje potrošača
da se zaduže zbog EE
projekata
>
Nedovoljnaupućenost u
EE
>Nedovoljno visok
nivo svesti
>Nedostatak
sposobnosti za
razvijanje tehničkog
projekta
>Nedostatak
podsticaja za
realizaciju
investiranja u EE
>Podeljeni podsticaj
za zgrade koje se
iznajmljuju (vlasnik
ne plaća račun za
struju)
>EE ima nizak nivo
prioriteta zbog niskih
cena struje i visokih
kamatnih stopa
Finansijski
>Ograničena
mogućnost u okviru
Lokalnih finansijskih
institucija (LFI) da
identifikuju i procene
projekte energetske
efikasnosti
>Nemogućnost LFI da
strukturišu proizvode
2
EE
>Visoki troškovi
transakcije
>Veoma visoke
kamatne stope
>Ograničenakreditna
sposobnost
domaćinstava
>Previsoki zalog i
visoki troškovi hipoteke
>Bankarski sektor za
rad sa stanovništvom i
sistem za procenurizika
isključuju porodice sa
malim prihodima
>Ograničena
mogućnost ulaganja
>Ograničena
kreditna sposobnost
>Nedostatak
garancije
>Veoma visoka
kamatna stopa na
kredite
>Poteškoće u
obezbeđivanju
garancija za troškove
projekta
>Visoki zahtevi za
učešće u kapitalu
Vrsta barijere
/ Sektor
Poslovne
2
Iako lokalne banke nude preko 36 proizvoda pozajmice označenih kao „ EE krediti“, oni se ni u kom pogledu ne razlikuju od
drugih kredita i ne doprinose otklanjanju bilo koje od EE finansijskih barijera.
o
Projet n : 5788
xii

13. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Međunarodna iskustva
Razmotrili smo određeni broj programa. U ovom dokumentu smo odlučili da predstavimo programe iz
regiona ili programe od značaja iz drugih država u Evropi.
Javni sektor
Fond Bugarske za energetsku efikasnost (BEEF)
Ovaj fond predstavlja samostalno javno-privatno partnerstvo osnovano uz novčanu pomoć Globalnog
fonda za životnu sredinu (GEF) i javnih i privatnih donatora. Pored poslovnih i industrijskih zgrada,
ovaj fond prevashodno finansira zgrade javnog sektora (približno 75% njihovog poslovanja). BEEF
neposredno daje zajmove onima koji rade na razvoju projekta kao i kredite za sufinansiranje kredita
komercijalnih banaka. BEEF takođe daje garancije, poput projekta delimičnog kreditnog jemstva ili
kreditnog jemstva celokupnog poslovanja. Na kraju, BEEF omogućuje fleksibilnost po pitanju
korišćenja dostupnih fondova bilo za jemstva bilo za kredite. Projekat fonda je inspirisan GEF
projektom o energetskoj efikasnosti Rumunije kao i Programom za sufinansiranje energetske
efikasnosti Mađarske (HEECP) podržan od strane Međunarodne finansijske korporacije i Globalnog
fonda za životnu sredinu. Ovaj fond je takođe uključivao i sadržaj lekcija opštinskog programa o
energetskoj efikasnosti u Bugarskoj koji je finansirao USAID,, koji je omogućio delimična kreditna
jemsta u korist Ujedinjene Banke Bugarske (UBB) za male opštinske projekte o energetskoj
efikasnosti. Projekat koji je finansirao USAID imao je dva nedostatka: delimično kreditno jemstvo nije
bilo stalne prirode i monopolistički položaj UBB, što je držalo kamatnu stopu i zahteve o garanciji na
relativno visokom nivou.
Od početka do kraja 2012. godine,fond je finansirao projekte energetske efikasnosti u vrednosti od 55
miliona američkih dolara. Od njih, projekti od 39,4 miliona američkih dolara su finansirani putem EE
kredita (54% u javnom sektoru, 25% u korporacijskom i 22% u drugim sektorima) a ostalih 15,6
miliona dolara putem delimičnog kreditnog jemstva i kreditnog jemstva celokupnog poslovanja.
Termo-modernizacijski fond u Poljskoj
Ovaj program je počeo 1998. godine i sproveden je uz pomoć Nacionalne privredne banke u Poljskoj.
On podržava energetski efikasnu obnovu postojećih zgrada u Poljskoj. Obezbeđuje premije za
komercijalne EE kredite vlasnicima zgrada i drugim partnerima, poboljšavajući energetsku efikasnost
u stambenom sektoru i sektorima javnih službi. 2009. godine program je počeo da obezbeđuje i do
20% subvencije za EE investicije.
Između 1998. i 2010.godine program je isplatio sumu od ukupno 220 miliona evra.
o
Projet n : 5788
xiii

14. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Stambeni sektor
Program obnove zgrada u Estoniji
Program Renoviranja se obnavlja i otpočeo je u junu 2009.godine. Ovaj program je osnovao Evropski
fond za regionalni razvoj (ERDF), uz doprinos od 17 miliona evra, Razvojna banka Saveta Evrope
(CEB), doprinosom od 29 miliona eura; i vlada Estonije, doprinosom od 15 % od ukupnog fonda.
Rukovodilac programa je KredEx.
Progam obezbeđuje niskokamatne kredite Skupštinama stanara preko odabranih komercijalnih
banaka. Novčana pomoć je takođe dostupna za energetske kontrole, procene stručnjaka,
projektovanje i podizanje svesti stanara. Novčana pomoć pokriva do 35% ukupnih troškova projekta.
U periodu između početka programa i njegovog završetka 2011. godine, isplaćeno je 32 miliona eura
za višeporodične zgrade.
Probni program energetske efikasnosti zgrada u Litvaniji
Ovaj program se razvio u periodu između 1996. i 2004. godine. Ukupno više od 730 višeporodičnih
zgrada bilo je obnovljeno koristeći mere energetske efikasnosti, poput zamene prozora i poboljšanja
sistema grejanja. Projekat je sprovela Centralna Agencija za upravljanje projektom (CPMA).Predloženi
su povoljni zajmovi i subvencije za do 30% troškova rehabilitacije projekta ne računajući poreze.
Program je uspešno rezultirao pratećim programom za modernizaciju višeporodičnih zgrada. Podrška
uključuje:
› Novčana pomoć za pripremu tehničke dokumentacije i nadgledanje radova: do 100% troškova
do 2014. godine i 50% nakon 2014. godine;
› Novčanu pomoć za mere energetske efikasnosti: do 20% troškova;
› Do 100% pomoći za porodice sa niskim primanjima. U slučaju da je pomoć manja od 100%,
obezbeđuje se dugoročni kredit uz kamatnu stopu od 3%.
Učesnike čine vlasnici stanova, osiguravajuće društvo za stambene kredite i Agencija za
stambeni i gradski razvoj
Poslovni sektor
Program Mađarske za sufinansiranje energetske efikasnosti (HEECP)
Cilj programa bio je unapređenje poslovnog finansiranja projekata energetske efikasnosti od strane
lokalnih banaka i lizing kompanija. Sredstva za postizanje cilja HEECP bila su:
› Kreditne garancije za delimične rizike
› Pomoć pri izradi projekta i uvođenju novih finansijskih proizvoda od strane partnerskih
finansijskih institucija Međunarodne Finansijske Korporacije koje su redom stvarale kredite za
projekte energetske efikasnosti.
o
Projet n : 5788
xiv

15. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
› Savetodavne službe za kapacitet finansijskih institucija, kompanije za pružanje energetskih
usluga i domaćini projekta.
U toku programa podršku je dobilo 683 projekta. Program je prikupio 287 miliona američkih dolara u
investicijama, sa 164 miliona američkih dolara u vidu kredita i 66 miliona američkih dolara u vidu
garancija.
Program podrške i mogućnosti sprovođenja
Kako bi se postigao potpuni potencijal uštede energije na srpskom tržištu, biće potrebno sprovesti
kako podsticajne programe tako i zakonske, institucionalne inicijative i inicijative za podizanje svesti i
kapaciteta usmerenih ka podsticanju razvoja energetski efikasnog tržišta.
Kao što jemeđunarodno tržište pokazalo u periodu od nešto više od 20 poslednjih godina, postoji širok
dijapazon mogućnosti za efikasno uklanjanje tržišnih barijera. Ove mogućnosti se mogu okarakterisati
u rasponu od tradicionalnog pristupa kreditom, koji pomaže iniciranje preobražaja tržišta, do
razvijenijih finansijskih šema koje se, uz razvoj tržišta, oslanjaju na poslovno finansiranje. Slika 1
prikazuje napredovanje finansijskih šema, uz sazrevanje tržišta. Ovaj prikaz može blago varirati u
zavisnosti od toga da li tržište posmatramo sa tačke gledišta državne vlade, lokalnih samouprava ili
privatnih sektora. Finansijske šeme se takođe mogu kombinovati gotovo neograničeni broj puta (na
primer, novčana pomoć energetskog fonda, ili energetski fond sa šemom delimične garancije).
*commercial financing- poslovno finansiranje, public financing- javno finansiranje, Advance commercial Financing through ESCOs- napredno
poslovno finansiranje preko Preduzeća za pružanje energetskih usluga,credit or risk guarantees- kreditne garancije ili garancije rizika,
dedicated sredit lines- namenske kreditne linije, Energy efficiency funds- Fondovi za energetsku efikasnost, Capital budget(Public Sector)glavni budžet( Javni Sektor), Grants- Novčane pomoći; Less sustainable- manje održive, More Sustainable- više održive, Public sector- javni
sektor, Residential sector- stambeni sektor, Commercial sector- poslovni sektor; Not available- nedostupan,Available- dostupan, Very rarevrlo retko, limited- ograničeno, in exceptional circumstances- u izuzetnim okolnostima, do not address the EE financing barriers- ne odnosi
se na finansijske barijere EE
Slika 1: Razvoj finansijskih mehanizama u Srbiji, od novčane pomoći do poslovnih šema3
3
Izvor: Inspirisano “Analizom potencijala finansijskih mehanizama za sprovođenje Nacionalnog progama za EE javnih
zgrada u Makedoniji 2012-2018”, Svetska Banka 2012.
o
Projet n : 5788
xv

16. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Mogućnosti sporvođenja za Srbiju
Uprkos visokom tehničkom potencijalu energetske efikasnosti u sektoru zgrada, ukupni nivo ulaganja
u energetsku efikasnost u Srbiji ostaje nizak i gorepomenute barijere su glavni uzrok tome.
Preporučivanje relevantnih finansijskih programa i programa za podršku energetskoj efikasnosti može
uspešno pokrenuti povećanje ulaganja u energetsku efikasnost i dovesti do pokretanja tržišta. Odabir
određenog programa podrške za dato tržište zavisi od broja faktora: zakonski okvir i politika vlade,
razvijenost tržišta i relevantnih tržišnih akcionara, cene energije, ciljni sektori, itd. U pogledu srpskog
tržišta, neke mogućnosti ne mogu biti uspešno sprovedene, ili bar ne u ovom trenutku (na primervelika novčana pomoć, budžetska podrška otplaćena kroz buduće odbitke na računima za struju, itd.).
Analiza opštih i barijera specifičnih za Srbiju, kao i razmatranje prethodno uspešnih međunarodnih
rešenja za slične barijere dovelo nas je do odabira mogućnosti koje se mogu primeniti u Srbiji.
Tabela 5 prikazuje mogućnosti koje smo razmotrilii i odbili kao one koje su u ovom trenutku
neprimenljive.
Tabela 5: Razmotrene i odbijene mogućnosti sprovođenja
Procenjeni mehanizmi finansiranja
Razlozi za odbijanje mogućnosti kao neprimenljive za Srbiju
Finansiranje Preduzeća za pružanje
energetskih usluga
-Indrustija Preduzeća za pružanje energetskih usluga nema
iskustva
-Zakonodavni okvir ne promoviše Sertifikat energetskog učinka u
javnom sektoru
-Preduzeća za pružanje energetskih usluga su finansijski veoma
slaba.
Finansiranje javnog sektora iz glavnog
budžeta
- Ograničena dostupnost javnih fondova
Subvencionisane kamatne stope kredita
- Veoma ograničena dostupnost fondova za novčanu pomoć
- Neodrživost
Finansiranje državnim garancijama kao
sredstvom za izbegavanje rizika
- Neodrživost
- Netržišni pristup (raspodela rizika nije odgovarajuća)
Novčana pomoć za pripremu projekta
- Velika ograničenost fondova za novčanu pomoć
Verujemo da opcije navedene dole najbolje odgovaraju tržišnoj situaciji, uzimajući u obzir ne samo
postojeće barijere na tržištu, već i postojeće tržišne ciljeve, zakonski okvir i vladine prioritete.
o
Projet n : 5788
xvi

17. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Tabela 6: Rezime mogućnosti
Mogućnost
Ciljevi
Razmatrane barijere
Izvor finansiranja
› Zasnivanje računa o
utrošenoj energiji na površini
umesto na merenju
› Opštinski kreditni kapacitet
>Vlada Srbije
>Državne institucije za
finansiranje
> Međunarodna
finansijska Institucija
Javni sektor
J-1: Javni fond koji
se stalno obnavlja za
potrebe plaćanja
dospelih dugova
isplaćen kroz javnu
finansijsku instituciju
(JFI)
> Omogućiti javnom sektoru
da uzima budžetske zajmove
>Povećati finansijske
sposobnosti javnih sektora
J-2: Fond za EE kao
samostalno lice koje
obezbeđuje kredite i
druge mehanizme
finansiranja
>Omogućiti javnom sektoru da
uzima budžetske kredite
> Povećati finansijske
sposobnosti javnih sektora
>Podrška kljentima koji rade
na razvoju projekta
J-3: Finansijski
model
decentralizovane
energetske
efikasnosti
>Sprovesti nacionalniprogram
EE koji je usmeren na
opštinski nivo, istovremeno
koristeći modele sa
višestrukom upotrebom
zasnovane na lokalnim
prioritetima i realnim
situacijama.
>U zavisnosti od korišćenja
određenog modela, mogu se
razmatrati različite barijere
javnog sektora.
>Vlada Srbije
>Međunarodne
iLokalne finansijske
institucije
>Opštine
>Investitori iz privatnih
sektora
>Energetski efikasno
adaptacija fasada stambenih
zgrada priključenih na gradsku
mrežu daljinskog grejanja
>Obračunavanje utrošene
energije po kvadratnom
metru
>Nedovoljan kapacitet
domaćinstava ( zalog) za
dobijanje finansija za
energetski efikasnu obnovu
zgrada
>Nedovoljno interesovanje
Udruženja kućevlasnika za
energetski efikasnu izgradnju
>Nedostatak mogućnosti
Udruženja kućevlasnika da
pruže garancije za
finansiranje
>Visoke kamatnestope koje
zaračunavaju komercijalne
banke
>Udruženi fondovi
Međunarodnih
iLokalnih finansijskih
institucija
› Strukturisanjejavnog
budžeta
› Velike kamatne stope za
kredite komercijalnih banaka
>Investitori iz javnih I
privatnih sektora
> Međunarodne i
Lokalne finansijske
institucije
Stambeni Sektor
S1: Finansiranje
energetske
efikasnosti
zasnovano na
Javnom preduzeću
za stambene usluge
uz povraćaj novca
uz račun
o
Projet n : 5788
xvii

18. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Mogućnost
Ciljevi
Razmatrane barijere
Izvor finansiranja
>Unapređenje energetske
efikasnosti za porodice sa
niskim primanjima
>Bankarski sistemi za
procenu rizika odbijaju
porodice sa niskim
primanjima
> Finansiranje dugova
od strane Lokalnih
finansijskih institucija
>Finansiranje zajmova
obezbeđuje Vlada
Srbije
P-1:Finansijske
olakšice
>Obezbediti dugoročno
finansiranje energetske
efikasnosti uz pogodne
kamatne stope
>Finansijska podrška
komercijalne banke
>Učiniti zajmove za
energetsku efikasnost
ekonomski izvodljivim
>Visokokamatne stope
>Relativno kratki rokovi za
plaćanje kredita, u poređenju
sa vremenom povraćaja
novca od projekta
>Predviđeni rizik projekata
energetske efikasnosti od
strane lokalnih banaka
> Udruženi fondovi
Međunarodnih
iLokalnih finansijskih
institucija isplaćeni
namenskim
kreditnimlinijama
lokalnih banaka
P-2: Garancijske
olakšice
> Finansijska podrška
komercijalne banke
>Visoke kamatne stope
(zbog predviđenog visokog
rizika projekta)
>Visoki zahtevi o kapitalu
>Visoki zahtevi o garanciji.
>Lokalne finansijske
institucije
S2: EE kreditna linija
za rad sa
stanovništvom sa
promenljivom
garantnom
olakšicom za
porodice sa niskim
primanjima
Poslovni sektor
o
Projet n : 5788
xviii

19. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
UVOD
Ovaj izveštaj zasniva se na Izveštaju o proceni tržišta, koji je Econoler nezavisno sastavio.
U Izveštaju o proceni tržišta utvrđeno je da na tržištu postoji značajni potencijal uštede energije
(Tabela 7) koji se može iskoristiti u namenskim programima podrške.
Tabela 7: Potencijal energetske efikasnosti tržišta u zgradama
Potencijal
uštede
energije u
zgradama
Ukupna Potencijal Potencijal
Potencijal Prosečnavrednost Prosečna
površina
uštede
uštede
uštede
jednostavnog
ulaganja
2
(kilotona (% potrošnja (% konačna povraćaja novca [EUR/m2]
[Mm ]
ekvivalentn
zgrada)
potrošnja
[godine]
e nafte)
energije)
(ktoe)
Ukupno
potrebna
ulaganja
[EUR M]
Stambeni
sektor
190
888
39%
10,6%
8,5
33,5
6.373
Zdravstvo
4
40
47%
0,5%
6,6
49,2
197
11,25
62
44%
0,7%
7,2
38,3
431
Zgrade sa
kancelarijama
za vršenje
javnih funkcija
12
69
47%
0,8%
7,0
46,8
562
Poslovni
sektor
18
273
48%
3,2%
7,4
70,9
1.276
Ukupno
235,2
1.332
Obrazovanje
15,8%
8.839
Svrha ovog izveštaja jeste pristup u tri koraka:
› Davanje kratkog pregleda glavnih tržišnih barijera koje sprečavaju ili usporavaju proces
sprovođenja energetske efikasnosti u zgradama i definisanje glavnih faktora (osim
zakonodavnih) koji rukovode ili imaju potencijal da rukovode razvojem tržišta za energetsku
efikasnost.
› Identifikovanje i predstavljanje značajnih međunarodnih iskustava u otklanjanju barijera,
povezanih sa postojećim barijerama u Srbiji.
› Preporučivanje određenog broja programa podrške izrađenih u skladu sa srpskim tržištem.
U svakom od ovih postupaka pratićemo određeni standardizovani pristup. U odeljku za barijere i
pokretače, istražićemo za svaku od barijera sledeće:
› Prirodu barijere
› Uzrok barijere
› Tržišnu grupu na koju utiče
› Trajanje barijere
› Izuzetke barijere
o
Projet n : 5788
1

20. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Ovo će nam osigurati ustrojeni pristup identifikaciji barijera kao i to da se rezultati mogu koristiti za
poboljšanje programa preporučenih za rešavanje svake od barijera.
Za svaki od preporučenih programa pratićemo slični standardizovani postupak razmatrajući isti opseg
stavki u toku programa:
›
›
›
›
›
›
›
Barijere koje se razmatraju
Cilj na tržištu koji se koristi za pružanje podrške programu
Ciljno tržište
Mogućnost izvođenja i ponavljanja programa
Mehanizam izvođenja
Finansijska šema
Rezervni delovi koji se mogu dodati
Budući da su različite tržišne barijere, ciljevi i programi međusobno povezani, biće slučajeva gde će se
jedan program odnositi na više od jedne barijere i/ili će se nekoliko programa odnositi na jednu istu
barijeru. Ovo će odabir učiniti mnogo lakšim za one koji se bave donošenjem odluka, budući da pri
odabiru ciljne barijere mogu odlučiti da primene jedan program umesto nekog drugog sa sličnim
učinkom.
o
Projet n : 5788
2

21. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
TRŽIŠNE BARIJERE I TRŽIŠNI POKRETAČI
1
U delu koji sledi, Econoler je definisao određeni broj postojećih barijera na tržištu. Neke predstavljaju
opšte tržišne barijere, dok je specifičnost nekih drugih barijera određena sektorom. Svaka od njih ima
drugačiji uticaj na tržište i zahteva prilagođeni pristup programima podrške kako bi bila ublažena.
Valjana procena barijera od suštinskog je značaja za sastavljanje odgovarajućih programa i
mogućnosti za uspešno pristupanje istim.
Econoler će takođe proceniti opšte pokretače tržišta kao i sektorski uposebljene pokretače. Ovo su
faktori koji imaju potencijala da pokrenu tržište podržavajući investiranje u energetsku efikasnost. U
većini uspešnih programa podrške energetskoj efikasnosti, pokretači tržišta se koriste kao stožer
ubrzanja primene programa.
OPŠTE DRŽAVNE BARIJERE I POKRETAČI
1.1
Tabela 8: Rezime barijera ipokretača
Pokretači tržišta
Vrsta
Barijere tržišta
Opšte
>Zakon o energetskoj efikasnosti
>Nedostatak institucionalne sposobnosti Vlade Srbije
>Postizanje cilja Nacionalnog
> Prioritet energetske efikasnosti na dnevnom redu vlade
akcionog plana o energetskoj
>Loša cena grejanja u okrugu i odsustvo merenja
efikasnosti o uštedi energije od 9%
>Pristupanje EU
>Energetska bezbednost
>Cene energije
>Vršenje pritiska na smanjivanje
troškova vlade
Javni
sektor
>Velike potrebe za adaptacijom
o
Projet n : 5788
>Budžetiranje javnog sektora ne dozvoljava opštinama da
zadrže svoje budžete nekoliko godina nakon projekta
energetske efikasnosti
>Slabo interesovanje javnosti za sporvođenje projekata
energetske efikasnosti
>Javni sektori mogu obezbediti samo ograničeni zalog
>Nedostatak namenskog finansiranja
>Visoka cena sprovođenja malih projekata energetske
efikasnosti
>Nedostatak tehničkog kapaciteta
> Nedostatak odgovornosti za štednju energije
3

22. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Pokretači tržišta
Vrsta
Barijere tržišta
Stambeni
sektor
>Potreba za adaptacijom
postojećih zgrada
>Nepostojanje posebnog zakona o Skupštinama stanara
> Predrasude potrošača prema korišćenju proizvoda sa
očigledno nižim troškovima, bez osvrta na pogodnosti
proizvoda na životni ciklus
>Opiranje Udruženja kućevlasnika da donesu odluke o
renoviranju
>Visoke takse, troškovi i kamatne stope banaka.
>Problemi sa kreditnom sposobnošću domaćinstva
>Uobičajene kreditne procedure lokalnih finasijskih institucija
Poslovni
sektor
>Težnja ka konkurentnosti
>Potreba za obnovom
>Podeljeni podsticaj za iznajmljene zgrade- stanodavac je
odgovoran za poslove adaptacije ali stanari plaćaju račun za
struju
> EE ne privlači interesovanje poslovnog sektora
>Visoke kamatne stope i zahtevi za zalog smanjuju
interesovanje za kredite
OPŠTI POKRETAČI TRŽIŠTA
1.1.1
Zakon o energetskoj efikasnosti
Zakon o energetskoj efikasnosti koji će uskoro biti usvojen predstavljaće jakog pokretača tržišta od
2013. godine. Glavni cilj zakona jeste da obezbedi okvir za odgovorno i efikasno korišćenje energije.
Takođe se očekuje da doprinese poboljšanju energetske bezbednosti, obezbeđujući bolje uslove za
život i povećavajući konkurentnost privrede.
Zakon određuje broj minimalnih standarda i zahteva o energetskoj efikasnosti, ali i podsticaja, od kojih
se očekuje da stvore veliku potražnju za uslugama energetske efikasnosti. Ovi standardi i zahtevi
uključuju:
› Obeležavanje proizvoda koji imaju veze sa energijom;
› Minimalne zahteve za energetsku efikasnost za proizvodnju, prenos i distibuciju struje, ulja za
loženje i prirodnog gasa;
› Podsticaj za racionalnu i efikasnu upotrebu energije;
› Kazne za neracionalno i neefikasno korišćenje energije;
› Okvir za razvoj Preduzeća za pružanje usluga energetkse efikasnosti, itd.
Ovaj zakon utiče na veliki broj deoničara na tržištu. Od njih će se zahtevati da imenuju energetske
rukovodioce,da razviju i sprovedu programe za racionalnu upotrebu energije, da se pridržavaju
standarda za energetsku efikasnost, da uvedu sisteme za upravljanje energijom, da uvedu obračune o
utrošenoj energiji, energetske pasoše za zgrade itd.
o
Projet n : 5788
4

23. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Kako bi se ispunili brojni zahtevi o energetskoj efikasnosti predviđeni zakonom, sačinjen je sledeći
nacrt sistema podsticaja:
› Delimično oslobađanje od PDV-a za energetski efikasnu opremu, materijale, kućne aparate i
tehniku;
› Delimično oslobađanje od poreza na prihod za ulaganje koje se odnosi na energetsku
efikasnost, itd.
Postizanje cilja Nacionalnog akcionog plana o energetskoj efikasnosti (NEEAP)o uštedi
energije od 9%
Vlada Srbije je u svom Nacionalnom akcionom planu za energetsku efikasnost odredila cilj za
postizanje uštede energije od jednog procenta godišnje do 2018. godine, što bi trebalo da rezultira
prikupljenom uštedom od 9%. Ovo je jak pokretač tržišta, budući da se od značajnih godišnjih
ulaganja očekuje da postignu zacrtani cilj.
Tabela 9: Ukupna procenjena ulaganja prema tipu zgrade do 2020. godine
Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije od 9% do 2020.godine
Godina
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
6
Potrebna ulaganja [EUR x 10 ]
Stambeni sektor
Ukupno
66,5
93,0
119,6
146,2
172,8
199,4
199,4
199,4
1.196
Zdravstvo
2,0
2,8
3,6
4,4
5,1
5,9
5,9
5,9
36
Obrazovni sektor
3,6
5,0
6,4
7,8
9,2
10,7
10,7
10,7
64
Javne funkcije
3,9
5,4
7,0
8,5
10,1
11,7
11,7
11,7
70
15,0
21,0
27,0
32,9
38,9
44,9
44,9
44,9
270
90,8
127,2
163,5
199,9
236,2
272,5
272,5
272,5
1.635
Poslovni sektor
6
Ukupno [EUR x 10 ]
o
Projet n : 5788
5

24. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
NEEAPodređuje broj dobrovoljnih i obaveznih mera za energetsku efikasnost poput:
› Zamenu korišćenja struje za grejanje prirodnim gasom, priključivanje Sistemu gradskog
centralnog grejanja ili korišćenje obnovljivih izvora energije (dobrovoljno)
› Zamena običnih sijalica energetski-efikasnim sijalicama (dobrovoljno);
› Zamena prozora u malim i srednjim preduzećima i/ili termalna izolacija za slobodnostojećekuće.
(dobrovoljno)
› Usvajanje novih standarda za određivanje temperature za grejne instalacije (zakonski/
obavezno)
› Primena novih tarifnih sistema za toplotnu energiju (zakonski/ obavezno)
› Energetska sertifikacija novih zgrada i onih na kojima je izvršena velika obnova (obavezna
informacija)
› Uvođenje sistema za upravljanje energijom u javnim i poslovnim zgradama (obavezno);
› Proveravanje energetske efikasnosti i sertifikovanje postojećih zgrada (obavezno);
› Uvođenje Fonda za energetsku efikasnost;
› Uvođenje kreditnih linija za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost za domaćinstva,
javne i poslovne zgrade.
Pristupanje Evropskoj Uniji
Vlada Srbije očekuje da će se Srbija pridružiti EU 2014. godine. Pristupanje EU zahteva nekoliko
usklađivanja (na primer usklađivanje propisa, tarifa). Cilj je smanjenje jačine energije u zgradama od
jednog procenta godišnje.
Pristupanje Srbije Evropskoj Uniji nameće određene ciljeve državi, koji jedan za drugim otvaraju tržište
za energetsku efikasnost. Srbija ima godišnji cilj o smanjenju potrošnje energije u zgradama za jedan
procenat, i samo to stvara tržišni potencijal od oko 1,2 milijarde evra u stambenom sektoru, 270
miliona evra u poslovnim zgradama i 170 miliona evra u sektoru sa kancelarijama za javne funkcije.
o
Projet n : 5788
6

25. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Tabela 10: Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o
uštedi energije od 1% do 2020.godine
Procenjena godišnja ulaganja potrebnaza postizanje smanjenja jačine energije od 1%
svake godine do 2020.godine
Godina
2013
Stopa implementacije u
procentima u odnosu na
cilj
2014
50%
70%
2015
2016
2017
2018
2019
2020
90% 110% 130% 150% 150% 150%
Ukupno
2
Potrebna ulaganja (M€)
Stambeni sektor
Ukupno
Ulaganje (M€) (Mm )
1.196
35,7
5,9
36
0,7
10,7
10,7
64
1,7
11,7
11,7
11,7
70
1,5
38,9
44,9
44,9
44,9
270
3,8
199,9 236,2
272,5
272,5 272,5
1.635
43,4
66,5
93,0
119,6
146,2 172,8
199,4
199,4 199,4
Zdravstvo
2,0
2,8
3,6
4,4
5,1
5,9
5,9
obrazovanje
3,6
5,0
6,4
7,8
9,2
10,7
Javne funkcije
3,9
5,4
7,0
8,5
10,1
Poslovni sektor
15,0
21,0
27,0
32,9
Ukupno (miliona €)
90,8
127,2
163,5
Energetska bezbednost
Sa povećanjem uvoza energije u Srbiji, pitanje energetske bezbednosti postaje sve važnije i važnije.
Oko 40% energetskih potreba Srbije zavisi od uvoza nafte i gasa. Primarna proizvodnja energije u
državi se stalno smanjuje proteklih godina, što povećava zavisnost od energije koja se uvozi.
Cifre za 2010. godinu (Tabela 11) jasno ukazuju na to da zemlja zavisi od uvoza uglja, sirove nafte i
gasa. Kupovina izvora energije po tržišnim cenama i subvencionisanje cena domaće energije ne samo
da stvara pritisak na budžet vlade, več takođe dalje izlaže krhkost srpske privrede promenama na
međunarodnom tržištu struje, čineći je zavisnom od susednih država po pitanju snabdevanja strujom.
Dok je 2010. godine država bila neto izvoznik struje, 2011. godine je situacija bila drugačija: Srbija je
morala da uvozi struju iz susednih država.
o
Projet n : 5788
7

26. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Tabela 11: Energetski bilans – 2010
Ovo predstavlja potencijalni podsticaj za vladu Srbije (zakonski i inače) da podrži ulaganja u
energetsku efikasnost zgrada kako bi poboljšala energetsku bezbednost države smanjivanjem
potražnje za energijom (struja i grejanje), istovremeno održavajući niskim cene energije u državi za
krajnje korisnike.
Uz rast privrede Srbije povećaće se i ukupna potrošnja energije, što će stvoriti dodatni pritisak na
energetsku bezbednost Srbije. Povećanje kapaciteta proizvodnje energije je definitivno skuplja i manje
održiva mogućnost. Efikasniji i lakse održiv, a jeftiniji način pristupanja problemu jeste sprovođenje
programa velikih razmera o energetskoj efikasnosti.
Potencijalni programi koji stvaraju kapital pomoću ovog pokretača tržišta mogu biti strukturisani tako
da uzimaju u obzir pogodnosti izbegavanja potencijalnog uvoza struje u poređenju sa umerenim
povećanjima cena struje za krajnje korisnike.
Cene energije
U poslednje vreme cene grejanja u opštinama su porasle za 18%, što je izazvano porezima koje je u
skorije vreme razrezala vlada, a koji utiču na cene grejanja u opštinama. Opšta stopa PDV-a u Srbiji je
porasla 1. oktobra 2012. godine sa 18% na 20%. Efekat je postao još složeniji odeđenim akcizama
koje su takođe stupile na snagu 1. oktobra 2012. godine, što je dovelo do povećanja cene od 20% po
kvadratnom metru grejanja.
Težnja ka konkurentnosti
Poslovni sektor privlači inostrana ulaganja. Nove poslovne zgrade grade se prema standardima
efikasnosti višim od onih prema kojima su izgrađene već postojeće. Izdavači poslovnog prostora su
stalno pod pritiskom da ponude pristupačnije cene izdavanja prostora zakupcima. Ovo dovodi do
stvaranja pokretača na tržištu, gde bi izdavači poslovnog prostora u starijim, manje efikasnim i slabije
o
Projet n : 5788
8

27. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
održavanim poslovnim zgradama hteli da poboljšaju konkurentnost svojih zgrada na tržištu za
izdavanje kancelarijskog ili poslovnog prostora.
U slučajevima kada vlasnici poslovnih zgrada koriste zgrade za potrebe sopstvenog poslovanja, oni
pokušavaju da zadrže cene opštih i troškova održavanja što je moguće nižim.
Pritisak na smanjenje troškova vlade
Trenutni prioritet Vlade Srbije jeste smanjivanje troškova iste, što dovodi do stvaranja potencijalnog
pokretača za sprovođenje energetske efikasnosti.
Ovaj pokretač ima veliki broj raznih aspekata. Na prvom mestu se na razne načine može postići
održivo smanjenje troškova vlade i sprovođenje energetske efikasnosti u javnom sektoru spada među
jedan od prva tri načina. Na drugom mestu, kako bi došlo do ovoga, programi podrške vlade
energetskoj efikasnosti mogu biti sastavljeni tako da budu budžetski neutralni, a glavni kapital može
biti osnažen pomoću javno-privatnih partnerstva ili Preduzeća za pružanje energetskih usluga. Treće,
vlada je već preduzela korake u ovom pravcu usvajanjem postojećeg zakonodavnog okvira o
energetskoj efikasnosti. Normalno je da bi vlada trebalo da nastavi u ovom istom smeru.
Cena energije u javnom sektoru se procenjuje na 269 miliona evra godišnje, što je ekvivalentno 386
ktoe. Zgrade sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija imaju najveći udeo u vladinom utrošku
energije sa 41% ukupnih troškova (110,4 miliona evra), prati ih obrazovanje (98,8 miliona evra) i
zdravstvo (60,2 miliona evra).
Ukupna ušteda na godišnjem nivou u javnim ustanovama se procenjuje na osnovu potencijala uštede i
procenjenih troškova energije. Očekivana godišnja ušteda može dostići i do 123,4 miliona evra, kao
što je naznačeno ispod.
Tabela 12: Ukupna procenjena ušteda u javnim ustanovama
Tip zgrade
Procenjena ušteda
milion evra /godišnje
Javne ustanove
52,0
Bolnice
28,3
Škole
43,1
Ukupno
123,4
Porast broja projekata energetske efikasnosti će imati uticaj na izgradnju i stvoriće tržište gde će nova
preduzeća nuditi specijalizovane usluge u uštedi energije u svakom od sektora. Tržište će rukovoditi
novim mehanizmima finansiranja projekata energetske efikasnosti, što će dovesti do stvaranja novih
mogućnosti za sprovođenje vanbilansnih projekata i obnovu infrastrukture samo iz stvorene
ušteđevine.
o
Projet n : 5788
9

28. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Opšte barijere tržišta
1.1.2
Institucionalna sposobnost Vlade Srbije
Ova barijera se odnosi na institucionalnu sposobnost. Zatvaranje jedine agencije u državi posvećene
pružanju podrške energetskoj efikasnosti se može tumačiti kao loš znak na tržištu. Ministarstvo je
spremno da preuzme funkcije prethodno dodeljene agenciji za energetsku efikasnost, što dovodi do
stvaranja barijere o institucionalnoj sposobnosti. Opasnost u ovoj situaciji je dvostruke prirode:
› Ministarstvo možda neće u potpunosti preuzeti kapacitet ljudskih resursa prethodne agencije za
energetsku efikasnost, ukoliko zaposleni u toj agenciji odluče da nastave svoje karijere u
privatnom sektoru, što možda može imati značajan uticaj na programe podrške ili
zakonodavstvo.
› Vreme trajanja ove promene je po svoj prilici neizvesno, jer Ministarstvo neće valjano obavljati
upravljačke funkcije prethodne agencije za energetsku efikasnost, što će umanjiti efikasnost
postojećeg zakona o energetskoj efikasnosti koji deoničarima na tržištu nameće određene
obaveze.
Vlada mora da pokaže liderski potencijal u oblasti energetske efikasnosti, međutim možda neće imati
dovoljno institucionalne sposobnosti za to. Takvu sposobnost je potrebno steći što pre i trebalo bi da
obuhvata sva ministarstva od značaja kao i regionalne i lokalne vlasti.
Slaba institucionalna sposobnost u oblasti energetske efikasnosti obeshrabruje deoničare na tržištu od
pridržavanja bilo kojih mera energetske efikasnosti i ponašanja u skladu sa postojećim zakonom. Oni
smatraju da im vlada ne pruža podršku za ovo pitanje od značaja.
Energetska efikasnost na dnevom redu vlade
Činjenica da se energetska efikasnost bori da zauzme značajnu poziciju na dnevnom redu vlade
predstavlja barijeru koja štetno utiče na tržište na svim nivoima. Primer jeste činjenica da je vladi bilo
potrebno sedam godina za usvajanje zakona o racionalnoj upotrebi energije. Međutim, vidimo da se u
poslednjih nekoliko godina situacija menja na bolje.
Energetska efikasnost ne može biti rešena samo jednim zakonom, budući da je to koncept upravljanja
koji zahteva udružene snage u privredi. Višebrojne studije ukazuju da energetska efikasnost
predstavlja najkraći put ka održivom razvoju zemlje. Sprovođenjem energetske efikasnosti vrši se
osvrt i na veliki broj drugih pitanja poput:
›
›
›
›
Zavisnost od uvoza energije
Konkurentnost privrede
Životni standard i kvalitet života
Potreba za usklađivanjem privrednog razvoja sa velikim ulaganjima u objekte nove energetske
generacije
o
Projet n : 5788
10

29. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Kako bi imala vidljiv uticaj na tržište, potrebno je da Vlada Srbije stvori okolinu pogodnu za energetsku
efikasnost marljivim sprovođenjem zakona i pomoću zakonodavnog okvira, što će ukazati na učešće
vlade u rešavanju ovog pitanja i dati jasne smernice tržištu.
Gledano s pozitivne strane, postoji zvanična posvećenost nove vlade završavanju zakona do kraja
godine. Ukoliko do toga dođe, to će biti pozitivan znak koji mora biti ispraćen dodeljivanjem dovoljnih
resursa za sprovođenje zakona. Postoji novoosnovana industrija za proveru energetske efikasnosti
koja nudi svoje usluge građevinskom sektoru, što u sprezi sa razvojem energetskog pasoša zgrade
predstavlja pozitivan korak koji ukazuje na sve veću pažnju koju vlada posvećuje energetskoj
efikasnosti.
Pogrešne cene grejanja u okruzima i odsustvo merenja
Opštinske toplane se nalaze pod upravom lokalne vlasti te se odluke o cenama grejanja donose na
lokalnom nivou. Beograd i Novi Sad imaju najveće cene u Srbiji, dok druge toplane naplaćuju oko 15
do 30 procenata manje. Od 2012./2013. godine cena grejanja preko toplane u Beogradu će porasti za
18%. Odluku o povećanju cena će možda prihvatiti i druge toplane u Srbiji.
Cene koje se primenjuju za grejanje iz opštinskih toplana u Beogradu. Četiri vrednosti su date u tabeli
ispod.
Tabela 13: Cene grejanja u Beogradu
Kategorija
Prema površini
Prema
koja se zagreva kapacitetuuvedenih
(EUR/m2/ (g)
grejnih tela
(EUR / kW /g)
Prema mernom uređaju
Za kapacitet uvedenih
Utrošena energija
grejnih tela
(EUR/kWh)
2
EUR / kW/g
EUR /m /g
- Stambeni sektor
8,333
19,934
3,135
0,041
- PDV ( 8%)
0,667
1,595
0,251
0,003
Ukupno
- Drugi potrošači
9,000
21,528
3,386
0,044
65,898
19,934
0,051
- PDV( 8%)
5,272
1,595
0,004
Ukupno
71,169
21,528
0,055
Troškove opštinskih usluga određuju gradske skupštine, osnivači javnih komunalnih preduzeća.
Beograd i Novi Sad imaju najveće cene u Srbiji dok su stope naplaćivanja drugih toplana 15 do 30
procenata niže.
Obračunsku tarifu za grejanje i toplu vodu u domaćinstvu određuje status korisnika. Toplotna energija
koja se dostavlja domaćinstvima bez ugrađenih mernih uređaja za toplotu se naplaćuje paušalno
zavisno od veličine stambenog prostora. Domaćinstva sa ugrađenim mernim uređajem za toplotu se
o
Projet n : 5788
11

30. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
mogu prijaviti za obračunavanje na osnovu utrošene energije (koje se sastoji od fiksne i varijabilne
takse: fiksna se zasniva na kapacitetu uvedenih grejnih tela a varijabilna zavisi od potrošnje toplote).
Šabački gradski odbor je 16. jula 2010. godine usvojio novi tarifni sistem grejanja (www.toplanasabac.com). Prema ovom tarifnom sistemu, potrošači plaćaju na osnovu utrošene energije. Merni
uređaji se ugrađuju u podstanice i potrošači plaćaju za utrošenu energiju prema merenjima u
podstanicama srazmerno veličini svoga doma. Gradski odbor je odredio pet tarifnih grupa: 1.
Stambena; 2. Prostorije lokalne uprave; 3. Prostorije centralne uprave; 4. Poslovni prostor; 5. Sportske
hale. Svaki potrošač plaća fiksnu sumu preko cele godine, plus varijabilnu sumu u zavisnosti od
potrošnje svakog stana tokom grejne sezone. Šabačka toplana je povezana sa 6.700 stanova.
Subotička toplana (www.subotica.com/tag/toplana-subotica) je povezana sa 10.500 stanova. Merni
uređaji su ugrađeni u podstanicama i potrošači plaćaju za utrošenu energiju prema merenjima u
podstanicama srazmerno veličini svoga doma. Međutim, 35% potrošača ima sekundarne merne
uređaje (alokatore).Svaki potrošač plaća fiksnu sumu tokom cele godine, plus varijabilnu sumu u
zavisnosti od potrošnje svakog stana tokom grejne sezone. Varijabilna cena iznosi 4,29 RSD/kWh, a
fiksna cena iznosi 25,9 RSD/m2.
Potrošačko merenje toplote još uvek nije uvedeno u svim toplanama u Srbiji, što otežava sprovođenje
mera energetske efikasnosti. Zbog velike rasprostranjenosti vertikalne mreže toplotnih cevi, pravo
merenje potrošnje energije je zaista teško postići, što je za rezultat imalo posredno rešenje, kao što je
gore navedeno, uz opšte merenje na nivou podstanica i raspodelom prema kvadratnom metru ili
putem alokatora za grejanje. Čak i gde je merenje moguće, potrošači nisu u obavezi da plaćaju
račune zasnovane na potrošnji.
Važno je pomenuti da su takse za priključivanje na toplane i sisteme za distribuciju gasa visoke, stoga
potrošačko stanovništvo u Srbiji daje prednost struji u odnosu na grejanje preko toplane ili na gas.
Prosečna taksa po domaćinstvu za priključivanje na sistem za distribuciju gasa, uključujući rad na
kućnim instalacijama za gas, jeste 1.500 evra. Što se tiče priključivanja na toplanu, ukupni trošak
zasniva se na nominalnoj vrednosti kapaciteta instalacije, razdaljine između zgrade i glavnog
cevovoda i rada na glavnoj grejnoj podstanici. Za slobodnostojeće porodične kuće u Beogradu
prosečna taksa za priključivanje na toplanu je oko 90 evra/m2 dok je za zgrade taksa oko 40 evra/m2.
Ove relativno visoke cene priključka ne ohrabruju kućevlasnike da se priključe na toplanu ili da imaju
svoj kotao; oni nastavljaju da koriste sisteme grejanja na struju kada se cena po MWh može uporediti
sa toplanom.
Gledano iz druge perspektive, postoje drugi problemi koji utiču na ekonomski opstanak toplana u
Srbiji. U javnom sektoru postoji nekoliko opština u čijem se vlasništvu nalaze toplane. Istovremeno,
ove opštine su korisnici usluga tih toplana, budući da je potrebna energija za zagrevanje njihovih
objekata. Nekoliko učesnika na tržištu pominje da je problem naraslih dugovanja opštinskih objekata
stvarao veliko opterećenje toplanama. Ovakva situacija takođe dovodi do stvaranja velike barijere za
sprovođenje energetski efikasnih projekata korišćenjem spoljašnjih izvora finansiranja: opštinske
o
Projet n : 5788
12

31. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
zgrade nemaju dovoljno novca u budžetu da plate svoje račune za struju, što ukazuje na to da će im
biti teško da iskoriste umanjenja cena energije kako bi otplatili ulaganja u poboljšanje energetske
efikasnosti svojih zgrada.
Lokalna uprava ne pokazuje dovoljno veliku spremnost na donošenje političkih odluka neophodnih za
prilagođavanje cena grejanja u okrugu, kao i za uvođenje sistema merenja u sve zgrade. Ovo takođe
predstavlja i regulacionu barijeru prouzrokovanu nedostatkom političke volje vlade da razmotri
problem energetske efikasnosti u celini.
Drugi faktori koji doprinose složenosti uticaja ove barijere jesu sledeći:
› Kratkoročna razmišljanja mnogih političara;
› Činjenica da u zgradama javnog sektora centralna vlast na kraju plati neke od budžetskih
nedostataka, ukoliko je račun za struju veći od onoga što lokalni budžet može da pokrije.
› Nedostatak ili nizak nivo polaganja računa javnih ustanova centralnoj vlasti;
› Činjenica da će merenje stvoriti veliki pritisak na stambeni sektor, budući da su stare zgrade
naseljene uglavnom porodicama sa nižim primanjima. Procenjuje se da će se zgrade izgrađene
pre 1960. godine suočiti sa povećanjem cena energije od oko 80%, ukoliko dođe do usvajanja
sistema merenja. S druge strane, u novijim (efikasnijim) zgradama- u kojima uglavnom žive
porodice sa višim primanjima- će doći do smanjenja računa za struju.
Zgrade priključene na lokalnu mrežu grejanja ne plaćaju troškove na osnovu utrošene energije, već
prema površini zgrade (stana). Niske cene struje prouzrokuju negativne uticaje na sprovođenje
projekata energetske efikasnosti, što onemogućuje finansijsku održivost ovakvih projekata. Postaje
gotovo nemoguće učiniti model energetske efikasnosti izvodljivim, dok je širom sveta koncept
energetske efikasnosti zgrada prodavala njegova finansijska izvodljivost. Uz niske cene energije,
glavni privredni pokretač tržišta nestaje.
Zgrade koje nisu priključene na lokalnu mrežu grejanja su izuzete od uticaja ove barijere. Međutim,
one se suočavaju sa drugim barijerama, poput slabe struje ili cene drva.
Nedostatak interesovanja centralne vlasti za prilagođavanje cena struje
Cene struje predstavljaju ključ za sprovođenje mera energetske efikasnosti u zgradama. Dve glavne
energetske komponente u zgradama obično čine grejanje (grejanje preko toplane) i struja. Održavanje
niskih cena struje za krajnje potrošače liči na socijalnu politiku, ali ovakva situacija dovodi tržište za
energetsku efikasnost u bezizlaznu situaciju. Ovakva situacija samo odlaže neizbežno, budući da će u
jednom trenutku u budućnosti dovesti do dramatičnijeg povećanja cena energije. Takođe je bilo i
nagoveštaja o daljem smanjenju cena energije u Srbiji. Iako je regulatorno telo za energiju odbilo ovaj
predlog, izgleda da razgovor na tu temu još uvek nije završen.
Strujne tarife se mogu prilagoditi kako bi se smanjila potrošnja struje za potrebe grejanja i podstakle
strane od značaja na priključenje na gradske toplane, ugradnju mernih uređaja za energiju i ugradnju
spostvenih sistema grejanja.
o
Projet n : 5788
13

32. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Niske cene energije predstavljaju uobičajenu političku (zakonodavnu) barijeru za razvoj energetske
efikasnosti u nekim od zemalja u razvoju. Ova barijera ne može da promoviše obnavljanje zgrada i
poboljšanje energetske efikasnosti u postojećim zgradama. Takođe ne promoviše unapređivanje
propisanih normativa za stambene zgrade, što za rezultat ima pogoršanje stanja postojećih zgrada, a
energetska efikasnost postaje sinonim za nužno popravljanje istih. Uzrok postojanja ove barijere jeste
ponovo činjenica da stavka o energetskoj efikasnosti nije često zastupljena na političkom dnevnom
redu.
Ova barijera utiče na zgrade u svim sektorima, bez izuzetaka. Čak i one zgrade koje su priključene na
opštinske toplane ili lokalne sisteme grejanja troše velike količine struje na osvetljenje ili zagrevanje
vode (u letnjim mesecima).
1.2
POKRETAČI I BARIJERE STAMBENOG SEKTORA
1.2.1
Pokretači stambenog sektora
Potreba za adaptacijom zgrada
Glavni pokretač za energetsku efikasnost u stambenom sektoru jeste potreba za adaptacijom zgrada.
Stare zgrade su izgrađene pomoću zastarelih materijala i tehnologije čija je slaba efikasnost tokom
višegodišnjeg korišćenja još više opala. Značajni deo stambenih zgrada zahteva hitnu adaptaciju. Bilo
kakva vrsta renoviranja ( zidovi, krovovi, prozori, itd.) pomoću novih materijala će bar malo poboljšati
efikasnost zgrada, čak i ukoliko izvođenje radova nije usmereno ka energetskoj efikasnosti. Potreba
za adaptacijom se zasniva na nastojanju da se održi vrednost imovine i da se stanarima poboljša
udobnost stanovanja.
Potreba za adaptacijom stvara potražnju za “finansiranjem adaptacije” koja se lako može pretvoriti u
potražnju za “finansiranje energetske efikasnosti”, ukoliko se od banaka koje obezbeđuju finansije
zahteva postizanje određenog praga efikasnosti.
1.2.2
Barijere stambenog sektora
Zakonske i regulatorne barijere
Nepostojanje posebnog zakona za Skupštine stanara
Ne postoji zakon namenjen Skupštinama stanara. Skupštine stanara se mogu oformiti na isti način na
koji se mogu osnovati i druge neprofitne organizacije.
o
Projet n : 5788
14

33. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Samo je potrebno da odluče kakva vrsta organizacije žele da budu. Uobičajeni izbor uključuje:
› O.D. (ortačkodruštvo / ортачкодруштво):vid generalnog partnerstva u kojem sve strane
podjednako dele odgovornosti i obaveze i predstavljaju generalne partnere.
› K.D. (komanditnodruštvo / командитнодруштво):vid “društva sa ograničenom odgovornošću”,
još jedan vid partnerstva u kojem su, opet, sve strane generalni partneri, ali takođe mogu biti i
partneri sa ograničenom ulogom.
Međutim, ovo nije dovoljno, kada se radi o sprovođenju energetske efikasnosti, budući da je potrebno
da Skupština stanara ima značaj i kreditnu sposobnost, kako bi mogla da uzima kredite od banaka za
sprovođenje projekta energetske efikasnosti u zgradama.
Ovo predstavlja regulatornu barijeru. U Srbiji postoje Skupštine stanara i ovaj koncept funkcioniše za
popravke malih razmera novcem koji prikupljaju vlasnici stanova ili novcem skupljenim za potrebe
upravljanja stambenom zgradom. Međutim, kada se radi o poboljšanju energetske efikasnosti zgrada,
ova barijera ima nekoliko različitih aspekata koji utiču na ponašanje kućevlasnika, a u krajnjoj liniji, i na
sprovođenje projekata energetske efikasnosti:
› Sprovođenje projekta energetske efikasnosti za celu zgradu zahteva ulaganja koja retko mogu
biti prikupljena bez podrške u vidu kredita komercijalne banke. Međutim, Skupština stanara ne
predstavlja kreditno sposobnog zajmoprimca iz tri razloga:
- Gotovo je nemoguće dokazati stalni priliv novca u toku nekoliko godina, kao i finansijsku
disciplinu njegovih članova.
- Skupština stanara gotovo da nema sredstva za nametanje svojih odluka vlasnicima stanova
koji se ne slažu sa njihovim odlukama;
- Ukoliko su Skupštine stanara podigle kredit i iz nekog razloga nisu bile u mogućnosti da to
otplate, banci je izuzetno teško da goni pojedinačno vlasnike stanova.
Uzrok ove barijere jeste činjenica da Skupština stanara predstavlja posebnu vrstu udruženja koja
zahtevaju da poseban zakon obezbedi:
› Sredstva za efikasno upravljanje stambenom zgradom i donošenje odluka;
› Sredstva za nametanje odluka Skupštine stanara vlasnicima stanova;
› Sredstva koja će Skupštine stanara učiniti kreditno sposobnim zajmoprimcima na sledeće
načine:
- Dodeljivanjem Skupštini nekog od protoka novca za plaćanje komunanih usluga u zgradi
(udruženo plaćanje grejanja, struje itd.)
- Omogućavanje da Skupština stanara učvrsti naplatu dugovanja svojih članova po principu
brzog administrativnog postupka;
- Omogućiti bankama da direktno izvršuju potražnju od vlasnika domova neplatiša po principu
brzog administrativnog postupka;
o
Projet n : 5788
15

34. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Bez Skupština stanara koja su jasno definisane zakonom i koja imaju jasno regulisani način
poslovanja koji objašnjava potrebe za energetskom efikasnošću, veoma je teško proces uzimanja
kredita za UK učiniti efikasnim. Kao rezultat, banke na Skupštien stanara ne gledaju kao na
potencijalne klijente, a i osnivanje Skupština stanara se retko vrši prema odredbama zakona. Ova
udruženja najčešće svoja poslovanja obavljaju nezvanično.Za adaptaciju ili sprovođenje energetske
efikasnosti kućevlasnici nastoje da pronađu individualna rešenja, kako ne bi stupali u svađe oko
okupljanja i ubeđivanja svojih komšija na pristanak.
Postoje određeni izuzeci u pogledu ovih barijera, ali se uglavnom tiču novijih zgrada, sa manje
stanova, u kojima vlasnici imaju viša primanja. U ovakvim zgradama, adaptacija i ulaganja u
energetsku efikasnost predstavljaju mali deo dohotka domaćinstva, te je mnogo lakše doneti odluku o
sprovođenju energetske efikasnosti. U ovakvim retkim slučajevima, kućevlasnici zajedno donose sve
odluke kao nezvanično Skupština stanara, ali se uzajmljuju individualno. Rezultat je isti, ali ne dolazi
do konflikata u Skupštini stanara, ili do mukotrpnih zahteva upućenih komercijalnoj banci za
finansiranje organizacije koja nije kreditno sposobna a iza koje se nalaze kreditno sposobni pojedinci.
Institucionalne barijere
Potrošači daju prednost jeftinijim proizvodima
Energetska efikasnost ne predstavlja prioritet niti vladi, niti stanovništvu Srbije, a uzrok tome jeste
činjenica o niskim cenama energije. Prilikom kupovine proizvoda, zamene opreme, adaptacije zgrada,
postoji takozvani “jeftini” način rada koji se fokusira na najniže cene proizvoda, bez obraćanja
prevelike pažnje na kvalitet. Ovo je još i izraženije u zgradama, u kojima će se potrošač prilikom
razmatranja zamene kotla ili svetiljki fokusirati samo na cenu proizvoda, a ne na troškove koji bi
nastali u toku radnog veka opreme. Najverovatnije će mnogi potrošači otići na buvlju pijacu, koja sve
brže raste, da tamo kupe svoj kotao. Isto važi i za adaptaciju zgrade, za čije izvođenje se takođe
prioritet daje najjeftinijim mogućim materijalima.
Uzrok barijere jeste složene prirode i uključuje: niskeprihode u domaćinstvima, nedovoljnu upućenost
u pogodnosti energetske efikasnosti, niske cene energije, nepostojanje vladinih mera o energetskoj
efikasnosti, itd.
Opiranje Skupštien stanara donošenju odluka o adaptaciji
To predstavlja institucionalnu barijeru prouzrokovanu činjenicom da Skupštine stanara nisu jasno
definisane organizacije sa sopstvenim skupom prava, obaveza i mehanizama upravljanja. Svaka
odluka o adaptaciji zgrade ili sprovođenju projekta energetske efikasnosti mora da obezbedi najmanje
51% glasova kućevlasnika. Budući da je ovo, pre svega, odluka o ulaganju zasnovana na visini
primanja različitih vlasnika domova, toliki broj glasova je mozda teško prikupiti.
Razgovori u okviru Skupština stanara neizbežno dovode do sukobljavanja različitih načina
razmišljanja vlasnika domova. Čak iako je osigurana većina glasova, mnoge pristalice inovacija nisu
voljne da se raspravljaju sa vlasnicima suprotnog mišljenja, ili da ih primoravaju da se pridržavaju
o
Projet n : 5788
16

35. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
odluke Skupštine stanara. Oni će radije hteti da zadrže dobre odnose sa svojim komšijama nego da
insistiraju na sprovođenju odluke o adaptaciji.
Još jedna činjenica jeste da Skupštine stanara često nisu svesne ključnih pogodnosti i dostupnih
rešenja o energetskoj efikasnosti za svoje zgrade. Rezultat svega toga jeste činjenica da Skupštine
stanara ne predstavljaju efikasno sredstvo za adaptaciju.
Opet, mogu postojati izuzeci u zgradama sa višim prosečnim prihodima u domaćinstvu, gde bi
ulaganje predstavljalo manji deo prihoda tog domaćinstva.
Niski troškovi komunalnih usluga
Stambeni troškovi, troškovi za vodu, za odnošenje smeća, kao i troškovi za utrošenu energiju
predstavljaju i do 19,4 procenata ukupnih troškova. Troškovi za utrošenu energiju po domaćinstvu
iznose oko 6% ukupnih troškova i uključuju račune za struju, gas i druga goriva koja se koriste za
kuvanje i grejanje. Troškovi koji se odnose na energiju prijavljuju se kao prosečna vrednost, ali ona
najviše zavisi od izvora grejanja. Najjeftiniji izvori grejanja jesu drvo za ogrev i ugalj, dok su najskuplji
struja i grejanje preko gradskih toplana.
Uzimajući u obzir da je prosečna plata u Srbiji oko 400 evra i da se prosečni prihodi domaćinstva
sastoje iz dve plate, može se pretpostaviti da je prosečni prihod stanovništva oko 800 eura. Troškovi
za utrošenu energiju su 6%, prema tome prosečni mesečni troškovi su oko 50 eura, što na godišnjem
nivou iznosi 600 eura. U poređenju sa troškovima utrošene energije u drugim evropskim zemljama,
koji se kreću od 1.500 do 2.000 evra, ovi troškovi su 2,5 do 3 puta manji.
Finansijske barijere
Visoke kamatne stope i brojni dodatni troškovi naplate i takse banke
Visoke kamatne stope (12%-20%) predstavljaju finansijsku barijeru koja neposredno utiče na internu
stopu povraćaja (ISP) projekta energetske efikasnosti. Niske cene energije usložnjavaju nepovoljni
efekat visoke kamatne stope, koja projekat energetske efikasnosti čini neizvodljivim u okviru
predviđenog vremenskog perioda za otplatu kredita koje nudi većina banaka. Veća i sveobuhvatnija
ulaganja u energetsku efikasnost, koja zahtevaju novčanu pomoć, često daju negativne neto sadašnje
vrednosti (NSV).
Uzroci ove barijere su duboko usađeni u način funkcionisanja bankarskog sistema. Komercijalne
banke skupljaju depozite od klijenata i pozajmljuju novac od finansijskog tržišta kako bi davale kredite
za razna ulaganja, uključujući i energetsku efikasnost.
o
Projet n : 5788
17

36. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Troškove novčanih zajmova određuje nekoliko faktora:
› Kamatna stopa koja se plaća na depozite- ovo je kamatna stopa koju banka plaća na depozite.
U zemljama u razvoju, gde ljudi obično imaju manju ušteđevinu, banke moraju da ponude više
kamatne stope na depozite kako bi stvorile podsticaje da ljudi stavljaju svoje ušteđevine u
banke.
› Troškovi novčanih zajmova- ovo je kamatna stopa koju banka plaća na finansijskom tržištu ili
svojim matičnim bankama da bi pozajmila novac.
› Administrativni troškovi- ovo su troškovi poslovanja banke.
› Rizikopremija- trošak za kompenzaciju za projekte sa većim rizikom.
› Premija za nabavku sredstava - ovo je još nejasnija naplata koja je vezana za vrstu zaloga koji
banka naplaćuje kada pozajmljije novac nekome. Centralna banka obično razlikuje četiri vrste
zaloga u odnosu na nivo njihovog rizika. U zavisnosti od vrste rizika zaloga koji banka naplaćuje
prilikom davanja kredita, centralna banka zahteva da komercijalna banka odvoji sa strane
određena sredstva kao “osiguranje rizika” koja se mogu kretati od 0% za kredite obezbeđene
gotovinom ili bankarskim garancijama i 100% za neobezbeđene kredite. Ova sredstva
predstavljaju novac koji banka blokira na svom računu u centralnoj banci, i banka ne zarađuje
nikakvu kamatu za ovaj novac. Kako bi to nadoknadila, banka mora da naplaćuje premiju za
kredit, što se može spojiti sa rizikopremijom, ili može biti tretirano posebno.
› Valutni rizik- u mnogim slučajevima banke u Srbiji pozajmljuju novac u inostranstvu u evrima ali
kredite daju u dinarima. Kako bi osigurali rizik promene deviznog kursa, banke obično
zaračunavaju više kamatne stope na kredite za lokalne valute.
Uzroci ove barijere sastavni su deo načina na koji bankarski sistem funkcioniše, te se ne mogu
rešavati lako i bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema. Umesto toga, dobro razumevanje
uzroka ove barijere može dovesti do osnivanja programa podrške koji svojim finansiranjem smanjuju
troškove finansiranja lokalnih banaka.
Visoke kamatne stope imaju uticaj na celokupni stambeni sektor. Stambeni sektor se obično finansira
pomoću neobezbeđenih potrošačkih kredita ili kreditnim karticama, ali se nekada finansira i pomoću
hipotekarnih kredita. U poređenju sa poslovnim i javnim sektorima, stambeni sektor diktira najvišu
kamatnu stopu.
Problemi kreditne sposobnosti domaćinstava
Ova barijera je usko povezana sa kreditnom sposobnošću i ograničenim kreditnim sposobnostima
potrošača u Srbiji. U stambenom sektoru, glavni vid pozajmljivanja jesu potrošački krediti. Banke
povezuju maksimalnu sumu dugovanja koju lice može da ima direktno sa njihovom mesečnom platom.
Pravilo je da, obično, komercijalne banke mogu pozajmiti samo onoliku sumu novca tako da mesečna
plaćanja za kredite ne premašuju 50% primanja zajmoprimca.
o
Projet n : 5788
18

37. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Kreditna sposobnost jeste barijera energetske efikasnosti, budući da su sve potrebe potrošača u trci
za istu granicu zaduživanja (aparati u domaćinstvu, auto lizing, potrošačka roba na kredit, krediti za
energetsku efikasnost, itd.). U tabeli ispod smo pokušali da izračunamo teoretsku kreditnu sposobnost
potrošača u Srbiji za energetsku efikasnost.
Prosečna prijavljena plata jeste 5174 eura i u državi ima 3.029.5505 zaposlenih lica. Oni predstavljaju
potencijalne zajmoprimce. Uopšteno gledano, lokalne banke se staraju da mesečna otplata kredita ne
premašuje 289,50 eura, a pretpostavlja se da je prosečni period otplate kredita pet godina. Rezultati
su prikazani u tabeli ispod.
Tabela 14: Kreditna sposobnost domaćinstava
Podaci
Vrednost (EUR)
Maksimalna visina kredita koji zajmoprimac
može da uzme
1.723
Važeće zaduženje stanovništva
812 po glavi
stanovnika
Preostalo važeće dugovanje kojem se
prosečni potrošač može izložiti
912 po glavi
stanovnika
Ukupna vrednost preostale kreditne
sposobnosti
2,760 milijarde
Objašnjenje
Prema podacima iz Udruženja banaka
Srbije
Izračunata množenjem preostale kreditne
sposobnosti po glavi stanovnika brojem
zaposlenih individua.
Stanovništvo trenutno pozajmljuje novčana sredstva uglavnom za potrošačku robu, i već je iskoristilo
gotovo polovinu svoje kreditne sposobnosti u te svrhe. Iako je u teoriji još uvek dostupno 2,7 milijarde
evra kreditne sposobnosti za stambene zgrade, pronalaženje stanovnika koji još uvek nisu premašili
granicu svoje kreditne sposobnosti će biti veoma teško. Ovo je naročito teško kada je potrebno
poboljšati energetsku efikasnost zgrade u celosti, a neki od stanara su već pozajmili onoliko koliko su
mogli.
Uobičajeni postupci uzimanja kredita od finansijskih ustanova
Banke koriste već dugi niz godina sisteme za procenu rizika kako bi procenile prijave klijenata za
uzimanje kredita. Zbog velikog broja takvih kredita i njihovih standardizovanih parametara, ovakvi
sistemi su podešeni da obrađuju statističke podatke o visini primanja, neizvršenim obavezama i
drugim pokazateljima. Dok su ovi sistemi pouzdani i uglavnom štite banke od sumnjivih potraživanja,
oni isto ne uzimaju u obzir potrošače sa niskim primanjima koji zapravo predstavljaju grupu potrošača
kojima je najviše potrebno sprovođenje energetske efikasnosti.
4
5
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije - Avgust 2012
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije - Avgust 2012
o
Projet n : 5788
19

38. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Ova finansijska barijera najviše pogađa potrošače sa niskim primanjima, koji obično ne stiču uslov za
ulazak u sistem za procenu rizika. Činjenica je da siromašniji deo populacije uglavnom živi u
stanovima manje energetske efikasnosti kojima bi potencijalni projekat energetske efikasnosti
poboljšao kvalitet i zapravo unapredio celokupnu finansijsku situaciju domaćinstva smanjenjem računa
za utrošenu energiju.
1.3
POKRETAČI I BARIJERE JAVNOG SEKTORA
1.3.1
Pokretači javnog sektora
Slično stambenom sektoru, javni sektor takođe ima velike potreba za obnovom, ne toliko za obnovom
u pogledu energetske efikasnosti, koliko za obnovom opšte prirode. Mnoge javne ustanove su
oronule, a udobnost u takvim zgradama je izuzetno niska. Potreba za obnovom i adaptacijom zasniva
se na potrebi za poboljšanjem nivoa udobnosti u ovim zgradama. Ovaj pokretač može biti obuhvaćen
programima podrške energetskoj efikasnosti, tako da se postupci obnove u javnom sektoru mogu
poboljšati merama energetske efikasnosti. Iako su cene energije trenutno niske, one se ipak,
najverovatnije, neće održati istim još dosta dugo.
1.3.2
Barijere javnog sektora
Zakonske i regulatorne barijere
Budžetiranje javnog sektora ne dozvoljava opštinama da zadrže svoje osnovnebudžete nekoliko
godina nakon projekta energetske efikasnosti
Ovo je regulaciona barijera koja na javni sektor stvara negativan uticaj za završavanje projekata
energetske efikasnosti. Potrebno je dodatno se potruditi kako bi se razvio i sproveo projekat, ali se ne
može videti nikakva pogodnost, osim povećanog nivoa udobnosti u zgradama. U poređenju sa drugim
projektima opštinskih ulaganja, sprovođenje projekata energetske efikasnosti zahteva dodatni trud i
troškove u fazi razvitka projekta.
U samom srcu barijere nalazi se činjenica da su opštinski budžeti razvijeni na bazi troškova, na pr.
opština dobija onoliko novca koliko je neophodno da se pokriju opšti troškovi i planirane investicije za
sledeću godinu. U tom pogledu, deo budžeta za energiju se formira u odnosu na račune za struju
tekuće godine i očekivanu potrošnju energije/cene energije za sledeću godinu. Ako se razvija projekat
energetske efikasnosti, očekuje se da potrošnja energije za sledeću godinu bude smanjena za količinu
očekivane uštede koja predstavlja rezultat projekta. Mehanizam budžetiranja automatski zaračunava
ovo smanjenje umanjujući budžet za energiju za sledeću godinu.
o
Projet n : 5788
20

39. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Kao rezultat, u opštinama se javljaju zapravo dva negativna uticaja na razvoj energetske efikasnosti:
› One ne ubiraju pogodnosti od ušteda na projektu kao što dobijaju proporcionalno smanjenje
budžeta za energiju;
› Ukoliko pozajme novac za sprovođenje projekta energetske efikasnosti, u obavezi su da otplate
kredit iz svog preostalog budžeta te stoga moraju da odustanu od drugih investicionih projekata.
Kada bi opštine bile u mogućnosti da godinama zadrže dodeljeni budžet za energiju zasnovan
na osnovnoj utrošenoj energiji, mogle bi da plaćaju EE kredit uštedom od energetske efikasnosti
bez pristupanja opštem budžetu.
Ova barijera utiče na sve delove javnog sektora, naročito na manje opštine u kojima vlada stalna
nestašica fondova, veoma ograničeni lokalni izvori prihoda i veće oslanjanje opštinskih budžeta na
državne subvencije. Ovo je tipična situacija u državama u razvoju i ne odnosi se samo na Srbiju.
Institucionalne barijere
Nedovoljno interesovanje javnosti za sprovođenje projekata energetske efikasnosti
Ovo jeste institucionalna barijera. Trenutne cene energije u Srbiji ukazuju na to da se sva pogodnost
energetske efikasnosti uglavnom ograničava na adaptacije (na pr. povećani nivo udobnosti). Ovo jeste
jedan element koji sprečava sprovođenje energetske efikasnosti. Drugi jeste činjenica da je na tržištu
u razvoju kao što je Srbija, novca za javne poslove malo i uglavnom se koristi za ulaganje u dobro
vidljive projekte, ili u one od društvenog značaja. Kao rezultat, energetska efikasnost nije u
mogućnosti da se takmiči sa projektima većeg prioriteta ili sa troškovima. U malim opštinama skoro
čitav budžet je određen za opšte troškove, što znači da je budžet za ulaganje kapitala zapravo mali.
Veliki pokretač ove barijere jeste niska cena energije, međutim u samoj srži barijere jeste opiranje
javnih vlasti da promene status quo i budu proaktivni i inovativni u pogledu rukovođenja svojim
budžetom. Ova barijera utiče na čitav javni sektor i nema nikakvih izuzetaka na koje se ona ne
primenjuje.
Finansijske barijere
Ograničene sposobnosti javnog sektora prilikom obezbeđivanja zaloga
Ovo jeste finansijska barijera koja je uobičajena za javni sektor. Opštinama nije dozvoljeno da kao
zalog nude hipoteku nad nekretninama, budući da predstavljaju javnu imovinu. Umesto toga, mogu
napisati pismo o namerama (vrsta garancije) o korišćenju do 20% svojih troškova od lokalnih poreza
kao zalog za uzimanje kredita. Ovakvo ograničenje značajno ograničava količinu obezbeđenih kredita
koje mogu uzeti. Opštine mogu uzeti i neobezbeđene kredite uz ukupna godišnja plaćanja koja ne
premašuju 30% opštinskog budžeta. Ova barijera ograničava kreditnu sposobnost javnog sektora.
o
Projet n : 5788
21

40. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Ova barijera, očigledno, više utiče na manje nego li na veće opštine. Takođe, ima manje uticaja na
opštine sa višim prihodima od lokalnog oporezivanja od onih opština koje se oslanjaju na subvencije
države.
Nedostatak namenskih finansija
Ne postoje namenski fondovi posvećeni energetskoj efikasnosti niti finansijski mehanizmi za projekte
javnog sektora o energetskoj efikasnosti. Ova barijera može biti rešena dodeljivanjem javnih budžeta
za energetsku efikasnost, organizovanjem subvencionisanih programa i programa za novčanu pomoć,
korišćenjem javnih fondova koji se stalno obnavljaju za plaćanje dospelih dugova, sprovođenjem
naknade za Upravljanje ponudom i potražnjom ili “graničnom naplatom”, ili ponudom besplatnih
energetskih kontrola, itd.
Visoki troškovi transakcija malih projekata energetske efikasnosti
Za male projekte visoki troškovi razvoja projekta predstavljaju glavnu barijeru za samo izvršenje
projekta. Visoki troškovi transakcije otežavaju razvitak samo jednog projekta, te je, stoga, grupisanje
javnih projekata energetske efikasnosti jedino rešenje. Troškovi će biti smanjeni stvaranjem
dokumentacije o modelu/šablona za osavremenjivanje projekata, prekvalifikacijom Pružalaca
energetskih usluga (PEU), obezbeđivanjem realizacije projekta i nabavkom proizvoda za energetsku
efikasnost na veliko.
Manjak tehničkog kapaciteta
Ovo takođe predstavlja uobičajenu barijeru u javnom sektoru zbog nedostatka tehničkog kapaciteta za
kontrole, sastavljanje projekata, nabavke, izvršenje i nadgledanje radova. Ova situacija se može rešiti
stvaranjem centralnih agencija za pružanje tehničke podrške za projekte energetske efikasnosti i
imenovanjem energetskih rukovodilaca. Do napretka se može doći razvijanjem edukacionih programa
i programa obuke za rukovodioce objekta/ energetske rukovodioce/ Pružaoce energetskih usluga,
instrumenata za analizu EE, kontrolom ugovora o uštedi energije, smernicama za sklapanje ugovora i
nabavke, prekvalifikovanjem protokola Pružalaca energetskih usluga i protokola za merenje i
verifikaciju (MV).
Nedovoljna odgovornost za uštedu energije
Detaljni podaci o proceni potencijala za uštedu energije, o nastavku projekta energetske efikasnosti, o
odgovornosti za uštedu i izvođenje projekata i programa nisu dostupni. Javni sektor/ agencije mogu
biti odgovorni za izveštavanje/ nadgledanje, kazne za neizvršenja, obeležavanje energetske
efikasnosti zgrade, itd.
o
Projet n : 5788
22

41. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
1.4
POKRETAČI I BARIJERE POSLOVNOG SEKTORA
1.4.1
Pokretači poslovnog sektora
I u poslovnom sektoru, kao i u drugim sektorima, ima velikih potreba za obnovom i adaptacijom.
Većina poslovnih objekata izgrađena je u periodu između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog
veka, a na mnogima je izvršena tek minimalna obnova. Starim poslovnim objektima je potrebna
adaptacija, i u mnogim slučajevima, energetska efikasnost može predstavljati sastavni deo opšte
rekonstrukcije i adaptacije pomenutih objekata.
1.4.2
Barijere poslovnog sektora
Zakonske i regulatorne barijere
Podeljeni podsticaj za iznajmljene zgrade- stanodavac je odgovoran za poslove adaptacije ali stanari
plaćaju račun za struju
Ova barijera je jako specifična za poslovni sektor. U svim slučajevima kada se poslovni objekat izdaje
zakupcu, vlasnik je u obavezi da vrši obnovu i održavanje svojine, dok zakupci plaćaju sve troškove
komunalija za usluge koje koriste, što dovodi do podeljenosti podsticaja. Zakupac može biti
podstaknut da doprinese poobljšanju efikasnosti zgrade, ali:
› On ili ona nije odgovoran za postupak obnove i adaptacije.
› Ugovori o iznajmljivanju prostora nisu sklopljeni za dovoljno dugi period, kako bi se ulaganje u
EE isplatilo uštedom energije.
› Vlasnici uglavnom nisu voljni da odbiju troškove projekta energetske efikasnosti od troškova za
iznajmljivanje
S druge strane, jedini cilj vlasnika jeste samo osnovno održavanje s ciljem uvećanja svog profita od
imovine.
Kao rezultat, poslovni objekti (naročito stare zgrade) su u lošem stanju i nisu veoma efikasne. Jedini
izuzetak ove barijere jeste kada zakupci plaćaju celokupne troškove iznajmljivanja. Ovakva situacija je
tipičnija za velike poslovne objekte, poput trgovinskih centara. U ovakvim slučajevima, vlasnik želi da
svoj objekat učini efikasnijim, budući da zakupci sigurno neće brinuti o energetskoj efikasnosti.
Međutim, do realizacije ovog cilja ne dolazi zbog niskih cena energije u državi.
o
Projet n : 5788
23

42. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji
Svetska banka
Konačni izveštaj
Institucionalne barijere
EE ne privlači interesovanje poslovnog sektora
Vlasnici poslovnih objekata ne smatraju energetsku efikasnost unosnom, što predstavlja složeniju
vrstu barijere koja se zasniva na nekoliko različitih izvora:
› Niske cene energije
› Nedovoljna upućenost u rešenja energetske efikasnosti
› Činjenica da se fondovi energetske efikasnosti takmiče sa suštinskim poslovnim ulaganjima
Svi ovi izvori umanjuju značaj projekata energetske efikasnosti u poređenju sa suštinskim poslovnim
ulaganjima. Naročito u slučajevima kada pomenuta suštinska ulaganja vlasnika poslovnog objekta
stagniraju, na energetsku efikasnost se nikada ne gleda kao na vid poboljšanja finansijske situacije
kompanije. Kao rezultat toga, realizuju se samo oni projekti energetske efikasnosti prerušeni u
poslove adaptacije.
Jedini izuzetak ovog pravila jeste kada poslovni objekat nije priključen na gradsku grejnu mrežu, već
ima sopstveni lokalni sistem grejanja, pa se cene goriva ne regulišu, već zavise od tržišta.
Finansijske barijere
Visoke kamatne stope i zahtevi o zalogu smanjuju interesovanje za kredite
Visoke kamatne stope predstavljaju opštu prepreku za ulaganja u energetsku efikasnost na tržištu sa
subvencionisanim cenama energije. U ovakvom okruženju vlasnici poslovnih objekata su skloni ka
ulaganju samo u one projekte u kojima povraćaj novca od ulaganja ima finansijskog smisla. Nažalost,
trenutno tržište za davanje pozajmica (u sprezi sa postojećim cenama energije) znatno otežava
pronalaženje mera energetske efikasnosti koje imaju kratke periode povraćaja novca.
Činjenica da banke potražuju 150 do 200 procenata garancije dodatno usložnjava uticaj ove barijere.
Banke takođe traže da zajmoprimci imaju veliki udeo u kapitalu. Ovakvi uslovi su tipični za srpsko
tržište za pozajmice koje svojim poslovanjem značajno umanjuje kreditnu sposobnost poslovnog
sektora.
Ova barijera podjednako utiče na sve učesnike poslovnog sektora na tržištu, bez ikakvog izuzetka.
o
Projet n : 5788
24