1. XII Međunarodna konferencija E-trgovina 2012 Srbija, Palić, 25.-27. april 2012.
E-trgovina - usluga od opšteg interesa
Slavko Đumić, Lidija Gligorić
 da je u mnogo čemu ovaj prvi uslov kroz različite
Sadržaj — U radu je naglasak stavljen na fazu dostave aktivnosti državnih organa u proteklih nekoliko godina u
robe kao neizostavnog dela uspešno izvršene usluge e- velikoj meri ispunjen, uz na realnosti zasnovanim
trgovine. U tom smislu se predlaže da pored tradicionalnih očekivanjima da će u neposredno predstojećem periodu
poštanski usluga i e-trgovina bude proglašena uslugom od
biti i konačno finaliziran. Tako, u ovom trenutku imamo
opšteg interesa, uz razmatranje praktičnih modela za
realizaciju navedenog.
donešene Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o
elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskom potpisu...
Ključne reči — dostava robe, e-trgovina, usluga od opšteg
koji praktično zaokružuju pravnu regulativu neophodnu za
interesa, Zakon o poštanskim uslugama obavljanje različitih modaliteta elektronskog poslovanja, i
što je najznačajnije za punovažno zaključivanje ugovora
elektronskim putem.
I. UVOD Dakle, ukoliko pretpostavimo da je faza naručivanja
proizvoda, odnosno zaključenja ugovora u elektronskom
Poput priča o fokusiranju na razvoj malih i srednjih obliku pokrivena odgovarajućom normativom, a da će
preduzeća, održivom razvoju privrede, ulaganju u mlade, trenutne određene manjkavosti kod elektronskog plaćanja
obrazovane kadrove i sličnih koncepata koji su obavezni ubrzo postati deo istorije, izgleda da ostaje da se
deo svakog strateškog akta vlade, političkog programa ili pozabavimo preostalim infrastrukturnim problemom, a to
javnog nastupa većine društveno angažovanih pojedinaca, je faza uručenja proizvoda kao neizostavan element
insistiranje na promociji i podršci razvoju elektronske realizacije procesa elektronske prodaje finalnim
trgovine u Srbiji deli sudbinu pomenutih ideja. Iako potrošačima (ovaj problem ne postoji kada su u pitanju
neizostavni deo vokabulara svih referentnih činilaca, svaki proizvodi koji se mogu digitalizovati). Svakako, i problem
praktičan primer realizacije nekih od ovih aktivnosti se, sa poverenja kako u fazu elektronskog naručivanja proizvoda
neskrivenom iznenađenošću, stavlja u rubriku egzotičnosti i plaćanja u smislu bezbednosti procedura, zaštite podataka
i samodopadljivo pozdravlja sa gotovo vidljivom i sl., tako i poverenja u dostavu u smislu da li će proizvod
zbunjenošću. stići neoštećen i u garantovanom roku, kao i problemi sa
Upravo s toga, osnovna svrha ovog rada je pokušaj da povratnim robnim tokovima, koji nastaju u vezi s
se razmotre neki praktični, formalno-pravni, regulatorni i prethodnim, još će dugo predstavljati osnov za značajne
organizacioni mehanizmi, koji bi već na kratak rok, po aktivnosti na ovom planu.
našem mišljenju, mogli konkurisati za model koji
elektronsku trgovinu svrstava, u najmanju ruku, u II. EVROPSKA UNIJA I PODSTICANJE RAZVOJA E-
uobičajene, sistemski zaštićene i garantovane modele TRGOVINE
trgovine...i to ne samo zbog nje same po sebi, već i kao
motora za realizaciju svih onih kocepata pobrojanih na Interesantno je da je zanemarivanje faze dostave
početku rada. karakteristično i za zemlje koje su znatno dalje odmakle u
Strategija razvoja trgovine Republike Srbije je potpuno razvoju elektronske trgovine (uostalom, Direktiva EU o
ispravno kao ključno izdvojila pitanje: „Da li se samo elektronskoj trgovini izričito navodi da regulisanje
kreira okvir razvoja elektronske trgovine u državi, ili se isporuke robe nije njen predmet)[2]. Upravo njihova
nastoji da se stvore posebni uslovi za dinamičniji razvoj iskustva nam mogu biti dobar pokazatelj da, uprkos
elektronske trgovine kao značajnog činioca privrednog potpuno izgrađenoj info-komunikacionoj strukturi i
razvoja u budućnosti?“[1]. I mi, poput autora Strategije, u zaokruženosti regulative u ovoj oblasti, problemi koji
stvaranju posebnih uslova za dinamičniji razvoj nastaju u fazi uručenja proizvoda mogu značajno
elektronske trgovine vidimo odgovor na ovo pitanje. Ipak i devalvirati proces elektronske prodaje.
kreiranje okvira razvoja elektronske trgovine doživljavamo Tako je Evropska komisija nedavno izdala saopštenje u
kao neophodan uslov za prelazak na ovaj drugi, svakako kome je predstavila akcioni plan o podsticanju razvoja
teži i ambiciozniji zadatak. Upravo stoga, raduje činjenica elektronske trgovine sa ciljem da se u maloprodajnim
transakcijama do 2015. godine, udeo elektronske trgovine
Slavko Đumić, RAPUS, Omladinskih brigada 1, Beograd, Srbija udvostruči[3]. Interesantno je da se u istom tekstu pominje
(telefon: 381-62-555034; e-mail: slavko.djumic@rapus.rs). podatak da udeo elektronske trgovine u maloprodajnim
Lidija Gligorić, RAPUS, Omladinskih brigada 1, Beograd, Srbija; aktivnostima na evropskom tržištu iznosi 3,4% (pronalazili
(telefon: 381-62-555053; e-mail: lidija.gligoric@rapus.rs).
Napomena: Stavovi izneti u ovom radu predstavljaju lične stavove
smo i drugačije, očigledno sumnjive podatke koji ukazuju
autora i nisu nužno i stavovi Republičke agencije za poštanske usluge na značajno veće učešće elektronske trgovine u Evropi).

2. Kao probleme koje treba rešiti Evropska komisija ističe niz Ali da se za sada vratimo na onu prethodnu konstataciju
onih uobičajnih vezanih za elektronsku trgovinu, ali ono da su pojedine poštanske usluge definisane kao usluge od
što je od značaja za nas to je činjenica da se kvalitet usluge opšteg interesa, što se verovatno neće promeniti u nekoj
u segmentu dostave posebno izdvaja. Evropska komisija bliskoj budućnosti (i ovo nije karakteristika samo Srbije).
naime insistira na jasnom definisanju odgovornosti za Dakle, ako već proglašavamo neke, slobodno možemo
oštećene, ukradene ili izgubljene pakete, kao i na reći, zastarele poštanske usluge za usluge od opšteg
efikasnosti i pristupačnosti usluge paketske dostave u interesa i mirimo se s tim, ne postoji ni jedan razuman
seoskim i udaljenim oblastima. Istovremeno, u saopštenju razlog zašto i usluge dostave paketa u funkciji realizacije
se skreće pažnja na činjenicu da se mala i srednja usluge elektronske trgovine ne bi proglasili za uslugu od
preduzeća nalaze u podređenom položaju u odnosu na opšteg interesa u određenom smislu. Praktično javni
velike kompanije, čime su onemogućena da koriste poštanski operator bi imao obavezu da pruža ove usluge u
prednosti konkurentnog tržišta. Uzgred, a u prilog značaju kontinuitetu na teritoriji cele Srbije, u okviru propisanog
koji se pridaje ovim pitanjima Evropska komisija je za kvaliteta, po pristupačnim cenama i pod jednakim
2013. godinu najavila održavanje posebne konferencije uslovima za sve korisnike, bez diskriminacije. Ili još
posebno posvećene razvoju elektronske trgovine. konkretnije, ovo bi značilo da se segment dostave
Postoji studija rađena upravo za potrebe Evropske proizvoda naručenih elektronskim putem reguliše kako u
komisije, koja pokazuje da su cene slanja paketa barem pogledu rokova prenosa, cene, odgovarajućeg pakovanja,
dvostruko više od realnih, pri čemu se ova činjenica odgovornosti za neuručenje, odnosno oštećenje pošiljaka,
direktno navodi kao uzrok sprečavanja rasta i razvoja povratnih tokova oštećene ili neodgovarajuće robe i sl.
elektronske trgovine[4]. Opet, u istoj studiji se navodi da i Pretpostavljamo, ali za sada i ne prejudiciramo, da bi ovi
pri onako visokoj ceni paketa, mala i srednja preduzeća su uslovi bili oštriji nego što su oni koji su sada propisani za
prinuđenja da plaćaju znatno više cene od velikih paketsku dostavu. Naravno, uz ispunjenje ovih uslova,
kompanija (ovde se kao primer pominje dominatan položaj ovom vrstom dostave mogli bi se baviti i drugi poštanski
Amazona). U tom smislu se regulatorno utvrđivanje cena operatori, koji bi, kao i druga pravna lica mogli i
usluga paketske dostave koje bi bile usklađenije sa „pristupati“ poštanskoj mreži javnog poštanskog operatora
stvarnim troškovima, preporučuje kao prioritet. Druga na bazi izbegnutih faza dostave, koje bi realizovali u
istraživanja pokazuju da troškovi dostave učestvuju i do sopstvenoj režiji. Ovim bi se, pored odgovarajuće i
30% u ceni proizvoda prodatog putem elektronske neophodne regulacije, sprečilo uspostavljanje formalno-
trgovine, uz, gotovo neverovatan podatak da u SAD pravnog monopola javnog poštanskog operatora u ovom
najveći broj on-line trgovaca u maloprodaji gubi novac pri segmetnu.
svakoj transakciji[5]. S druge strane, činjenica da JP PTT saobraćaja „Srbija“
raspolaže sa preko 1500 objekata koji su svi elektronski
III. E-TRGOVINA – USLUGA OD OPŠTEG INTERESA? povezani, pokrivajući praktično svako naseljeno mesto u
Srbiji, može predstavljati i rešenje za kako Strategija
Kada je u pitanju segment dostave u Srbiji, dostava razvoja trgovine kaže „jednog od najvećih problema“ a
određene vrste pošiljaka je proglašena uslugom od opšteg koji se „odnosi na snabdevanje stanovništva u slabo
interesa, uz obavezu imenovanog javnog poštanskog naseljenim područjima, odnosno nedovoljan stepen
operatora, JP PTT saobraćaja „Srbija“, da ih pruža u izrađenosti trgovinske mreže u takvim područjima“.
kontinuitetu, na celoj teritoriji Republike Srbije, u okviru Polazeći od logične definicije poštanske mreže javnog
propisanog kvaliteta, po pristupačnim cenama i pod poštanskog operatora kao javnog dobra, nema razloga da
jednakim uslovima za sve korisnike, bez diskriminacije. U država ovu mrežu ne iskoristi kao supstitut nedostajuće
ovom režimu se, između ostalog, nalaze obične i trgovinske ili otkupno-prodajne, a elektronska trgovina je
registrovane pismonosne pošiljke, kao i, što je za nas ovde idealna forma za praktičnu realizaciju navedenog.
posebno interesantno, paketi do 10 kg u unutrašnjem,
odnosno 20 kg u međunarodnom saobraćaju. Na jednom IV. SVETSKI POŠTANSKI SAVEZ I E-TRGOVINA
drugom mestu smo dokazivali neutemeljenost
proglašanjavanja ovih usluga za usluge od opšteg Da nisu u pitanju „revolucionarne“ ili nepoznate ideje,
interesa[6], pri čemu u brzinu i neminovnost supstituisanja najbolje je pokazalo nedavno istraživanje Svetskog
papirne korespodencije elektronskom nikoga ne treba poštanskog saveza, specijalizovane organizacije
posebno uveravati. Praktično, procenjuje se da će se u Ujedinjenih nacija, gde se vidi da preko 70% ispitanih
narednih najduže desetak godina, digitalizovati sve što se javnih poštanskih operatora smatra elektronske usluge od
može digitalizovati (a pisana saopštenja su glavni kandidat strateškog značaja za razvoj poštanskog tržišta (u tom
za to), dok će cena jednog čipa pasti ispod 1 centa[7], što kontekstu su posebno podvučene usluge elektronske
je daleko niže od cene najjeftinijeg pisma u bilo kojoj trgovine i elektronske finansijske usluge)[8]. Kao rezultat
evropskoj zemlji, uključujući i Srbiju. Tada smo pokazali i pomenutog, na sledećem Kongresu Svetskog poštanskog
da je, u stvari, poštanska mreža javnog poštanskog saveza, koji će biti održan na jesen u Kataru, očekuje se
operatora klasično javno dobro, koje država koristi za donošenje odgovarajućih rezolucija koje će elektronske
realizaciju svojih različitih aktivnosti, uključujući i one poštanske usluge promovisati kao osnovnu komponentu
vezane za poštanske usluge, što je takođe važan zaključak nove globalne strategije Svetskog poštanskog saveza. Isto
za naše dalje razmatranje[6]. istraživanje je pokazalo na različita iskustva sa obimom
uključivanja elektronskih poštanskih usluga od strane

3. javnih poštanskih operatora, gde ove usluge čine od samo uštede, pošto bi, po unapred utvrđenim cenama mogao
1,5% prihoda nacionalnih pošta, dok u nekim zemljama koristiti mrežu javnog poštanskog operatora samo u
ovaj procenat ide i do 30% (npr Australijska pošta je 2010. njenom dostavnom delu. Ili, drugi ovlašćeni poštanski
godine uvećala profit u segmentu paketske dostave za operatori, uz poštovanje svih propisanih uslova za dostavu
36%, prevashodno zahvaljujući elektronskoj trgovini; u u okviru elektronske trgovine, bi, opet uz unapred
istom segmentu, Nemačka pošta je, kada se porede propisane cene, mogli koristiti info-komunikacionu
kvartalni rezultati sa kraja 2011. godine sa istim iz 2010. infrastrukturu javnog poštanskog operatora, a moguće su i
godine, iskazala povećanje od čak 70,4%). Još je različite druge kombinacije... Ovim se na efektivan način
interesantnije da se, kada je u pitanju obim elektronske sprečava uspostavljanje monopola javnog poštanskog
trgovine, u vrhu nalaze, pored očekivanih poštanskih operatora u ovom segmentu, pri čemu je država dužna da
uprava najrazvijenijih zemalja i zemlje poput Belorusije, i utvrdi mehanizme nadoknade eventualno nastalih gubitaka
to na prvom mestu, uz visoko kotiranje npr. Tunisa i na strani javnog poštanskog operatora (kojih, ubeđeni smo
Ukrajine. Iz ovog podatka možemo izvući jedan važan ne bi ni bilo). Značajno u ovom celom konceptu je i
zaključak – eventualni nedostatak ekonomskog bogatstva činjenica da ovaj princip isključuje komercijalne popuste
ili razvijenosti nije nepremostiva prepreka za razvoj na količinu, uvodeći samo unapred utvrđene popuste na
elektronske trgovine, ukoliko se raspolaže sa „izbegnute faze poslovnog procesa“, čime se mala i
odgovarajućim inovativnim potencijalom i rešenošću da se srednja preduzeća stavljaju, u koliko je to moguće,
podrži razvoj u ovom segmentu. Ili da odemo još dalje, ravnopravniji položaj u odnosu na velike kompanije. Ovo
ukoliko neke od najrazvijenih zemalja mogu elektronsku bi u suštini bilo i indirektno subvencionisanje malih i
trgovinu posmatrati kao pitanje komoditeta, zemlje poput srednjih preduzeća, i to čini nam se, na daleko praktičniji i
naše, u stvaranju preduslova za ekspanziju elektronske efikasniji način nego što je to njihovo direktno
trgovine treba da vide razvojnu šansu za najšire shvaćen subvencionisanje, koje uvek prati opasnost eventualnog
nacionalni privredni sistem. lošeg poslovnog rezultata ili nečeg još goreg, čime se ova
sredstva zauvek gube.
V. PRAKTIČNI PRIMER PREDLOŽENOG MODELA
VI. PITANJE POVERENJA U E-TRGOVINU
Ako se vratimo u naše dvorište, možemo konstatovati
zavidne info-kominikacione kapacitete Pošte Srbije, što je Pomenuli smo se već problem poverenja privrednih
jedan od osnovnih preduslova za uključivanje u pomenute subjekata i građana u pozdanost elektronske trgovine, kako
„glavne tokove“. Retorička posvećenost razvoju u fazi elektronskog naručivanja, odnosno plaćanja robe,
elektronskih poštanskih usluga, koje je uvek bila tako i u fazi dostave. U tom smislu, izrazito
karakteristika poslovodstava našeg javnog poštanskog obeshrabrujuće deluju rezultati jednog globalno
operatora, u poslednje vreme sve više ima potvrdu u sprovedenog istraživanja društvenih vrednosti objavljeni
praktičnim aktivnostima Pošte Srbije u cilju ponude pre nekoliko godina[10]. Naime građani Srbije se nalaze u
različitih vrsta ovih usluga – jedan od svežijih i posebno samom vrhu po svim pitanjima vezanim za nepoverenje u
interesantan je primer usluge dodatne vrednosti različite institucije, pri čemu posebno izdvajamo podatke
„PostExport-Izvoz robe“+SI-siguran internet[9]. Naime, koji govore da u Srbiji samo 15,3% građana smatraju da se
radi se o usluzi izvoza robe, koja pored skraćene carinske većini ljudi može verovati (svetski prosek je 26,4%),
procedure, podrazumeva i dobijanje ADSL Internet odnosno da čak 14,6% naših građana smatra da većina
priključka i besplatnog kvalifikovanog elektronskog ljudi želi da nas iskoristi (svetski prosek iznosi 10,7%, dok
sertifikata na kartici sa čitačem. Uz nešto uopštavanja, ovo je on za zapadno-evropske zemlje oko 5%). U suštini,
može biti primer funkcionisanja elektronske trgovine u ovde prepoznajemo izražen nedostatak onoga što je
perspektivi, pri čemu se ne ograničavamo samo na Frensis Fukujama nazvao „socijalnim kapitalom“,
međunarodno poslovanje. Takođe, uvršćavanje navedenog definišući ga kao „očekivanje jednih članova zajednice da
u „usluge dodatne vrednosti“ implicira određenu dozu će se svi drugi članovi te zajednice ponašati regularno,
ekstravagancije, a poenta našeg razmatranja je da se pošteno i kooperativno...“[11], što je definitivno ozbiljna
upravo ovakve i slične usluge uvrste u uobičajene i prepreka za razvoj elektronske trgovine. Ono što je za nas
redovne, ili preciznije u usluge od opšteg interesa, gde bi interesanstno da Fukujama izvlači načelan zaključak da je
država kroz odgovarajuće regulatorne i druge postupke u ovakvim društvima neophodna određene doza državne
stimulisala ovakve vidove poslovnih operacija. intervencije u smislu uspostavljanja regulatornih pravila, a
Na ovom mestu možemo dodatno pojasniti koncept ponekad i direktne novčane potpore određenim poslovnim
„pristupa mreži“, koji smo već pomenuli napred. Dakle, aktivnostima, što, mišljenja smo, korespondira u bitnim
država, preko info-komunikacione i dostavne mreže elementima sa našim razmatranjem. Da javni poštanski
javnog poštanskog operatora, garantuje mogućnost operator može biti integrišući faktor u ovom segmentu,
obavljanja elektronske trgovine na celoj državnoj teritoriji ukazuju i rezultati jednog drugog istraživanja sprovedenog
po troškovno orjentisanim cenama, uz propisan kvalitet i na evropskom nivou - posle vatrgosaca, lekara i učitelja,
jednake uslove za sve. Proizvođač, odnosno prodavac poštanska služba je na četvrtom mestu po poverenju koje
preko ove mreže i po napred definisanim uslovima može joj ukazuju građani evropskih država, daleko ispred
neposredno izvršiti kompletnu operaciju elektronske menadžera, zaposlenih u markentiškim konpanija, a o
prodaje. Ipak, ukoliko raspolaže sa, npr. sopstvenim info- političarima da i ne govorimo[12]... U literaturi je ova
komunikacioni resursima, može ostvariti odgovarajuće činjenica već isticana, uz konstataciju da „pošte mogu da

4. deluju kao treća strana u koju se ima poverenje, posebno u finansijskih sredstava, odgovarajućih kadrova, pa čak i
oblasti e-trgovine, kada prodavci i kupci obično ne znaju kancelarijskog prostora. Ukoliko bi se ova agencija
jedni druge“[13]. formirala u okviru procesa spajanja već postojeće dve koje
U tom smislu je značajno što naši državni organi su kadrovski i materijalno-tehnički već potpuno
posvećuju priličnu pažnju aktivnostima upoznavanja osposobljene za svoj rad, sa pretpostavljenim aktivnostima
privrednih subjekata i građana sa potencijalima i na razvoju elektronske trgovine bi se moglo početi
mogućnostima koje pruža elektronska trgovina (doduše praktično odmah. Ipak, ponavljamo još jednom argument
mahom se tiču onog prvog dela elektronske trgovine, faze da je prirodno i neophodno na jednom mestu regulisati sve
naručivanja i plaćanja robe) – počevši od kampanja aktivnosti vezane za elektronsku trgovinu, počevši od faze
ministarstva nadležnog za poslove trgovine, do nedavnog elektronskog naručivanja i plaćanje pa sve do dostave robe
objavljivanja posebnog priručnika od strane Digitalne finalnom potrošaču, jer ga smatramo suštinskim i važnijim
agende, da pomenemo samo neke. Ipak, mišljenja smo da od onih drugih, tehničkog i političkog karaktera.
bez stvaranja odgovarajuće infrastrukture i niza
regulatornih pravila koja bi u najvećoj meri garantovala VIII. ZAKLJUČAK
sigurnost realizacije elektronske trgovine, nikakva
popularno napravljena kampanja neće uroditi plodom - u Da rezimiramo, adekvatno tretiranje faze dostave robe
stvari, ovo moraju biti komplementarne i jednovremene vidimo kao sastavni deo regulisanja elektronske trgovine,
aktivnosti. Zato i smatramo da je formiranje posebne radne čime se mogu izbeći mnoge „dečje bolesti“, koje su
grupe Vlade Republike Srbije sa zadatkom izgradnje uporedive ekonomije preležale tokom razvitka ovog vida
nacionalne širokopojasne mreže od izuzetnog značaja, trgovine. Imajući u vidu da su po pitanju dostave
posebno ako se imaju u vidu njene pretpostavljene poštanskih pošiljaka angažovana značajna državna, kako
aktivnosti na definisanju regulatornih uslova za održivost sredstva poštanske mreže, tako i ona info-komunikaciona,
državne infrastrukture u ovom segmentu (činjenica da se u elektronsku trgovinu ova karakteristika, posebno zbog
njenom sastavu nalaze i najviši državni funkcioneri, može njenog šireg razvojnog potencijala, može svrstati u uslugu
predstavljati svojevrsan znak konačnog pridavanja od opšteg interesa, mnogo pre nekih tradicionalnih
odgovarajućeg značaja ovoj oblasti). poštanskih usluga.
Činjenica da je upravo u toku izrada nacrta novog
VII. MOGUĆA ORGANIZACIJA REGULATORNOG zakona o poštanskim uslugama, omogućava aktuelizaciju
TELA ZADUŽENOG ZA RAZVOJ E-TRGOVINE nekih od predloženih rešenja u relativno kratkom roku. S
druge strane, kako je isto ministarstvo nadležno i za
Nadovezujući se na prethodno, a ne sporeći time značaj poslove elektronskih komunikacije i informatičkog
koji smo već dali pomenutoj radnoj grupi, dajemo sebi društva, kao i poslove poštanskog saobraćaja, to se sa
slobodu da predložimo jedan, po našem mišljenju, trajniji i mnogo osnova može očekivati sveobuhvatan i kordinisan
sveobuhvatniji predlog za institucionalno definisanje pristup problemu razvoja elektronske trgovine, što je jedini
organa koji bi bio nadležan za poslove regulacije garant punom ostvarivanju njenih potencijala kao važnom
elektronske trgovine, nego što je to ad hoc vladino telo, segmentu ukupnog ekonomskog razvitka i podizanju nivoa
uvek potencijalno podložno političkim turbulencijama. blagostanja građana.
Naime, u Srbiji postoji nezavisno regulatorno telo
zaduženo za poslove regulacije elektronskih komunikacija
- Republička agencija za elektronske komunikacije LITERATURA
(RATEL). Takođe, istovetan organ je formiran za poslove [1] Strategija razvoja trgovine Republike Srbije (“Službeni glasnik
regulisanja poštanskog tržišta - Republička agencija za RS”, broj 15/09).
poštanske usluge (RAPUS). Karakteristika Srbije da je, [2] Maja Stanivuković, Direktiva o elektronskoj trgovini, Evropsko
pored Makedonije i Bosne i Hercegovine, jedna od retkih zakonodavstvo, br. 6/2003, str. 26.
[3] http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=IP/12/10
evropskih zemalja gde ova dva regulatorna tela nisu &format=HTML&aged=0&language=en&guiLanguage=en
spojena u jedno, verovatno neće biti dugog veka i realno je [4] http://postandparcel.info/44846/news/regulation/cross-border-
očekivati njihovo skoro spajanje. Opet, Strategijom parcel-prices-too-high-says-eu-commission-study/
razvoja trgovine Republike Srbije predviđeno je [5] Bojan Stanivuković, Pošta kao integralni provajder elektronske
trgovine, PosTel 2007, Beograd, str 15-16.
formiranje posebne državne agencije, odnosno, saveta za [6] Lidija Gligorić, Slavko Đumić, Univerzalna poštanska usluga-mit
razvoj elektronske trgovine. Naš predlog se u osnovi svodi o neophodnosti?, PosTel 2011, Beograd.
na spajanje sve tri pomenute agencije u jednu i to ne [7] Mičio Kaku, Fizika budućnosti, Laguna, Beograd, 2011, str. 35.
prevashodno zbog često neosnovane povike na broj [8] Rhéal LeBlanc, Posts ride technology wave, Union Postale 4/2011,
Bern, str. 11-15.
ovakvih organa u našoj zemlji (mada i to nekome može biti [9] http://www.posta.rs/struktura/lat/posalji/posteksport-izvoz-
dovoljan razlog). Suština je da bi ovakvom organizacijom robe.asp.
u jednom državnom organu bili obuhvaćeni svi regulatorni [10] Nataša Tomić-Petrović, Dalibor Petrović, Pravne i kulturološke
(a predlažemo i neki nadzorni) poslovi vezani za pretpostavke za razvoj elektronske trgovine u Republici Srbiji,
PosTel 2011, Beograd, str. 74-75.
elektronsku trgovinu, što bi, ubeđeni smo, stimulativno [11] Frensis Fukujama, Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna
delovalo na njen dalji razvoj. S druge strane, uobičajeno je stredstva, Beograd, 1997, str. 33-40.
da formiranje organa poput predložene agencije, odnosno [12] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd
saveta za elektronsku trgovinu, prate, nekad i višegodišnji =27&nav_category=15&nav_id=315640
problemi vezani za takve stvari kao što su nedostatak

5. [13] Jelica Petrović-Vujačić, Snežana Kaplanović, Poslovanje Title of the Paper in English: E-commerce - services
poštanskog sektora u uslovima globalne ekonomske krize, PosTel
2011, Beograd, str. 64.
of public interest
Keywords: delivery of goods, e-commerce, services
ABSTRACT of public interest, the Law on Postal Services
This article puts a focus on the phase of goods delivery as
an integral part of succesfully accomplished service of e- Names of authors: Slavko Đumić, Lidija Gligorić
commerce. In that sense we suggest that besides traditional
postal services, e-commerce becomes a service of public
interest, with consideration of practical models for realization
of the above-mentioned.