Ličnost za II razred gimnazije, prema užbeniku Biljane Milojević Apostolović.

1. Ličnost
Organizacija psihičkog
života

2. • Šta je ličnost? Kako razmišljamo, kako se
najčešće osećamo, kako vidimo sebe i kako
verujemo da nas drugi vide, šta želimo i
čemu težimo, kako se ponašamo.
Ono iz čega izvire utisak koji ostavljamo na druge

3. Definicija
• Ličnost je jedinstvena organizacija svih
psihičkih procesa i osobina koja određuje
karakterističan način ponašanja.
Najbitnije:
• Ličnost je sinteze svih psihičkih procesa i
osobina
• Organizacija je jednistvena
• Ispoljava se kroz karakterističan stil ponašanja
• Pojam ličnosti odnosi se na celokupno psihičko
funkcionisanje i kod svakoga je različit.

4. Zadaci psihologije ličnosti
• 1. Opisati razlike ličnosti i objasniti 2.
kako do njih dolazi
• otkriti koje osobine mogu da se
koriste za poređenje
• Kako se ličnost razvija i kako se
povezuju psihički procesi koji pokreću
ličnost

5. Traže se sledeći odgovori
• Razvoj ličnosti: šta je presudno za
razvoj nasleđe ili učenje, sredina
(majka, otac, komunikacija, braće i
sestre, hospitalizacija
• Veza psihičkih procesa i kako nas
pokreću usmeren je na ispitivanje
volje, emocija, vrednosti
interesovanja koje pokreću ličnost

6. Crte ličnosti
• Relativno trajne dispozicije (skolnosti,
tendencije) neke osobe da se na
sličan ili isti način ponaša u
određenim situacijama.
• Kada neko stalno kasni, ne poštuje
dogovore, često vređa to je onda crta
ličnosti - moguća je promena

7. Karakter
• Moralni i voljni aspekt ličnosti a
obuhvata doslednost u volji i načinu
delovanja
• Usklađuje ponašanje sa moralnim
normama
• Karakterne osobine: poštenje,
hrabrost, upornost, odgovornost,
savesnost, pravednost,
samokritičnost

8. Temperament
• Urođen, zavisi od nervnog sistema i
endokrinih funkcija
• Predstavlja osetljivost osobe i njen
karakterističan način reagovanja na
stimuluse i zahteve sredine
• Obuhvata: aktivitet –obim aktivnosti,
reaktivnost – brzina reagovanja i
socijabilnost sklonost ka druženju

9. Jedan od modela
• Laka deca
• Teška deca
• Spora deca

10. Telesne osobine i ličnosti
• Izgled se nasleđuje genetski
• Postoji li veza između telesnih
osobina i osobina ličnosti
• Tuđe i sopstveno mišljenje o našem
izgledu utiču na naše osobine ličnosti
i ponašanje
• Poznate tipologije: stari grci, Krečmer
i Šeldon

11. Krečmer i Šeldon - zadatak
Kako su ovi autori opisali
tipove ličnosti?

12. TEORIJE LIČNOSTI
• Teorija – smisleno objašnjenje neke
pojave koje se delimično zasniva na
činjenicama a delimično na
pretpostavkama
• Teorije ličnosti proučavaju ličnost na
različite načine i sa različitim ciljem

13. Teorije crta
• Crta je dispozicija ka nekom
ponašanju a cilj je da se ličnost opiše
kroz te crte
• Ličnost se sastoji od crta i one su
različito izražene – utvrđuju se
najvažnije i one se mere (testovima
ličnosti)

14. Začetnik je Gordon Olport
Ličnost je kombinacija crta a
crte su urođene pa tako i teško
promenljive.
1. Kardinalne crte - to su crte koje
dominiraju našim ponašanjem i
oblikuju ga. One su retke, jer većini
ljudi nedostaje jedna tema koja
oblikuje njihove živote.
2. Centralne crte - to su opšte
karakteristike koje u određenoj meri
postoje kod svake osobe. One su
osnovni elementi koji oblikuju veći
deo našeg ponašanja iako nisu toliko
snažne kao kardinalne.
3. Sekundarne crte - to su, na
primer, posebne preferencije i
averzije koje može znati samo
veoma blizak prijatelj

15. Petofaktorski model
• Pol Kosta i Robert Mekkre
• Pet velikih dimenzija (neuroticizam, otvorenost
/zatvorenost, ekstoverzija/ introverzija,
saradljivost, savesnost/nesavesnost)
• www.outofservice.com./bigfive/

16. Kombinovanjem dobijamo

17. Psihoanalitički pristup
• Psihoanaliza
• Teorija ličnosti i
metod lečenja
• Veliki uticaj
• Dete je otac
čoveka

18. Teorija ličnosti
Ličnost pokreću unutranji konflikti
Uvek se vodi borba izeđu bioloških
potreba i društvenih normi
Ličnost čini tri dela:
1. Id
2. Ego
3. Superego

19. Teorija ličnosti

20. Seksualni i agresivni nagon
• Eros i Tnatos
• Seksualni motiv je motiv održanja
života ne sam reprodukcije
• Tanatos je težnja ka destrukciji,
povratku u neživu materiju
• Potiskivanje samo maskira ove
nagone ali oni nađu način i ispolje se