SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 20
УВОД У СРЕДЊИ ВЕК
ЕВРОПА У РАНОМ
СРЕДЊЕМ ВЕКУ
ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА
назив средњи век настао је у Италији током 15. века,
означава временски период између старог и новог века.
Време трајања:
почетак 476. год. пад Зап. Римског царства
крај 1492. год. Колумбово откриће Новог света
Подела средњег века:
Рани средњи век 5 – 11. века
Позни средњи век 12 – 15. века
ДРУШТВО СРЕДЊЕГ ВЕКА НАЗВАНО ЈЕ ФЕУДАЛНО
(по феуду - земљишни посед који сениор даје вазалу).
ДРУШТВО се делило на:
- ВЛАСТЕЛУ (ВЕЛМОЖЕ) и ВИТЕЗОВЕ (РИТЕРЕ)
- СВЕШТЕНСТВО
- ГРАЂАНЕ
- КМЕТОВЕ (ЗАВИСНЕ СЕЉАКЕ).
подела феудалног друштва
изглед феудалног поседа
Владар је племству био господар, давао им је земљишни
посед на управљање и пружао им заштиту. Заузврат племићи
су владару дуговали верност.
Крупно племство је на исти начин успостављао везе са
властелом која је била мање моћна и тако редом све до
најмањих витезова.
Тако је настао вазални однос у коме се онај који дугује
верност и оданост називао вазал, а његов господар сениор.
средњовековна привреда
Велика сеоба народа
IV-VII век - ДОБА ВЕЛИКЕ СЕОБЕ НАРОДА-
сеобе германских, словенских и монголских племена.
Почетак 375. године пролазак Хуна кроз ,,Врата народа” простор
између планина Урал и Каспијског мора)
Хуни су створили племенски савез у Панонској низији покоривши
многе народе и претећи Римском царству.
Врхунац Хунских напада одиграо се када их је водио њихов
племенски старешина Атила (434-453.) после чије смрти су Хуни
нестали као народ.
Долазак Хуна из Азије покренуо је варварска племена у Европи,
међу њима најбројнији су били Германи који током 5. века долазе
на просторе Римског царства.
Германско племе Острогота (Источни Готи) једно од германских
племена, 476. године је освојило Рим и том приликом су збацили
са престола задњег западноримског цара.
Овим догађајем је престало да постоји Западно римско царство, на
чијој територији племена Германа створају своје државе.
После сеобе германских племена уследила је сеоба бројних
словенских племена, а заједно са њима у Европу су стигли и
Авари племе из Азије.
Прапостојбина Слове се налазила између планине Карпата на
југу, Балтичког мора на северу, реке Одре на западу и реке
Дњепар на истоку.
Узроци сеобе Словена:
- пренасељеност прапостојбине
- мало обрадиве земље и пашњака
- појава Хуна
словенска племена и правци сеоба
Сеобе Словена су почеле у 2. веку, а завршиле су се у 7. веку.
Словени су се кретали у три правца који су довели до поделе
на три велике групе – Западне, Словене и Јужне Словене.
Средњовековни историјски извори:
Материјални историјски извори су различити предмети и
разноврсне грађевине које су настале од људи.
Писани историјски извори:
ЖИТИЈА-списи посвећени животу светитеља
ЛЕТОПИСИ-списи састављени од низа кратких бележака који се
уносе временским редоследом
ЗАПИСИ-кратке белешке на маргинама рукописа НАТПИСИ- кратки
текстови сачувани на тврдом материјалу ( натпис на Смедереву из
1430. године је од опеке).
Ћирилични натписи у: Србији,Босни,Херцеговини,Далмацији,
а они на латинском су сачувани у приморским крајевима.
ПОВЕЉЕ-(од речи повеленије-наредба,заповест) су правна документа
састављена у одређеном облику. Повеље пишу ДИЈАЦИ.
Усмени историјски извори: знања и веровања која се преносе
усменим путем са генерације на генерацију
Византија
Историја Византијског царства почиње победом Хришћанства и
изградњом Константинопоља (Новог Рима) 330. год. у време
цара Константина 324-337 који постаје престоница.
ВИЗАНТИЈА-по имену грчког града Византа. Словени су град
називали Цариград, а Турци Стамбол, данас Истанбул.
ОСНОВЕ ВИЗАНТИЈЕ:
-ХРИШЋАНСКА ВЕРА
-ХЕЛЕНИСТИЧКА КУЛТУРА И
-РИМСКО ПРАВО.
ВИЗАНТИЈСКО СТАНОВНИШТВО: Грци, Трачани, Илири,
Јермени, Јевреји- једним именом су називани РОМЕЈИ.
цар Јустинијан (527-565)
Покушај обнове Римског царства, обнова је била кратког века
због многобројних напада који су уследили како са истока од
Арабљана и Персијанаца, тако и са запада од Авара и Словена.
То је било и време када Византијско царство све више губи
римско обележје и све више добија грчко обележје -грчки језик-
од 7. века постаје званичан језик.
Цар Јустинијан је остао упамћен и по својој градитељској
делатности, а најупечатљивији пример је црква Свете Софије у
Цариграду за коју је записано:
,,То је сјајно неупоредиво дело које се толико истиче лепотом да
превазилази моћ описивања”
ТЕМА-војна област у Византији на челу са стратегом који има пуну и
војну и цивилну власт. Врхунац тематског уређења био је у време
владавине цара Василија II (976-1025) када је граница државе била на
последњи пут на Дунаву.
Царство је јачало у време династије Комнина (XI-XII век) када је
уведена ПРОНИЈА. (земљишни посед који је византијски цар уступао
домаћим ратницима-пронијарима који су заправо били византијски
витези) Пронијаи су добијали земљу на обраду, а били су обавезни да
само ратују на царев позив без икаквих других давања уз посебан
нагласак да пронија није била наследна и додељивала се по заслузи.
Византија у доба цара Василија ΙΙ
НОМИЗМА-византијски златни новац (средство плаћања од
Индије и Русије до западне Европе)
ВИЗАНТИНИЗАМ-облик владавине у којој византијски цар
има управу и над црквом и над државом. Царска власт је
неограничена уз веровање да су они Божји намесници на
земљи
ЦАРИГРАД-седиште Васељенског (екуменског) патријарха
Хришћанску веру су из Византије примили: СРБИ, БУГАРИ
МАКЕДОНСКИ СЛОВЕНИ И РУСИ
ФРАНАЧКА ДРЖАВА
Оснивач државе ХЛОДОВЕХ (покрстио Франке и ојачао своју
власт подршком цркве).
Држава доживљава врхунац у време Карла Великог (768-814.)
Његова држава се простирала од Шпаније до реке Лабе на
исоку, и од северног мора до средње Италије. Престоница се
налазила у граду АХЕНУ.
800. римски папа га крунише за цара како би добио његову
заштиту, и до тада се сматра наследником римских царева.
Франачка држава се распала 843. године на три дела од којих
временим настају: ИТАЛИЈА, ФРАНЦУСКА И НЕМАЧКА.
На западу у Карлово време почиње препород у култури који се
назива каролиншка ренесанса.
АРАБЉАНИ
Живели су на Арабијском полуострву у родовско-племенским
заједницама бавећи се номадским сточарством. Разлике између
богатих и сиромашних су ишле на руку ширењу нове вере ИСЛАМА
Оснивач Ислама је МУХАМЕД ( 570-632), трговац из Меке, који је
био Алахов пророк.
Због сукоба са богатим старешинама 622. одлази из МЕКЕ у град
МЕДИНУ, што представља почетак времена за муслимане
Света књига муслимана зове се Куран
КАБА- свето место у Меки-узидан камен метеорит.
Ширењем ислама Арабљани освајају: Сирију, Палестину, Персијско
царство, а 711. северну Африку и Визиготску Шпанију.
Држава Арабљанаа простирала се од Атлантика до Индије
У VIII веку држава се распала на три исламске државе са центрима у:
Багдаду (Азија), Кордови (Шпанија) и Каиру (Египат).
Заслужни за доношење: пиринча, шећерне трске, конопље, дуда у
Европу као и хартије, бусоле и барута.
АРАБЕСКА- арапски украс у облику геометријских шара или
биљака.
ЏАМИЈА-место молитве
МИНАРЕТ-торањ уз џамију
АРАБЉАНСКА ОСВАЈАЊА

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Osnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg vekaOsnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg vekaandjelan
 
19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем веку19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем векуŠule Malićević
 
Пад хришћанских држава под Турке
Пад хришћанских држава под ТуркеПад хришћанских држава под Турке
Пад хришћанских држава под ТуркеMilan Jovanović
 
17. западна европа у раном средњем веку
17. западна европа у раном средњем веку17. западна европа у раном средњем веку
17. западна европа у раном средњем векуŠule Malićević
 
Османско царство (XVI-XVIII век)
Османско царство (XVI-XVIII век)Османско царство (XVI-XVIII век)
Османско царство (XVI-XVIII век)Жељко Матић
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Šule Malićević
 
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoProdor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoDušan Novakov
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaDušan Novakov
 
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaJužni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaandjelan
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansaandjelan
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансаUcionica istorije
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaandjelan
 

Mais procurados (20)

Osnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg vekaOsnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg veka
 
VELIKA SEOBA NARODA
VELIKA SEOBA NARODA  VELIKA SEOBA NARODA
VELIKA SEOBA NARODA
 
19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем веку19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем веку
 
Пад хришћанских држава под Турке
Пад хришћанских држава под ТуркеПад хришћанских држава под Турке
Пад хришћанских држава под Турке
 
КРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИКРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИ
 
Србија у првом светском рату
Србија у првом светском ратуСрбија у првом светском рату
Србија у првом светском рату
 
17. западна европа у раном средњем веку
17. западна европа у раном средњем веку17. западна европа у раном средњем веку
17. западна европа у раном средњем веку
 
Османско царство (XVI-XVIII век)
Османско царство (XVI-XVIII век)Османско царство (XVI-XVIII век)
Османско царство (XVI-XVIII век)
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
Uvod u srednji vek
Uvod u srednji vekUvod u srednji vek
Uvod u srednji vek
 
НЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИНЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИ
 
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoProdor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
 
грчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески ратгрчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески рат
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
 
Krstaski ratovi
Krstaski ratoviKrstaski ratovi
Krstaski ratovi
 
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaJužni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесанса
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovena
 

Semelhante a 6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi

Пропаст античког света
Пропаст античког светаПропаст античког света
Пропаст античког светаMilan Jovanović
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуAndjela Simsic
 
Насељавање до I светског рата
Насељавање до I светског ратаНасељавање до I светског рата
Насељавање до I светског ратаprijicsolar
 
Zapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni SloveniZapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni SloveniDragana Misic
 
6. razred srbi u poznom srednjem veku
6. razred srbi u poznom srednjem veku6. razred srbi u poznom srednjem veku
6. razred srbi u poznom srednjem vekuPedja Vajagic
 
PRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE I MISIJA ĆIRILA I METODIJA
PRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE  I MISIJA ĆIRILA I METODIJAPRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE  I MISIJA ĆIRILA I METODIJA
PRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE I MISIJA ĆIRILA I METODIJAm way
 
Pad zapadnog rimskog carstva
Pad zapadnog rimskog carstvaPad zapadnog rimskog carstva
Pad zapadnog rimskog carstvaDušan Novakov
 
Prezentacija Tatjana Matanovic
Prezentacija Tatjana MatanovicPrezentacija Tatjana Matanovic
Prezentacija Tatjana MatanovicTatjana Matanovic
 
5.државе месопотамије
5.државе месопотамије5.државе месопотамије
5.државе месопотамијеŠule Malićević
 

Semelhante a 6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi (20)

Skripta za 2.r gim
Skripta za 2.r gimSkripta za 2.r gim
Skripta za 2.r gim
 
Srednji vek damir
Srednji vek damirSrednji vek damir
Srednji vek damir
 
Srednji vek damir
Srednji vek damirSrednji vek damir
Srednji vek damir
 
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
Пропаст античког света
Пропаст античког светаПропаст античког света
Пропаст античког света
 
Franacka
Franacka Franacka
Franacka
 
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
 
Насељавање до I светског рата
Насељавање до I светског ратаНасељавање до I светског рата
Насељавање до I светског рата
 
Zapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni SloveniZapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni Sloveni
 
6. razred srbi u poznom srednjem veku
6. razred srbi u poznom srednjem veku6. razred srbi u poznom srednjem veku
6. razred srbi u poznom srednjem veku
 
5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim
 
PRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE I MISIJA ĆIRILA I METODIJA
PRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE  I MISIJA ĆIRILA I METODIJAPRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE  I MISIJA ĆIRILA I METODIJA
PRVE SLOVENSKE KNEŽEVINE I MISIJA ĆIRILA I METODIJA
 
Pad zapadnog rimskog carstva
Pad zapadnog rimskog carstvaPad zapadnog rimskog carstva
Pad zapadnog rimskog carstva
 
Apsolutisticke monarhije
Apsolutisticke monarhijeApsolutisticke monarhije
Apsolutisticke monarhije
 
Franacka DODATNA NASTAVA
Franacka DODATNA NASTAVA Franacka DODATNA NASTAVA
Franacka DODATNA NASTAVA
 
Велика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка државаВелика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка држава
 
Prezentacija Tatjana Matanovic
Prezentacija Tatjana MatanovicPrezentacija Tatjana Matanovic
Prezentacija Tatjana Matanovic
 
5.државе месопотамије
5.државе месопотамије5.државе месопотамије
5.државе месопотамије
 

6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi

  • 1. УВОД У СРЕДЊИ ВЕК ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
  • 2. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА назив средњи век настао је у Италији током 15. века, означава временски период између старог и новог века. Време трајања: почетак 476. год. пад Зап. Римског царства крај 1492. год. Колумбово откриће Новог света Подела средњег века: Рани средњи век 5 – 11. века Позни средњи век 12 – 15. века ДРУШТВО СРЕДЊЕГ ВЕКА НАЗВАНО ЈЕ ФЕУДАЛНО (по феуду - земљишни посед који сениор даје вазалу). ДРУШТВО се делило на: - ВЛАСТЕЛУ (ВЕЛМОЖЕ) и ВИТЕЗОВЕ (РИТЕРЕ) - СВЕШТЕНСТВО - ГРАЂАНЕ - КМЕТОВЕ (ЗАВИСНЕ СЕЉАКЕ).
  • 4. изглед феудалног поседа Владар је племству био господар, давао им је земљишни посед на управљање и пружао им заштиту. Заузврат племићи су владару дуговали верност. Крупно племство је на исти начин успостављао везе са властелом која је била мање моћна и тако редом све до најмањих витезова. Тако је настао вазални однос у коме се онај који дугује верност и оданост називао вазал, а његов господар сениор.
  • 6. Велика сеоба народа IV-VII век - ДОБА ВЕЛИКЕ СЕОБЕ НАРОДА- сеобе германских, словенских и монголских племена. Почетак 375. године пролазак Хуна кроз ,,Врата народа” простор између планина Урал и Каспијског мора) Хуни су створили племенски савез у Панонској низији покоривши многе народе и претећи Римском царству. Врхунац Хунских напада одиграо се када их је водио њихов племенски старешина Атила (434-453.) после чије смрти су Хуни нестали као народ. Долазак Хуна из Азије покренуо је варварска племена у Европи, међу њима најбројнији су били Германи који током 5. века долазе на просторе Римског царства. Германско племе Острогота (Источни Готи) једно од германских племена, 476. године је освојило Рим и том приликом су збацили са престола задњег западноримског цара. Овим догађајем је престало да постоји Западно римско царство, на чијој територији племена Германа створају своје државе.
  • 7.
  • 8. После сеобе германских племена уследила је сеоба бројних словенских племена, а заједно са њима у Европу су стигли и Авари племе из Азије. Прапостојбина Слове се налазила између планине Карпата на југу, Балтичког мора на северу, реке Одре на западу и реке Дњепар на истоку. Узроци сеобе Словена: - пренасељеност прапостојбине - мало обрадиве земље и пашњака - појава Хуна
  • 9. словенска племена и правци сеоба
  • 10. Сеобе Словена су почеле у 2. веку, а завршиле су се у 7. веку. Словени су се кретали у три правца који су довели до поделе на три велике групе – Западне, Словене и Јужне Словене.
  • 11. Средњовековни историјски извори: Материјални историјски извори су различити предмети и разноврсне грађевине које су настале од људи. Писани историјски извори: ЖИТИЈА-списи посвећени животу светитеља ЛЕТОПИСИ-списи састављени од низа кратких бележака који се уносе временским редоследом ЗАПИСИ-кратке белешке на маргинама рукописа НАТПИСИ- кратки текстови сачувани на тврдом материјалу ( натпис на Смедереву из 1430. године је од опеке). Ћирилични натписи у: Србији,Босни,Херцеговини,Далмацији, а они на латинском су сачувани у приморским крајевима. ПОВЕЉЕ-(од речи повеленије-наредба,заповест) су правна документа састављена у одређеном облику. Повеље пишу ДИЈАЦИ. Усмени историјски извори: знања и веровања која се преносе усменим путем са генерације на генерацију
  • 12. Византија Историја Византијског царства почиње победом Хришћанства и изградњом Константинопоља (Новог Рима) 330. год. у време цара Константина 324-337 који постаје престоница. ВИЗАНТИЈА-по имену грчког града Византа. Словени су град називали Цариград, а Турци Стамбол, данас Истанбул. ОСНОВЕ ВИЗАНТИЈЕ: -ХРИШЋАНСКА ВЕРА -ХЕЛЕНИСТИЧКА КУЛТУРА И -РИМСКО ПРАВО. ВИЗАНТИЈСКО СТАНОВНИШТВО: Грци, Трачани, Илири, Јермени, Јевреји- једним именом су називани РОМЕЈИ.
  • 13. цар Јустинијан (527-565) Покушај обнове Римског царства, обнова је била кратког века због многобројних напада који су уследили како са истока од Арабљана и Персијанаца, тако и са запада од Авара и Словена. То је било и време када Византијско царство све више губи римско обележје и све више добија грчко обележје -грчки језик- од 7. века постаје званичан језик. Цар Јустинијан је остао упамћен и по својој градитељској делатности, а најупечатљивији пример је црква Свете Софије у Цариграду за коју је записано: ,,То је сјајно неупоредиво дело које се толико истиче лепотом да превазилази моћ описивања”
  • 14.
  • 15. ТЕМА-војна област у Византији на челу са стратегом који има пуну и војну и цивилну власт. Врхунац тематског уређења био је у време владавине цара Василија II (976-1025) када је граница државе била на последњи пут на Дунаву. Царство је јачало у време династије Комнина (XI-XII век) када је уведена ПРОНИЈА. (земљишни посед који је византијски цар уступао домаћим ратницима-пронијарима који су заправо били византијски витези) Пронијаи су добијали земљу на обраду, а били су обавезни да само ратују на царев позив без икаквих других давања уз посебан нагласак да пронија није била наследна и додељивала се по заслузи. Византија у доба цара Василија ΙΙ
  • 16. НОМИЗМА-византијски златни новац (средство плаћања од Индије и Русије до западне Европе) ВИЗАНТИНИЗАМ-облик владавине у којој византијски цар има управу и над црквом и над државом. Царска власт је неограничена уз веровање да су они Божји намесници на земљи ЦАРИГРАД-седиште Васељенског (екуменског) патријарха Хришћанску веру су из Византије примили: СРБИ, БУГАРИ МАКЕДОНСКИ СЛОВЕНИ И РУСИ
  • 17. ФРАНАЧКА ДРЖАВА Оснивач државе ХЛОДОВЕХ (покрстио Франке и ојачао своју власт подршком цркве). Држава доживљава врхунац у време Карла Великог (768-814.) Његова држава се простирала од Шпаније до реке Лабе на исоку, и од северног мора до средње Италије. Престоница се налазила у граду АХЕНУ. 800. римски папа га крунише за цара како би добио његову заштиту, и до тада се сматра наследником римских царева. Франачка држава се распала 843. године на три дела од којих временим настају: ИТАЛИЈА, ФРАНЦУСКА И НЕМАЧКА. На западу у Карлово време почиње препород у култури који се назива каролиншка ренесанса.
  • 18.
  • 19. АРАБЉАНИ Живели су на Арабијском полуострву у родовско-племенским заједницама бавећи се номадским сточарством. Разлике између богатих и сиромашних су ишле на руку ширењу нове вере ИСЛАМА Оснивач Ислама је МУХАМЕД ( 570-632), трговац из Меке, који је био Алахов пророк. Због сукоба са богатим старешинама 622. одлази из МЕКЕ у град МЕДИНУ, што представља почетак времена за муслимане Света књига муслимана зове се Куран КАБА- свето место у Меки-узидан камен метеорит. Ширењем ислама Арабљани освајају: Сирију, Палестину, Персијско царство, а 711. северну Африку и Визиготску Шпанију. Држава Арабљанаа простирала се од Атлантика до Индије У VIII веку држава се распала на три исламске државе са центрима у: Багдаду (Азија), Кордови (Шпанија) и Каиру (Египат).
  • 20. Заслужни за доношење: пиринча, шећерне трске, конопље, дуда у Европу као и хартије, бусоле и барута. АРАБЕСКА- арапски украс у облику геометријских шара или биљака. ЏАМИЈА-место молитве МИНАРЕТ-торањ уз џамију АРАБЉАНСКА ОСВАЈАЊА