2. Како би дефинисао језик?
Покушај да објасниш значај
истог.
“Језик је организација
вербалних знакова којом
влада сваки појединац као
члан одређене друштвене
заједнице”.
Говор је скуп свих
појединачних остварења
језика.
3. Шта је писмо?
“Писмо је систем комуникације међу људима путем
конвенционалних видљивих знакова, нарочито
језичких”.
Писмо и језик су ЈЕЗИК
језичке
стално у међусобној
норме
интеракцији, што
значи да говор
утиче на писмо, али ГОВОР ПИСМО
и обрнуто. говорне писане
норме норме
4. Да ли знаш ко су Ћирило и Методије? Када су живели
Владар Велике Моравске Расатислав у 9. веку затражио је
помоћ од византијског цара да му пошаље учитеље који би
ширили хришћанство на словенском језику.
863. године, Ђирило и Методије, учени
Грци из околине солуна долазе међу
словене да проповедају хришћанство.
То чине на словенском дијалекту тако
што су црквене књиге превели и на тај
начин створили су први књижевни језик
Словена – СТАРОСЛОВЕНСКИ.
Старословенски језик записали су
писмом које је Ћирило саставио, по
угледу на грчко писмо – ГЛАГОЉИЦУ.
Споменици писани глагољицом нису
сачувани у оригиналу већ само у
преписима (Клоцеов зборник,
Асеманово јеванђеље).
5. Одакле назив писма ћирилица?
Крајем 9. века Ћирилови и Методијеви ученици стварају ново писмо
названом по учитељу – ЋИРИЛИЦА. Писмо је слично грчкој азбуци и
врло је брзо потиснуло глагољицу. У почетку је целокупна књижевност
била намењена верским потребама. Књиге су преписиване руком, те су
с тога преписивачи ненамерно у текстове уносили елементе свог
говора. Тако је током 12. века створена српска редакција
старословенског језика или српскословенски језик. Ово је књижевни
језик Срба који је био у употреби од краја 12. века до прве половине 18.
века.
Прву филолошку расправу написао је Црноризац Храбар (црноризац-
калуђер) “О писменима”, која нам говори о значају језика и писма.
Његово дело носи наслов О ПИСМЕНАХ (О писменима, тј. словима ).
Поред расправљања о словима, говори и о улози Ћирила кога је Бог
послао да створи 38 писмена према словенском изговору. Дело је
настало у првој половини 10. века.
“Пређе Словени не имађаху књига, него по цртама и резама читаху и
писаху, будући пагани. Крстивши се, римским и грчким писменима
мучаху се писати словенску реч без правила. Али како се може писати
добро грчким писменима: словенске речи...Свети Ћирил, тај нам
писмена начини и књиге преведе, и Методије брат његов...”
7. Мирослављево јеванђеље (XII век)
Мирослављево јеванђеље
је православно изборно
јеванђеље, писано за
хумског кнеза Мирослава
(брат Стефана Немање).
Писано је на пергаменту
уставном ћирилицом,
украшено иницијалима у
боји и злату. Данас се
Мирослављево јеванђеље
чува у Народном музеју,
у Београду.
8. Душанов законик – правни документ из XIV века
Оригинал није
сачуван, али је
сачувано 24.
преписа, настала
од XIV до XVIII
века. Особеност
Душановог
законика је у томе
што је писан на Кликни на икону па
прочитај Душанов
народном законик
старосрпском
језику.
9. Захарије Орфелин –
први пише на
славеносрпском,
оснивач Славеносрпског “Сјетовање”
магазина, написао
најлепшу књигу о Петру
Великом.
Јован Рајић – “Бој змаја
с орлови”, на народном
језику и “Историја
разних словенских
народов”, на
славеносрпском језику.
10. Доситеј Обрадовић – у “Писму
Харалампију”, проклемовао идеју
писања на народном језику. Исту
идеју пропагира и у есеју о
књижевном језику у “Мезимцу”.
Међутим, у пракси то није спровео.
Доситеј Обрадовић у “Писму
Харалапмију” каже:
“Моја ће књига бити написана
чисто српски, какогод и ово писмо,
да је могу разумети сви српски
синови и кћери, од Црне горе до
Смедерева и Баната” (Обрадовић,
1783).
Доситејева намера и жеља остварила
се тек, безмало, цео век касније.
11. Лукијан Мушицки – највећи
песник Доситејеве епохе. Залагао
Песме се за неговање како
славеносрпског тако и народног.
Вук је од њега узео нацрт за слово
“Ђ”.
Аврам Мразовић – 1794. године
написао је граматику
“Руководство к словенстјеј
граматицје” на основу које ће
1814. године Вук написати своју Сазнај више
Писменицу. о Авраму
Саво Мркаљ – Залагао се за реформу језика и
правописа. Своје идеје изложиће у делу “Сало
дебелога јера либо азбукопротрес”, 1810. године
(Будим). Сматра се претходником Вука и његових
језичких реформи.
“Море зала
ов` је свет”
13. Главне одреднице Вукове реформе
језика и писма
“Писменица сербскога језика”, 1814.
гпдина, Беч, писана старим правпписпм.
“Српски рјечник”, 1818. гпдина, Беч, сакупип прекп
26.000 речи кпје је Јернеј Копитар превеп на латински
и немачки. У оему се налази и граматика где Вук
пписује нарпдни језик кпји жели да уведе кап
коижевни. Тп је и првп делп штампанп рефпрмисанпм
азбукпм (усавршена Мркаљева). У рјечнику је увеп и
нпв правппис где ппштује фпнетскп начелп немачкпг
филплпга Аделунга.
14. 1836. године, уводи глас “Х” из латинице и
издаје народне пословице.
1847. година сматра се годином незваничне
победе Вука јер:
Бранко
Радичевић
објављује “Туга и опомена”
“Песме”
Петар Петровић Његош
објављује “Горски вијенац”
15. Ђура Даничић
објављује “Рат за
српски језик и
правопис”
Вук преводи “Нови
завјет”.
Своја дела објављују новом реформисаном
ћирилицом.
16. 1850. године,
Бечки књижевни
договор.
1852. године, Вук
објављује друго издање
1868. године, Вуков
“Српског рјечника”, књижевни језик и
који броји више од правопис званично су
47.000 речи. Сарадник уведени у Србију (4
на изради рјечника му године после смрти
је Ђура Даничић. Вука)
За основу српског књижевног језика, Вук је узео народни
језик источнохерцеговачког и шумадијско-војвођанског
дијалекта, екавског и (и)јекавског изговора.
17. Шематски приказ развоја српског језика
20.
19.
18.
17.
16.
15.
14.
13.
12.
векови
11.
10.
9.
8.
7.
6.
5.
4.
3.
2.
1.
Старословенски Српскословенски Рускословенски Славеносрпски Српски народни
(до 12. века) (до прве половине (половина 18. (друга половина језик
18. века) века) 18. века до (од 1847. године
половине 19. до данас)
века)
језици
18. Ово су радили
Алекса Ђорђевић
Бранислав Ђорђевић
Душан Ђурић
Душан Радошевић
За израду реферата коришћен матеијал са сајта
www.kreativnaskola.rs
