2. Филогенија- еволуциона историја групе сродних организама.
• Класификација на биљке и животиње појавила се врло рано, чим су људи
схватили да су и биљке жива бића, јер су разлике између биљака и
животиња бројне и врло очигледне.Такво груписање се појавило
најкасније у време настанка пољопривреде, а задржало се практично све
до XIX века.
• Hajобухватнији систем класификације живих бића увео је шведски
природњак Карл Лине y XVIII веку. Његов систем је, у великој мери, и
данас у употреби. Према Линеовом систему класификације и дан-данас
користимо тзв. биномну номенклатуру.
Биномна номенклатура- подразумева да свака врста има јединствено
научно име у латинском облику.
2
3. Научно име се састоји од имена рода (пише се великим почетним
словом) и епитета од jедне речи која означава баш ту врсту у оквиру рода
(пише се малим почетним словом).
Име рода, као и биномно име врсте, по правилу сe у тексту пишу курзивом
(пиcаним словима), као нпр. љубичица мириснаViola odorata.
При првом навoђењу имена врсте
у неком биолошком тексту, yобичајено је да се поред имена врсте наведе и
име (имена) научника који је први дао опис те врсте, нпp. белоглави суп-
Gyps fuluus Hablizl, 1783.
3 4/11/2021 Add a footer
4. Пример:
• Име биљне врсте
мушка боквица је Plantago
lanceolata L.
• Plantago — име рода боквица
• lanceolata — епитет који би требало
да једнозначно описује врсту (са
ланцетастим листовима)
• L. — скраћеница аутора (Карл Лине,
Linnaeus
4 4/11/2021 Add a footer
5. • Врсту дефинишемо као скуп популација чије се
јединке стварно или потенцијално могу укрштати и не
остављати плодно потомство, а рeпродуктивно су
изоловане од јединки других таквих група.
• Лине је увео и систем хијерархијске класификације.
Као што се исте врсте сврставају у исти род, тако се
даље, хијерархијски, блиски родови сврставају у исту
породицу (фамилију), породице у ред, редови у класу,
класе у тип (филум), а они у царства.
• Овом низу је додат још један највиши ниво- домен.
5 4/11/2021 Add a footer
6. • Ове нивое означавамо као систематске (таксономске) категорије, док сваку јасно
дефинисану групу, којој смо доделили неки ниво (ранг) у класификацији, тј. категорији ,
означавамо као таксон.
• Таксономија- биолошка дисциплина која се бави принципима и праксом описивања и
именовања биолошких врста и виших таксона. Уз то, она обезбеђује материјал и податке
неопходне за класификацију (разврставање) организама- прикупља и чува типичне
примерке и податке о распрострањености, припрема клучеве за идентификацију).
6 4/11/2021 Add a footer
7. • Међу биолозима све више преовладава став да главни критеријум при
класификацији живих бића треба да буде њихова међусобна сродност.
Конвергентна еволуција- под сличник еколошким условима и сличним
притисцима природне селекције, облик и грађа тела могу постати сличне
код сродонички доста удаљених група.
Хомологије- особине различитих група организама које воде порекло од
заједничке предачке особине.
• Уз филогенију и остале термине, имамо важан термин молекуларна
систематика. Молекулска систематика полази од чињеница да се током
времена нагомилавају промене па тиме и разлике у молекулу ДНК.
7 4/11/2021 Add a footer
9. Филогенетско стабло- разгранати дијаграм који
представља филогенетске и еволуционе односе између
различитих врста.
• Кад стабло приказује филогенију врста, гранање
означава један догађај специлације. Кад се једна
предачка врста поделила на две.
9 4/11/2021 Add a footer
10. • При рекострукцији филогенетске историје и веза измeђу организма
користимо појмове предачка и изведена особина, помоћу којих
објашњавамо обрасце присуства и одсуства појединих особина.
• Предачка особина је она која се у том одређеном облику јавља код
заједничког претка и обично код већине потомачких линија.
• Изведена особина је она која се јавља у једној клади, али је нема у том
облику код заједничког претка.
• Монофилетска група обухвата заједничког претка и све његове
савремене изумреле потомке.
• Парафилеткса група укључује заједничког претка и неке потомке, али не
укључује оне потомке који су претрпели значајне промене.
10 4/11/2021 Add a footer
11. Literatura
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić,V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd,
1986.
• Marinković, D,Tucić, N, Kekić,V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Radoman, P:Teorija organske evolucije, ZUNS, Beograd, 1971.
• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu
psihologiju, Beograd, 2002.
• Tucić, N:Evoluciona biologija, NNK - Internacional, Beograd, 2003
• Tucić, N. (1999): Evolucija, čovek i društvo, Dosije am, Beograd
11 4/11/2021 Add a footer