Sinergija - povoljno poslovno okruženje
•
0 gostou•1,701 visualizações
NOVI BROJ SINERGIJE DONOSI Saša Radulović, ministar privrede: Kreće obračun sa sivom ekonomijom Ciklon povoljnog poslovnog okruženja zahvatio region jugoistočne Evrope Poreski sistem Srbije: visoko, više, najviše Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca: Do investicija bez politike Ambasador Nemačke Heinz Georg Wilhelm: Deset nemačkih investitora zainteresovano za Srbiju SAZNAJTE JOŠ I .... Kako su Berlin i Dortmund ponovo postali moćni, zašto Srbija nije evropski Bangladeš, u kom gradu naše zemlje posao cveta, zašto investitorima otvaramo vrata istoka, koliko ima koraka do savršene limenke.... Novi broj možete preuzeti iz priloga ili na sledećem linku. Sinergija, prvi i jedini poslovni žurnal sa 3D perspektivom! ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Sinergija je novo izdanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koje na svaka tri meseca donosi uspešne priče, stručne analize i komentare, reportaže i servisne informacije iz domena regulatorne reforme, promocije investicija i lokalne administracije. Za više informacija posetite www.naled-serbia.org/zurnal
Recomendados
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais procurados
Mais procurados (13)
Destaque
Destaque (20)
Semelhante a Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Semelhante a Sinergija - povoljno poslovno okruženje (20)
Mais de NALED Serbia
Mais de NALED Serbia (20)
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
- 1. ISSN 2334-8402 BROJ 2 | OKTOBAR 2013. POSLOVNI ŽURNAL NACIONALNE ALIJANSE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ BESPLATAN PRIMERAK U SINERGIJI Zajedno za investicije Dodeljeno prvih osam certifikata opštinama sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi str. 16 RAZGOVOR SA MINISTROM Prioriteti Saše Radulovića Regulatorna reforma, rešavanje prezaduženosti privrede, smanjenje nameta na rad i stvaranje boljih uslova za MSP su strateški prioriteti države str. 28 PARTNERI ZA USPEH Lokomotiva Evrope Nemačka je četvrta ekonomska sila na svetu posle SAD-a, Japana i Kine. U čemu je tajna njenog uspeha? TEMA BROJA Povoljno poslovno okruženje str. 70 WWW.NALED-SERBIA.ORG
- 2. IMPRESUM VRŠAC REČ UREDNIKA DIREKTOR Violeta Jovanović / violeta_jovanovic@naled-serbia.org, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Milica Stefanović /milica_stefanovic@naled-serbia.org, IZVRŠNI UREDNIK Ivan Radak / ivan_radak@naled-serbia.org, DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU Zoran Zarković / zoran_zarkovic@naled-serbia.org, SARADNICI Jelena Bojović, Milica Mandić, Jovana Ćirić, Daniela Dodig, Aleksandar Nikolić, Marko Marić, Slobodan Krstović, Hans Estermann, Miloš Damjanović ADVERTAJZING Milica Mandić / milica_mandic@naled-serbia.org ŠTAMPA BiroGRAF Preuzimanje sadržaja iz ove publikacije dozvoljeno je uz obavezno naznačenje izvora “SINERGIJA – poslovni žurnal NALED-a” Ukoliko želite da na vašu adresu stiže štampano izdanje SINERGIJE, prijavite se na www.naled-serbia.org/zurnal IZDAVAČ Expose by NALED Makedonska 30/VII 11000 Beograd, Srbija t: 011 33 73 063 f: 011 33 73 061 e: naled@naled-serbia.org www.naled-serbia.org CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 33 SINERGIJA : poslovni žurnal Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj / glavni i odgovorni urednik Milica Stefanović. 2013, br. 1 (jun)- . - Beograd (Makedonska 30/VII) : Expose, 2013- (Beograd : Birograf ). - 27 cm Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku: Synergy (Belgrade) = ISSN 2334-8593 ISSN 2334-8402 = Sinergija COBISS.SR-ID 199171340 Č Milica Stefanović, glavni i odgovorni urednik ini se da iz godine u godinu postavljamo sebi i našim političkim izabranicima isto pitanje – kad će i kako da nam bude bolje? Uvek imamo velika očekivanja od drugih ali druge je najteže menjati. Ono što je pod našom kontrolom i na šta sigurno možemo da utičemo smo mi sami. Za početak, ako spadamo među srećnike koji imaju posao u privredi – da radimo (ali ne i da „odrađujemo“) svoj posao kako treba da bi naša firma opstala i razvijala se, da bi isplaćivala plate na vreme i plaćala poreze državi iz čega se finansiraju naši putevi, škole, ulice, bolnice. Ako imamo tu sreću (ili nesreću) da se borimo na tržištu kao preduzetnik – da poslujemo pošteno i budemo fer prema svojim zaposlenima i državi jer tek tad možemo očekivati da će i oni biti fer prema nama. I na kraju, ako smo se našli u onoj manjini koja ima priliku i obavezu da nešto promeni u privrednom ambijentu - da opšti interes stavimo ispred pojedinačnog i preduzimamo reforme koje makar i bolne na početku dugoročno vode prosperitetu. Jer politička moć ide uz odgovornost. A bolja poslovna klima vodi boljim vremenima.
- 3. UVOD U TEMU BROJA Ž Zoran Perišić, gradonačelnik Niša i član Nadzornog odbora NALED-a ivimo u zemlji u kojoj ubrzani ekonomski razvoj predstavlja jedan od glavnih strateških ciljeva kako države tako i lokalnih samouprava. U ispunjenju ovog cilja oslanjamo se na prednosti Srbije, kao što su jedinstven geografski položaj, bogata industrijska prošlost i stečene industrijske navike, veliki potencijal u energetici, poljoprivredi i turizmu. No, potvrdu sposobnosti Srbije da se predstavi kao zemlja koja nudi dobre uslove investitorima, moramo da opravdamo upravo mi, lokalne samouprave, obezbeđujući povoljno poslovno okruženje postojećoj privredi i potencijalnim investitorima, a to znači promišljen, koordinisan model saradnje svih društveno ekonomskih aktera u okviru lokalnih sredina. Smanjenje broja od blizu million nezaposlenih u Srbiji i podizanje kvaliteta života po uzoru na EU zemlje, koje nam u ovim naporima i pomažu i na čijim iskustvima baziramo naše pomake, veliki su zadatak i obaveza svih nas. Znamo da je veliki broj izazova na putu ozdravljenja ekonomije u gradovima i opštinama, i da podizanje nivoa efikasnosti upotrebe raspoloživih resursa nije tako jednostavan proces. Iz tih razloga, mi u NALED-u smo osmislili program Certifikacije opština sa povoljnim Sadržaj poslovnim okruženjem, koji lokalnim samoupravama pruža jasne smernice šta sve treba da urade kako bi unapredile poslovnu klimu, a investitorima ukazuje na to koje sredine su najpogodnije za otpočinjanje i razvoj biznisa. Na lokalnim vlastima je odgovornost da ovaj proces učine što efikasnijim i bržim. Da bi instrumenti ekonomskog razvoja, kao što su nove industrijske zone i tehološki parkovi, javno privatna partnerstva, poslovni inkubatori ili velika javna ulaganja, pospešili privredni rast i zapošljavanje na lokalnom nivou, moramo delovati brzo, organizovano, i pre svega – deliti iskustva i primere dobre prakse kako bismo se što ujednačenije razvijali. Naš veliki potencijal predstavlja i neiskoriščeni prostor povezivanja Univerziteta i privrede, saradnja svih sektora društva i njihovo zajedničko učešće u realizaciji strateških prioriteta, uspostavljanje novih mehanizama međusektorske koordinacije i saradnje. Tu takođe vidim ulogu NALED-a, kao jedine privatno-javne asocijacije koja povezuje privredu, lokalne samouprave i civilni sektor. Svi mi, shodno svojim lokalnim resursima, imamo brojne mogućnosti, ali nemamo vremena za propuštene šanse i nedostatak vizije, i zato moramo biti proaktivni u svim oblastima U Sinergiji značajnim za lokalni ekononski razvoj. Duboko verujem da ćemo uspeti, uz puno napora, u mnogim planiranim akcijama, da ćemo se na nekim učinjenim greškama i naučiti ali i da ćemo se u ne tako dalekoj budućnosti buditi, svako u svom gradu koji će nositi evropska obeležja uklopljena u svoje lokalne identitete. I naravno biti ekonomski osnaženi za nove ciljeve i nove razvojne poduhvate. 22. 46. 58. Privreda 6. Vesti iz NALED-a Regulatorni okvir 38. 62. Lokalna samouprava
- 4. VESTI Front protiv sive ekonomije Koliko košta čokolada sa haube, ko radnicima isplaćuje polovinu, a ko celu platu na ruke, kako se rezani duvan sa tezge premestio ispod nje? Kolika je šteta od takvih i sličnih oblika sive i crne ekonomije? Reč je o 24% bruto domaćeg proizvoda ili oko 7,5 milijardi evra koje se godišnje obrnu mimo zakona i tako građane i privredu ostavljaju bez sredstava za unapređivanje infrastrukture i usluga, podsticanje privrednog razvoja, ulaganje u obrazovanje i zdravstvo. Još važnije posledice jesu moguće ugrožavanje zdravlja građana, kao i gubitak velikog broja radnih mesta. S obzirom na to da bi rešavanje problema sive ekonomije u uslovima višegodišnje krize trebalo da bude jedno od najurgentnijih stavki na agendi Vlade Srbije, NALED je odlučio da okupi kompanije koje najviše ugrožava nelegalna trgovina proizvodima. Taj novoformirani front namerava da medijskom kampanjom, predlaganjem i zagovaranjem konkretnih rešenja, podstakne ministre u Nemanjinoj 11 da sistemskim merama suzbiju one koji nemaju nameru da rade po zakonu, ali i da podsticajnim merama pomogne onima koji bi da se vrate u legalne tokove. Interesovanje da se uključe u kampanju do sada su pokazali Phillip Morris Operations, Japan Tobbaco International, Coca-Cola HBC Srbija, NIS, Konsing, Gomeks, Stefkom, Bambi, Mondelez... Novo iz NALED-a NALED nezaobilazni partner Vlade NALED svim narednim Vladama mora da postane nezaobilazan i ključni sagovornik u sprovođenju regulatorne reforme, primeni zakona i kreiranju politika lokalnog ekonomskog razvoja. To je, pored postizanja održivosti organizacije, ključni prioritet koji je rukovodstvo alijanse postavilo na godišnjem radnom planiranju održanom 21. avgusta u Beogradu. Tom prilikom usvojene su i preporuke novom sastavu Vlade za najvažnije reforme koje bi trebalo sprovesti u narednom periodu. Među preporukama NALED-a su, između ostalih, potreba izmene Zakona o radu, unapređivanje sistema za izdavanje građevinskih dozvola, reforma poreske administracije, borba protiv sive ekonomije, reforma inspekcijskog nadzora, usvajanje zakona o ulaganjima i zakona o sprečavanju suvišne papirologije. Radnom planiranju prisustvovali su članovi Upravnog odbora NALEDa – Vladan Atanasijević, predsednik UO i direktor kompanije Asseco SEE, Ramon Weidinger, potpredsednik UO i generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija, Ana Brnabić, potpredsednica UO i izvršni direktor Pexim fondacije, Bratislav Gašić, potpredsednik UO i gradonačelnik Kruševca, Mihailo Janković, generalni direktor kompanije Knjaz Miloš, Nemanja Delić, gradonačelnik Sombora, kao i rukovodstvo Izvršne kancelarije NALED-a - Violeta Jovanović, izvršni direktor, Jelena Bojović, direktor programa za regulatornu reformu, Milica Stefanović, direktor marketinga, Marko Stanojević, direktor finansija i administracije. Nakon radnog planiranja, rukovodstvo NALED-a priredilo je u restoranu Klub književnika večeru za dugogodišnje partnere. Nezakonito postupanje institucija Prva polovina godine nije donela bolje uslove za poslovanje privrede jer nije bilo značajnijih efekata preduzetih mera ili neke od najavljenih mera nisu ni usvojene. S druge strane, došlo je do stvaranja novog problema, koji je NALED prvi otkrio. Reč je o nezakonitom ponašanju institucija među kojima su Republički geodetski zavod, Uprava za veterinu i Komisija za zaštitu konkurencije. Ti državni organi, kako je utvrdio NALED, mesecima su naplaćivali takse iz svoje nadležnosti u iznosima za koje nemaju saglasnost Ministarstva finansija. Osim toga, RGZ i dalje nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, a loše postupanje uočeno je i kod Poreske uprave čije filijale odbijaju da u status paušalaca prevedu poreske obveznike koji za to ispunjavaju nove uslove i takvom praksom država im nameće nezakoniti trošak vođenja knjiga. Ovo otkriće NALED je prezentovao javnosti u julu i izazvao oštre reakcije javnosti na takvo postupanje državnih institucija, a iz Ministarstva finansija najavljeno je da će kazniti neodgovorne organe zamrzavanjem isplate zarada ukoliko ne pribave neophodnu saglasnost. 6 SINERGIJA NET(WORKING) Praksu prošlo 60 studenata iz dijaspore Naša zemlja godinama se nalazi među prvih pet u svetu po „odlivu mozgova“. Povratak mladih koji studiraju u inostranstvu, kako bi stečena znanja iskoristili za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, bio je osnovni motiv NALED-a za pokretanje projekta „Upoznaj državu Srbiju“. U julu ove godine, NALED je uz podršku Ambasade Švajcarske i Telenor fondacije organizovao treći ciklus prakse za 23 studenata iz dijaspore koji su proveli tri nedelje u lokalnim samoupravama i kompanijama u 10 gradova. Sa njima, broj studenata koje je NALED u protekle tri godine privukao da se upoznaju sa funkcionisanjem domaćeg javnog sektora i privrede popeo se na 60. Ovog leta završna ceremonija održana je u ambasadi Švajcarske, a domaćini prijema bili su ambasador Jean-Daniel Ruch i predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević. Ambasador Ruch istakao je pred brojnim predstavnicima diplomatskog kora, gradonačelnicima i privrednicima da studenti koji studiraju u inostranstvu predstavljaju Srbiju u zemljama u kojima žive i mogu da doprinesu poboljšanju poslovne i investicione klime u Srbiji. Sir Paul Judge posetio NALED Ugledni britanski privrednik i političar i predsednik Britanskosrpske privredne komore Sir Paul Judge posetio je u septembru Srbiju i tom prilikom sastao se sa premijerom Ivicom Dačićem s kojim razgovarao o saradnji dve zemlje i unapređivanju ekonomskih odnosa. U kratkoj poseti on je na agendu uvrstio i posetu NALED-u. Tom prilikom delegacija Britansko-srpske privredne komore sastala se sa rukovodstvom alijanse, kao i sa predstavnicima opština Odžaci i Kula. Dve opštine učestvuju u Projektu prekogranične saradnje za promociju investicija (CBC IP), koji NALED sprovodi u saradnji sa partnerskim organizacijama i opštinama iz Hrvatske, a finansira Evropska unija. Gostima iz Velike Britanije predstavljeni su svi investicioni potencijali dve opštine iz zapadne Bačke nakon čega je Sir Paul Judge izrazio spremnost da svojim savetima i kontaktima pomogne Kuli i Odžacima u definisanju ponude i nastupu prema potencijalnim investitorima. oktobar 2013 | 7
- 5. VESTI Novo iz NALED-a Prva regionalna mreža za povoljno poslovno okruženje Ponovo “Pitajte KADA” Video spotovi koji na šaljiv način ukazuju na neke od najvećih administrativnih problema u Srbiji od četvrtog kvartala ponovo će se “zavrteti” na kanalima Radio-televizije Srbije nakon što su NALED i javni servis zaključili novi sporazum o saradnji. Dogovor podrazumeva nastavak zajedničke kampanje “Pitajte KADA”, pokrenute u junu prošle godine, u okviru koje građani i privreda mogu da ukazuju na loše birokratske procedure koje im otežavaju svakodnevni život i rad, a koje će NALED nastojati da reši u saradnji sa nadležnim organima. U prethodnih godinu dana kampanja “Pitajte KADA” pomogla je da se reši niz problema među kojima su svakako najvažniji ukidanje 138 parafiskalnih nameta i smanjivanje obavezne papirologije za trudničko bolovanje za dve trećine. Sporazum je proširen i na emitovanje priloga o pozitivnim praksama u lokalnim samoupravama iz članstva NALED-a. Takođe, dogovoreno je da alijansa i RTS pokrenu još jednu kampanju, pod nazivom Šaltermetar, u okviru koje će jednom mesečno, na osnovu prijava građana i privrede, biti biran najgori šalter. Namera NALED-a jeste da sa nadležnom institucijom reši problem dugog čekanja pred šalterom, kao i nepotrebne dokumentacije koju stranke podnose. Ušteda od izmena poreza na plate - nula Giljotina propisa i preporuke Sive knjige NALED-a nisu bile u drugom kvartalu na agendi Vlade. Nije usvojeno nijedno od predloženih rešenja, a takođe nije ukinut nijedan parafiskalni namet. S druge strane, drugo tromesečje obeležile su izmene poreskih zakona među kojima su najupečatljivija bila nova rešenja u Zakonu o porezu na dohodak građana. Došlo je do smanjivanja stope poreza sa 12 na 10 odsto uz istovremeno povećanje doprinosa za socijalno osiguranje sa 22 na 24%. Računica kojom se temeljnije bavio samo NALED pokazala je da ova mera, iako predstavljena kao ušteda za privredu, poslodavce rasterećuje na mesečnom 8 SINERGIJA nivou za – nula dinara. To su samo neki od ključnih nalaza Izveštaja o statusu regulatorne reforme u drugom kvartalu koji je NALED predstavio u julu. Tom prilikom prezentovani su i rezultati trećeg talasa istraživanja stavova privrede. Pokazalo se da da antikrizni paket Vlade nije dobio prelaznu ocenu jer 30% privrednika smatra da je loš, a 12% da je dobar dok 35% firmi nije ni upoznato sa njim. Privreda je u drugom kvartalu bila pesimističnija u odnosu na prvo tromesečje. Procenat privrednika koji očekuju smanjenje dobiti u narednom periodu povećan je čak 10% (sa 34 na 44%). Za pet procentnih poena porastao je udeo anketiranih koji očekuju smanjenje investicija (33%), a dva procentna poena udeo firmi koji smatra da će broj zaposlenih padati (25%). Kako brže do građevinske dozvole U Srbiji je u proseku potrebno 269 dana za dobijanje građevinske dozvole. Javna preduzeća i sektorski zakoni po kojima rade su jedan od glavnih kočničara procesa izdavanja građevinskih dozvola. Taj, ali i brojni drugi problemi, svrstali su Srbiju na 179. mesto na „Doing business“ listi Svetske banke po brzini odobravanja gradnje, od ukupno 185 zemalja. Jedno od rešenja koje se najčešće pominje jeste oduzimanje moći odlučivanja javnim preduzećima kako ne bi mogla da usporavaju ili stopiraju proces. Ono što bi prevashodno nastavila da rade jeste davanje uslova za gradnju iz svojih nadležnosti. Tim povodom NALED je u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja organizovao okugle stolove sa predstavnicima lokalnih elektrodistribucija i komunalnih preduzeća u oblasti vodovoda i kanalizacije. Na dva veoma posećena sastanka diskutovalo se o konceptu reforme postupka izdavanja građevinskih dozvola, koji predviđa uvođenje jedinstvenog šaltera na nivou opština na kojem bi investitori završavali sve poslove oko dobijanja odobrenja za gradnju. Takođe, neophodno je uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za praćenje toka rešavanja svakog pojedinačnog zahteva, rešavanje imovinsko pravnih odnosa nad zemljištem, pojednostavljenje procesa usvajanja planskih dokumenata. Kao i obično, imamo odgovor na pitanje KAKO ostaje nam ono čuveno KADA? Dok ne dobijemo odgovor od nadležnih institucija i rešenje, nastavićemo da gledamo rijaliti šou Gradim farbiku, na RTS-u i u životu. Akcioni planovi za osam najboljih JPP Osam lokalnih samouprava već sledeće godine mogle bi putem javno-privatnih partnerstava da privuku investicije vredne 19 miliona evra. Projekti Niša, Zrenjanina, Nove Varoši, Doljevca, Raške, Kanjiže, Tutina i Prijepolja izabrani su za najbolje na konkursu „JPP kao razvojni potencijal“ koji sprovodi NALED uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja. Te lokalne samouprave već su posetili konsultantski timovi advokata, ekonomista i bankara koji pomažu da ideje pretoče u konkretne akcione planove. U novembru ove godine NALED će organizovati investitorsku konferenciju na kojoj će osam najboljih projekata biti predstavljeno potencijalnim ulagačima. Opštine su predložile veoma razvnovrsne ideje. Nova Varoš želela bi da putem JPP realizuje projekat izgradnje kogenerativnog postrojenja na biomasu, Kanjiža i Doljevac nameravaju da izgrade velike logističkodistributivne centre za trgovinu poljoprivrednim proizvodima dok Zrenjanin pokušava da obogati turističu ponudu pronalaženjem partnera za ulaganje u razvoj banje Rusanda. Opština Prijepolje namerava da izgradi regionalnu hladnjaču za poljoprivrednike, Tutin planira da razvije projekat za sakupljanje i preradu šumskih plodova i lekovitog bilja, Niš bi uložio u proizvodno-edukativni vinarsko-voćarski dom, a opština Raška u reciklažno dvorište. Na konkurs NALED-a i USAID-a stiglo je ukupno 29 projektnih ideja, a pravo učešća imale su 32 lokalne samouprave. Krajem septembra, na drugom međunarodnom sajmu lokalnih samouprava u Rijeci (NEXPO 2013), institucije Hrvatske, Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine potpisale su ugovor o formiranju Regionalne mreže za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi - prvog regionalnog tela koje će biti zaduženo za poboljšanje i usklađivanje uslova za poslovanje i promociju investicija u ove četiri zemlje. Regionalnu mrežu formirale su partnerske organizacije koje učestvuju u projektu Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE) – NALED, Centar za lokalni ekonomski razvoj Ekonomskog fakulteta u Rijeci, Mreža za lokalni ekonomski razvoj Federacije BiH na čelu sa Federalnim ministarstvom razvoja, poduzetništva i obrta, Mreža za lokalni ekonomski razvoj Republike Srpske na čelu sa Ministarstvom za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, kao i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) i Savez privrednih komora Makedonije (MCC). Ovom prilikom predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević je izrazio zadovoljstvo što je NALED-ov program certifikacije kao uspešna praksa iz Srbije dobio svoju potvrdu i u regionu. I predsednici certifikovanih opština su zadovoljni. “Od 2010. kada smo stekli prvi certifikat do danas, opština Ruma je privukla tri puta više investicija nego u prethodnom periodu kada nismo bili certifikovani“, istakao je predsednik Rume Goran Vuković. Formiranje Regionalne mreže i zajednički sajamski nastup prvih certifikovanih opština iz jugoistočne Evrope podržala je Nemačka Vlada kroz GIZ Otvoreni regionalni fond za modernizaciju opštinskih usluga. oktobar 2013 | 9
- 6. VESTI Novo iz NALED-a Forum stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj 45 teretana na otvorenom za najaktivnije opštine NALED-ova Mreža kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, posle dve i po godine uspešnog rada postala je Forum stručnjaka za LER. „To je mehanizam za efikasno umrežavanje profesionalaca zaposlenih u lokalnoj upravi na poslovima podrške privredi, promocije investicija i pripreme projekata. Važno je da učimo jedni od drugih, da uspešna rešenja iz jedne opštine repliciramo u drugoj, da unapredimo komunikaciju sa privredom, državnim institucijama i donatorima“ kaže Olivera Subotić, šefica Odeljenja za LER u gradskoj upravi Pančeva i prva predsednica Foruma za LER. Milan Ranđelović, potpredsnik Foruma i šef Kancelarije za LER grada Niša dodaje: „Ako lekari, računovođe i advokati imaju svoje komore, i njihova profesionalna udruženja daju rezultate u afirmaciji profesije, da li Forum stručnjaka za LER može pomoći, afirmaciji uloge i značaja Kancelarija za LER i pre svega afirmaciji profesionalaca koji se u lokalnim samoupravama bave LER-om? Iskreno se nadam da može i pozivam sve koji se prepoznaju da se aktivno uključe u rad NALED-ovog Foruma stručnjaka za LER“. Prema njegovim rečima jedan od ključnih izazova koji stoji pred Forumom je da se nametne kao sagovornik različitim institucijama koje kreiraju poslovni ambijent i utiču na lokalni ekonomski razvoj poput Ministarstva privrede i finansija, Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, državnih agencija (SIEPA, NARR), donatorskih programa i drugih. Povodom obeležavanja 45 godina od proizvodnje prve flašice popularnog penušavog pića u Srbiji, kompanija Coca-Cola Hellenic je u saradnji sa NALED-om, Ministarstvom regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstvom omladine i sporta, organizovala nagradni konkurs za izgradnju 45 aktivnih zona – teretana na otvorenom u opštinama i gradovima širom Srbije. Tokom dva meseca, koliko je konkurs trajao, na adresu Coca-Cole stiglo je čak 1,7 miliona glasova građana koji su želeli da podrže svoju opštinu! Posebno veliko interesovanje i rivalstvo bilo je među malim opštinama, gde su se Bela Palanka i Babušnica do poslednjeg daha borile za prvo mesto. 01. avgusta napravljen je presek glasova i proglašeno 45 najaktivnijih opština koje će dobiti teretanu na otvorenom. Već u septembru, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov, direktor operacija Coca-Cola sistema Dimitar Andonov i direktor SGS-a i član Izvršnog odbora NALED-a Marinko Ukropina, presekli su vrpcu na svečanom otvaranju prve aktivne zone u Pančevu. Do kraja ove godine biće izgrađeno još 9 teretana na otvorenom, a preostalih 35 do maja 2014. Bez većeg smanjenja lokalnih prihoda Na radnom sastanku sa članovima NALED-a, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović predstavio je programe i planove reformisane Vlade za podsticanje ekonomskog razvoja na lokalnom i regionalnom nivou. Prema njegovim rečima, opštine ne treba da strahuju od najavljene poreske reforme jer neće biti značajnijeg smanjenja prihoda na lokalnom nivou po osnovu smanjenja poreza na zarade. Ministarstvo trenutno radi na pripremi Nacionalne strategije za regionalni razvoj i stvaranju uslova za korišćenje IPA fondova. Ministar je najavio inicijativu za popis velikih infrastrukturnih i regionalnih projekata koji će se planski, dugoročno realizovati i neće zavisiti od promene vlasti. Među prioritetne projekte ministar 10 SINERGIJA je uvrstio čišćenje Bačkog kanala, autoput Pojate-Preljina, autoput Novi Sad-Ruma. Za sledeću godinu najavio je javni konkurs za razvoj infrastrukture u industrijskim zonama. Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Kruševca, Bratislav Gašić, pozvao je Ministarstvo da podrži program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem i certifikovane opštine, koje bi s obzirom na dokazane kapacitete i potencijale trebalo da imaju prednost na konkursima za dodelu sredstava u cilju podsticanja privrednog razvoja. „Certifikovane opštine služe kao model uspešnih i primer dobre prakse drugim lokalnim samoupravama. Certifikacija je dobar proces, to treba podržati“ zaključio je ministar. Osam opština dobilo nacionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruženju Treći kvartal ove godine otvorile su dobre vesti da se širi teritorija sa povoljnim poslovnim okruženjem u Srbiji. Još osam lokalnih samouprava steklo je NALED-ov certifikat. Poseban pečat tom procesu dala je činjenica da su Loznica i Kragujevac prvi gradovi koji su prošli postupak recertifikacije čime su pokazali da duboko veruju u prednosti koje im daje prolazak kroz proces sticanja certifikata NALED-a. Na ceremoniji u Domu Narodne skupštine Srbije, prvi put su priznanja alijanse primili čelnici Kovačice, Kule, Nove Varoši, Odžaka, Sombora i Vršca. Certifikate koji dokazuju da te lokalne samouprave imaju efikasnu i transparentnu administraciju, partnerski odnos sa postojećom privredom, kao i sve preduslove za dolazak novih investitora, uručila je tadašnja potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić. Ceremoniju je otvorio predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević, a na panelu posvećenom rešenjima za poboljšanje uslova za poslovanje u Srbiji govorili su Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Michael Hasenau, zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji, Howard Ockman, direktor USAID projekta održivog lokalnog razvoja, Alexis Lope-Bello, generalni direktor Comtradea, Slobodan Petrović, generalni direktor Imleka, Alexandros Daniilidis, generalni direktor Heineken Srbija i Toplica Spasojević, potpredsednik Savetodavnog odbora NALED-a. oktobar 2013 | 11
- 7. (G)RADI SE Na licu mesta Presek najvažnijih investicija radi se u III kvartalu 2013. Treća velika investicija U ODŽACIMA Izvor: eKapija, Bizlife Trenutno je zaposleno 314 radnika, a do kraja sledeće godine biće ukupno 450 zaposlenih N akon Greiner Packaginga i Standard-gasa, opština Odžaci bogatija je za još jednu investiciju - Magna Seating je 2. oktobra zvanično otvorila fabriku za proizvodnju presvlaka i drugih komponentni za automobilska sedišta, što je bilo dovoljno da ova doskoro usnula opština iz grupe nerazvijenih pređe u razvijene opštine. Magna je u Odžake preselila svoju firmu iz Češke, a kompletna proizvodnja namenjena je inostranom tržištu. Čak 4 miliona vozila poznatih svetskih proizvođača kao što su Smart, Reno i Ford opremljeni su sedištima ove kompanije. U proizvodni pogon od 4.300 m² u industrijskoj zoni u Odžacima do sada je uloženo pola miliona evra a planira se desetostruko veće ulaganje. Opština je ovoj kompaniji obezbedila 2,5 ha zemljišta bez naknade, potpuno opremljenu industrijsku zonu sa svim priključcima i veoma brzo izdavanje svih potrebnih dozvola. Trenutno je zaposleno 314 radnika, a do kraja sledeće godine biće ukupno 450 zaposlenih. Svi zaposleni u Magni pohađali su specijalnu obuku kako bi se osigurala maksimalna fleksibilnost i efikasnost proizvodnog procesa. Ova obuka predstavlja dodatnu investiciju Magne kao pomoć razvoju lokalne radne snage i prilagođavanju potrebama i specifičnostima automobilske industrije. Pema rečima direktora fabrike Zorana Sokolovića, Magna je tražila povoljnu lokaciju da proširi svoje poslovanje u jugoistočnoj Evropi, i to je pronašla u Odžacima: „Radili smo ruku pod ruku sa Vladom Srbije, AP Vojvodine, opštinom Odžaci i kanadskim ambasadorom kako bismo stvorili potrebne uslove za ovu investiciju. Opština nam je primera radi obezbedila mnogo toga u nedavno osnovanoj industrijskoj zoni i pomogla u Sedišta Magne ugrađuju Smart, Reno i Ford » Magna Seating otvorila fabriku u Odžacima za izradu presvlaka za automobilska sedišta. Ukupno očekivan iznos inesticije 5,5 miliona evra, broj zaposlenih 750. » Naftna industrija Srbije (NIS) počela ju Plandištu izgradnju prvog vetroparka u Srbiji. Vrednost investicije 160 miliona evra. Zoran Sokolović, direktor fabrike Magna razvoju infrastrukture, kao što je pristupni put. Raspoloživost lokacije za izgradnju fabrike, dostupnost kvalifikovane radne snage po niskoj ceni, razvijena infrastruktura, geografska pozicija, to su sve razlozi zašto smo se opredelili za Srbiju i Odžake.“ Magna Seating je deo Magna International koja ima postrojenja u 29 zemalja sveta i zapošljava 123.000 ljudi. » Johnson Electric počinje gradnju fabrike u Nišu. Vrednost investicije oko 20 miliona evra. Posao za 1.000 radnika » Nemački Fresenius Medical Care počeo izgradnju nove fabrike u Vršcu. Vrednost investicije 16 miliona evra, posao za 429 radnika. » Američki Cooper Standard ulaže 6 miliona evra u nove proizvodne hale u Sremskoj Mitrovici. U prvoj fazi posao će dobiti 580 radnika, a u drugoj još 300. » Holandska kompanija Royal Agrifirm group, kupila 35% domaće kompanije Sto posto. Vrednost investicije u naredne tri godine 30 miliona evra. » Cablex otvorio novu fabriku u Platičevu kod Rume. Vrednost investicije 2 miliona evra. » Cico Collection otvorio novu fabriku za prozvodnju farmerki u Zrenjaninu. Vrednost investicije 3 miliona evra. Do 2017. posao za 1.500 radnika. » BIM-tex u Leskovcu uložio 1,4 miliona evra u novi pogon za proizvodnju pamučnog konca. » U Leskovcu počela izgradnja prečistača otpadnih voda. Vrednost investicije 22 miliona evra. » Nemačka kompanija Leoni počela u Doljevcu da gradi drugu fabriku u Srbiji gde će zaposliti 1.500 ljudi. 12 SINERGIJA Očekivane investicije u 2013/14. » Michelin gradi pogon u Pirotu. Vrednost investicije 170 miliona evra, posao za 700 radnika. » Kompanija Swarovski počinje proizvodnju u Subotici do kraja godine. Vrednost investicije u prvoj fazi iznosi 15 miliona evra, posao za 100 radnika. » MK Group pokreće u Pećincima proizvodnju šećera u januaru 2014. Vrednost novog pogona 20 miliona evra. » Falkensteiner Michaeler Tourism Group ulaže u Staru Planinu 30 miliona evra. » Šid dobija kargo centar na 120ha. Investicija vredna 120 miliona evra. Posao za 100 radnika. » U Sremskoj Mitrovici uskoro počinje izgradnja novih pogona italijanske firme Lames grupa, nemačke Bauchemie i libanske VVT kompanije. » Kompanija Gorenje planira nove investicije kroz zajedničko ulaganje sa Vladom Srbije u fabrikama u Zaječaru, Valjevu i Staroj Pazovi. Posao za 700 radnika u naredne 3 godine. » Turska tekstilna kompanija Jeanci Serbia u Leskovcu do kraja godine zaposliće oko 500 novih radnika. » Nemački Grammer otvara novu fabriku u Aleksincu. Do kraja 2014. posao za 520 radnika. » Geox dobio zemljište u Vranju za izgradnju fabrike od 20.000 m2. Posao za 1.250 radnika. » Takata stiže u Srbiju. Kompanija za proizvodnju vazdušnih jastuka zaposliće 1.000 radnika. oktobar 2013 | 13
- 8. SERVISNE INFORMACIJE Berza, fondovi, stipendije (P)OPUSTI SE NA AKCIJI Kupujte po povlašćenim uslovima ili nominujte svoju ponudu za NALED berzu i uživajte u promociji - www.naled-serbia.org/berza Moderni šalovi sa tradicionalnim motivima Etno mreža je sinonim za rukotvorine koje predstavljaju rafiniran spoj tradicionalnih tehnika i modernog dizajna i mogu biti ekskluzivan poslovni poklon. Šal sa elementima vizantijske arhitekture i motivima sa dvorova srpskih kraljeva, predstavlja vrlo rafiniran spoj modernog i tradicionalnog u atraktivnoj odevnoj kombinaciji. Eskluzivni šalovi Etno mreže izrađeni su od pamuka i svile. Kupovinom ovih proizvoda pokazuje se posvećenost Redovan popust:10% društvenoj odgovornosti, jer se stvara prihod za žene iz cele Srbije koje se bave izradom Važi do: 01. 12. 2013. rukotvorina i doprinosite očuvanju kulturnog nasleđa. 20 % SUPER POPUST 5 članova za prvih Etno Mreža, Brankova 10, 11000 Beograd, 011 337 3068, 060 7030 855, iva.radic@etnomreza.rs, www.etnomreza.rs Oglašavanje na eKapiji eKapija.com, vodeći poslovni portal u Srbiji i Bosni i Hercegovini nudi svim članovima i partnerima NALED-a popust od 10% za oglašavanje putem banera na svom portalu do kraja godine. eKapija obezbeđuje svojim korisnicima i čitaocima ekonomske analize, izveštaje sa berze, najave novih investicija, pregled najnovijih tendera, kao i sveobuhvatan katalog firmi koji trenutno sadrži preko 130.000 privrednih i pravnih subjekata. Više od 18.000 korisnika Redovan popust:10% sistema i dnevna čitanost od preko 60.000 članaka i dokumenata, čini eKapiju najuticajnijim Važi do: 01. 01. 2014. poslovnim portalom u regionu. Hyatt Regency Beograd, hotel sa ***** zvezdica, pruža usluge organizovanja poslovnih sastanaka i konferencija, kao i personalizovanih catering servisa. Paketi za organizaciju događaja podeljeni su u tri kategorije: express paket obuhvata postavku sale za sastanke, dvočasovnu kafe pauzu, standardnu AV opremu i kablovski internet po ceni od 25 EUR po osobi (minimum 15 učesnika / 2 sata). U poludnevni paket od 35 EUR po osobi (minimum 15 učesnika) uračunata je postavka sale za sastanke, jedna jutarnja ili popodnevna kafe pauza, ručak, standardna AV oprema i kablovski internet. Treći paket jeste dnevni u koji je po ceni od 45 EUR po osobi Redovan popust:10% (minimum 15 učesnika) uračunata postavka sale za sastanke, jutarnja i popodnevna kafe pauVaži do: 31. 12. 2013. za, ručak, standardna AV oprema, kablovki internet. 15% SUPER POPUST 5 članova za prvih Rok za prijave: 31. decembar 2013. Donator: Philip Morris Korisnici: Preduzetnici i novootovrena MSP Svrha konkursa: Podrška pokretanju ili unapređenju sopstvenog biznisa Maksimalan iznos podrške: 200.000,00 RSD PODRŠKA ZA PROJEKTE OCD Rok za prijave: N/A Donator: Ambasada Kraljevine Norveške Korisnici: NVO Svrha konkursa: Jačanje vladavine prava i borba protiv korupcije, reforma sektora odbrane, poboljšanje ljudskih prava, ekonomski razvoj i preduzetništvo, očuvanje životne sredine Maksimalan iznos podrške: 100.000,00 EUR Rok za prijave: N/A Donator: Evropska banka za obnovu i razvoj Korisnici: Privreda Svrha konkursa: Podrška unapređenju performansi i konkurentnosti Maksimalan iznos podrške: 10.000,00 EUR Stipendije info PODSTICAJNA SREDSTVA ZA RECIKLAŽU Rok za prijave: 31. januar 2014. Donator: Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Korisnici: Privreda Svrha konkursa: Ponovna upotreba i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje enegije i za proizvodnju plastičnih kesa Maksimalan iznos podrške: N/A PODSTICANJE RAZVOJA SRBIJE NA PUTU KA EU Rok za prijave: 31. decembar 2013. Donator: Fond za otvoreno društvo Korisnici: državne i pokrajinske institucije, opštine, NVO, udruženja Svrha konkursa: aktuelizovanje pitanja reforme obrazovanja i njeno stavljanje na javnu i političku agendu, ubrzanje procesa integracije Srbije u EU, reforma pravosuđa i uspostavljanje punih garancija za njegovu nezavisnost, ujednačavanje regionalnog razvoja Srbije i jačanje prekogranične saradnje i dr. Maksimalan iznos podrške: N/A Stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu www.naled-serbia.org/training Poziv poslodavcima: Obuka mladih kadrova na radnom mestu 15% SUPER POPUST 5 članova za prvih Hotel Hyatt Regency Beograd, Milentija Popovića 5 11070 Beograd Srbija, 011 301 11 39, belgrade.regency@hyatt.com, www.belgrade.regency.hyatt.com Oglašavanje u Danasu Dnevni list Danas, korporativni član Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) i Asocijacije listova Project Syndicate nudi popust svim članovima i partnerima NALED-a za oglasni i PR prostor. Danas, dnevni list sa nacionalnom pokrivenošću, jedan je od retkih dnevnih novina koji u svrhe povećanja tiraža ne koristi metode žute Redovan popust:10% štampe. Poznat je po tome što njegova uređivačka politika pruža snažnu podršku srpskim nevladinim organizacijama, Važi do: 31. 11. 2013. propagira ulazak u EU i prava nacionalnih manjina. Dnevni list DANAS, Alekse Nenadovića 19 Beograd, 011 344 11 86, 011 344 11 86, marketing@danas.rs, www.danas.rs 14 SINERGIJA POKRENI SE ZA POSAO PODRŠKA RAZVOJU MSP eKapija.com, Bulevar Mihajla Pupina 10A, 011 715 22 57, 011 715 22 41, iva.brncic@ekapija.com, www.ekapija.com Događaji u hotelu Hyatt Regency Baza fondova Sveobuhvatne informacije o izvorima finansiranja www.naled-serbia.org/compendium Rok za prijave: 17. novembar 2013. Organizator: USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (SLDP) Učesnici: Preduzeća sa minimum 5 zaposlenih koja imaju sedište na teritoriji 32 opštine i grada uključenih u USAID SLDP projekat Poslodavci će kroz ovaj program moći da brzo i lako nađu i obuče zaposlene koji odgovaraju njihovim potrebama i uštede vreme i novac. Program obuhvata besplatnu selekciju kadrova sa traženim kvalifikacijama, njihovo angažovanje i administriranje njihovog angažovanja. Tokom dvomesečne obuke kandidati će primati nadoknadu od 60% minimalne bruto zarade koju obezbeđuje USAID SLDP po osnovu Ugovora o stručnom usavršavanju. Obuka je namenjena mladima do 30 godina starosti za obavljanje poslova u proizvodnom i sektoru usluga. Seminar: Demokratija, građanstvo i učešće mladih Rok za prijave: 31. decembar 2013. Organizator: Letonska nacionalna organizacija za program Mladi u akciji Učesnici: Mladi lideri, menadžeri na projektima Mesto i vreme održavanja: 8. - 20. decembar 2013, Kairo, Egipat Letonska nacionalna organizacija za program Mladi u akciji organizuje konferenciju Demokratija, građanstvo i učešće mladih u cilju razmene iskustava i diskusije na temu uloge mladih u društvu i politici. Ciljna grupa konferencije su predstavnici javnog sektora, ambasada, međunarodne zajednice. Trening: Politika, strategija i sistemska podrška ravoju ruralnih sredina Rok za prijave: 1. novembar 2013. Organizator: Izraelska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studije Učesnici: Državne institucije, lokalne samouprave, NVO, privreda Mesto i vreme održavanja: Izrael, 13. januar – 5. februar 2014. Trening organizuju Izraelska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studije uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Učesnici će imati priliku da tokom tronedeljne studijske posete Izraelu bolje razumeju važnost integrisanja privrednih aktivnosti, nacionalne politike i lokalnih interesa u cilju lokalnog ruralnog razvoja i korišćenja lokalnih resursa. Takođe, učesnici će saznati na koje načine nacionalna i regionalna politika služe kao podrška razvoju ruralnih sredina, koja je uloga poljoprivrede u svemu tome i kakvi sve finansijski i organizacioni mehanizmi postoje u cilju revitalizacije i razvoja ruralnih sredina. oktobar 2013 | 15
- 9. U SINERGIJI Povoljno poslovno okruženje Dodeljeno prvih osam certifikata opštinama sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi Privlačenje investicija je zajednički posao regiona I vanec, Bjelovar, Sanski Most, Prijedor, Ruma, Pirot, Strumica i Veles prve su lokalne samouprave u jugoistočnoj Evropi koje su unapredile opštinsku administraciju i privredni ambijent u skladu sa jedinstvenim međunarodnim standardom BFC SEE i tako stekle pravo da ponesu regionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruženju. Taj standard, koji podrazumeva 12 kriterijuma i više od 80 potkriterijuma neophodnih u izgradnji partnerskog odnosa lokalne administracije i privrede, osmislio je NALED i, uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (GIZ ORF MMS), proširio van granica Srbije – u Hrvatsku, Makedoniju i BiH. Realizaciju su pomogle partnerske organizacije – Ekonomski fakultet u Rijeci, Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Ministarstvo razvoja, preduzetništva i obrta Federacije BiH, kao i Zajednica jedinica lokalnih samouprava i Savez privrednih komora iz Makedonije. Prvi certifikati dodeljeni su na II regionalnom kongresu o povoljnom poslovnom okruženju u JIE, svečanosti održanoj 12. juna u zagrebačkom hotelu Westin, kojoj su prisustvovali brojni visoki zvaničnici vlada, predstavnici lokalnih samouprava, diplomatskog kora i privrede. Pred više od 120 gostiju, skup su otvorili hrvatski ministar poduzetništva i obrta Gordan Maras, predsednik Izvršnog odbora NALED-a i direktor kompanije Contago Darko Vukobratović, dekan Ekonomskog fakulteta u Rijeci Heri Bezić i ambasador Nemačke u Hrvatskoj Hans Peter Anen. 16 SINERGIJA „Na tržištima susednih zemalja počivaju naše ekonomije i zato koncepte ekonomske saradnje kao što je certifikacija podržavam u celosti” reči su hrvatskog ministra poduzetništva i obrta Gordana Marasa na otvaranju II Regionalnog kongresa o povoljnom poslovnom okruženju u jugoistočnoj Evropi, 12. juna u Zagrebu, kada su proglašene prve opštine iz četiri zemlje koje su ispunile regionalni standard efikasne i transparentne lokalne administracije BFC SEE PODRŠKA REGIONALNOJ CERTIFIKACIJI vić podsetio je da NALED od 2007. sprovodi program certifikacije u Srbiji. Jedna trećina svih lokalnih samouprava u zemlji unapređuje privredni ambijent kroz NALED-ov program certifikacije a njih 27 je uspelo da ispuni uslove za sticanje nacionalnog certifikata o povoljnom poslovnom okruženju. Ove opštine su u proteklih pet godina privukle više milijardi evra investicija dokazavši da su pravi lideri lokalnog ekonomskog razvoja. Kada je Financial Times uvrstio pet certifikovanih opština među top 10 investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi za 2012/13. godinu, bila je to samo još jedna potvrda kvaliteta ovog programa. “Sigurni smo da ćemo takve efekte postići i na nivou regiona. Zemlje jugoistočne Evrope mogu da iskoriste period krize da kroz program certifikacije obezbede bolju startnu poziciju u odnosu na konkurenciju i spremno dočekaju novi ciklus investicija. Šanse da privučemo strani kapital su nam daleko veće ako delimo iste standarde i nastupamo zajedno kao region prema investitorima“ – rekao je Vukobratović. Gradovi i opštine u procesu certifikacije U projektu Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi osim Ivanca, Bjelovara, Sanskog Mosta, Prijedora, Rume, Pirota, Velesa i Strumice, učestvuje još 10 lokalnih samouprava. Od opština u Srbiji, regionalnom certifikatu najbliži su Bujanovac i Stara Pazova, a očekuje se da se za to priznanje izbori i Inđija. Kada je reč o Hrvatskoj, Makedoniji i BiH, primetno je da certifikat podjednako priželjkuju i veliki gradovi i male opštine. U Hrvatskoj su to Rijeka, Osijek i Crikvenica, u BiH Banjaluka i Ljubuški, a u Makedoniji Štip i Struga. Dekan Bezić ocenio je da investitori traže prepoznatljive opštine i gradove, a oni se mogu izdvojiti kroz certifikaciju koja je put ka standardizaciji usluga. „Investitor nema vremena da ulazi u specifičnosti svake opštine i odluke donosi na osnovu standarda. Zato smo podržali ovaj program i zahvalio bih se NALED-u i GIZ-u što su nas uključili“ – rekao je Bezić i poručio opštinama da angažuju profesionalce ukoliko nemaju dovoljno internih kapaciteta za rad na unapređenju opštinske administracije i promociji investicija. Na kraju uvodnog dela ambasador Anen dodao je da su regionu potrebne direktne strane investicije, a za to su neophodni ambijent okrenut biznisu, kao i transparentnost i odgovornost administracije. On je ocenio da su reforme potrebne svim zemljama regiona jer su dobile loše ocene Evropske komisije. „Investicije u regionu su skromne jer je ulaganje rizično i postoje brojne prepreke. Ovo je situacija gde gradonačelnici mogu da naprave razliku. Mogu da rade na planiranju, infrastrukturi, da smanjuju troškove i rokove za dozvole. Susedi su takođe važni. Za Nemačku su Belgija i Holandija mnogo važniji od nekih većih zemalja“ – naglasio je Anen i čestitao NALED-u i partnerima na realizaciji projekta. Ministar Maras istakao je da je Hrvatskoj veoma bitna saradnja u regionu i da iz tih razloga podržava projekat certifikacije opština u jugoistočnoj Evropi. Kako je naveo, za dalji razvoj ekonomskih odnosa važna je saradnja kako na državnom tako i na opštinskom nivou. Hrvatska je poslednjih godina uradila puno da bi postala pristupačna investitorima. Uvedena je podsticajna politika, ali su potrebne strukturne reforme. U toku je postupak donošenja zakona o strateškim investicijama koji će se odnositi na svako ulaganje iznad 20 miliona evra. Podrazumevaće drastično kraće rokove za izdavanje svih neophodnih dozvola. Kako je dodao, do sada je problem bio taj da se lokalne samouprave nisu odnosile na pravi način prema velikim investitorima, i to je jedna od oblasti u kojoj certifikacija može da pomogne. Na kraju, ministar Maras je napomenu da iako Hrvatska izlazi iz CEFTA sporazuma, to ne znači da neće sarađivati sa zemljama iz regiona i da joj ovo tržište nije važno - „vrlo rado koristimo Eurokrem i Jaffu kao što u Srbiji koriste Vegetu“. Predsednik Izvršnog odbora Darko Vukobratooktobar 2013 | 17
- 10. U SINERGIJI SARADNJA NA NAJVIŠEM NIVOU Kako je ocenjeno na skupu, projekat certifikacije opština predstavlja jedinstvenu inicijativu na ovim prostorima koja je usmerena na unapređenje i harmonizaciju uslova za poslovanje, jačanje imidža JIE kao investicione destinacije, podizanje konkurentnosti lokalnih samouprava i podsticanje ekonomske saradnje u regionu. Tim povodom tema prvog panela bili su načini podrške privrednom razvoju. Pored ministra Marasa, u panelu su učestvovali ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Igor Vidović, ministar razvoja, poduzetništva i obrta Federacije BiH Sanjin Halimović, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije Stevan Nikčević, generalni direktor kompanije Povoljno poslovno okruženje Coca-Cola HBC i potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Ramon Weidinger i izvršni direktor Saveza privrednih komora Makedonije Mitko Aleksov. Pored zakona o investicijama, ministar Maras se ponovo osvrnuo na značaj koji CEFTA regija kao tržište ima za Hrvatsku i podsetio da će se od 01. jula spoljnotrgovinska saradnja odvijati na osnovu sporazuma koje zemlje jugoistočne Evrope imaju sa Evropskom unijom što će zbog nepovoljnijeg poreskog tretmana ugroziti konkurentnost hrvatskih izvoznika. S druge strane, smatra da će region imati puno koristi od ulaska Hrvatske u EU pogotovo kada je reč o ulaganjima u putnu i železničku infrastrukturu. Ministar Vidović je pozitivno ocenio dosadašnje reforme u zemljama regiona, a posebno je Gordan Maras, ministar poduzetništva i obrta Republike Hrvatske Preporuke kongresa 9 principa efektivne promocije investicija 1) Regionalni pristup 2) Predvidivost poslovnog okruženja 3) Standardizacija usluga 4) Transparentnost i odgovornost 5) Decentralizacija ovlašćenja 6) Politička stabilnost 7) Targetiranje investitora 8) Kvalitetni kadrovi 9) Komunikacija sa privredom istakao unapređenja privrednog ambijenta u BiH gde je uveden novi sistem za registraciju preduzeća koji će značajno smanjiti troškove i vreme pokretanja biznisa. Federalni ministar Halimović ukazao je na kompleksnost ustrojstva i političkog sistema BiH zbog kojeg smatra da su lokalne zajednice motorna snaga razvoja i unapređenja zakonodavnog ambijenta. One su 18 SINERGIJA delovi lokomotive koja bi trebalo da nas vuče napred ka novim investicijama. „Nisu iskorišćeni svi resursi koje imamo. Imali smo veoma nepovoljne uslove za investicije pre 10-15 godina i teško je bilo očekivati kvalitetne investitore“ – ocenio je Halimović. Državni sekretar Nikčević saglasan je da je privlačenje investicija zajednički posao regiona. On je ukazao da su načini i podsticaji za privlačenje ulaganja slični i najčešće podrazumevaju ustupanje zemljišta i subvencionisanje radnih mesta. Takođe, države regiona prepoznale su sektore gde se nadaju najboljim rezultatima u privlačenju kapitala, a to su najčešće agrar i infrastruktura. Nikčević smatra da je ekonomsku saradnju u regionu pokrenula CEFTA koja je značajno unapredila trgovinsku razmenu. S druge strane, problem je što još uvek nema dovoljno međusobnih investicija. Stavove privrede zastupao je generalni direktor Coca-Cole HBC i potpredsednik UO NALED-a Ramon Weidinger, koji je proveo godinu i po dana na čelu ove kompanije i u Hrvatskoj. Weidinger je podestio da Coca-Cola sistem ima sedam fabrika u šest opština u regionu i distributivne centre u još 20 lokalnih samouprava. Kao prednost regiona on je pre svega istakao isti jezik. S druge strane, problem su odluke vlada koje pogađaju konkurentnost firmi. „Merili smo troškove proizvodnje i primetili da naše fabrike u JIE delimično nisu konkurentne. Poredili smo Zagreb i Austriju i Hrvatska je za nas skuplja nego da proizvodimo u Austriji i izvozimo u Hrvatsku. Takođe je skuplje proizvoditi u Srbiji nego u Bugarskoj“. Weidinger je ukazao na nekoliko konkretnih problema sa kojima se kao investitor susreće. „Već šest, sedam godina ne možemo da dobijemo vlasništvo nad jednim zemljištem što nam nanosi velike troškove. Takođe, imamo velike troškove zbog naknada za vodu“ naveo je on. Prvi panel zatvorio je izvršni direktor Saveza privrednih komora Makedonije Mitko Aleksov naglasivši da program certifikacija predstavlja plan rada za opštine koje žele da unaprede poslovnu klimu i privuku nove investicije i pečat kvaliteta za kompanije koje razmatraju ulaganja u regionu jugoistočne Evrope. „Ako se poslovno okruženje ne popravi na lokalnom nivou, kompanije će imati probleme kao Coca-Cola. Program certifikacije podstiče konkurenciju među gradonačelnicima što vodi stvaranju boljih uslova za poslovanje u regionu“ zaključio je Aleksov. GRADONAČELNICI PREPORUČUJU Nakon ministarskog panela usledila je diskusija na temu kako privući investicije na lokalnom nivou. Mesta na podijumu zauzeli su predstavnici gradova i opština koji su prvi uspešno prošli certifikaciju. Milorad Batinić, gradonačelnik Ivanca i potpredsednik Hrvatskog sabora, rekao je da je prvi zadatak svake opštine uspostavljanje efikasne administracije. „Proces certifikacije nam je u tome svakako pomogao. Nije primarni cilj da dobijemo markicu da imamo povoljno poslovno okruženje već da budemo bolji nego što jesmo i da naučimo više nego što znamo“ rekao je Batinić. Prvi čovek Bjelovara, Antun Korušec, govorio je o problemu sporog izdavanja građevinskih dozvola i na početku podsetio da je grad koji vodi u vrhu Hrvatske po brzini izdavanja dozvola, kao i po broju rešenih zahteva. Kako je istakao, to je posledica dugogodišnjeg rada i ulaganja u kadrove. „Ljudi sada shvataju da ne mogu da drže predmete u fiokama. Prebirokratizovane države i kolizija puno zakona takođe su problemi. Imamo previše administrativnih barijera dok dođemo do čiste dokumentacije. Moraćemo da smanjujemo broj propisa. Kada uz to ovlašćenja spustimo na niži nivo, svi ćemo biti puno efikasniji“ istakao je Korušec. Kada je reč o promociji, predsednik opštine Ruma Goran Vuković rekao je da promovisanja nikada nije dovoljno i da je potrebno koristiti svaku priliku kao što je bila kampanja za promociju investicija na beogradskom aerodromu koju je organizovao NALED „Sve što smo na tom polju radili doprinelo je da smo u poslednjih nekoliko godina privukli 12-13 investicija, a od 2003. do 2008. samo tri. Međutim, promocija ne bi trebalo da bude reklama radi reklame već da bude iskrena kako investitori ne bi bili iznevereni“ istakao je Vuković. Politički ambijent takođe je presudan za privlačenje investicija, ocenio je gradonačelnik Prijedora Marko Pavić. On je rekao da je to bila prva tačka u njegovom planu. „Stvorili smo povoljne međunacionalne i međuverske odnose. Uspešna priča: Gucci u Rumi Od 2010. godine kada je ušla u proces certifikacije do danas, opština Ruma je uspela da privuče tri puta više investicija nego prethodnih godina kada nije bila certifikovana kao opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. Najveće interesovanje investitora je u sektoru mašinske i metaloprerađivačke industrije (jedna od grinfild investicija u 2012. godini je britanskog proizvođača motora i turbina Albon Engineering Manufacturing) i industrije kože i obuće po kojoj je Ruma bila nadaleko poznata u bivšoj Jugoslaviji. Zahvaljujući 80 godina dugoj tradiciji u preradi kože i proizvodnji obuće, vrhunskom kvalitetu sirovine (goveđa koža iz Ruma je jedna od najboljih u Evropi – mekana a otporna, bez nepravilnosti), kvalifikovanoj radnoj snazi, odgovarajućim grinfild i braunfild lokacijama, dobrom marketingu i pre svega – proaktivnoj i posvećenoj lokalnoj administraciji, Ruma je uspela da privuče svetske proizvođače obuće i vrati stari sjaj i dodatni glamur ovoj donedavno usnuloj grani. Rezultati su usledili ubrzo posle dobijanja certifikata o povoljnom poslovnom okruženju i nakon kampanje za promociju investicija na beogradskom aerodromu koji su tokom 2011. krasili posteri sa crvenim kožnim cipelicama i sloganom „Ruma - Fit for Profit“. U to vreme, kompanija Insert koja proizvodi žensku obuću Antonela Rossi i radi za svetski poznate brendove kao što su Prada, Christian Dior, Louis Vuitton i Valentino pokreće jednu od najznačajnijih grinfild investicija u Rumi – izgradnju pogona površine 5.000 m² u radnoj zoni „Zapad“. Godinu dana kasnije, 2012. svetski lider na polju odeće i modnih dodataka, kompanija Kerring Group, kupila je Fabriku kože Ruma kako bi otpočela proizvodnju kožne galanterije luksuznih, sporstkih i lajfstajl brendova za globalno tržište. Dovoljno je reći da se u Rumi sada proizvodi obuća koja nosi oznaku Gucci, Saint Laurent, Alexander McQueen, Puma, da ne nabrajamo dalje. Inače, Kerring Group je prisutna u više od 120 zemalja, među kojima je sada i Srbija, zapošljava 33.000 ljudi širom sveta i ostvaruje blizu 10 milijardi evra prihoda godišnje. Ruma je zaista „po meri profita“ otuda i ne čudi da je jedna od prvih osam opština u regionu koja je 2013. certifikovana po međunarodnom, unapređenom standardu o povoljnom poslovnom okruženju u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE). Potom smo stvorili dobar odnos gradske skupštine i administracije. Sedam od osam stranaka su u vlasti i sve odluke se donose dvotrećinskom većinom. To donosi sigurnost investitorima pošto znaju kako radi lokalna administracija. Sada se dešavaju investicije jer su prepoznali Prijedor kao sigurnu destinaciju. Pečat kvaliteta u vidu certifikata o povoljnom poslovnom okruženju će to overiti“ dodao je Pavić. Ciljano privlačenje ulaganja takođe je potrebno. Mustafa Avdagić, načelnik opštine Sanski Most, kazao je da se ta lokalna samouprava fokusirala na dijasporu. „Prva skupina koja je otišla iz Sanskog Mosta je malo ulagala jer su to ljudi sa srednjom stručnom spremom, ali sada njihova deca investiraju u Sanski Most. Certifikat će nam puno pomoći jer su ti mladi ljudi u inostranstvu obrazovani i prate kako se opštine ponašaju prema biznisu“ naglasio je Avdagić. Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot i član Upravnog odbora NALED-a, istakao je važnost kadrova u lokalnoj samoupravi. „Ljudski faktor je prvi i najvažniji i zato se ne libimo da koristimo pomoć sa strane. Ipak, u Pirotu postoje ljudi koji mogu da iznesu velike investicije i verujem da certifikacija može da pomogne da se na investicionoj mapi jugoistočne Evrope pozicioniramo kao dobra destinacija“ rekao je Vasić i dodao da bi trebalo rešiti problem institucija koje se ponašaju kao da su države u državi. „One moraju da se menjaju ili da se decentralizuju“ istakao je Vasić. Na kraju panela, Goran Jović, zamenik predsednika opštine Veles, dodao je da na privlačenje investicija utiče i pozitivan odnos lokalne administracije prema postojećoj privredi. Zato je među kriterijumima potrebnim za sticanje certifikata istakao obavezu formiranja Privrednog saveta. „U savetu Velesa imamo predstavnike privrede, lokalne samouprave i sindikata među kojima je uspostavljena direktna komunikacija. Tu se na visokom nivou rešavaju i sitni i krupni problemi privrede“ naglasio je Jović. Gradonačelnici certifikovanih opština založili su se za uvođenje većeg stepena decentralizacije u regionu kako bi se lakše pristupilo privlačenju investicija. Oni smatraju da nema mesta strahu da bi to donelo zloupotrebe na lokalu jer će neke stvari mnogo bolje raditi od centralnih vlasti. Ocena je i da nijedna lokalna samouprava ne bi trebalo da se obeshrabri ukoliko investicije ne stignu ubrzo posle sprovedenih reformi jer će se svakako investitori u jednom trenutku pojaviti, samo je pre toga potrebno otkloniti sve barijere i “po horizontali i po vertikali”. Nakon panela, održana je svečana ceremonija dodele regionalnih certifikata. oktobar 2013 | 19
- 11. U SINERGIJI Marinko Ukropina, direktor SGS za region i član Izvršnog odbora NALED-a Kriterijumi povoljnog poslovnog okruženja 1. trateški pristup lokalnom ekonomskom razvoju S 2. rganizacioni kapacitet za pružanje O podrške privredi (Kancelarija za LER) 3. ključenost privrede u rad lokalne uprave - privredni savet U 4. fikasan sistem za izdavanje građevinskih dozvola E 5. nalitička osnova za podršku postojećoj privredi i A potencijalnim investitorima 6. rimena marketinga u cilju promocije investicija P 7. Kreditna sposobnost i finansijska stabilnost 8. romocija zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa P 9. Podsticanje privatno-javnih partnerstava 10. Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge 11. ransparentna i stimulativna poreska politika T 12. Primena informacionih tehnologija Investitori u certifikatu NALED-a imaju dokaz dobre usluge u opštinama J edan od osnovnih motiva da se SGS Beograd, kao najveće certifikaciono telo u regionu, odluči da se uključi u program Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem prema zahtevima standarda Business Friendly Certification (u daljem tekstu BFC) je proistekao iz same definicije procesa provere. „Provera je sistematičan i nezavistan proces, čijom realizacijom se utvrđuje stepen do kojeg su ispunjeni kriterijumi za proveru“. Certifikat kojim se potvrđuje stepen ispunjenosti kriterijuma povoljnog poslovnog okruženja, treba da predstavlja validan dokaz svim zainteresovanim stranama (posebno investitorima) da će im certifikovane lokalne samouprave, u kontinuitetu, na efikasan i efektivan način pružati administrativne i logističke usluge koje su neophodne za pokretanje i razvoj biznis u lokalnoj zajednici. U slučaju da investitor planira da ima više poslovnih celina koje će raditi na teritorijama različitih opština, certifikacijom se 20 SINERGIJA osigurava usaglašeni pristup u radu administracija u tim opštinama. Time se postiže i povezanost lokalnih samouprava i razmena iskustava na teritoriji Republike Srbije kao i u našem regionu. Ispunjavanjem 12 sveobuhvatnih kriterijuma certifikacije sigurno se osigurava da lokalne samouprave postanu ravnopravni partneri sa uspešnim stranim i domaćim organizacijama i da se izdvoje u odnosu na ostale. Na taj način ovaj program doprinosi unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji i promociji investicija. Certifikat o povoljnom poslovnom okruženju pored ostalog potvrđuje odgovornost i želju lokalne samouprave da posluje u skladu sa principima etičnosti, i predstavlja dobru polaznu osnovu za razvoj u skladu sa zahtevima ostalih međunarodnih standarda kao što su Quality Management System - ISO 9001, Enviromental Management System – ISO 14001, Information Security Management System – ISO 27001. SGS Beograd, kao vodeća kontrolna organizacija i certifikaciono telo u regionu će sigurno težiti da kroz implementaciju programa Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem i druge međunarodne standarde, doprinosi poboljšanju poslovnog ambijenta u Republici Srbiji i okruženju u sve zahtevnijoj tržišnoj utakmici. Uspeh BFC standarda u regionu Od izuzetne važnosti je inicijativa NALED-a, o proširenju i pokretanju procesa certifikacije prema zahtevima standarda BFC i u regionu jugoistočne Evrope (Hrvatska, BiH, Makedonija). Certifikacijom u širem regionu, se postiže, da se kroz ispunjenje jedinstvenih kriterijuma, definisanih u standardu BFC, radi uporedna analiza uspešnosti procesa u različitim poslovnim ambijentima, čime se dobijaju osnove za preispitivanje i poboljšavanje rada u lokalnim samoupravama. Branislav Nedimović, predsednik opštine Sremska Mitrovica i član Izvršnog odbora NALED-a Tek polovina opština privukla makar jednu grinfild investiciju P okušaću ukratko da napravim osvrt na to šta se uopšte u Srbiji dešavalo u pogledu ulaganja i to najpre ulaganja koja opredeljuju tzv. grinfild investicije u periodu od 2004. godine kada realno ova priča postaje aktuelna za našu zemlju. Mnoštvo je uzročnika koji definišu da li će uopšte doći do grinfild investicije na jednom prostoru ali najvažniji faktori su pravna sigurnost zemlje, stabilnost i to pre svega politička, regulisani svojinsko pravni odnosi na zemljištu, postojanje planskih akata, sistem podsticaja i mnogi drugi. Stidljivi koraci koji su u startu preduzimani, najčešće od dovoljno svesnih lokalnih zajednica, doveli su danas do toga da gotovo sve lokalne samouprave maštaju ili planiraju da imaju bar jednog ovakvog investitora ( do sada je oko 80 lokalnih samouprava uspelo bar jednom u tom pokušaju). Ali, i to veliko ali, postavlja se pitanje kako stoje naše lokalne samouprave u pogledu malopre nabrojanih faktora koji uslovljavaju razvijanje ovakvih investicija. U pogledu prva dva faktora - pravne sigurnosti zemlje i njene stabilnosti sigurno da opredeljujuću ulogu ima Vlada RS, dok kod ostalih faktora potpunu inicijativu treba da preduzimaju lokalne zajednice. Sigurno da je u razvoju svesti o potrebi stranih ulaganja imao i NALED sa svojim programom certifikacije opština koji je kreirao svest o potrebi „tržišne utakmice“ u pogledu privlačenja investitora i uopšte značaja povoljnog poslovnog okruženja. Šarena je slika Srbije u pogledu uslova koje lokalne samoprave pružaju investitorima. Sve lokalne zajednice bih sa ovog aspekta podelio u tri grupe. Prva, koju čine one opštine koje još ni planskim aktima Zakon o ulaganjima bi trebalo da definiše: • Ko su ulagači • ta se smatra ulaganjem od Š značaja za državu • Vrste ulaganja koje država podstiče • ere kojima se ulaganja podstiču M subvencije za ulagače, sufinansiranje razvoja industrijskih zona, eventualne poreske olakšice i dr. • oslove različitih subjekata koji P učestvuju u procesu realizacije ulaganja • Obaveznost postupanja institucija nisu urbanistički definisale prostore u kojima će se realizovati eventualna ulaganja. Druga grupa, one koje su definisale prostor i urbanistički ga uredile ali usled nedostatka sredstava infrastrukturno ga nisu uobličile i one treće koje su sve to uradile i sada „gaze“ u marketinšku kampanju privlačenja investitora. Ali, prvi preduslov koji mora biti zadovoljen da bi se opštine i država na pravi način bavile lokalnim ekonomskim razvojem i promocijom investicija je postojanje odgovarajućeg regulatornog okvira. I tu nailazimo na dva problema. Prvi je delimično otklonjen 2007. godine kada je donesen novi Zakon o lokalnoj samoupravi kojim je lokalni ekonomski razvoj konačno stavljen u nadležnost opština. Drugi je nepostojanje zakonskog rešenja koje definiše šta je to ulaganje sa aspekta interesa naše države i to u smislu pravila igre koja prilikom ulaganja moraju da poštuju država, lokalna samouprava, sve institucije ali i sam ulagač. Mislim da je pored definisanja pojma koje to ulaganje država treba da podstiče i podrži, neophodan i zakonom razrađen sistem mera kojim se jedno ulaganje od interesa za državu ili lokalnu zajednicu podstiče. U pripremi Zakona o ulaganjima Vlada bi trebalo U pripremu zakona o ulaganjima Vlada bi trebalo da uključi najvažnije poslovne asocijacije poput NALED-a i iskoristi veliko iskustvo SIEPA-e da uključi najvažnije poslovne asocijacije i think-tank organizacije poput NALED-a, a svakako bi valjalo iskoristiti itekako bogato iskustvo Agencije za strana ulaganja SIEPA koja je bila nosilac procesa privlačenja grinfild investicija u Srbiji. Put je dobro trasiran ali je neophodno učiniti procedure u primeni podsticajnih mera za investicije transparentnim kako ceo proces ne bi bio pod znakom pitanja. Nesumnjivo je da će u vremenu koje je pred nama tema grinfild investicija i povećanje zaposlenosti imati sve veći značaj jer srpska privreda naprosto vapi za novim radnim mestima i tu leži put ozdravljenja ekonomije. Da bi se ovaj veliki ali dostižan cilj mogao ispuniti neophodna je na prvom mestu politička volja, koja nesumnjivo sada postoji, ali i donošenja propisa koji bi u formi zakona regulisali ulaganja i time dali pravnu sigurnost investitorima. Potrebno je doneti političku odluku o sistemu zakonom uređenih mera kojima će se realizovati ovi ciljevi budući da naši konkurenti u procesu privlačenja stranih investicija, među kojima su prevashodno zemlje u regionu – Hrvatska, BIH, Makedonija, Albanija, Bugarska, Rumunija, sigurno ne sede skrštenih ruku. Zato izazovi ulaganja treba da postanu tema broj 1 čitave političke elite jer ona nosi put oporavka i razvoja a samo politički stabilni i pravno sigurni prostori će imati priliku za to. oktobar 2013 | 21
- 12. U SINERGIJI Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Investicije koči to što ne PRIMENJUJEMO ZAKONE Političari i administracija moraju da menjaju svest da se ne radi prečicama S trane investicije su u periodu od 2000. godine pa do danas bile tema koja je od svih politickih aktera korišćena i u pozitivnom i u negativnom smislu. Od toga da ćemo zahvaljujući stranim ulaganjima obezbediti bolje uslove za život i jaču ekonomiju do toga da ćemo biti iskorišćeni kao jeftina radna snaga i za korišćenje prljavih zapadnih tehnologija, a da pri tom od toga nikakve koristi nećemo imati. Ja pripadam onoj grupi koja na ove investicije gleda pozitivno (pri tom se ograničavam na investicije koje su proizvodno-uslužnog karaktera). Činjenica je ipak da su strana ulaganja važna za države u razvoju, jer vam one omogućavaju da bez direktnog zaduživanja ostvarite privredan rast, otvorite nova radna mesta, osvojite nove tehnologije i na kraju povećate izvoz (naravno i uvoz, ali sa pozitivnom razlikom u konačnom obračunu). U Srbiji su pažnju ovom poslu posvetila sva tri nivoa vlasti: republika, pokrajina kao i gradovi i opštine. Iako smo imali vrlo tešku polaznu osnovu pošto smo bili opterećeni ratnim konfliktom (koji nam je davao vrlo loš imidž) i tek napravili prve korake u pravcu normalnog i organizovanog demokratskog društva (što je u ošima investitora predstavljalo dodatan rizik za poslovanje jer smo tretirani kao nestabilno poslovno okruzenje) uspeli smo velikim radom da napravimo pristojan rezultat uprkos činjenici da je ubijen premijer naše države. Tako u AP Vojvodini danas radi preko 230 stranih kompanija sa 66.000 zaposlenih i uloženih 6,6 milijardi evra. Da li je moglo bolje – sigurno da jeste. Generalno uloga javnog sektora u ovom poslu iako nije bila strateški dokumentovana i podeljena mogla je da bude prepoznata. Re22 SINERGIJA Veliki problem je neorganizovanost nacionalnog nivoa u promociji Srbije, premalo novca je uloženo u marketing publika je bila zadužena za stvaranje pravnog okvira, dok su pokrajina i gradovi i opštine stvarali preduslove na terenu kroz zaokruživanje planske dokumentacije i komunalno opremanje potencijalnih lokacija. Svi nivoi su se angažovali kako bi što veći broj investitora došao i posetio Srbiju, Vojvodinu ili pojedinačan grad ili opštinu. Po mom skromnom mišljenju, pokrajina i opštine su značajno doprinele i poboljšanju imidža Srbije. Ne mogu da prećutim ipak činjenicu da su ista ta strana ulaganja često bila predmet političkih zloupotreba kao i neracionalnih odluka jer se dešavalo da neke investicije budu medijski negativno predstavljene kao i da se uspesima hvale pojedinci koji nisu učestvovali u projektu. PROPUŠTENE ŠANSE I ŠTA JE MOGUĆE SADA RADITI Pored konflikata u regionu i unutrašnjih političkih turbulencija, još jedan veliki problem sve do dana današnjeg je neorganizovanost nacionalnog nivoa u promociji Srbije. Prosto je tužno na koji način su propadale dobre ideje i kako je malo uloženo novca u marketing Srbije. Mi ne možemo da očekujemo da nas posmatraju potencijalni partneri na pozitivan način ukoliko sami sebe tako ne predstavimo. Za to moramo mnogo više da komuniciramo i da koristimo svaku priliku da se predstavimo. Još jedna večna tema našeg društva su subvencije po radnom mestu. Moje iskustvo na čelu VIP fonda a po tom pitanju je vrlo jasno: bez podsticaja nismo konkurentni na globalnom i evropskom tržištu investicija. Dalje je velika tema edukacija lokalnih političkih predstavnika koji moraju uvek da posmatraju širu sliku. U konkretnim slučajevima smo se susretali sa činjenicom da su davana obećanja za koja se unapred znalo da nisu u skladu sa zakonom, što je naravno u očima investitora po automatizmu značilo diskvalifikaciju te opštine ili u budućnosti teške optužbe investitora na efikasnost javnog sektora (koje su sigurno u nekim slučajevima imale opravdanje). Na kraju se pokazalo da je uvek najbolje govoriti istinu ma koliko bolna ona bila, odnosno jasno je da uvek ima neki problem, pitanje je samo da li ste vi dovoljno pouzdan partner da taj problem sami ili u zajedničkom radu rešite. Možda zvuci banalno, ali pored tehničkih detalja koji zanimaju investitora na njegov subjektivan osećaj ce uticati i čistoća WC-a (što nam ako cćmo da budemo iskreni nije jača strana), da li postoje ljudi koji govore strane jezike, kako se ponašaju na sastancima. Jer jedno moramo razumeti: nije sramota biti siromašan, nego ne truditi se da iz tog siromaštva izađete, a praviti se pametni. POSTOJEĆI OTPORI I KAKO IH OTKLONITI Već sam govorio o tome koji su neki od preduslova kako bismo privukli stranog investitora. Međutim mnogo važnije je pitanje da li i šta mi možemo da učinimo kako bismo bili konkurentniji?! Ako pođemo od pretpostavke da su tri osnovna uslova povoljan zakonski okvir, infrastruktura i radna snaga lako možemo da prepoznamo i da uradimo samoanalizu da li smo i šta uradili. Nedovoljno zreli političari, nedostatak hrabrosti i jeftino političko udvaranje biračima su ovaj proces značajno usporili. Najbolji primer za ovaj odnos prema stvaranju boljeg ambijenta je slučaj Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Ideja samog Zakona da postavi sistem je nažalost izgubila bitku protiv populizma i nemanja strpljenja. Ovaj Zakon je trebalo da posle velikog i napornog rada omogući svakom investitoru da javno i transparentno ima uvid u mogućnosti i planove određene lokalne samouprave. Gde, šta i koje veličine može da gradi. Nažalost još jednom ipak nije u punom obimu zaživeo, nije sprovedena legalizacija. To su teške teme, ali koje pre svega promenom pristupa i delom mentaliteta će morati da se menjaju u decenijama pred nama. Što se tiče zakonskog okvira, liberalizacija Zakona o radu je još jedan vrlo važan aspekt za promociju investicija. Ne možemo da oče- građenje države i sistema još niko nije završio i to je sigurno vrlo zahtevan posao velikog obima. U rešavanju ovog problema najpre mora da se promeni svest u javnoj administraciji i to u dva pravca, prvo da posao mora da se radi, da mora sistemski da se radi i da ne može da se radi prečicama. To moraju da shvate i političari i administracija. A drugo je da mora da se promeni svest administracije da je isključivo servis građana i da zato dobija svoju platu. I upravo je to bio razlog zašto smo u Vladi Vojvodine, u Sekretarijatu za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu odlučili da uđemo u proces ujednačavanja Amaterizam i površnost Ideja ekonomskih predstavnika je propala onog dana (po meni odmah na početku) kada ti profesionalci nisu dobili određen budžet i jasno definisane ciljeve. Jer je sigurno da ne možete da očekujete da napravite posao ako nemate sredstava da pozovete nekog na prezentaciju ili prijem, na ručak ili večeru ili da otputujete na primer iz Berlina u Hamburg ili iz Pariza u Lion. Ta vrsta amaterizma i površnosti je najgori neprijatelj i najveća prepreka boljim rezultatima. kujemo da u okviru zaštite radnika, štitimo i neradnike. Investitori su često zahtevali i unapređenje sudstva. Neefikasnost sudstva, koja je boljka još iz 90-ih godina nismo uspeli do sada da rešimo. Što se tiče infrastrukture, na tom polju se do sada dosta toga uradilo. Nismo još na najbolji mogući način iskoristili postojeće kapacitete, ali je to zbog komplikovanosti pravne osnove, sa jedne strane, i neefikasnog sudstva sa druge strane. Ali, zato imamo velike šanse kada je reč o radnoj snazi. Tu je, recimo, Vojvodina napravila edukativni centar kroz koji ljudi mogu da steknu znanja i iskoristite ih na tržištu radne snage. Pored ovoga time imamo još jedan instrument da zajedno sa investitorom učimo ljude veštinama u skladu sa potrebama poslodavca. STANDARDIZACIJA RADA KROZ PROCES CERTIFIKACIJE Neprimenjivanjem zakona mi u stvari usporavamo, između ostalog, ceo investicioni proces. Jer da ste počeli da radite plansku dokumentaciju 2010. godine, do 2012. biste posao već završili i 2013. biste znali šta i pod kojim uslovima možete da ponudite investitorima. Sigurno je da taj posao nije ni lak, ni jednostavan i da vrlo dugo traje, ali sa druge strane rada lokalne administracije na celoj teritoriji Vojvodine. Mi smo to nazvali „Vojvođanski standard“, koji se delimično preklapa sa NALED-ovim programom certifikacije opština. To znači da svaka lokalna samouprava mora da ima tri elementa, a to su prvo strategija razvoja, zatim kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koja tu strategiju mora da sprovede i treća stvar je sistem 48 sati. Posao koji radi NALED, a to je certifikacija i standardizacija opština, izuzetno je važan jer priprema opštine za promociju investicija. Međutim, jednom stečen certifikat ne znači da ste završili posao, to je permanentan proces kroz koji opština stalno prolazi i praktično stalno radi planiranje, izvršenje, kontrolu i korekciju za buduće planiranje, i na taj način se stalno unapređuje. Za kraj, mislim da je važno reći da nivo razvijenosti i kapaciteti koji postoje mogu da budu ograničeni, ali je sigurno da postoji veliki potencijal u državi, koji može da pomogne izgradnji tih kapaciteta. Očekivati solidarnost i pomoć je jedna stvar, ali ono što je mnogo važnije je da gradovi i opštine u Srbiji moraju da preuzmu odgovornost za svoju budućnost i ekonomski razvoj, naravno uz podršku svih onih koji se tim poslom u Srbiji bave. oktobar 2013 | 23
- 13. U SINERGIJI Aleksandar Nikolić, koordinator za lokalni ekonomski razvoj, NALED SRBIJAotvara vrata investitorima V ISTOKA Aduti naše zemlje su lokacija, dobra radna snaga, sporazumi o slobodnoj trgovini, a minusi birokratija i komplikovan poreski sistem ećina stranih investitora koji su ozbiljno zainteresovani za širenje biznisa u regionu jugoistočne Evrope, vide Srbiju kao interesantnu lokaciju sa aspekta povoljnosti ulaganja. Svakako, jedna od najznačajnijih prednosti Srbije je njen geografski položaj, odnosno lokacija na raskršću dva velika međunarodna koridora (drumski Koridor 10 i Dunavski koridor 7), koji povezuju zapadnu i centralnu Evropu sa Turskom i Bliskim Istokom i olakšavaju pristup Crnomorskom regionu. Ovo je naročito bitno kompanijama iz Evrope koje su u fazi ekspanzije, odnosno koje Srbiju vide kao važan hab za dalji plasman svojih proizvoda prema Istoku. Sa druge strane, evropskim kompanijama koje žele da redukuju sopstvene troškove proizvodnje, u prilog ide činjenica da je Srbija okružena sa četiri zemlje EU, što obezbeđuje dobru logističku povezanost i lakši pristup ovom tržištu. Druga veoma važna prednost Srbije je visok nivo edukovanosti i kvalifikovanosti raspoložive radne snage, što je neizbežan zahtev skoro svakog investitora. Neretko su naši radnici opisani kao vredni i obrazovani ljudi, sa izraženim poslovnim duhom, lako prilagodljivi i otvoreni za promene, uz dodatnu pozitivnu konstataciju da u visokom procentu govore strane jezike, što omogućuje lakšu komunikaciju 24 SINERGIJA i doprinosi bržem usvajanju novih poslovnih zahteva i principa. Radeći kao ekonomski diplomata u inostranstvu, imao sam prilike da se uverim da strani investitori posebno vrednuju brojne trgovinske sporazume koje naša zemlja ima sa drugim državama, poput aranžmana sa Turskom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, državama EU i EFTA. Naročiti značaj za lakše poslovanje domaćih preduzeća ima regionalni sporazum CEFTA, dok je svakako nezaobilazno napomenuti i postojanje preferencijalnog aranžmana sa SAD, koji omogućava bescarinski izvoz pojednih grupa industrijskih proizvoda na ovo najrazvijenije svetsko tržište. Svi ovi sporazumi zajedno omogućuju kompanijama sa domicilnim statusom slobodan pristup tržištu od preko milijardu potencijalnih potrošača. Ono što pobuđuje najveću pažnju investitora, i što predstavlja veliku komparativnu prednost Srbije u odnosu druge zemlje, je postojanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Autor Aleksandar Nikolić je radio više godina na poslovima promocije investicija u okviru USAID-a i kao ekonomski diplomata u Makedoniji i Sloveniji Osim bivših sovjetskih republika i Novog Zelanda, ovakav sporazum nema više nijedna država na svetu. U pogledu nivoa poreskog opterećenja, sa stopom poreza na dobit od 15%, PDV-a od 20%, i poreza na dohodak od 10%, Srbija se nalazi na sredini u poređenju sa susedima. Dok su opterećenja znatno niža nego u Hrvatskoj i Sloveniji, istovremeno su u proseku viša od onih u Bugarskoj, Crnoj Gori, BiH, Albaniji i Makedoniji. Sa druge strane, kada se osim definisane visine poreza, u kalkulaciju uvrste Zvučna imena dokaz zrelosti za velika ulaganja poreske olakšice i podsticaji koji se nude stranim investitorima, dolazi se do zaključka da je Srbija atraktivnija od svojih suseda. Ona je jedna od tri zemlje u regionu koja omogućuje tzv. poreski praznik (za ulaganja preko 9 miliona evra i 100 novozaposlenih), a jedina je koja ovom ponudom obuhvata sve industrijske sektore. Pri tom poreski praznik se može koristiti do 10 godina - što je i najduže vreme za takvu mogućnost u regionu. Osim raznovrsnih poreskih oslobođenja, Vlada RS obezbeđuje značajna podsticajna sredstva za strane i domaće ulagače. Uz jedinstveni trgovinski sporazum sa Rusijom, rekao bih da su finansijski podsticaji najveći adut u svim promotivnim aktivnostima za privlačenje investicija u Srbiju. Od 2006. godine naša Vlada subvencioniše direktne investicije preko posebnog programa finansijske podrške, koji podrazumeva dodelu grantova od 4.000-10.000 evra po novootvorenom radnom mestu u zavisnosti od lokacije, i to za ulaganja od minimum 1 million evra (ili 500.000 u tzv. devastiranim područjima), odnosno 50 novootvorenih radnih mesta. Ova mera ide dosta dalje od sličnih inicijativa u drugim zemljama regiona. Ovde je neizbežno ukazati i na važnost velikih investicionih projekata, i dolazak globalno prepoznatljivih brendova, poput Fiata, Boscha, Siemensa, Panasonica. Ovakvi projekti ukazuju na to da Srbija ima veliki apsorcioni potencijal i da može da podnese teret velikih investicija. U praksi dolazak velikih kompa- nija, često deluje kao magnet za dolazak drugih preduzeća, naročito onih iz istog ili povezanog segmenta industrije. Na veliku žalost svih koji se bave promocijom i privlačenjem ulaganja u našu zemlju, bilo da se radi o inicijativama sa lokalnog bilo nacinalnog nivoa, Srbiju karakterišu i brojni nedostaci koji sprečavaju i negativno utiču na ostvarenje većeg priliva stranih direktnih investicija. Moj lični utisak je da stranim kompanijama najveći problem za donošenje pozitivne odluke o ulaganju u Srbiju, predstavlja sporost i neefikasnost državne uprave. Najviše zamerki ide na teret prevelike birokratije, komplikovane administracije, netransparentnih i dugotrajnih procedura za dobijanje potrebnih dozvola, spor pravosudni sistem, kao i visok nivo korupcije. Imao sam priliku da spoznam, koliko je teško objasniti vlasniku strane kompanije da pitanje građevinske dozvole u Srbiji može oduzeti više od 8 meseci. Zašto je ovo strancima teško razumeti, postaje jasno kada se pogleda izveštaj Svetske banke za 2013. godinu, koji po ovom pokazatelju Srbiju svrstava na 179. mesto od 185 analiziranih zemalja. Istovremeno mnoge zemlje iz našeg okruženja su značajno bolje rangirane po ovom i drugim pokazateljima. Pomenuću samo Makedoniju koja se po brzini dobijanja dozvola nalazi na 65. a po ukupnim uslovima za poslovanje na visokom 23. mestu (Srbija je na 86. mestu). Pored gore navedenih problema, jedan broj stranih ulagača negoduje i zbog komplikovanog sistema oporezivanja. Ovo predstavlja dodatni Ovde je neizbežno ukazati i na važnost velikih investicionih projekata, i dolazak globalno prepoznatljivih brendova, poput Fiata, Boscha, Siemensa, Panasonica. Ovakvi projekti ukazuju na to da Srbija ima veliki apsorcioni potencijal i da može da podnese teret velikih investicija. U praksi dolazak velikih kompanija, često deluje kao magnet za dolazak drugih preduzeća, naročito onih iz istog ili povezanog segmenta industrije. izazov, jer pored nacionalnog poreskog sistema, tu su i brojne lokalne takse, koje se pri tom, razlikuju od opštine do opštine. Iako je porez na dobit relativno nizak, ovaj efekat je često anuliran, kroz razne namete koje naplaćuju lokalne vlasti. Ono što je zajedničko svim investitorima, bez obzira iz koje zemlje dolaze, jeste da zahtevaju transparentnost, političku i ekonomsku stabilnost, što je moguće veću predvidivost, te brzu i efikasnu administraciju i sudstvo. U periodu koji dolazi, celokupan razvoj naše zemlje će u priličnoj meri zavisiti od količine realizovanih stranih direktnih investicija, naročito kada se ima u vidu da u uslovima niske likvidnosti u privredi, ograničenih mogućnosti za kreditiranje, nedovoljnog izvoza i odsustva modernih tehnologija za proizvodnju proizvoda sa višom dodatom vrednosti, neće biti ekonomskog razvoja u Srbiji. Efekti stranih investicija su dalekosežni i ne svode se isključivo na priliv određene količine novca i zapošljavanje domaće radne snage, već doprinose razvoju domaće industrije, stvaranju konkurentnijeg tržišta, prilivu modernih tehnologija, povećanju produktivnosti, porastu izvoza i uravnoteženju platnog i spoljno-trgovinskog bilansa zemlje. Nema nikakve sumnje da su SDI neophodan preduslov za uspešnu tranziciju srpske ekonomije i njenu intregraciju u globalno tržište. oktobar 2013 | 25
- 14. U SINERGIJI Dr Hans Estermann, savetnik za strateški razvoj u NALED-u Kako su Berlin i Dortmund ponovo postali moćni Uspešne nemačke opštine prate jednostavan recept: analiziraju svoju pozadinu i imaju jasnu viziju gde žele da idu N emačka ekonomija je verovatno jedna od najstabilnijih u Evropi. Pa ipak, i ona je podložna stalnim promenama i mora da se suočava sa jakom međunarodnom konkurencijom, bori za lidersku poziciju u domenu tehnologije, kao i za svoj udeo na međunarodnim tržištima. Ekonomska politika države postavlja okvir za bavljenje strukturnim promenama i pitanjem konkurentnosti, nacionalna infrastruktura se održava na visokom nivou, a razvijaju se i obrazovni programi i programi za uvođenje novih tehnologija na tržište. Sve ovo je veoma korisno i doprinosi ispunjavanju uslova za stvaranje konkurentne sredine. Nemačka je savezna republika koju čini 16 država, i svaka od njih preuzima odgovornost za sebe u domenu ekonomskih aktivnosti, obrazovanja i infrastrukture. Ali sva privreda je lokalnog karaktera, te stoga lokalne vlasti i akteri u domenu lokalnog ekonomskog razvoja moraju preuzeti ključnu ulogu u iskorišćavanju dobrih prilika i prevazilaženju rizika. Oko 8.000 gradova i opština predstavljaju okosnicu ekonomskog razvoja. Oni su ti koji postavljaju ambijent i uslove za nove projekte, investicije i radna mesta. privrede i nevladinih organizacija u kreiranje i primenu lokalnih strategija i mera. Ne postoji jedan ispravan princip za upravljanje promenama. Lokalne politike često su pristupale glavnim temama lokalnog ekonomskog razvoja na različite načine. Nemačka je nadaleko poznata po svojoj industrijskoj osnovi. Automobili, mašinstvo i hemija dugo su bile dominantne grane industrije. Ali veliki deo ovih industrija doživeo je pad tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Dortmund, grad u nemačkoj postojbini industrije, oblasti Rur, je čak 100 godina predstavljao sinonim za industriju uglja i čelika, a ne manje slavan bio je i po pivu. Međutim, sa slabljenjem rudarstva, koncentracijom industrije čelika i internacionalizacijom industrije piva, grad je ostao lišen ovog epiteta. Nakon 1960. ugasilo se oko 80.000 radnih mesta u industriji – samo kod eksploatacije uglja izgubljeno je 40.000 radnih mesta. Nikakve aktivnosti ni protesti nisu mogle da spreče ovakav pad, a čak ni milijarde uložene u subvencije za stare industrije nisu donele pomoć regionu. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj u gradskoj upravi Dortmunda iskoristilo je priliku koja se pojavila sa osnivanjem novog Kad god je interesantna investicija bila u opticaju, Berlin je imao spremnu ponudu Gradovi, opštine i regioni se aktivno bave lokalnim ekonomskim razvojem. To mogu činiti samostalno, u okviru svojih uprava, ili zajedno sa poslovnim organizacijama. Ali konačno, forma organizacije nije ono što je najbitnije, već ljudi. Deo uspeha leži u uključivanju lokalne 26 SINERGIJA univerziteta krajem šezdesetih godina. U početku je univerzitet pohađalo oko hiljadu studenata, a danas više od 25.000 njih stiče visoko obrazovanje u Dortmundu. Ali to nije dovoljno za razvoj ekonomije u gradu koji broji 600.000 stanovnika. Ključna tačka preokreta Autor radi kao savetnik za strateški razvoj u NALED-u zahvaljujući podršci Nemačke vlade i CIM centra. Njegovo višedecenijsko iskustvo pored ostalog uključuje rad na rukovodećim pozicijama u državnoj administraciji za privredni i lokalni razvoj u Berlinu, Kelnu i Dortmundu u ekonomskoj strukturi bilo je objedinjavanje naučne pozadine sa privredom. Grad je trebalo učiniti atraktivnim za uslužne industrije, nove tehnologije i kreativne delatnosti. Ovo se postiglo kroz osnivanje tehnološkog parka pored univerziteta, koji su zajedno činili kamen temeljac za politiku modernizacije. Elektronika, softver, biotehnologija, logistika postali su centralna tačka novog talasa razvoja. Imidž Dortmunda se potpuno promenio: više se nije vezivao za tradicionalne industrije, već za visoku tehnologiju i usluge. I naravno, fudbal, ali to je već neka druga priča. U Berlinu je početna situacija bila nešto drugačija. Nakon što je 50 godina bio razdvojen na istočni i zapadni sektor, ponovno ujedinjenje predstavljalo je prekretnicu za stare strukture. Iako su imale različite političke sisteme, industrije na obe strane su se zasnivale na politici subvencija i zatvorenog tržišta a javni sektor bio je daleko naglašeniji nego što je za to postojala potreba. Princip konkurencije postao je nova filozofija nakon 1990. i doveo je do drastičnih promena. Oko 350.000 radnih mesta je ugašeno u starim, tradicionalnim industrijama koje su se preselile u zemlje sa nižim troškovima poslovanja. Iako se u grad doselila savezna Vlada, to nije dovelo do rešenja problema. Federalne institucije u Nemačkoj su u velikoj meri decentralizovane, pa je dolazak Vlade donelo samo oko 35.000 novih radnih mesta. Pristup lokalnom ekonomskom razvoju u Berlinu je kompletno reorganizovan početkom devedesetih godina. Subvencije više nisu bile pokretač razvoja, već je akcenat stavljen na industrije budućnosti. Atraktivne lokacije mogle su se naći u napuštenim industrijskim postrojenjima, koja su odgovarala očekivanjima kreativaca, kao i u gradskim centrima i novoosnovanim industrijskim parkovima. Mreža tehnoloških centara i atraktivni mehanizmi podrške za nove firme doneli su jednu zaokruženu ponudu za investitore, te su aktivnosti za lokalni ekonomski razvoj uspele da privuku nove investicije i predstavništva, koji su viđeni kao budućnost lokalne privrede. Privrednici su u Berlinu imali dobru lokalnu bazu, a uz nove tehnologije i proizvodnju i usluge visokog kvaliteta, bila su im dostupna najbolja tržišta širom sveta: razvijene su industrije transportnih tehnologija i automobila, medicina i biotehnologija, energetika, uslužne industrije, i konačno, mediji i kreativne industrije. Specijalni timovi u agenciji za lokalni ekonomski razvoj i gradskoj upravi sastavili su prilagođene ponude kompanijama koje su se uklapale u novu strategiju. Specijalisti su se dali u putovanja po Nemačkoj i širom sveta i sastajali se sa donosiocima odluka. Kad god je interesantna investicija bila u opticaju, Berlin je imao spremnu ponudu. Ova strategija podržana je velikim brojem donetih mera koje bi učinile Berlin atraktivnijim mestom za život i ulaganja. Tri univerziteta i više od 100 naučnih ustanova odigrale su ključnu ulogu u ovom procesu. Suštinski kvalitet, međunarodna reputacija i fokus na sektore sa Adlershof Technology park Berlin © Wista Euref Campus Berlin © Berlin Partner velikim potencijalom rasta promenilo je sliku o Berlinu kao interesantnoj ali tradicionalnoj lokaciji. Grad sada ima imidž mesta u kojem cvetaju inovativnost, kreativnost, talenti i umrežavanje. Osnivači novih firmi, ali i one već postojeće, ovde nailaze na prave lokacije, prave ljude, atraktivne mreže i lak pristup tržištu. Zahvaljujući podršci iz EU i federalne Vlade, mogu da se računaju na najmoderniju infrastrukturu, obrazovanu radnu snagu, pristup tehnologiji i da uživaju u okruženju koje godišnje poseti više od 10 miliona turista koji ovde dolaze zbog kulture, životnog stila, kupovine i zadovoljstva. Lokalni ekonomski razvoj imao je svoj udeo u uspehu ovog grada od 3,5 miliona stanovnika, tako što se usmerio na jedinstvene tačke prodaje jedne ekonomiju u tranziciji i ponudio prilagođena rešenja za sve zainteresovane strane. Svaka opština ima svoju priču o tome kako se treba nositi sa izazovima. One uspešne prate jedan jednostavan recept: analiziraju svoju pozadinu i imaju jasnu viziju toga gde žele da idu. Politika i administracija se fokusiraju na faktore rasta i napretka i usmeravaju svoju organizaciju u tom pravcu. Da bi imao uspeha, LER mora da bude sastavni deo lokalni politike. Stručnost, okruženje, kvalitet života, socijalni benefiti i kultura čine lokaciju atraktivnom i predstavljaju osnovu prosperiteta. Investitorima su važne cifre i podaci, ali vole i da uživaju u prednostima lepog okruženja. oktobar 2013 | 27
- 15. RAZGOVOR SA... Saša Radulović, ministar privrede Domaća preduzeća biće OSNOV NAŠEG RAZVOJA I staknuti zagovornik regulatorne reforme, javnosti poznat kao ekonomski analitičar i autor tekstova u kojima oštro kritikuje vlast, u jednom od svojih blog postova na sajtu B92 za sebe kaže da je ETF-ovac, koji iz Srbije odlazi 80-ih, a karijeru počinje u Nemačkoj u Siemensu. Živeo je i radio širom sveta. Pravio i vodio kompanije od garaže do više od 150 zaposlenih. Bio je izvršni direktor, član menadžment tima i borda direktora nekoliko kompanija. U Srbiju se vraća 2005. godine, a ostaje jer mu se svidelo, gde je „teško ali lepo, najteže za decu, njihovo obrazovanje i budućnost“. U Srbiji je bio licencirani stečajni upravnik, stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, Ambasade SAD-a, GIZ-a, NALED-a, savetnik Asocijacije za MSP. Danas obavlja dužnost ministra privrede Srbije. Saša Radulović, po preuzimanju dužnosti, prvi put u ulozi ministra, o programima i planovima reformisane Vlade za unapređenje privrednog ambijenta i podsticanje ekonomskog razvoja, govorio je u okviru radnog susreta sa članovima i partnerima NALED-a, 23. septembra 2013. godine. „Jedna od ključnih tema koju smo pokrenuli i na kojoj takođe insistira prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je da dođemo do zdrave i održive države i ekonomije koja je zasnovana na privatnom vlasništvu, profitu, novim radnim mestima, proizvodnji, izvozu. Strateške odrednice unutar kojih će se formirati politika države smestili smo u četiri glavne kategorije: regulatorna reforma i smanjenje nameta na rad; profesionalizacija javnog sektora; rešavanje pitanja velike prezaduženosti privrede i stvaranje uslova za bolje poslovanje 28 SINERGIJA Regulatorna reforma, profesionalizacija javnog sektora, rešavanje pitanja velike prezaduženosti privrede, smanjenje nameta na rad i stvaranje uslova za bolje poslovanje MSP su strateški prioriteti države malih i srednjih preduzeća – reči su kojima je ministar privrede Saša Radulović otvorio diskusiju. Koji su prioriteti Vlade u domenu regulatorne reforme? Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji, kao i odgovarajuća podzakonska akta biće prioritet. Uslediće i ukidanje nepotrebnih propisa koji predstavljaju veliki problem za privredu. Nameta treba da bude malo i da budu izdašni i jednostavni za administriranje. Bio sam protivnik firmarine i tu smo napravili pomake zajedno sa NALED- om. Ja bih išao i dalje, ali to je već pitanje ekonomske situacije naše zemlje. Imamo problem i sa sprovođenjem zakona. Prema Zakonu o budžetskom sistemu uvedeno je da taksa ne može biti proizvoljno data nego mora da reflektuje trošak pružanja usluge. To još uvek nije sprovedeno. Tražićemo od svih agencija da takse prilagode tako da reflektuju trošak usluge, ni manje ni više od toga. Taksa nije prihod i nije porez, porezi se uvode na potrošnju, rad, profit, imovinu. Da li se može očekivati uvođenje principa Think Small First koji se primenjuje u EU, što znači da se prilikom donošenja Da mislim da je beznadežno ne bih ulazio u Vladu. Mislim da postoji volja za promene. Ja volim da pobeđujem, ne znam za vas nekog propisa na prvom mestu vidi njegov uticaj na sektor MSP-a? To bi mogao i da bude slogan ministarstva, jer se mi zaista tako i ponašamo. Razmišljamo prvo o malim, a onda o velikim. Koje izmene Zakona o radu mogu da se očekuju i kada? Tu su otpremnine s jedne strane, a drugo je lakše otpuštanje. Nerazumno je da otpremnine budu po godini radnog staža. Direktan rezultat je da neko ko ima više od 40 ili 50 godina ne može nikad da dobije radni odnos, jer niko nije spreman da na sebe i svoj posao preuzme rizik tolikih godina radnog staža. Jer u slučaju da vaša firma zapadne u krizu i opdane joj prihod, bićete prinuđeni da otpuštate ljude a potom – plaćate nerealno visoke otpremnine tim ljudima. I tako zakon koji bi trebalo da zaštiti ljude ima kontra efekat. Mislim da su ogromni troškovi da zaposlite nekoga i da ga obučite za rad, tako da u suštini ako omogućite lakše otpuštanje, to je mera za podsticaj zapošljavanja. Ono sa čim se ne slažem je zahtev da se rad na određeno vreme produži na duže od godinu dana. Kakve su posledice aktuelnog poreskog sistema u Srbiji? Posledica je siva ekonomija koja se deli na dva dela - zapošljavanje na crno, a drugo je izbegavanje PDV-a od carina i akciza. Jedno povlači drugo. Mi moramo da rasteretimo rad. To direktno pogoduje proizvodnji i izvozu zato što to zapošljava ljude. Ako poredite bilanse jednog uvoznika i jednog proizvođača oktobar 2013 | 29