Vodič kroz celokupan proces lokalnog ekonomskog razvoja. Pruža pregled metoda i tehnika kojima lokalne samouprave mogu da upotpune već postojeće programe razvoja u svojim zajednicama. Autor Priručnika je Jelena Bojović, programski direktor NALED-a.

1. LOKALNI
EKONOMSKI
RAZVOJ
U SRBIJI
priručnik za praktičare

3. Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih
prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u
akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju
da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je
štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data
u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

4. 4 Jelena Bojović
SADRŽAJ
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
O lokalnom ekonomskom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
.
Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ekonomski, društveni i održivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
PRVI KORAK - Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Analiza podataka prema teritorijalnom principu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Tipovi i izvori podataka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
DRUGI KORAK - Uključivanje važnih učesnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Kako ih uključiti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Primer uključivanja - privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
TREĆI KORAK - Unapređenje institucionalnog kapaciteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Obuke za zaposlene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

5. Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5
ČETVRTI KORAK - Strateško planiranje ekonomskog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Osnovni principi planiranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
PETI KORAK - Sprovođenje programa i projekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
1. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
3. Podrška postojećoj privredi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
4. Podrška osnivanju novih preduzeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
5. Marketing i promocija investicija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
7. Podrška udruženjima, razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
8. Ciljana obnova delova grada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
9. Razvoj ljudskih resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Finansiranje projekata i programa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
ŠESTI KORAK - Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
.
Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Praćenje i ocena projekta - činjenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Kraj i početak: poruka čitaocima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
.
Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Građa, izvori i literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Dodatak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

6. 6 Jelena Bojović
Uvod U Srbiji je 2009. godine bilo registrovano1 353.894
firmi, od čega je bilo najviše preduzetnika -
ljiva. Istovremeno, on može da bude veoma kori-
stan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već
222.092, što je povećanje u odnosu na 2008. go- ušla u proces ekonomskog razvoja, jer pruža pre-
dinu kada je bilo registrovano 339.042 firmi, od gled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune
Broj privrednih društava i čega 217.353 preduzetnika. U 2010. godini došlo već postojeće programe u svojim zajednicama.
preduzetnika na dan je do smanjenja broja registrovanih privrednih
Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom
6. avgusta 2010. subjekata, a broj registrovanih preduzeća i radnji
sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom
po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji
razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u
privredna društva: 113.758 od proseka u zemljama Evropske unije. Broj radno
Srbiji.
sposobnog2, a nezaposlenog stanovništva, u 2008.
preduzetnici: 225.046 godini bio je 445.383, od čega je više od 20% onih
koji traže zaposlenje duže od pet godina.
ukupno: 338.804
Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti
osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je
koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih
poluga u radu lidera lokalnih samouprava. Ipak,
koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj
prioritet, mnoge lokalne zajednice još uvek se ne
snalaze najbolje.
Deklarativno usvajanje stava da je lokalni eko-
nomski razvoj prioritet zajednice, samo po sebi,
nije dovoljno. Suštinsko opredeljenje podrazumeva
da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom
pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. Za lokalno
rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u jav-
nost, da dobije podršku i istraje u realizaciji. To je
moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne
i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice
u programe razvoja kao što su programi podrške
privredi, ili razvoj ljudskih resursa.
Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces
lokalnog ekonomskog razvoja - kako se pristupa
razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta od-
1. Agencija za privredne registre
Republike Srbije
luka. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne
prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen-
2. Republički zavod za statistiku

7. 7
O lokalnom Šta je lokalni ekonomski razvoj? 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (ne-
oporezivi deo)) x 0.12 (porez na zarade = 12 %) x
ekonomskom
0.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupra-
★★ Lokalni ekonomski razvoj je proces vama) x 12 meseci = 14.400 evra (~1,400,000
dinara)
razvoju ★★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje
broja zaposlenih i povećanje dohotka po Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su predu-
glavi stanovnika zetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta
poreza, taksi, naknada, a sabiranjem svih lokalnih
★★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje davanja dolazi se do sume od preko dva i po milio-
kroz saradnju privatnog i javnog sektora na dinara godišnje3. Ujedno, isti preduzetnik utro-
★★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resur- ši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj
se i strateško odlučivanje posluje, bilo kroz plate zaposlenih, ili plaćanjem
roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne za-
jednice. Time se efekti privredne aktivnosti umno-
Lokalni ekonomski razvoj je proces promena. žavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direk-
Kompetitivnost je najčešći pokretač promena, a tnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne
nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočni- samouprave. Računajući da je multiplikativni efe-
čar. kat blizu 3, postojanje ovog privrednog subjekta
donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od
U utakmicu koju već godinama igraju privreda i
oko šest miliona dinara.
3 država uključile su se i lokalne samouprave. Re-
Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata
gije i lokalne zajednice u državi međusobno se
Prihodi u 2009. od Iznos za Za 100 koje jedan privredni subjekat ima u zajednici, nje-
privrede u Loznici 12.148 zaposlenih prepoznaju kao konkurenti, a u partnerstvu sa pri-
gov doprinos ogleda se i u sledećem:
(ukupan broj zaposlenih aposlenih (RSD) vrednicima uvode se nove takmičarske kategorije
u privredi 12.148) (RSD) (primena novih tehnologija i servisa, efikasnost • manji broj građana prima socijalnu pomoć,
Porez na zarade 251.470.978
usluga, brzina privrednog rasta, obučenost radne • manja migracija mladih ljudi,
Porez na imovinu (osim 13.824.582
na zemljište, akcije i snage, itd).
• veći broj građana koji uredno izmiruju komu-
udele) od pravnih lica
Najčešća prepreka da lokalne samouprave prome- nalne usluge,
Naknada za zagađivanje 6.290.496
životne sredine ne privredno okruženje jeste nedostatak finansij- • bolja privredna slika lokalne zajednice,
Naknada od emisije 111.314 skih sredstava, ali njihova pasivnost direktno
SO2,NO2, praškastih utiče na dodatno smanjenje prihoda. • prihodi koje lokalna samouprava ima po osno-
materija i odložen otpad vu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se
Komunalna taksa 15.724.624 Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da pre- dalje u poboljšanje infrastrukture, obrazova-
za isticanje firme na
poslovnom prostoru
duzetnik koji zapošljava sto radnika, sa prosečnom nje, komunalne usluge,
Naknada za korišćenje 26.005.210 mesečnom platom oko 300 evra, godišnje plaća
gradjevinskog zemljišta 36.000 evra po osnovi poreza na zarade. Od 36.000 • lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju si-
TOTAL 313.427.204 2.580.000 evra, 14.400 odlazi u opštinski/gradski budžet. gurnog kupca,

8. 8 Jelena Bojović
• zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i
usluge u lokalnoj zajednici. Svetska banka pod pojmom lokalnog
ekonomskog razvoja podrazumeva „skup
Ulaganjem dva miliona dinara u projekat, ili aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade ka-
program koji otvara ili zadržava sto radnih pacitete lokalne zajednice da unapredi
mesta, on postaje isplativ u roku od četiri svoju ekonomsku budućnost i kvalitet živo-
meseca. Ukoliko lokalna samouprava sagle- ta za sve“4. Slično, Brajant i Sofski težište
da značaj ulaganja u privredni razvoj sa sta- stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na
novišta profita, nema dileme da treba ulagati određenom području sa ciljem dostizanja
u privredni razvoj. Ostaje samo pitanje kako? održivog društveno-ekonomskog razvoja“5.
Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investici- Obe definicije dobro izražavaju savremen
je, pomagati postojećoj privredi da se razvija, pod- koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji
sticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti se ne ograničava samo na ekonomskim pi-
programe za samozapošljavanje ili pokretanje ma- tanjima, već koji razvoj stavlja u kontekst
lih preduzeća, jeste izbor strategije čiji će rezultat ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju,
biti zapošljavanje, jačanje privrednog sastava i op- odnosno društveno-ekonomskog razvoja u
šte unapređenje života. Sve to čini proces lokalnog drugom slučaju.
ekonomskog razvoja.
Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazume-
va da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni različite. Tako se raspon prosečne mesečne zarade
sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj u 2008. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Op-
i opredele se za mehanizme promene. Najpre je ština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Op-
potrebno upoznati se sa raspoloživim resur- ština Novi Beograd), dok grad Kraljevo, na primer,
sima, definisati prioritete razvoja i mehaniz- ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar
me koji će se koristiti da bi se podigla konku- (Kraljevo – 1.530 km2; Vračar - 3 km2 )6. Velike ra-
rentnost lokalne zajednice, potom usmerava- zlike koje postoje među opštinama ukazuju da će
ti ograničene finansijske i ljudske resurse, i se pojedine lokalne samouprave oslanjati na razli-
4 Goga, S. and Marphy, F. (2006) Local Eco-
pratiti rezultate tih odluka. čite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja
nomic Development: A Primer, the World Bank, Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike koja su najpodesnija za njihovo okruženje.
Washington, DC, pg. 1. od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za Kada je u pitanju prepoznavanje realnih moguć-
5 Bryant, C. and Cofsky, S. (2004) Public Policy sprovođenje usvojene politike. Odluka da se započ- nosti za razvoj, primer Oburna, malog grada u Ala-
for Local Economic Development - An Interna- ne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj bami, u Sjedinjenim Američkim Državama, takođe
tional Comparison of Approaches, Programs and politici razvoja, preduslov je za uspešni početak
Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Do- može da bude poučan. Grad Oburn se opredelio,
cuments_pdf/Rapports, pg. 19. procesa. recimo, da aktivnosti ekonomskog razvoja budu
6 Izvor: Republički zavod za statistiku, Stati-
Naravno, opštine raspolažu dijametralno različi- usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i
stički godišnjak 2008. tim resursima i njihove pretpostavke razvoja su mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za

9. Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9
industrijske potrošače. Usmeravanjem na mala i snagu, i dr.) prilagodio njihovim potrebama. Zbog
srednja preduzeća, ekonomski rizik je podeljen i blizine Mercedesa, Kie i Hundaija, najpre su pri-
sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog premljene industrijske lokacije za dobavljače u
prestanka rada pojedinih kompanija. Opredelju- auto industriji, a kasnije se proširilo i na sve druge
jući se za određeni tip investitora, grad Oburn je kapitalno intenzivne industrije.
i svoju ponudu (zemljište, infrastrukturu, radnu
Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u
Srbiji
Država Alabama se nalazi u jugoistočnom
delu SAD, ima četiri i po miliona stanovni- U Srbiji su se početkom 2001. godine kao pioniri
ka, ostvareni BDP per capita od 29.411 do- reforme u tranzicionom periodu nametnule opšti-
lara u 2008. godini i stopu nezaposlenosti ne Inđija i Zrenjanin. U najužem izboru bilo je još
od 5,6%. Po svojoj ekonomskoj snazi i eko- nekoliko opština, ali su zbog nedostatka političke
nomskim pokazateljima Alabama ne spada stabilnosti, ili promenjenog kursa razvoja, pokre-
među razvijene države SAD, ali se smatra nuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile
za region koji vrlo brzo napreduje. U dugom „dobar glas“ pionira reformi. U osnovi, bila je po-
vremenskom periodu Alabama je imala pro- trebna vizija, energija i malo političke moći. Re-
blem sa negativnom slikom ruralne, nera- forma administracije u Inđiji označila je početak
zvijene sredine, i pre više od dvadeset go- reformi, zato što gradonačelnik u postojećem si-
dina, prema velikom broju ekonomskih pa- stemu niti je mogao da kontroliše javna preduze-
rametara, bila je slična Srbiji danas. Srbija ća, ni opštinske službe, niti je imao uvid u njihovo
u periodu tranzicije, sa sedam i po miliona poslovanje. Možda ga je, kao i svakog, zamaralo
stanovika i 5.476 dolara BDP-a per capita čitanje izveštaja službi, odeljenja, komunalnih
i stopom nezaposlenosti od blizu 30%, ta- preduzeća, a bio je potreban sistem koji će opštin-
kođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. skom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i
Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime
gradu Oburnu može da ponudi pojedina raspolažu i, na taj način, kako da bolje upravljaju
rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. postojećim resursima. U Opštinu Inđija je uveden
Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je od- „Sistem 48”, sistem koji je razvijen u Baltimoru,
lukom da se promeni slika koju ova država SAD, pod nazivom City Stat, a onda je prvi put pri-
ima u okruženju i Alabama je danas prepo- menjen u Evropi, u Inđiji. Zrenjanin je, sa druge
znatljiva po predvidivom procesu ulaganja, strane, prepoznao, a potom i iskoristio, veliki re-
jednostavnoj administrativnoj proceduri i surs svih vojvođanskih opština - hektare imovin-
jednom od najkvalitetnijih programa obuke ski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države.
radne snage. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti
uspešnim projektima ekonomskog razvoja, ali je

10. 10 Jelena Bojović
potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih pro- Održivi razvoj, kako je šematski prikazano u Me-
grama i dalje teško merljivi. todologiji izrade strategije održivog razvoja9, obu-
hvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne
Cilj tih, i mnogih drugih, ekonomskih programa i
sredine.
pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica, što
podrazumeva privredni rast7 i promene u sasta- U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva
vu privrede8. Reforme institucija, promene u or- opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela
ganizaciji, postavljanje strategije, uvođenje novih ‚tri prstena‘, u kojem se privreda, društvo i život-
kodeksa, samo su neki od primera navedenih pro- na sredina samo delimično i nasumice prepliću
grama. na model ‚babuški‘, u kojem su ove tri sfere života
usko međusobno povezane, pri čemu životna sre-
Dakle, lokalni ekonomski razvoj je proces
dina obuhvata druga dva elementa“. Dakle, odr-
promena u kojem javni i privatni sektor za-
živi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i
jednički prepoznaju probleme u privrednom
društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ogra-
okruženju, sprovode politiku i program koji
ničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne
utiču na smanjenje problema i čine da lokal-
sredine.
na zajednica bude konkurentnija i privreda
jača, čime se unapređuje životni standard u
lokalnoj zajednici.
Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osno-
vu pogleda na šematski prikaz, jeste činjenica da
centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonom-
Ekonomski, društveni i održivi ski razvoj, bez kojeg ostali elementi ne mogu da se
razvoj razvijaju.
Da je ekonomski razvoj, čak i bez znanja o kon-
ceptu održivog razvoja, nemoguć bez uvažavanja
★★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja ostalih elemenata društvenog razvoja, pokazuje
★★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju pomenuto istraživanje investitora u Srbiji spro-
7 privredni rast - povećanje proizvodnje (rast vedeno 2008. godine10, u kojem oni, kao pojedine
proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu paralelno, zato što utiču jedni na druge
meru ekonomskog napredovanja) kriterijume pri odlučivanju o investiranju, navode:
8 promene u sastavu privrede - promene u • kvalitet radne snage,
proizvodnom sastavu, odnosno učešću pojedinih Kroz ovaj Priručnik se, pre svega, bavimo lokalnim
delatnosti (poljoprivreda vs. industrija vs. usluge) ekonomskim razvojem, ali ne možemo a da ne po- • političku stabilnost,
9 Metodologija izrade strategije održivog ra-
menemo sve aspekte razvoja i da pokažemo, bar • kvalitet i pristupačnost infrastrukture,
zvoja, SKGO/EXCHANGE 2, 2009. godine ukratko, kakav je odnos ekonomskog modela u od-
nosu na ostale činioce razvoja zajednice. • kvalitet života,
10 USAID/MEGA program, istraživanje „Investi-
ciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investi- • jednostavnost administrativne procedure
tora“, 2008.

11. Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11
Zato ne čudi da ima mnogo primera da je poten- Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim
cijalni investitor, osim podataka o samoj lokaciji procesom razvoja zajednice.
i osnovnih ekonomskih pokazatelja, posebnu pa-
Resursi se usmeravaju u određenom, želje-
žnju posvetio pitanjima: postojanja škole na en-
nom pravcu, u grupu aktivnosti koje doprino-
gleskom jeziku, kvaliteta hotela i smeštaja, kvali-
se istom cilju, tako da efekti tih aktivnosti u
teta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija.
narednom periodu obezbede resurse za druge
oblasti delovanja. Uvek treba razmišljati kako
Elementi društvenog razvoja zajednice
da se u narednim godinama stvori nova vred-
nost koja će biti dovoljna za nastavak aktiv-
Socijalni razvoj nosti u željenom pravcu, a koja otvara i mo-
• poboljšanje socijalnog okruženja gućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja.
• podsticanje učešća građana
• smanjenje kriminala
Zašto se bavimo ekonomijom na
lokalnom nivou
Kulturni razvoj
• očuvanje kulturne tradicije ★★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza
• obogaćivanje umetničkih sadržaja lokalne samouprave
★★ Svaka investicija je lokalnog značaja
Politički razvoj
• očuvanje demokratskih principa „Gradovi, a ne države, pravi su
• transparentnost u odlučivanju motori ekonomskog razvoja.“
• podizanje nivoa političke kulture Džejn Džekobs,
američki urbanista
Privrednici smatraju da je životno okruženje
neodgovarajuće ukoliko je: Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradi-
• visok nivo zagađenosti vode, vazduha, tla; cionalnog i centralizovanog, ka bavljenju ekono-
mijom na lokalnom nivou. Mnogobrojni su razlozi,
• nedostatak socijalnih i kulturnih događaja;
ali ih možemo sažeti na sledeći način:
• slaba mogućnost za obrazovanje;
U Zakonu o lokalnoj samoupravi, Čl. 20, na-
• zapuštena infrastruktura;
vodi se: „Opština, preko svojih organa, u skladu
• nezadovoljavajući stambeni prostor; s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi
• prisutna politička nestabilnost. projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o

12. 12 Jelena Bojović
unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedi- Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na
nici lokalne samouprave“.11 dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13,
Jedan investitor u Loznici je, od-
mah posle razgledanja industrijske Građani i privrednici smatraju da je opštin-
ska administracija odgovorna za poboljšanje Tradicionalna politika Lokalni ekonomski razvoj
zone, obišao škole i vrtiće, hotele
i sportske hale, objašnjavajući da uslova života i privređivanja.
Centralizovano Promocija razvoja svih
će „izvršni direktori i upravljačka Države se bore sa državama - lokalne zajed- odlučivanje i delova zajednice
struktura firme povesti sa sobom nice sa lokalnim zajednicama. „Makroekonom- intervencionizam
svoje porodice i da im je od velikog sku i monetarnu politiku kreira država, a ona utiče
značaja kakav obrazovni i kulturni na lokalne zajednice. Državna regulativa, poreska Upravljanje iz centra Decentralizacija
sadržaj nudi grad i, naravno, da li i druge pravne strukture utiču na oblikovanje am- vertikalne saradnje sa
postoji odgovarajući hotelski sme- bijenta za privređivanje, što može da pomogne, različitim nivoima vlasti i
štaj kako za njih, tako i za njihove ili odmogne, ciljevima lokalnog ekonomskog ra- horizontalna saradnja sa
poslovne partnere.” privredom
zvoja. Ali, lokalna uprava i lokalna politika utiču
na dostupnost, ili nedostatak vode, kanalizacije,
Sektorski pristup razvoju Teritorijalni pristup
telekomunikacija i razvijene infrastrukture gra- razvoju
đevinskog zemljišta. Lokalna samouprava kreira
i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju Razvoj velikih Maksimiziranje razvojnog
da prođu unutar same gradske uprave, utiču na industrijskih projekata potencijala svakog
stambeni fond, zdravstvene i obrazovne usluge, kao mehanizama regiona
raspoloživost radne snage, sigurnost, prilike za stimulacije drugih
Prilagođavanje lokalnog
obukom/edukacijom, ili javni transport„.12 Dakle, ekonomskih aspekata
sistema promenama
vlada jedne države radi na konkurentnosti države, ekonomskog okruženja
a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost odre-
đene lokalne sredine. Finansijska podrška, Stvaranje preduslova za
olakšice i subvencije kao ekonomsku aktivnost
Tradicionalna, centralizovana politika je instrumenti ekonomske - unapređenje lokalnog
sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske aktivnosti okruženja
stimulanse i uopšten pristup privredi, dok je lokal-
ni pristup teritorijalan, interaktivan i ima horizon-
talnu saradnju sa privredom.
Ako vi nećete ima ko hoće - Lokalne samoupra-
11 Zakon o lokalnoj samoupravi, član 2, stav 9 Sve investicije su, u krajnjem slučaju, lo- ve u svetu, širom Evrope, ali i u Srbiji, preuzimaju
kalne - što znači, stiču se na određenoj teritoriji, stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresiv-
12 Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urba-
ni razvoj Svetske banke, Washington, DC određenog grada, ili opštine. Svoje hale, fabrike, ili nije bore da budu što atraktivnije za investitore.
poslovni prostor, kompanije smeštaju na teritoriju Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. godine
13 Izvor: Rodríguez-Pose, Andrés, The role of
the ILO in the implementing of Local Economic
opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije do danas, broj zaposlenih u opadanju:
Development Strategies in a Globalised World tog grada.

13. Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13
1999. godina..... 2 152 873 Ipak, neke opštine u Srbiji imale su povećanje bro-
ja zaposlenih u 2008. godini (u odnosu na 2006.)
2 097 218
čak 17%, dok se u drugim broj zaposlenih smanju-
2 101 668 je.14 Dakle, u istom makro-okruženju neke opštine
2 066 721 su uspešnije.
2 041 395
2 050 854 Strani investitori se obraćaju lokalnoj sa-
moupravi za informacije - Čak 30% investitora
2 068 964 obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za
2 025 627 informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji.
2 002 344
1 999 476
2009. godine... 1 889 085
Izvor: Istraživanje javnog mnjenja, International republican institute (IRI), na uzorku od 2212 osoba,
Januar 2006, Srbija.
Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše
lokalne vlasti?
NZ
4%
3%
Drugo <2%
3%
3%
Zdravstvo
3%
5%
Ekonomija 15%
17%
Zivotni standard
5%
5%
Infras truktura
15%
11%
Nezaposlenost
32%
32%
0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%
June-05 Sep-05
14 Strategic Objective report, The Urban Insti-
tute

14. 14 Jelena Bojović
USAID/MEGA program, istraživanje “Investiciona Koncepti upravljanja lokalnim
klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora”,
ekonomskim razvojem u prošlosti i
2008.
danas
Koje ste institucije prvo kontaktirali ★★ Upravljanje počinje od infrastrukture, ali
da biste dobili informaciju o uslovima ne samo na lokalnom nivou
za investiranje u Srbiji?
★★ Međudržavni putni pravci ključni su za
Lokalna samouprava
razvoj lokalne ekonomije
30.2%
Rep. Vlada/Min
22.1%
„Historia magistra vitae est.“
Biznis kontakti
(Istorija je učiteljica života.)
16.3%
Privredna komora Marcus Tullius Cicero,
10.5%
De Oratore
Konsult komp
7.0%
Agencija za privatizaciju Šta su lokalne samouprave do sada radile, da li su
5.8% bile uspešne, u čemu su grešile? Saznanje šta su
Ambasada RS drugi radili, nije a priori i rešenje problema. Ali,
2.3% što se više zna, lakše se izbegne ponavljanje gre-
SIEPA šaka. Izborom drugačijeg puta, ili izborom istog
2.3% puta, brže se savlađuju uočene prepreke.
Druga Vladina tela U razvijenim evropskim zemljama, u opštinama
2.3% koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvo-
Strane amb i Priv komora ja početkom šezdesetih godina prošlog veka, fokus
1.2% 119 ispitanika
bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa go-
dinama. Danas, gradovi i opštine u Srbiji ubrza-
no prolaze kroz sve ove cikluse, uz saznanje da je
kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz
Budžetski prihodi lokalnih samouprava za- istoriju, možda najbolje rešenje za njih.
vise od privrede - Od svih lokalnih prihoda, oko Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacio-
25% čine prihodi od poreza na zarade. Funkcioni- nalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u,
sanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u je- takozvanu, osnovnu infrastrukturu. Iako je danas
dinicama lokalne samouprave zavise od privrede. očigledno da putna, vodovodna i železnička mre-
ža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na

15. Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15
Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja
Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja
Talas Fokus Sredstva
Prvi talas: U početku, lokalni ekonomski razvoj imao je Ciljevi su realizovani kroz:
za cilj: • ulaganja u infrastrukturu
1960 - 1980
• privlačenje investicija u oblasti primarne • velike grantove/donacije
proizvodnje, sa posebnim naglaskom na
• subvencionisani kredit
strane investicije
• poreske olakšice
• unapređenje osnovne infrastrukture
• privlačenje investicija na osnovu promocije
niskih troškova poslovanja (jeftina radna
snaga)
Drugi talas: Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: Da bi ostvarili ciljeve gradovi su:
1980 - 1990 • zadržavanje i rast postojećih privrednih • obezbeđivali direktna finansijska sredstva
subjekata za privredu
• privlačenje investicija usmeravanjem na • osnivali biznis inkubatore
određene sektore i zemlje • pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP
• pružali pomoć početnicima u privredi
(start-up)
• ulagali u infrastrukturu
Treći talas : U trećem talasu, fokus se pomera na stvaranje Sredstva koja se danas koriste:
opšte pozitivne klime za poslovanje, a ciljevi • strategije pomoći postojećoj privredi
1990 – danas
su:
• unapređenje administrativnih procedura
• obezbeđivanje sekundarne infrastrukture
• podrška umrežavanju
• pokretanje privatno- javnih partnerstava
• razvoj klastera
• usmeravanje privatnih ulaganja prema
• razvoj ljudskih resursa i sistema
javnom interesu
obrazovanja
• privlačenje investicija koje upotpunjavaju
• ciljano privlačenje investicija koje će
privrednu sliku zajednice i čine je
doprineti razvoju klastera
konkurentnijom
• poboljšanje kvaliteta života
Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”,
World Bank LED guidebook

16. 16 Jelena Bojović
ekonomski razvoj, početkom šezdesetih godina Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonom-
prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju skim razvojem već više od četrdeset godina. Na
ulaganja u infrastrukturu. Pionirska studija koja žalost, Srbija nema vremena, i gradovi i opštine
je urađena u SAD 1963. godine bavila se ekonom- u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u
skim trendovima, pre svega, brojem zaposlenih. osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi.
Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste Alfred Maršal15, u svojoj knjizi Principi ekonomije
postojanje veze periodu od pet godina između po- navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi
većanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike
međudržavne putne mreže. Tih šezdesetih i sedam- skokove i promene u ekonomskom okruženju. Me-
desetih godina XX veka, u Sjedinjenim Američkim đutim, marginalne promene u razvoju ekonomije i
Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade društva, ipak, nedovoljne su da pokrenu značajne
kilometara međudržavnih saobraćajnica. Jasno je promene. Možda se ekonomija ne može razvijati
da je u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u u skokovima, ali je moguće uvećati brzinu i broj
drugim razvijenim zemljama, težište ulaganja bla- promena.
go pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i op-
Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skoko-
štem poboljšanju kvaliteta života, s obzirom da je
ve i da je kombinovanje osnovnih i finijih meto-
osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još
da optimalan pristup ekonomskom razvoju, treba
sedamdesetih godina. Značaj infrastrukture danas
imati u vidu i promene u pristupu. U prošlosti se u
potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisa-
zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim
nim zemljama u svetu, sve državne, regionalne i
ekonomskim razvojem upravljalo političkim pro-
opštinske agencije prilikom promocije investicio-
gramima na nacionalnom nivou, uz direktne in-
nih lokacija, u svojim „Investirajte u ...” brošura-
tervencije u državna i društvena preduzeća. Među-
ma, uvek, na prvom mestu, navode glavne putne
tim, u poslednjih dvadeset, trideset godina, isku-
saobraćajnice, aerodrome i drugu infrastrukturu.
stva u razvijenim zemljama pokazuju da se eko-
Dakle, infrastruktura je nesporan uslov razvoja.
nomskim razvojem ne upravlja, već se proces
Međutim, u Srbiji postoji nesklad. Iskustvo pojednostavljuje, a značajnu ulogu u tome treba
pokazuje da sve privredne delatnosti i pri- da imaju lokalne samouprave. Kako lokalne sa-
vredni razvoj počinju sa rešenom infrastruk- mouprave mogu da proces razvoja učine lakšim,
turom, ali izgleda da su prvenstveno lokalne predmet je ovog Priručnika.
samouprave to shvatile i počele sa infrastruk-
turnim ulaganjima. Na žalost, bez međuna-
15 Alfred Marshall (1842—1924), jedan od naj-
uticajnijih ekonomista svog vremena. Njegova
rodnih putnih mreža i dobre međuopštinske
knjiga, Principi ekonomije (1890) sjedinila je teo- infrastrukture, ulaganje u infastrukturu na
riju ponude i tražnje, marginalnu korisnost i cene lokalnom nivou postaje uzaludna investicija
(troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Ova za one koji se ne nalaze na značajnim putnim
knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni
pravcima.
udžbenik iz ekonomije.

17. 17
KORAK PO KORAK: Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept, već i
proces. I kao i svaki drugi proces sastoji se od odre-
2. Uključivanje važnih učesnika (građana
i lokalnog poslovnog sektora)
Okvir za lokalni
đenog broja koraka koji se smenjuju, ili preklapaju.
Svaki korak vodi krajnjem cilju, i preskakanjem, ili
Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički na-
eliminisanjem pojedinih koraka, proces može biti
ekonomski razvoj ugrožen. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedi-
nih elemenata procesa u ekonomski razvoj, može
por. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog,
javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno
uključiti u proces. (Poglavlje 4)
se stvoriti sopstveni put razvoja.
Proces lokalnog ekonomskog razvoja 3. Unapređenje institucionalnog
sastoji se iz šest koraka Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim
kapaciteta
razvojem koristeći različite pristupe i metodologi-
Procesom se može lako upravljati je. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem
ukoliko se prate ovi koraci i upravljanja ovim procesom, predstavljen je u po- Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokal-
glavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji nom ekonomskom razvoju ima opština. Da bi bila
se sastoji od šest koraka. uspešna, opština mora da bude spremna i sposob-
na da sprovede taj zadatak. (Poglavlje 5)
Koraci u procesu ekonomskog 4. Strateško planiranje ekonomskog
razvoja: razvoja
Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz
1. Analiza stanja - Kontekst lokalnog strateškog plana koji sadrži viziju, ciljeve, akcione
ekonomskog razvoja planove i projekte. (Poglavlje 6)
Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kon-
5. Sprovođenje programa i projekata
tekstu razvoja, poput Evropske unije, države, regi-
ona i šireg lokalnog okruženja, ili ukupnog razvoja
same zajednice. Uočavanje konteksta razvoja za- Sprovođenje plana zavisi od budžeta, ljudstva i in-
jednice prvi je korak, i omogućava lokalnim sa- stitucija. Moraju se predvideti problemi i pitanja
moupravama da razumeju prednosti, nedostatke, koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za
specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu njih
na druge. (Poglavlje 3)

18. 18 Jelena Bojović
Upoznavanje sa programima i projektima -
Postoji širok raspon tehnika i modela (programa Ovih šest koraka vremenski se često
i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom ra- preklapaju. Podizanje kapaciteta insti-
zvoju, uključujući i one koji se tiču održavanja i tucija jedan je od prvih koraka u razvi-
proširenja poslovnih aktivnosti, usavršavanje rad- janju procesa ekonomskog razvoja, ali
ne snage, pružanja odgovarajuće infrastrukture i je to, ujedno, i korak neograničenog vre-
sl. (Poglavlje 7) menskog trajanja. S druge strane, lokal-
ne uprave moraju stalno da unapređuju
6. Praćenje i ocena znanje službenika, vrše interne reorga-
nizacije posla, ili menjaju odnose među
institucijama. Takođe, strateški planovi,
Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka
koliko god bili dugoročni, moraju se stal-
i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije no revidirati i osavremenjivati. Kako se
tokom realizacije. (Poglavlje 8) menja struktura privrede, tako se menja-
ju i važni učesnici, a koraci počinju me-
đusobno da se prožimaju.
Ipak, kada iznova započnu poslovi eko-
nomskog razvoja, praćenje redosleda
ovih šest koraka, kao što je predloženo
navedenim uslovima, pomoći će da se što
bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov
prvi ciklus.

19. 19
PRVI KORAK Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih naj-
bolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za poče-
★★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Sta-
tistika i trendovi su nedovoljni za potpunu
Analiza stanja
tak planiranja razvoja zajednice. U većini lokalnih analizu lokalne zajednice, pre svega, zato što
uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza sam podatak, ako se ne poredi sa prosečnim
lokalnih resursa, takozvano, mapiranje resursa, ili podacima za Srbiju, ili podacima iz drugih gra-
izrada profila zajednice. dova i opština, ne može pomoći u definisanju
Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonom- prednosti i mana. Na primer, broj stanovnika
Bez podataka i mapiranja resursa koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz
skog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće
ne može se planirati razvoj godine u godinu raste i 5% populacije u toj op-
nepripremljen, već da se koristi detaljna analiza
tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa fi- štini govori engleski jezik (ne poredeći sa dru-
Nije dovoljno samo poznavati profil
nansijska sredstva, ljudski i prirodni resursi, isto- gim opštinama u Srbiji, ovakav trend govori
lokalne zajednice, ona se mora
rijat razvoja, konkurencija, benčmarking i drugo. o njenoj snazi i prednosti). Аli, ako se zna da
porediti sa drugima
se u Srbiji, u proseku, 10% stanovništva služi
Podaci, poređenja i analize koji se u ovom koraku
Jedna zajednica nije izolovana, njen engleskim jezikom, u lokalnoj zajednici čiji je
prikupiljaju i pripremaju koriste se, pre svega, u
razvoj zavisi od šireg okruženja trend u porastu, prosek od 5% nije konkuren-
procesu strateškog planiranja lokalnog ekonom-
tan sa drugim opštinama u Srbiji.
skog razvoja, za potrebe privlačenja investicija, u
procesu izveštavanja, kao i u analizi rezultata. ★★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada
je statistika nepouzdana, ili kasni (statistički
podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su
Koje sve aktivnosti podrazumeva stari, bar godinu dana, a ponekad i više – na
ovaj korak primer, popis stanovništva). Statistika je kvan-
titativna naučna disciplina, ali ne daje kvali-
Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: tativan aspekt problema. Javni upiti, istraživa-
nja mišljenja poslovnog sektora i građanstva,
★★ Prikupljanje podataka – Relativno jedno- fokus grupe i okrugli stolovi, pomažu u jasnijoj
stavna, ali dugotrajna operacija. Pre svega, statističkoj analizi, detaljnije sagledavaju pro-
treba definisati vrste podataka, njihove izvore blem i predloge za njihovo rešavanje.
i oblik prezentacije (tabele, grafikoni, itd).
★★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenu-
★★ Obrada podataka, utvrđivanje trendova – to da je poređenje sa drugim opštinama bitan
Nije dovoljno samo imati podatke, potrebno je element analize, a pod tim se, pre svega, po-
utvrditi u kakvom su odnosu podaci. Na pri- drazumeva benčmarking. Benčmarking je iz-
mer, da li se broj zaposlenih povećava, ili sma- bor opština/gradova, koji se, po standardnim,
njuje, kojom brzinom, i kakva su predviđanja ili teško promenljivim parametrima (za koje
na osnovu tih trendova. Tako se od suvopar- je potreban dugi niz godina da se promeni),
nih podataka stvara dinamična slika lokalne mogu porediti sa drugom opštinom. Dakle, jed-
zajednice. na opština se poredi sa opštinama koje imaju

20. 20 Jelena Bojović
Istrazivanje među privrednicima, Novi Sad 2009. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno
pitanje razvoja Novog Sada?
80%
70% 67%
60%
49%
50%
40%
40% 36%
31%
30% 22% 22%
20% 13% 11% 11%
10% 7%
0%
preduzeća
infrastruktura
preduzećima
…
Obrazovanje
sela
Turizam
diversifikacija
tehnologija
Transport
Razvoj malih i
srednjih
Komunalna
Podrška i
pružanje pomoći
Privlačenje
novih preduzeča
[strana
Razvoj
poljoprivrede i
Industrijsko
restruktuiranje /
Razvoj radne
snage
Istraživanje i
razvoj, transfer
sličan broj stanovnika, površinu, geografsku Istraživanja poslovne klime, koja su urađena u tri-
poziciju, i predstavljaju primer „uspešne prak- deset opšina/gradova u Srbiji, uz pomoć Programa
se” – takozvani „grad za primer“. Poređenje sa za podsticaj ekonomskom razvoju opština, dali su
drugim gradovima/opštinama, daje uvid gde smernice članovima komisije za strateško planira-
se može stići, i šta sve treba uraditi da bi se nje, i detaljno predstavili probleme koje privreda
drugi dostigli. Kada se zna da svaki investitor ima u tim lokalnim zajednicama. Kroz ovo istraži-
pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči vanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i po-
gde će da investira, to govori da opština/grad stavljena je osnova za izradu SWOT analize.
mora da poznaje konkurente da bi unapredila
16 U okviru procesa strateškog planiranja svoje mogućnosti.
jedan od koraka jeste definisanje ključnih pita-
nja- prioritetnih oblasti razvoja.

21. Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21
Analiza podataka prema Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o pro-
filu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lo-
teritorijalnom principu
kalne zajednice.
Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i or- Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su
ganizacionih nivoa: u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti
koje vladaju u opštini/gradu. Objašnjenja pomažu
u tumačenju statističkih podataka i opisa kontek-
★★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo sta života zajednice.
podataka, relacioni podaci),
Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lo-
★★ podaci o regionu kao celini, komparativ- kalnom nivou, poželjno je koristiti podatake koji
ni podaci o zajednicama iz regiona (opšte se odnose na region, ali samo ukoliko su podaci
karakteristike, komparativne prednosti i karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se
mane), sastavlja profil.
★★ podaci za Srbiju (institucionalni, zakono-
davni okvir, osnovni ekonomski pokaza-
telji),
★★ podaci za Evropu (opšte karakteristike,
standardi i trgovinski aranžmani).
Tipovi i izvori podataka
Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski
razvoj, podaci koji se odnose na organizacioni i te-
ritorijalni nivo, broj i vrstu informacija, razlikuju
se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokal-
noj zajednici, regionu, ili državi.
Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila
zajednice
Profil zajednice može se definisati kao dokument
koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine,
pod jednim krovom, pruži najvažnije statističke i
kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici.

22. 22 Jelena Bojović
Sadržaj profila zajednice: 4. Privreda
Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati in- • makroekonomija
formacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lo- • privredna struktura, sektori
kalnu ekonomiju i kvalitet života: • najveći investitori i poreklo investicija
• javne finansije, javne ustanove
• mogućnosti za investiranje (lokacije, zone,
1. Osnovne karakteristike objekti)
• troškovi poslovanja
• opšte informacije
• stimulacije, olakšice, subvencije
• fizički prikaz geografskog položaja
• naselja, klima
• lokalna vlast i administracija 5. Javni resursi
• istorija, tradicija, kultura • infrastruktura (saobraćajna, komunalna)
• karakteristike, posebnosti zajednice • zdravstvena i socijalna zaštita
• obrazovni kapaciteti
2. Demografija
• struktura stanovništva 6. Kvalitet života
• trendovi rasta - projekcije • objekti i mesta za rekreaciju
• migracije • sportski sadržaji
• ustanove kulture
• javne aktivnosti (manifestacije, festivali, pro-
3. Radna snaga
slave, svečanosti, koncerti)
• trenutna situacija, potencijalna radna snaga • zabava i usluge
• cena rada
• struktura radne snage, obrazovanje
• nezaposlenost, struktura 7. Lokalni ekonomski razvoj
u odnosu na region
• zaposlenost po sektorima