5. • 863. година
• Ћирило и Методије у
Моравској (по налогу
византијског цара Михаила III)
6. Стварање првог писма
• Превод богослужбеног Јеванђеља на
словенски језик
• Посебан алфабет – ГЛАГОЉИЦА
• 40 графема за гласове којих није било у
грчком језику
7. • Стварање ЋИРИЛИЦЕ
након смрти Ћирила
и Методија
• Узор: грчки
УНИЦИЈАЛ
• Још 14 графема
• Темнићки натпис представља један од
најстаријих ћириличких натписа и
споменика старословенске
писмености – X, XI век
8. Први књижевни језик СВИХ
СЛОВЕНА, који су створили
Ћирило и Методије крајем IX
века на основу словенских
говора из околине Солуна,
данас се назива
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.
9. • старословенски - заједнички књижевни
језик за све Словене у периоду од IX до XI века.
• Словенски језици још увек нису били удаљени од
језика из којег су се развили, тј.
прасловенског.
• СТАРОСЛОВЕНСКИ су најбоље разумели Јужни
Словени, чији је дијалекат послужио за базу
књижевног језика.
10.
11. СТАРОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ СЕ
ЧИТАЛО, ПИСАЛО, ПОЈАЛО, АЛИ СЕ
ЊИМЕ НИКАДА НИЈЕ ГОВОРИЛО!
Био је чист књижевни језик и развијао
се искључиво као инструмент
културе!
12. ЗАКЉУЧАК
• Шта је иницирало настанак првог
словенског књижевног језика?
• Зашто је немачко свештенство
желело да спречи богослужење на
словенском језику?
• Како је настао први словенски
књижевни језик?
18. • У старословенски су временом почеле да
продиру особине блиског, српског
народног језика, што се тумачи несвесним
утицајем преписивача (тј. изговарања речи ''у
себи'') при преписивању рукописа.
• Преписивач је реч слнце записао како је и
изговарао: слунце, што налазимо у најстаријим
српским рукописима.
19. • СРПСКОСЛОВЕНСКИ је
заправо старословенски језик
прилагођен нашем подручју.
Синонимни термин за
српскословенски језик је
СРПСКА РЕДАКЦИЈА (тј.
измена) старословенског
језика.
21. СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ
• Свети Сава, Доментијан,
Теодосије, деспот Стрефан
Лазаревић... све до Гаврила
Стефановића Венцловића
(прве деценије XVIII века).
22. • Српскословенски језик –
српска редакција
старословенског језика, био
је у употреби од XII до првих
деценија XVIII века.
24. МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ
• Прва ћирилска књига српске
редакције, XII век
• Јеванђелистар, писан за
захумског кнеза Мирослава
• Написана на пергаменту
• Украшено стилизованим
иницијалима и минијатурама у
боји и злату
• По калиграфским и уметничким
квалитетима представља не
само најстарији него и
најлепши српски ћирилични
споменик.
• Мирослављево јеванђеље је
ПРВИ САЧУВАНИ СПОМЕНИК
СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИ, АЛИ НЕ
И ПРВИ КОЈИ ЈЕ ПОСТОЈАО!
25.
26. УТИЦАЈ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА НА
СРПСКОСЛОВЕНСКИ
СВЕТОВНА – ПРАВНА
ДОКУМЕНТА:
• Повеља Кулина бана XII
век
• Душанов законик XIV век
30. • РУСКОСЛОВЕНСКИ
• Српскословенски језик јако је дуго
вршио функцију књижевног
језика код Срба, од XI - XVIII века,
када га је сменио рускословенски
језик, тј. руска редакција
старословенског језика.
31. Почетак употребе рускословенског
• Велика сеоба 1690.
• Наставак преписивачке делатности на тлу
Аустроугарске
• Гаврил Стефановић Венцловић – последњи
пише на српскословенском
• Политички и верски притисак Аустрије
• Руски учитељи: Максим Суворов и
Емануел Козачински – 1726. и 1733. -
отварају руске школе за Србе
32. Српски писци који пишу на
рускословенском:
Захарија Орфелин
Јован Рајић
33. • ДИГЛОСИЈА – двојезичност
Функционални расцеп у језику при
коме се један облик тога језика
користио за тзв. више функције
(књижевност, администрација, право,
школство и сл.) а други облик истога
језика за ниже (свакодневна,
неформална комуникација).
Од пада српске средњовековне државе под османлијску власт, па све до 18. века: на једну полицу је могло стати све што се могло означити као српска књижевност - и уопште писана реч (свега стотинак нештампаних књига) - данас око 7000 публикација годишње се каталогизује у нб
и када је српски народ био раздељен, узнемираван ратовима и сеобама и у вишевековној борби за голи опстанак: под аустријском и турском влашћу
И ТО ВРЕМЕ, НАКОН ВЕЛИКЕ СЕОБЕ, КАДА ЈЕ ЈЕДИНИ СТОЖЕР СРПСКЕ КУЛТУРЕ БИЛА И ДАЉЕ НЕГОВАНА СРЕДЊЕВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ МЕЂУ ОДБЕГЛИМ КАЛУЂЕРИМА – РАЧАНИМА (Кипријан и Јеротеј) У ДОБА ПРОЦВАТА НАУКЕ У ПРОСВЕЋЕНОЈ ЕВРОПИ, СРБИ У АУСТРОУГАРСКОЈ ОКРЕЋУ СЕ ПРАВОСЛАВНОЈ, ПРОСВЕЋЕНОЈ РУСИЈИ, ПА ДОЛАЗИ ДО РУСИФИКАЦИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, ТАКО ДА ИМАМО: СТАРУ СРПСКУ – ЦРКВЕНУ И НОВУ – ГРАЂАНСКУ ПОД УТИЦАЈЕМ РУСКОГ БАРОКА И ПРОСВЕЋЕНОСТИ
један човек о коме мало знамо био је у погледу идеја претеча Доситеја Обрадовића; у погледу народнога језика претеча Вука Караџића.
ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН
али у време када нам није било омогућено да на свом језику пишемо, мислимо и образујемо се: живели су велики људи, визионари који су на томе радили. Нама су познати након светог Саве: Доситеј и Вук.
