U saradnji Tima za zaštitu zdravlja i Đačkog parlamenta održano je predavanje o opasnostima od droga i narkomanije. OŠ "Branko Radičević" Smederevo 14.03.2016.

1. Predavanje učenika članova đačkog parlamenta i
članova Tima za zaštitu zdravlja
Datum: 14.03.2016.godine

2. OPASNOSTI OD NARKOMANIJE

3. U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz
svoje okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima.
Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je retka pojava.
U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe
droga, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koje su
zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili
sintetskog porekla.

4. Ova pojava je raširena naročito medju mladima.
Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta dostupne
sve droge, bez obzira gde se one proizvode.
Sve više se koriste sintetizovane droge čije je dejstvo jače, a
time i opasnije od dejstva prirodnih droga.

5. NAJČESCE KLASIFIKACIJE
PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
 • OPIJATI (heroin,morfin, metadon)
 • DEPRESORI (barbiturati)
 • STIMULANSI (amfetamini,kokain)
 • HALUCINOGENI (LSD, PCP, MDMA)
 • KANABOIDI (marihuana, hasis)
 • INHALANTI (aceton, lepkovi, benzin…)
 Ova podela je najpodesnija za prakticnu upotrebu
jer se poslednjih godina najcesce koristi u strucnoj
literaturi.

6. OPIJATI
 Ovu grupu cine droge dobijene preradom opijuma. Opijum je sasuseni mlecni
sok koji luci zarezana kora caure belog maka. Vekovima je koriscen kao sredstvo za
ublazavanje bolova i uzivanje (jos su ga Sumeri nazvali “biljka srece”). U 19. veku iz
opijuma su izdvojeni alkaloidi morfin i kodein koji su u medicini korisceni kao analgetici
i sredstva protiv kaslja.
 Morfin je glavni sastojak opijuma i predstavlja najefikasnije sredstvo za
ublazavanje bola. Na ilegalnom trzIstu moze se naci u obliku tableta, kristala, ili tecnosti
za injekciono ubrizgavanje. Zbog svojstva da lako stvara toleranciju i jaku adikciju
medicinska upotreba je pod strogom kontrolom.
 Heroin je preparat sintetizovan iz morfina (1883) da bi ga zamenio kao
bezopasna varijanta analgetika i leka protiv kaslja. Me|utim, ubrzo je ustanovljeno da
stvara jaku zavisnost i povucen je iz upotrebe. Zbog svojih svojstava, posledica koje
izaziva kao i rasprostranjenosti, heroin spada u najteze droge i predstavlja veliku
opasnost za drustvo.
 Metadon je sinteticki opijat koji se koristi u terapiji opijatskih zavisnika da bi
sprecio pojavu drasticnih apstinencijalnih sindroma.
 Opijati su svrstani u grupu najopasnijih psihoaktivnih supstanci . Ove droge
veoma lako izazivaju jaku zavisnost a adikt je najcesce prinu|en da se oda kriminalu da bi
dosao do novca za drogu.

7. SEDATIVI
 Najvazniji predstavnici ove grupe su barbiturati. U
medicinsku upotrebu su usli pocetkom veka kao sredstva
za smirenje i uspavljivanje. Danas je u upotrebi veliki broj
lekova iz ove grupe koji se mogu zloupotrebiti.
 U slucaju zloupotrebe, tolerancija i adikcija se javljaju
veoma brzo. Izuzetno je opasna upotreba u kombinaciji sa
alkoholom. Prilikom upotrebe veoma lako moze doci do
predoziranja i trovanja. Pokusaj apstinencije kod adikta
izaziva drastican i specifican apstinencijalni sindrom
(prividno poboljsanje, a potom sve jace i teze simptome
koji najveci intenzitet dostizu tek nakon sedam do osam
dana; potom moze doci do epilepticnih napada, a ponekad
i do delirijum tremensa).

8. STIMULANSI
 Najrasprostranjeniji stimulansi na svetu su nikotin i kofein. Umerena
upotreba ovih sredstava prouzrokuje blazi oblik intoksinacije. Postoje i jaci
stmulansi cija je upotreba nezakonita a dejstvo vrlo opasno. u ovu grupu
spadaju kokain i anfetaminske droge.
 Kokain je najaci stimulans prirodnog porekla. Dobija se preradom lisca
koke, biljke koja uspeva u Juznoj Americi. Cisti kokain je prvi put izolovan
1880.god. i primenjen u medicini kao anesteziono sredstvo prilikom operacija
nosa i grla zbog svojstva da suzava krvne sudove. Na ilegalnom trzIstu se javlja
u obliku belog praha, a najcesce se unosi preko sluzokoze nosa
(usmrkavanjem). Deluje kao veoma jak stimulans i stvara zavisnost.
 Amfetamini su u medicinsku upotrebu uvedeni tridesetih godina kao lekovi
protiv prehlade, povisene temperature, pa i kao sredstva za mrsavljenje. Danas
su u upotrebi u terapiji narkolepsije i hiperkinetickog sindroma kod dece.
Prilikom zloupotrebe amfetamini podsticu aktivnost organizma do krajnjih
granica izdrzljivosti, pritom redukujucI osecaj gladi i umora. Pokusaji
apstinencije stvaraju jake posledice koje adikta primoravaju da nastavi sa
upotrebom sve do kolapsa.

9. HALUCINOGENI
 Medicinska upotreba halucinogena je vrlo retka, i svodi se na terapiju bolesnika
na samrti, mentalno obolelih osoba i alkoholicara. Njihovo dejstvo se manifestuje kao
deformisano opazanje normalnih pojava praceno halucinacijama. Najvazniji predstavnici
ove grupe su LSD, PCP i MDMA (ecstasy)
 LSD je sinteticka droga proizvedena 1938 god. Izaziva snazne halucinacije a duza
upotreba uzrokuje pojavu teskih posledica. Tolerancija se javlja brzo ali ne dolazi do
adikcije (Bukelic,1988).
 PCP je anestetik i sedativ sa primenomiskljucivo u veterini. Proizvodi se veoma
lako pa je poslednjih godina veoma rasprostranjen. Pod dejstvom PCP, korisnik ima
osecaj nesavladivosti i ogromne snage, gubi osecaj bola, a nisu retki simptomi vrlo slicni
shizofreniji i paranoji. Krajnji rezultat je najcesce destruktivno i agresivno ponasanje.
Stvara adikciju.
 MDMA(ecstasy) je droga u obliku tableta ili pilula, sinteticki stvorena i
zamisljena kao sredstvo za smanjenje apetita, ali je veoma brzo uoceno da stvara
zavisnost i povucena je iz upotrebe. U poslednje vreme ova droga je veoma popularna
me|u adolescentima u svetu ali i kod nas. (koristi se kao dodatni stimulans na tzv. RAVE
zabavama). Izaziva hipersenzibilnost i halucinacije. Zbog hemijskog sastava cesto je u
literaturi svrstana u grupu stimulansa.

10. KANABOIDI
 Kanaboidi su psihoaktivne supstance dobijene od biljke Kanabis
sativa (indijska konoplja). Psihoaktivna sredstva poseduje aktivni
sastojak lisca i cveta ove biljke – tetrahidrokanabiol (THC).
 Marihuana je droga koja se dobija susenjem lista i cveta indijske
konoplje. Koristi se pusenjem labavo smotane cigare (“joint”). Male
doze obicno stvaraju nemir i pojacan osecaj ugodnosti a cesto i stanje
relaksiranosti. Cesti simptomi su i promene senzorne percepcije i jak
osecaj gladi. Jake doze mogu prouzrokovati psihoticne vizije pa i
akutno trovanje i toksicne psihoze. Marihuana je najrasprostranjenija
ilegalna droga u svetu.
 Hasis je smola koja se odvaja sa cvetova i plodova kanabisa. Hasis
Sadrzi sedam puta vise THC nego marihuana.
 Kanaboidi ne prouzrokuju stvaranje adikcije, ali je dokazano da
redovna upotreba dovodi do psihicke zavisnosti.

11. INHALANTI
 Ovu grupu cine supstance koje obicno ne svrstavamo
u droge (lepak, aceton, benzin za upaljace, aerosoli).
Narkoticko dejstvo se postize udisanjem isparenja.
Najcesce ih upotrebljavaju adolescenti, a u mnogim
zamljama treceg sveta siroko su rasprostranjene me|u
decom. Efekti, koji su trenutni, traju do 45 minuta. Dejstvo
se manifestuje kroz veselost, raspolozenost,zamagljen vid,
otezan govor, poremecaj ravnoteze, a ponekad i
halucinacije. Kao posledica upotrebe vecih doza moze se
javiti gubitak svesti ili cak smrt. Iako ne izazivaju adikciju
inhalanti u velikom obimu ostecuju mozdano tkivo, srce,
jetru i bubrege.Dugotrajna upotreba rezultuje trajnim
ostecenjima.

12. SOCIJABILNE DROGE
 Socijabilne droge su psihoaktivne supstance cija je proizvodnja, plasman, i
upotreba delimicno ili potpuno dozvoljeni u drustvu. Najrasprostranjenije socijabilne
droge u zapadnoj civilizaciji su duvan, alkohol i kafa.
 Alkoholna pica su u upotrebi vec hiljadama godina. U pocetku alkohol je tretiran
kao lekovito sredstvo i hrana. Aktivni sastojak alkoholnih pica je etil-alkohol (etilen).
Alkohol ima direktno toksicko i sedativno dejstvo na organizam vec u okviru dozvoljene
drustvene potrosnje, a posebno je stetan za decu i adolescente.
 Alkoholizam je bolest zavisnosti. utvr|eno je da nastaje kao posledica kombinacije
sirokog spektra fizioloskih, psiholoskih, socijalnih i genetskih faktora. Bolest se razvija
godinama, a zavrsnu fazu karakterise jaka psihofizicka zavisnost i mnostvo zdravstvenih
tegoba.
 Alkohol snazno ostecuje organizam, a stepen ostecenja direktno zavisi od duzine
korisnickog staza, intenziteta upotrebe i individualne otpornosti organizma. Efekti
upotrebe su kumulativni i ukljucuju oboljenja digestivnog trakta i centralnog nervnog
sistema. Velike stete se javljaju na socijalnom planu, a posebno u porodici alkoholicara.
Strucnjaci isticu prevenciju kao jedini siguran lek u prevenciji alkoholizma.

13. Duvan i kafa
 Duvan je biljka ciji se osuseni listovi puse u obliku cigareta, cigara ili u
lulama. Duvan su u Evropu iz Amerike doneli spanski moreplovci.
Intoksinaciju i psihoaktivne efekte izaziva nikotin (jedan od mnostva stetnih
sastojaka duvana. Do polovine 20. veka pusenje duvana je smatrano
bezopasnim nacinom da se smanji napetost, ali je klinicki utvr|eno da ono
znacajno povecava rizik od pojave mnogih bolesti, slabi organizam, razvija
toleranciju i stvara adikciju.Bolesti koje nastaju kao posledica pusenja duvana
predstavljaju najceci uzrok umiranja u svetu. Poslednjih godina dolazi do
poostravanja zakonskih propisa koji ogranicavaju upotrebu duvana.
 Kafa je napitak koji se pravi od semena istoimene biljke. Aktivni
sastojak kafe je kofein. Kafa deluje na organizam kao stimulans, smanjuje
znake umora i povecava paznju. Manje kolicine kofeina nadrazuju nervni
sistem, dok vece iritiraju misice, izazivaju grcenje srcanog misica i snizavaju
pritisak. Vece kolicine kafe (preko pet soljica dnevno) izazivaju hronicno
trovanje - kofeinizam. Dugotrajna upotreba kafe izaziva blagu zavisnost a
apstinencija izaziva blaze nervne i psihicke smetnje.

14. Nove droge
 MEPHEDRONE
 Na ulici poznata kao Meow Meow, ova veštačka proizvedena droga koja je na pola
puta između ecstasyja i kokaina, ali četiri puta jeftinija, dolazi u obliku tableta ili
praha a proizvodi se najviše u Kini. Svojim osobinamama je nasličnija khatu,
odnosno biljci čije je žvakanje vrlo popularno u istočnoj Africi. Prvi put je
proizvedena kasnih 20-tih prošlog veka a „uskrsnula“ je 2003. kada je njen recept
osvanuo na Internetu. Slavu je stekla kada su neki tabolidi u Velikoj Britaniji
objavili priče o zavisnicima koji su navodno pod utjecajem ove droge sami sebi
čupali testise!

 CARBOGEN
 Da bi droga bila čudna ne mora biti komplikovana dokaz je Carbogen koji se sastoji
od samo dva sastojka – kiseonika i ugljen dioksid. Poznata i kao Medunina
mešavina, po njezinom izumitelju Ladislavu Meduni, carbogen služi za stimulisanje
mozga kako bi korisniku dao osjećaju koji imaju utopljenici! Jedno je vrijeme čak
korištena u psihologiji kao test može li pacijent podneti jače lekove, ova droga kod
korisnika u određenom trenutku uzrokuje priviđanje talasa boja i osećaj unutrašnjeg
mira.

15. Nove droge
 KROKODIL
 Da droge imaju štetan uticaj na zdravlje svi znamo ali da će se netko navući na
ovako razarajuću drogu kao što je ruski krokodil nam nikako ne može biti jasno.
Hemijskog naziva desomorphine, krokodil je prvi put proizveden 1932. godine i čak
je legalno korišten u medicinske svrhe pre nego što se uvidelo koje ubistveno
delovanje ima. Zbog lake proizvodnje, slične proizvodnji metha, droga je postala
ponovo popularna u Rusiji a ime je dobila po posledicama koje ostavlja na koži
zavisnika. Krokodil doslovno jede kožu, a prosečan životni vijek zavisnika je samo
dve do tri godine.

 FREON
 Čudno je to kako se i za sve legalne suptance pronađe ilegalan način za uživanje.
Uzmimo npr. freon, gas koji se nalazi u svim rashladnim uređajima, kome je uopšte
prvome palo na pamet isprobati kakav osećaj pruža njegovo udisanje? Odgovor ne
znamo, ali znamo da freon i nije tako nepoznat među zavisnicima. Ljudi koji su ga
„uživali“ tvrde da je osećaj izuzetno jak, a to su svjedočili oni koji su preživeli. Oni
manje sretni su umrli od zaleđenja pluća ili teškog oštećenja mozga.


16. Nove droge
 SCOPOLAMINE
 Ovu se drogu počela spominjati nakon masakra na
premijeri zadnjeg Batmana, jer je ubica navodno bio
pod uticajem ove jake halucinogene droge.
Scopolamine se može legalno nabaviti jer se nalazi u
tabletama protiv morske bolesti ili mučnine u vožnji.
Naravno, u tom slučaju je potpuno bezopasna ali ako
se uzmu dosta veće količine postaje „Đavoli dah“ kako
je nazivaju u Kolumbiji. Izaziva toliko jake i opasne
halucinacije a da osoba na kraju postaje potpuno
pasivna pa se često koristi i kao droga za silovanje.

17. Posledice korišćenja droga

18. Kada se govori o uzrocima pojave bolesti zavisnosti savremena
nauka je stanovišta da su zavisnosti od droga (narkomanije)
poremećaji izazvani dejstvom više uzročnih faktora
istovremeno.
Svi uzročni faktori svrstavaju se u tri kategorije: faktori koji se
odnose na ličnost, nasledna svojstva, sredinu i samo dejstvo
droge.
Uzroci narkomanije

19. Kada se analizira ličnost narkomana uvek se polazi od uticaja koje
nasledje, konstitucija, tzv. biološki faktori, uopšteno imaju na razvoj
ličnosti, a takodje se proučavaju i uticaji koji dolaze iz porodice ili
okruženja.
Tako je, recimo, poznato je da se alkoholizam češće javlja u
porodicama gde već ima alkoholičara, a istraživanja pokazuju da je i
kod zavisnika od droga čest slučaj da postoji prenošenje obrasca
zavisnosti iz generacije u generaciju.
Studije blizanaca i studije usvojene dece potvrdjuju da se alkoholizam
u nekim porodicama češće javlja.
Stalna je dilema naučnika da li je to zbog naslednih faktora ili zbog
toga što su deca odrasla u sredini koja je uticala na njih da i sama
posegnu lakše za alkoholom ili drogama, ako to već rade njihovi
roditelji ili druge bliske osobe.
Uzroci narkomanije
Nasledni faktori

20. Sociološke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje ličnosti i
pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljiv.
Svima je poznato koliko je naše društvo popustljivo kad je alkohol u
pitanju, a u nekim sredinama više ni marihuana nije nikakav bauk, dok
se duvan retko kad doživljava kao sredstvo koje izaziva zavisnost i ima
štetne posledice po zdravlje.
Sve ovo doprinosi da kod nekoga, kod koga već postoji eventualna
genetska predispozicija za lakše razvijanje zavisnosti od neke
psihoaktivne supstance, dodje do pojave bolesti zavisnosti.
Dostupnost droge je negde toliko velika i uzimanje droga tako rašireno
da to u odredjenim sredinama postaje uobičajeni način ponašanja i
“olakšava” ulazak mladih u svet droge.
Uzroci narkomanije
Faktori sredine

21. Psihološke teorije koje analiziraju ličnost zavisnika su brojne.
One većinom smatraju da je kod narkomana već u najranijim danima
života došlo do zaustavljanja normalnog psihološkog razvoja ličnosti
zbog različitih traumatskih uticaja koji dolaze od strane porodice, pre
svega majke.
Zbog toga se formira ličnost koja je nezrela, impulsivna, koja nema
razvijene tehnike za rešavanje problema i ne oseća se dovoljno
sigurno u sebe.
Često se priklanja onima koji se ne uklapaju u uobičajena pravila
ponašanja u društvu.
Ovakve osobe su osetljive, povodljive i zavise od tudjeg mišljenja, tj.
podložne su uticajima drugih.
Uzroci narkomanije
Faktori ličnosti

22. Ponavljano uzimanje psihoaktivnih supstanci može dovesti do
zavisnosti.
Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava
proizvodnja i promet ovih supstanci su ili
vanzakonite aktivnosti (proizvodnja opijuma,
kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane od
strane države (za lekove kao što su
amfetamini, morfin i dr.)

23. Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje
bar 3 od navedenih simptoma:
 žudnja za uzimanjem supstance
 fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance
prekine
 tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance
 zaokupljenost supstancom
 zapostavljanje drugih interesovanja
 veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance
 nastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom
štetnom dejstvu.
ZAVISNOST

24. Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance.
Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale
droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji
simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje
celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.
ZAVISNOST

25. Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu
simptoma koji se javljaju po prekidu unošenja psihoaktivne
supstance od koje je osoba zavisna.
Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi
od vrste i količine supstance koja se uzima.
Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izraženi na psihičkom i
na fizičkom, telesnom nivou.
APSTINENCIJALNI SINDROM

26. Politoksikomanija je veoma česta pojava
medju mladima i predstavlja istovremeno
uzimanje više psihoaktivnih supstanci, jer se
kombinovanjem različitih droga, lekova i
alkohola pojačavaju njihova dejstva.

27. Iz zdravlja u zavisnost

28. Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni
period u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek.
Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do:
 sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner
 bira se profesija i završava proces edukacije
 odvajanja od porodice i osamostaljivanja
 formiranja sistema moralnih vrednosti i principa
Faktori rizika
Adolescencija kao faktor rizika

29. Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju
odredjene poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom,
vršnjacima, profesorima, neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl.) u
povećanom riziku da probaju droge.
Takodje je rizično i ako u njihovoj okolini ima onih koji već uzimaju
droge, tj. ako se druže sa narkomanima ili ako u porodici postoji
problem zavisnosti.
Ako je roditelj alkoholičar ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo
dete će lakše i samo postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata
koji ga čine prijemčivim za razvoj zavisnosti od droge.
Faktori rizika
Drugi faktori rizika

30. Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu.
Oni polako menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama
sličnim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je
nesmetano uzimaju.
Prestaju da se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom društvu
se sve lošije snalaze.
Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju
novac ili lažu, čak i kradu novac iz kuće. Kasnije kada im treba sve više
i više novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u
kriminal.
Posledice

31. Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu.
Oni polako menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama
sličnim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je
nesmetano uzimaju.
Prestaju da se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom društvu
se sve lošije snalaze.
Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju
novac ili lažu, čak i kradu novac iz kuće. Kasnije kada im treba sve više
i više novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u
kriminal.
Posledice

32. Lečenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i
nekoliko godina, za neke i više decenija.
Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva integraciju različitih oblika
lečenja.
Najčešće se kombinuju farmakoterapija (medikamenti) sa
psihosocioterapijom.
Lečenje

33. Poznati i zavisnost

34. Opasnosti od prvog uzimanja droge
Stvaranje zavisnosti
Opasnosti od korišćenje tuđih lekova