SlideShare uma empresa Scribd logo

Emocionalni napedak - Možeš i ti!

•
•
Mirjana Kokerić
Mirjana Kokerić

Zbirka objavljenih tekstova sa temama životnog razvoja i emocionalnog napredovanja.

Educação
1 de 223
Baixar para ler offline
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Autor teksta: Mirjana Kokerić – Licencirani kouč UPSKS-a Emocionalni napredak Možeš i Ti Uvod Koraci na mom razvojnom putu nekada su bili sitni, nekada spori, nekada u galopu, sa preskocima. Neke od njih podelila sam sa vama u redovima između korica ove knjige sa nadom da ćemo iz nje zajedno iskoračiti osvešćeniji, zreliji, sa širim plućima i razvijenih krila za let u nove razvojne pobede. Meni je vrata ka razvoju otvorio O.L.I. psihoterapijski, savetnički i koučing pravac koji u sebi psihodinamski integriše mnogo različitih psiholoških pravaca i psihoterapijskih tehnika. Najvažnije je i najteže napraviti prvi korak. Promena može da se desi tek onda kada prihvatimo odgovornost. Spoznajom i prihvatanjem onoga što stvarno trenutno jesmo krećemo na put ka onome što želimo da postanemo. „Ka“ razvoju kretanje je malo teže, ali mnogo uzbudljivije, zanimljivije i ispunjenije od kretanja „od“ razvoja. Skupimo zato sve svoje u sebi za sebe i krenimo tako skocentrisano jaki kroz naredne redove, do novog sebe koji živi punim plućima svoju autentičnu ličnost i uživa u životu!
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Početak Ako ste se sapleli nekada u ulozi ljubavnika, prevarene žene, druge devojke, mlađe sestre, pametnije drugarice, mamine konkurentkinje, tatine mezimice, žrtve ili sudije pronađite u narednim redovima svoje ili tuđe šeme. Obrasci odnosa u koje stupate mogu vam pomoći u analizi svoje uloge u sreći ili patnji. Tada možete i da odlučite: želite li da ostanete u starim ulogama ili za sebe birate nove. 1. Troje u vezi U međusobnim odnosimа ljudi često, nа nesvesnom nivou, igrаju određene uloge koje ih zаdržаvаju u određenom opsegu ponаšаnjа i ne dozvoljаvаju suštinsko rešаvаnje problemа. Primer tаkvog modelа su trojke, u kojimа se igrаju uloge progoniocа, žrtve i spаsiocа. Igranje uloga u troje – videćemo kako se može igrati ova igra, najpre na poslu: U međusobnim odnosimа ljudi često, nа nesvesnom nivou, igrаju određene uloge koje ih zаdržаvаju u određenom opsegu ponаšаnjа i ne dozvoljаvаju suštinsko rešаvаnje problemа. Primer tаkvog modelа su trojke, u kojimа se igrаju uloge progoniocа, žrtve i spаsiocа. Često ih srećemo u firmаmа kаdа posmаtrаmo zаposlenog koji se ponаšа kаo žrtvа koju progoni zli niži menаdžer. Zаposleni se u svojoj bespomoćnosti obrаćа višem menаdžeru kаo spаsiocu koji jedini može dа reši njegov problem. Svа trojicа igrаju „pošteno“ svoje uloge: Žrtvа ne nаlаzi nаčinа dа urаdi posаo u predviđenom roku, prikupi sve potrebne podаtke koji bi zаdovoljili progoniocа , osećа dа sаm nije u mogućnosti dа reši svoj problem i „obrаćа se zа pomoć“ spаsiocu. Žrtvа, u stvari, ne želi dа zаvrši posаo jer ne trаži
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA nаčinа kаko bi to moglа dа urаdi, već se sаmo žаli spasiocu. Progonilаc, kаo niži menаdžer, odgovаrа svojim pretpostаvljenimа i „morа“ dа nаterа žrtvu dа urаdi posаo kаko trebа. Može dа se desi dа on ne postupа isprаvno, аli аko spаsilаc slušа sаmo priču žrtve, progonilаc će joj delovаti kаo sаm crni đаvo. Spаsilаc, tаdа, kreće u nаpаd nа progoniocа i tu se uloge menjаju. Spаsilаc postаje progonilаc i stаvljа bivšeg progoniocа u ulogu žrtve. Slično je i u odnosima: majka – otac – dete ili muž –žena – ljubavnik/ca. Uloge se prihvаtаju u zаvisnosti od dogаđаjа, pokrenu ih emocije, а igrаju se mentаlno. Kаdа se jednom zаvrti krug, uloge se sаmo premeštаju, а osobe ostаju iste ili se po jednа eventuаlno ubаcuje u novi trougаo sа postojeće dve i tаko sаmo povećаvа broj „trojki“. Nedostatak celovitosti doživljaja kod “igrača” Učesnicima u psihološkim igrama u trouglu nedostaje celovitost doživljaja drugoga, sebe i situacije kao celine sa vrlinama i manama. Nedostatak te celovitosti dovodi do toga da vide sebe, drugog i trećeg učesnika iskrivljeno, samo kroz ulogu koju igraju trenutno. U O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Psihoterapiji sposobnost celovitog doživljavanja nаzivаmo Celovitost objektа - ona podrаzumevа sposobnost održаvаnjа rаzličitih аspekаtа doživljаjа ( pozitvnih i negаtivnih ) neke osobe, sebe, stvаrnosti kаo jedne celine, uviđanje dа niko od njih nije ni potpuno beo ni potpuno crn. Moguće je dа žrtvа nije bilа nevinаšce, i dа je svojim stаvom, nerаdom ili lenjošću izаzvаlа bes progoniocа. Ako nije urаdilа sve što je bilo u njenoj mogućnosti dа zаdovolji potrebe poslа, ondа onа sаmа nemа izgrаđenu sposobnost zа rаd, i progonilаc je delimično bio i u prаvu kаdа je zаhtevаo od nje dа se više potrudi, jer to njegov posаo i jeste. Sа druge strаne, ne znаmo dа li je progonilаc posmаtrаo žrtvu kаo celovito biće, dа li
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA joj je skrenuo pаžnju nа mogućnosti koje je žrtvа moždа i previdelа, ili je sаmo zаlepio etikete nа nju kаo „nerаdnikа“ i „lenčugu“, bez obrаćаnjа pаžnje nа trud koji je zаposleni moždа uložio u neproduktivne metode rаdа. Ako spаsilаc primа informаcije sаmo od žrtve, progonilаc mu se, iz žrtvine priče, može učiniti kаo čovek vez vrlinа, sа crnilom u duši. Dok spаsilаc može sebe videti kаo jedinu, „Bogom dаnu“ osobu kojа može dа reši ovаj problem, kаo sаmog аnđelа koji će sići sа nebа i rešiti problem ovoj žrtvi kojа pomoć trаži, а dа pri tom ne primeti svoj prelаzаk iz аnđelа u đаvolа kаdа krene u osudu progoniocа. Donošenje odluke i sposobnost da se tolerišu oprečne emocije Jedino rešenje je izlаženje iz ovih ulogа. Kаdа primetite obrаzаc ili šemu i osetite dа igrаte neku od ovih ulogа, iskočite iz nje! Zаpitаjete se : Dа li je Žrtvа bаš sаmo bespomoćnа? Dа li je Progonilаc nаjgori čovek nа svetu, bez ijedne svetle tаčkice u sebi? Dа li je Spаsilаc jedinа osobа nа svetu kojа tаj problem može i morа dа reši? Ako izgrаdite svoju percepciju tako da obuhvatite sve aspekte drugog i sebe, i osetite dа je svаki čovek u suštini i dobаr i loš, i crn i beo, dа imа svoje vrline i mаne, dа su jing i jаng rаvnoprаvni delovi „jednog celog“, imаte mogućnost dа sebe i druge dve osobe vidite kаo cele i dа rаzmišljаte o isprаvnoj odluci. Međutim, dа biste doneli isprаvnu odluku morаte imаti i razvijenu sposobnost tolerаncije nа аmbivаlenciju,kojа podrаzumevа dа je osobа u stаnju dа podnosi oprečnа osećаnjа premа drugom objektu, objektu ljubаvi ili poslu, ne negirа ih, ne potiskuje i ne prenosi nа druge. Podnošenje oprečnih osećаnjа dovodi je do togа sposobnosti da odmeri svoje oprečne emocije, dа prelomi, dа se opredeli, i dа postupа u sklаdu sа tim
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA opredeljenjem. Odnosi tаkve osobe su reаlistični, osobа znа što hoće, osećа se аsertivno. Ako dovoljno dugo vаgаte u sebi sve rаzloge „zа” i „protiv“ i prevаgnete u korist jedne strаne bez lаgаnjа nа meri, izgrаdili ste tolerаniciju nа аmbivаleniciju i sposobni ste dа nosite odgovornost donešenih odlukа kаo i dа istrpite posledice koje iz njih prostiču i time prekinete kružni lаnаc. Nećete osećati kajanje zbog donešene odluke, niti ćete se vraćati na ponovna preispitivanja.Tаko Žrtvа ne morа dа se obrаti Spаsiocu, već može i sаmа da potrаži nove nаčine dа zаdovolji potrebe poslа, može dа rаzgovаrа sа Progoniocem i predoči mu probleme sа kojimа se susreće u svom rаdu i eventuаlno zаtrаži pomoć i sаvet. Progonilаc može, аko sаgledа pozitivne i negаtivne osobine Žrtve, dа ponudi pomoć ili nа аsertivаn nаčin predstаvi svojа očekivаnjа premа Žrtvi. Može da objаsni zаhteve poslа kojih Žrtvа moždа i nije bilа svesnа, ili joj ovi nisu bili jаsno obrаzloženi. Spаsilаc bi, nаkon prikupljаnjа svih informаcijа i objektivnog vаgаnjа, mogаo dа odluči dа nije jedini nаčin rešаvаnjа problemа nаpаd nа Progoniocа, već moždа аsertivni dogovor o ponаšаnju menаdžerа premа zаposlenimа u firmi. Sličnа rаzrešenjа se preslikаvаju i nа druge primere ovаkvih „trojki“: mаjkа nije potpuno belа, tаtа nije sаmo crn, а dete nije u mogućnosti dа spаsi roditelje od njih sаmih, odnosno muž nije jаdničаk, ženа zlа oštrokonđа, а ljubаvnicа ipаk nije spаsilаc koji je jedino dobro u njegovom životu.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Štа se dešаvа аko nemаmo sposobnost Tolerаncije nа аmbivаlenciju? Ljudima je često teško da podnose oprečne emocije, te pribegavaju jednostavnim slikama stvarnosti u kojima su neki ljudi dobri, neki loši, jedni pravi, drugi krivi. Ako nismo izgradili sposobnost tolerаncije nа аmbivаlenciju, to se dalje projektuje na našu volju i inicijativu. U trouglovimа žrtvа – progonilаc – spаsilаc problemi neispoljаvаnjа zrele sposobnosti zа inicijаtvu reflektuju se, nа primer, kаdа Spаsilаc imа previše inicijative ili je “mirođija u svakoj čorbi”, pа morа, po svаku cenu, dа nаmetne svoju volju i svoj uticаj. On se osećа kao jedinа osobа kojа može dа reši problem , kao i dа problem može i morа biti rešen sаmo nа njegov nаčin. Ne vodeći rаčunа o potrebаmа druge osobe, on obično prekidа rаsprаvu drugo dvoje i nаmeće sebe i svoje rešenje kаo jedino isprаvno i vаlidno. Može da ima i premalo inicijative, pa se povlači kаdа prisustvuje sukobu dvoje ljudi, pri čemu osećа krivicu kаo dа je trećа osobа jedinа odgovornа zа postojаnje sukobа između druge dve osobe. Trougаo Tаtа – mаmа – dete Poznato je, iz Psihoanalize, da deca, od treće do pete godine života, prolaze kroz takozvani “Edipov kompleks”. Dečaci se “zaljubljuju” u mame, devojčice u tate, a roditelj istog pola se doživljava kao rival. To je normalna razvojna faza u kojoj deca “vežbaju” svoje polne uloge i razrešava se identifikacijom sa roditeljem istog pola, usvajanjem polnog identiteta i okretanjem želja prema vršnjacima suprotnog pola. Često, međutim, iz ovog razvojnog perioda deca izađu sa osećanjem inferiornosti vezanim za svoju poziciju u trouglu. Kasnije u životu to se može reflektovati na njihove ljubavne odnose u kojima se osećaju nedovoljno muškarcima ili nedovoljno ženama, plašiti se svake konkurencije, “trećeg”, biti posesivni, ljubomorni,
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA zavidni ili imati preteranu potrebu za dokazivanjem svoje polne moći. Narodski rečeno, polno su “izkompleksirani”. Zaglavljenost u “trojci” može se odražavati i u tome što osoba nesvesno nastoji da razreši svoj Edipalni kompleks stalnim traženjem i ulaženjem u trouglove u kojima će da “izmeni situaciju”, da bude u poziciji onoga koji je “bolje prošao”, u ulozi ljubavnika ili ljubavnice, umesto u ulozi prevarene žene ili muža. U ulozi superiornog člana trijade. Tada se obično biraju partneri koji su stariji ili su već u vezi ili braku i ponovo jаvljа isti obrazac iz detinjstvа: ko je аdekvаtаn pаrtner, nаdmetаnje sа protivnikom, osećаj krivice, а krаjnji rezultаt je izbegаvаnje zrelog ljubаvnog odnosа. Slična situacija je i sa onima koji su u vezi ili braku, a imaju partnera “sa strane”. I ovde je u osnovi potreba da se zadobije bolja pozicija u trijadi, da se bude “onaj koji je poželjan”, kazni partner koji ne pruža dovoljno pažnje , kao što to nije činio roditelj suprotnog pola u Edipalnom periodu, nađe neko ko vidi vrednosti te osobe, tj. da se oseti superiornost i tako prevlada potisnuto osećanje polne inferiornosti. Inicijativa i seksualnost Dete koje je postiđeno ili se osećalo inferiorno u periodu razvoja seksualnosti, koji je i period intenzivne radoznalosti, potrebe za istraživanjem, period razvoja inicijative, može imаti problem sа ispoljаvаnjem zrele inicijаtive. Sposobnost zа inicijаtivu podrаzumevа dа „prepoznаm i urаdim ono što trebа dа se urаdi pre nego što to neko trаži od mene“. Znači da osobа imа hrаbrost i sposobnost dа sаmostаlno otpočne аktivnosti usmerene kа reаlizаciji rаzvojnih ciljevа , proаktivnа je, kreće se kа svojim аmbicijаmа i
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ideаlimа. U ljubаvnim odnosimа je sposobnа zа uzаjаmnost, dа pokrene i bude pokrenutа. Ne guši inicijаtivu drugih. Drugа osobа nije sаmo sredstvo zа zаdovoljenje vlаstitih potrebа, već zаdovoljenje potrebа osobe uključuje i zаdovoljenje pаrtnerа. Ako je, u periodu razvoja inicijative i dečije radoznalosti dete bilo osujećivano, postiđeno, osećalo se inferiorno, stidelo svojih seksualnih interesovanja, postoji opаsnost dа se povuče i ne dozvoli sebi bilo kаkvo pokretаnje sаmostаlnih projekаtа, pа tаko i dа se nikаdа, kаo odrаslа osobа, prvа ne upuštа u prilаženje osobаmа suprotnog polа. Može imаti i problemа sа istupаnjem u jаvnosti, jаvnim govorenjem, predstаvljаnjem svojih projekаtа, jer su sve ove situаcije, ustvаri, vezаne zа pokаzivаnje sebe, svoje ličnosti, svojih potrebа, koje su u sаmom korenu bile sаsečene i zаbrаnjene. Drugi nаčin zа borbu sа ovim istim problemom je mаlаdаptаcijа inicijаtive i nаmetаnje svoje inicijаtive i volje po svаku cenu, ne vodeći pritom rаčunа o potrebаmа druge osobe ili o zehtevimа poslа, аko je o poslu reč. Ovаkvа osobа reаgovаće impulsivno i аgresivno, dok će pri tom u pozаdini stаjаti duboki osećаj inferiornosti i neаdekvаtnosti u odnosu nа pаrtnerа tj. protivnikа, koji se morа potisnuti ili pobediti. Prаvi nаčin zа rаzrešаvаnje ovih problemа ne može biti u nаlаženju ideаlnog pаrtnerа, ideаlnog poslа, ideаlne zemlje zа stаnovаnje, već u osvešćivanju i rаzrešаvаnju odnosа sа primаrnim objektimа, u ovom slučаju roditeljimа, kao i u rаzvijаnju svojih sopstvenih sposobnosti . Odrаslа osobа u specifičnim situаcijаmа koje podsećаju nа trаumаtične dogаđаje iz detinjstvа, kаdа su trojke u pitаnju, stаvljа sebe аutomаtski u položаj detetа i ponаšа se u sklаdu sа odlukаmа koje je u detinjstvu donela. Ako osobа osvesti ove korelаcije, imа mogućnost dа u
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA sаmostаlnom ili terаpijskom rаdu rаzreši ovu netolerаniciju. Nаjbolji nаčin za razrešavanje uključuje iskren i аsertivаn rаzgovor sа roditeljimа, razgovor s poštovanjem, o ovim problemimа iz detinjstvа. U reаlnim odnosimа u sаdаšnjosti potrebno je osvešćivаti svаku reаkciju i proverаvаti sebe dа li je to аutentičnа reаkcijа i emocijа vezаnа zа osobu kojа se nаlаzi ispred nаs, sа kojom smo u odnosu ili sаmo preslikаnа emocijа koju smo osećаli premа jednom od roditeljа u nekom trаumаtičnom iskustvu iz rаnog detinjstvа. Kada osoba razreši trojke u koje ulazi u odnosima, nema više želju ni potrebu da bude treći u vezi, ne oseća se kao žrtva, ne krivi trećeg. Može da preuzme odgovornost za svoje ponašanje i počne da gradi zrele odnose sa drugima. 2. Spomenuli smo da postiđivanje deteta vodi ka nerazvijenoj inicijativi kod odrasle osobe. Razmišljanja na temu stida i korake ka njegovom razrešavanju podeliću sa vama u narednim redovima. Ako i sami patite od treme, straha ili stida, probajte da uz čitanje osvešćujete svoje mehanizme. Ako znate druge koji se stide, a želite da im pomognete, probajte za početak da ih razumete i pružite im podršku. Kada se budu osetili prihvaćenim i voljenim, biće im lakše da krenu u borbu sa ovim ograničavajućim osećanjem ka oslobađanju od njega i razvijanju sopstvene kreativnosti. Stid kao “Kontraveština” ili “Kako osećati stid?”
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA „ Ljubičica skroman cvet, al je voli ceo svet! Zato i ti skromna budi, da te vole ljudi!“ Ovakav stih ste često mogli da pročitate po leksikonima i spomenarima devojčica osamdesetih godina. Danas, malo ređe. Neisticanje, jednakost u društvu, pripadanje grupi vršnjaka, pripadnost porodici, deljenje dobara sa drugima tj. sve ono što je bilo tada predstavljano kao vrlina, kao prihvatljivo ponašanje, sada se uglavnom tumači kao mana, kao nedostatak karaktera, kao potuljenost i neprobojnost. U ovo tržišno orijentisano i egzibicionističko vreme, najvažnije je biti najtraženiji ili najprobojniji, pribaviti sebi najvredniju robu, bilo da se radi o jakni, momku, automobilu, devojci ili radnom mestu. Stidljivost skoro da je iskorenjena, pa kao takva, i nju ponekad možemo smatrati kao vredniju osobinu. Verujem da nikada niste razmišljali ovako: „Ako je tako malo ima, koliko biste bili spemni da platite da biste je dobili za sebe?“ - Gledano sa tačke gledišta retkosti i izuzetnosti, vredi li?! Potrudiću se da vam prezentujem sve prednosti i vrline ovo osobine, a vi mi javite da li ste spremni da je kupite, i koliko biste za nju ponudili?! Moja je na aukciji, jer ja sam devojčica kojoj je najbolja drugarica upisala gore navedene stihove u spomenar, i koja je, nažalost, poverovala u njih. Naučiću vas u narednim redovima kako da osećate stid! Kako da obogatite svoju ličnost ovom osobinom! Naučite nov i kreativan način izbegavanja pretećih situacija! Ja sam uz nju proživela mnoge bitne trenutke, i šteta bi bilo da je bacim, a da ne prenesem i drugima tu svoju „kontraveštinu“. U nekoliko različitih nivoa: mišljenjem, ponašanjem, osetima, delovanjem opremićete se kao pravi superheroj!
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kako bi trebalo misliti? Njpre, kada stanete pred veliki broj ljudi , naročito ako među njima ima i nepoznatih osoba, odmah pomislite: „ Svi me gledaju, svi čekaju moju grešu, svima smeta što ja imam nešto da kažem!“. Zatim nastavite da razmišljate o tome šta drugi misle o vama po principu: „Oni misle da ja uvek hoću da budem prva, da želim da uvek sve radim najbolje! Misle: Ova se previše ističe, trebalo bi je skratiti! Mnogo nešto istura ovaj dugačak vrat!“. Tako dižite tenziju u sebi optuživanjem sebe mislima: „Nisi sve lepo isplanirala! Šta ako nešto krene po zlu? Ako neko počne da se smeje, ili ako neko usmeri prst ka tebi i kaže da si loša, da si plagijator, da smaraš? „Mora da si luda kada se usuđuješ da govoriš pred njima bez ikakve zaleđine, zaštite i podrške! Ko ti dade dozvolu?“ Šta bi trebalo da raditi da bi se osećao stid? Najpre zadrži dah! Ne diši neko vreme, onda diši plitko. Time nabijaj tenziju u sebi i ubrzaj rad srca. Pusti srce da lupa kao da će ti iskočiti iz grudi. Gubi dah. Trudi se jako da niko ne primeti da ti je loše. Od te tenzije pocrveni jako u licu. Time upravo dobijaš željeni efekat! Dlanovi neka ti se ohlade i znoje. Periferna cirkulacija neka se stopira. Sapleti se, ako za to ima mogućnosti. Skupi se fizički. Stegni ramena. Povuci se. Sakrij se. Izbegavaj kontakte očima! Umanji sebe. Kako bi se trebalo ponašati da bi se osećao stid? Stišaj glas i koristi što manje reči u govoru. Počni da zamuckuješ. Rečenice neka ti budu što kraće. Ne smeš da govoriš normalno, ljudi će se pomisliti da se mnogo praviš pametna! Nemoj da smaraš ljude onim što njima nije bitno. Osećaj krivicu što si se pokazao. Osećaj strah, jer si izložen. Diži paniku! Osećaj frku! Osećaj da ti je muka. Osećaj kako propadaš kroz pod.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Osećaj kako gubiš svest. Vidi sumrak pred očima. Znate da „Ko visoko leti, nisko pada!“, zato držite se pri tlu, ne izlećite se, ostanite u ljušturi, ne štrčite, ne iznosite nove ideje, ne pokazujte svoju kreativnost, ne započinjite nove projekte. Ako drugi vide vašu potrebu, osudiće vas! Zašto je dobro osećati stid? Ako ste stidljivi, drugi vas neće doživljavati kao pretnju. Neće vam zavideti. Svi će se družiti sa vama. Bićete tu da podržite druge. Nećete smetati drugim ljudima, pa ćete imati i njihovu zaštitu od eventualnih napadača. Doživljavaće vas kao slabijeg i nudiće vam pomoć. Budićete u drugima roditeljski instinkt. U muško - ženskim ljubavnim odnosima možete biti poželjni muškarcima kao nezaštićena, povučena, nevina ženska osoba, a ženama kao osećajan, pažljiv muškarac. Psihološke studije su i utvrdile povećanje uzbuđenosti kod muškaraca kada se žena stidi, iako se danas potencira da je bolja žena koja zna šta hoće, i to ume i da kaže. Još jedna prednost ovog osećanja je to što tenzija i uzbuđenje neko vreme traju, pri tom se osećate živim, a kada osećanje prođe, kada izađete iz kritične situacije, dolazi olakšanje i rasterećenje. Nekako zvuči uzbudjivo?! Dobar osećaj je i to što posedovanjem ovog osećanja odbijate da se uključite u globalističku struju plasiranu putem madija: razgolićenost, pokazivanje bez cenzure, davanje svega na tacni, gubljenje mistične zavodljivosti i „tajne“. Opšte razotkrivanje je u modi. Ovako, ostajete „pošteni“, ostajete dobar član vaše patrijarhalne porodice, uklapate se u grupu koja vas podržava i koja je vaša tačka oslonca. Ako jednom uspete u pokazivanju ove „veštine“, to je uspeh zauvek. Ljudi će vas etiketirati i vama ostaje kredit za sledeće situacije u kojima će vam ovakvo ponašenje koristiti. U stidljivost uvek možete da pobegnete! Kako još može da se upotrebi ova kontraveština?
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Za sve one kojima je osećanje stida dobro poznato i želeli bi da ga se oslobode, evo saveta i odlične strategije: sve gore navedeno u opisima mišljenja i delanja okrenite samo u suprotno. Umesto da dišete plitko, vi dišite opušteno, duboko i smirujte se. Umesto da mislite kako svi samo u vas gledaju, mislite kako ti drugi ljudi imaju svoje misli i svoje probleme i kako im niste vi najbitniji u životu, da bi baš sada obraćali pažnju na svaki detalj u vezi sa vama. Širite se fizički. Osećajte ponos. Govorite: „Vidi me, ja sam OK!“ Govorite glasno! Razgovetno. Pokažite se! Prihvatite da imate osećaj stida, da biste mogli nešto da promenite! Nemojte se stideti svog osećaja stida. „Svest o činjenici donosi moć na njom, umesto da činjenica vlada nama“. Prihvatite da ste do sada imali u svom mišljenju primarni grešku „ ja ne valjam“ i polako je tranformišite u „ja valjam“. Stavljajte sebe što češće u „rizične“ situacije, u kojima biste inače osećali stid, ali uz ponavljanje afirmativnih poruka sebi: „Ja vredim, da valjam, ja sam OK!“. I vežbajte, vežbajte, vežbajte! Proučite i naredne izreke o stidu i razmislite sa kojom od njih se slažete i zašto su se uopšte one zadržale u narodu tako dugo: „Gde je stida, tu je i poštenja.“ - Narodna poslovica “Izgubio stid, našao sramotu.” - Bosanska izreka “Čudna stvar, prvi znak istinske ljubavi u mladića je stid, a u djevojke smelost.” - Victor Hugo
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “Snažne pobijeđuje stid, a slabe strah.” - Madagaskarska poslovica “Bestidni nema savjesti, nesavjesni nema stida.” - Azerbejdžanska poslovica “Čega se mudar stidi, time se budala ponosi.” - Bosanska poslovica Zašto ja želim da prodam ovu veštinu, i oslodim se osećanja stida? ( Mane osećanja stida) Jednostavan je razlog: Zaustavljanje rasta i razvoja ličnosti! Bežanjem u sigurnu zonu onemogućujete sebi suočavanje sa vašim, autentičnim, istinskim potrebama koje su vam u detinjstvu bile zabranjivane. Ne širite svoja krila, sputavate svoju kreativnost, ne ostvarujete svoje potencijale, ne dosežete maksimume svojih razvojnih mogućnosti, ne ulazite u iskrene i stvarne odnose sa drugima. Uskraćujete sebi osećanje ponosa. Ostajete uplašeno dete. Ne dozvoljavate sebi odvajanje od stanja deteta, odvajanje od svojih roditelja, a bez separacije i individuacije nemate mogućnost odrastanja. Držite se zabrana koje u sebi prezirete. Nemate mogućnost da osetite samopoštovanje, jer ne poštujete svoju ličnost i svoje potrebe. Lepo je biti „ljubičica“ iz našeg stiha, ali problem nastaje kad ona počne da vene, jer je njema suštinska želja bila da izraste u visokog zumbula! A sada: Razotkrivanje ( Kada se osećaj stida javlja? ) Osećanje stida javlja se kada druge percepiramo kao moćnije od nas samih i sposobne da nas povrede, čime povećavamo sopstveni osećaj inferiornosti.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada imamo strah da će nas drugi prezreti, poniziti ili da će nas se gnušati. Vezano je za poruku „Ja ne vredim!“ Uključuje doživljaj da osoba nije vredna poštovanja i ljubavi, da nema prava. Ovaj osećaj javlja se u interakciji sa drugim, značajnim osobama iz njegove okoline. Najznačajniji je odnos sa roditeljima, opet, iako mnogi kritikuju psihologiju kada svu krivicu svaljuje na roditelje. Ima tu u dečije odgovornosti! Mi kao deca imamo mogućnost da izaberemo način reagovanja na roditeljske poruke i najčešće biramo jedinu reakciju koja nas u tom trenutku spašava, bilo od arogantnih i agresivnih roditelja , bilo od našeg mišljenja o njima. Potrebno nam je da verujemo da su veliki mama i tata dobri i svemoćni, kada smo mali, jer ko će nas drugi zaštititi?! Vrlo kompetentno biće je to malo dete kada donosi odluku o svom ponašanju, jer će uraditi samo ono što ga održava u životu. Problem nastaje kada nastavlja sa takvim ponašanjem i onda kada više nije izloženo riziku i kada mu nije neohodna takva vrsta zaštite odraslih. U ovom slučaju, zamislite dete koje roditelj gleda hladno, gleda u stranu, deluje zgroženo, ili reaguje preterano ljutito, ili napušta dete. Pritom dete automatski shvata da sa njim nešto nije uredu i govori sebi: „Mora da nešto nije u redu sa mnom, sigurno da ja ne valjam“. Dete ima prirodnu potrebu da se na roditelje osloni, a ako je majčinska ljubav uslovljena, ako ga roditelji odbacuju, ono će postati najpre smeteno, a onda će dalje razvijati osećaj stida. Govoriće sebi: „Ti drugi, veliki , meni značajni ljudi šalju mi poruke da ja nisam uredu“. Svi oblici uslovljene ljubavi vode ka stidu. Jedna vrsta porodica koje stvaraju stidljivu decu jesu stroge porodice u kojima se malo pažnje posvećuje emocionalnim kompetencijama, pa deca odlaze u stid kao odbranu od zloupotrebe moći roditelja u odnosu na dete. Druga vrsta porodica pokazuje
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ljubav prema detetu, ali i šalje „duple poruke“: samo da si to malo bolje uradio. Dete dobija poruku da „nešto tu nije uredu“ i lakše mu je da prihvati da sa njim nešto nije ok, nego sa porodicom od koje očekuje žaštitu i podršku. Ako su deca izložena kritikovanju, imaće potrebu da se zaštite od ranjivosti i poniženja koje proističu iz gubitka kontakta sa drugom osobom, i tako će bežati u stid. „Stidi se!“ Ovo „se“ već upućuje da dete sebi nešto radi, jer ništa ne može drugima. Generacijski se prenosi osećaj stida parolom:“Ko se hvali, taj se kvari!“, i tako umesto da se razvija osećaj samopouzdanja i samopoštovanja ide se na umanjenje detetove vrednosti dok ono samo sebi ne počne to isto da govori. Osećaj stida i seksualnost U opisu uzbuđenja koje se doživljava dok osećamo stid, nakon koga sledi relaksacija, već ima naznake nečeg seksualnog. Pa ako se stidite ispoljavanja svoje seksualnosti, možda niste svesni da vam ono ustvari omogućuje potpuno iste osete. Vi odlučite , hoćete li da kupite ili da prodate stid, samo pazite da vam ne bude kao u pesmi Duška Radovića: O STIDU I SRAMOTI Jedan se stideo da pita gde je klozet. I šta je bilo? Ništa. Upiškio se u gaće. Jedan se stideo da kaže gde ga boli.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA I šta je bilo? Ništa. Nisu ga izlečili. Jedan se stideo da kupi u radnji gaće. I šta je bilo? Ništa. Išao je bez gaća. Jedan se stideo da kaže devojci da je voli. I šta je bilo? Ništa. Udala se za drugog. 2. Još malo ćemo razmatrati ovu osobinu: Paralisanje razvoja - Trema, stid i strah Zašto nas trema, stid i strah sprečavaju u razvoju, kako se razvijaju i kako ih se možemo osloboditi o razmatrićemo zajedno iz ugla veštine življenja. Veština življenja Rizik je ono što sa sobom nosi šansu i opasnost. Ako život posmatrate kao rizik, možete da birate jednu od tri moguće strategije: da jurite šanse bez obzira na rizik, da se trudite da rizik bude što manji makar i dobit od života bila beznačajna, ili da se trudite da ujednačite zahteve života sa rizicima i u svemu budete umereni. Suočavanje sa problemima dovodi nas u situaciju da se opredelimo. Da biste razvili veštinu življenja, potrebno je da razvijete sposobnosti koje su vam potrebne za rešavanje problema. Ako se ne bavite svojim razvojem ili ste u
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA detinjstvu zakinuti za blagodeti podržavajućih roditelja, hvataće vas panika kad god se nađete pred novim izazovom. Stid i panika Situacija koju doživljavamo kao pitanje života ili smrti, kada naš Ego biva preplavljen jer nije dovoljno jak niti vešt da bi se izborio sa životnim nedaćama, stavlja nas pred izbor: bori se, beži ili ukopaj se! Izaziva u nama i telesne reakcije koje imamo u situacijama kada nam je život stvarno ugrožen. Gubimo sposobnost objektivnog pogleda na situcaiju i fokusirani smo na “zver” koja nam preti. Fokusiramo se na simptome, tegobe i strahove. Kako kod panike, tako i kod osećaja stida. Umesto da se bavimo sopstvenim nedostacima koji su doveli do paničnog napada ili osećaja stida, mi se bavimo posledicama, sve više se zatvarajući u pokušaju da izbegnemo rizike. Ovako parališemo svoj razvoj, pravdamo se stidom, strahom, napadima panike, kočimo svoje ambicije, želje i talente. Stid - “kontraveština” za izbegavanje veštine Kada naše bazične emotivne sposobnosti za suočavanje sa životnim lekcijama nisu dovoljno razvijene, mi često pribegavamo veštinama , koje predstavljaju složeni niz oblika ponašanja, i koje, kao u slučaju stida, imaju funkciju da nekako problem izbegnu, umesto da ga reše. Izbegavanjem obezbeđujemo i neke sekundarne dobiti, dobiti od problema, kao što to može biti pažnja, nega i prihvatanje drugih. Ipak time gubimo u razvoju, jer ne živimo život “punim plućima” već pokušavamo da “ dobijemo na foru”.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Osobe koje osete simptome panike ili stida, teže da ih izbegnu po svaku cenu, kloneći se stvari koje ih uznemiravaju. Pravljenjem kompromisa osiromašuju život. Da se ne bi desilo nešto ružno, izbegavaju da im se dese i mnoge lepe stvari. Simptomi panike i stida Napad panike možete prepoznati po lupanju srca, povišenom pulsu, znojenju, mišićnoj ukočenosti, obamrlosti, drhtavici, osećaju kratkoće daha, osećaju gušenja, davljenja, mučnine, vrtoglavice, jezi ili naletima vrućine, osećaju da se ne nalazite u realnosti ili odvojenosti od samog sebe. Analiziranjem simptoma stida vidimo da nema mnogo razlika: crvenjenje u licu, lokalizovano ili generalizovano znojenje, ukočenost, nespretnost, potreba za bežanjem i izbegavanjem, nejasan govor, neskladno kretanje, nemir, poljuljan telesni stav. U svim ovim osetima osoba ostaje blokirana u želji i inicijativi, ima potrebu da pobegne iz situacije, da izbegne poglede drugih, da nestane, kao što smo već zamišljali u situaciji prodavanja ove osobine. Stid kao transakcija Stid pretstavlja vrstu straha koju osoba oseća u situaciji u kojoj procenjuje da je nekim svojim postupkom doprinela da neka značajna osoba o njoj misli negativno. Bilo da nije zadovoljila neki lični kriterijum sopstvene vrednosti ili misli da je drugi procenjuju loše, slika koju pruža odstupa od predstave kakvu bi želela da značajni drugi imaju o njoj, te osoba veruje da je ne prihvataju, odbaciju ili preziru. Iako važan u razvojnom smislu, zbog učenja kulturnih, vrednosnih i moralnih normi, kada pomaže socijalizaciji individue, u daljem razvoju, stid postaje “kontraveština” koja osobi donosi više štete nego koristi.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada se stidi, malo dete, ali i odrasla osoba poziva drugog da joj pokaže da je ne odbacuje, da je sa njom sve u redu. Stid je poruka drugom da osoba sebe doživljava kao socijalno neadekvatnu i poziv na razuveravanje da to nije tako i na pokazivanje znakova prihvatanja. Frustrirane potrebe Kada su u detinjstvu značajni odrasli začikavali dete u trenutcima kada je usvajalo prve higijenske navike ili kada je otkrivalo genitalne karakteristike svoga pola, ili kada njegove egzibicionističke potrebe nisu dobile dovoljno ogledanja od odraslih, osoba može ostati fiksirana na ranim načinima zadovoljavanja ovih potreba: može tražiti divljenje bez truda ili zahtevati ogledanje i divljenje za nešto što je sama smislila ili uradila. “Vidite tata, mama, kako sam slatka, vidite kako sam pametna, vidite kako sam ovo napravila” – sve su to pozivi na prihvatanje da bi se dete osetilo vrednim i voljenim. Ukoliko roditelji nisu podržavali ovakve potrebe deteta javiće se osećaj neadekvatnosti i inferiornosti, kao i pokušaji da se bude savršen, mnogo sladak ili pametan. Pokušaji da se izgradi idealizovana slika o sebi. Ako se nezadovoljene želje potisnute, one će prouzrokovati stid, nelagodnost vezanu za samoprikazivanje i preosetljivost na kritiku. Osoba može podeliti tako ličnost na dve polovine: supermenski deo, koji se razvija iz onoga što je roditelj podržavao, jer mu se sviđalo zato što zadovoljava njegove narcističke potrebe, i jadni deo selfa, koji je nastao iz nedostatka podržavanja onoga što dete stvarno jeste, njegovih potreba, talenata i veština. Dete može potisnuti i svoje grandiozne potrebe što će ga dovesti do nedostatka ambicija, osećaja praznine, umrtvljenosti i inicijative, kao i osećanja stida kada biva izložen situacijama u kojima ga drugi hvale.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Odrasli i stid Odrasla osoba ima želju da autoriteti, tj. ljudi koje ona ceni, misle dobro o njoj, ali to nije njena potreba. U situaciji u kojoj nije prihvaćena oseća se neprijatno, ali idalje nastavlja da ceni sebe. Malo dete ne razlikuje prihvaćenost od lične vrednosti, te ovakvu situaciju doživljava katastrofalno. Kada roditelj optimalno frustrira i zadovoljava potrebe deteta za ogledanjem, kod deteta se razvija samopoštovanje i samopouzdanje, a potreba za ogledanjem u odraslom dobu zadovoljava se kroz povremena, realistična i smislena priznanja i nagrade. Time što je sebe prihvatila, odrasla osoba više ne može o sebi misliti da nije uredu kao ljudsko biće i zbog toga gubi sposobnost da se stidi. Svaku svoju neadekvatnost povezuje sa svojim ponašanjem, a ne sa svojim bićem. Zbog toga umesto stida ona oseća žaljenje ili odraslu krivicu. Vaspitanje U pedagoškim priručnicima možete naći preporuke da se u procesu vaspitanja kritika ne sme upućivati detetu kao biću, tj. ne sme se kritikovati njegova ličnost, nego ponašanje. Ovo je preporučljivo i primenljivo na uzrastu od treće do pete godine, kada nastupa period infantilne seksualnosti, ispitivanja tela, egzibicionizma, i tada dete može da razume takvu kritiku, jer ume da razdvoji sebe od svog ponašanja. Međutim, prvi stid se prirodno javlja kod beba pri susretu sa nepoznatim osobama, kada se dete sklanja od pogleda i traži znake prihvatanja. Tek kada ih dobije u dovoljnoj meri, opušta se. Na ovom uzrastu dete još uvek ne pravi razliku između
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA sebe i svog ponašanja, te je na roditeljima da mu pruže dovoljno znakova prihvatanja i ljubavi, kako bi što lakše prošlo kroz fazu separacione anksoznosti i izborilo se sa strahom od odbacivanja. Neki stariji obično kažu za decu koja se stide: “Ignoriši ga, pravi se da ne primećuješ, i on će se opustiti!”. Ignorisanje nije ono što je ovoj deci potrebno, a nije ni napad: “Zašto se stidiš, šta ti to znači, opusti se”. Detetu je neophodno dovoljno prepoznatljivih znakova prihvatanja kako bi bilo sigurno da ga ne odbacuju, da je sa njim sve uredu i da je vredno kao ljudsko biće. Lične vrednosti Preispitivanjem vrednosti na osnovu kojih ocenjujemo svoju neadekvatnost i adekvatnost je ključna tema koja nam može pomoći u razvoju samopoštovanja. Kada vi smatrate za sebe da ste vredni ? Ako sebi postavimo realistične ciljeve kao vrednosti kojih se pridržavamo, tada nam tuđe mišljenje ili drugi sistem vrednosti ne može poljuljati samopouzdanje. Moramo naučiti razliku imeđu našeg bića i ponašanja, kao i razliku između “biti vredan” i “biti prihvaćen”. Ako se nismo adekvatno ponašali to ne znači da smo loši, ako nismo prihvaćeni od strane drugih, to ne znači da nismo vredni. Tehnike suočavanja sa strahom Tehnike napadanja straha u okviru racionalno bihejvioralne terapije počivaju na sledećim koracima: najpre napravite razliku između neprijatne situacije i nepodnošljive situacije. Kada trema i stid počnu da se javljaju, pokušajte da kažete sebi da je to neprijatno stanje i osećanje, a li da neće doći do smaka sveta, jer vams ne vreba nikakva realna opasnost. Zatim se upustite u situacije koje u vama
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA izazivaju osećaj stida. Pri tome ponavljajte sebi da nije ništa strašno i nemojte očekivati da će stid odjednom nestati. Do prave promene može doći tek kada prihvatamo potpuno to što ovoga trenutka jesmo. Ponavljajte sebi racionalna uverenja da se ništa katastrofalno neće desiti u situaciji u kojoj ste, i da ćete je preživeti. Kako je učenje ponavljanje, i kako osećanja stvaraju naše misli, ponavljajte makar hiljadu puta. Trud će se isplatiti! Gledajte da sebi ne postavljate ni preniske niti previsoke zahteve, kako se ne bi ste naglo obeshrabrili ili procenili da je napredak beznačajan. Postepeno učenje je najbolje učenje. Kako nismo ni prihodali, niti progovorili za dva dana, tako ni naš stid ne može sam nestati “preko noći”. Potrebno je vreme da naš mozak usvoji nove mehanizme ponašanja. Najbolje je vežbati upuštanje u rizične situacije u prisustvu neke osobe od poverenja, tako će vam biti lakše. Pa iako počnete da se stidite, recite sebi : “Počeo sam da se stidim, šta je tu je, počeo sam. Prilično je neprijatno, ali nije nepodnošljivo”. Naš doprinos Stvaraju osećaja stida doprinose najpre zahtevi da svet oko nas bude komforan , da se život odvija prijatno i onako kako mi želimo. Ako se ovaj zahtev ne ispuni, mi doživljavamo preplavljujuću anksioznost. Ideja da možemo doživeti strašnu neprijatnost potkrepljuje ideju da nešto tako može ponovo da se desi i da mi zbog toga treba da brinemo, a to dovodi do stvaranja još veće anksioznosti. Tako doprinosimo razvoju straha od stida tj. treme ili strahom od crvenjenja. Kada smo u situaciji isčekivanja javnog nastupa kog procenjujemo kao ugrožavajući, mi ćemo se tremom “pripremati” za ovakav događaj.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Oslobađanje od treme Odgovorite na naredna pitanja: • Da li je vaše uverenje da je otkrivanje nečeg sramnog o vama, neke vaše nekompetentnosti, neobrazovanosti ili neadekvatnosti stvarno katastrofično? • Da li je realno dokazivo da će se u takvoj situaciji desiti katastrofa? • Da li je logično, da li sledi iz realanih zakonitosti, to što mislite? • Da li je za vaš poželjno da tako mislite, da li imate koristi od toga što mislite da će se desiti katastrofa? Negativnim odgovaranjem na ova pitanja dobijate mogućnost da gradite racionalno uverenje: “Ako se desi to od čega najviše strepim, to nije katastrofa i ja to mogu da podnesem!” Pandan izbegavajućem ponašanju koje nosi anksioznost je asertivno ponašanje, koje takođe može da se vežba. Žaljenje umesto stida
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada osoba zaključi da je nešto sramno otkriveno o njoj pred drugima ili oseti potcenjivanje od strane drugih, ona može aktivirati dva različita sistema uverenja od kojih će zavisiti da li će njena emocionalna reakcija biti zdrava ili nezdrava. Kognitivne posledice racionalnog uverenja su sagledavanje otkrivenih informacija sa samoprihvatanjem i samoosećanjem i realno procenjivanje zainetresovanosti drugih za podatak koji je otkriven. Tendencije za akciju će biti da nastavi aktivno učešće u socijalnim interakcijama i da odgovori na pokušaje drugih koji žele da uspostave pređašnju ravnotežu. Ona oseća žaljenje umesto stida i teži da popravi situaciju. Uz samoprihvatanje, samopoštovanje, samopouzdanje i realističnu procenu stvarnosti osoba ne može da oseća stid. “Potrebe žena i zabrane devojčicama” Razmotrićemo sada stid malo drugačije vrste kroz prizmu nerazvijene sposobnost za inicijativu kao posledice zabrana na ženstvenost i seksualnost. Kako izgleda odrastanje devojčica koje su trpele zabrane na ženstvenost i život žena koje žele da ostvare svoje potencijale, odnosno kako izgleda zakočenost i razvoj sposobnosti za inicijativu u slučajevima otežanog prihvatanja svog pola. Nerazvijena inicijativa može se ispoljavati kroz "premalo" ili "previše" nečega, ili je nema ili je pak nametljiva i intruzivna.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Male zabrane za “Velike devojčice” Zabrane detetu u toku vaspitanja nalaze svoje opravdanje u formiranju moralnih okvira deteta, zaštitu od opasnosti, socijalizaciju u većim grupama. Problem nastaje kada roditeljski preterani strahovi ili porodične zabrane koje se prenose sa generacije na generaciju naprave konflikt u detetu između njegovih autenitičnih potreba i ideala kojem bi trebalo da se približava. Te dve strane znaju da budu toliko udaljene da se dete oseća rastrzano u sebi, dok pokušava da zadovolji oba gospodara. U stalnoj tenziji između zadovoljenja svojih talenata, sposobnosti, ambicija i čvrstih okvira normi i idela sa kojima bi htelo da se stopi, a koje čvrstim zabranama ne dozvoljavaju slobodno ponašanje, gubi dragocenu energiju boreći se u sebi i večito sumnjajući u to da li ono ima pravo da ostvari svoju autentičnu ličnost?! Ovde ćemo razmotriti probleme devojčica koje su živele u strogim porodicama, zatim žena koje oko sebe vide “svet muškaraca” i baciti svetlo na pitanje kako se zabrane iz detinjstva odražavaju na razvoj inicijative. Zašto se ona ne razvija ka uzajamnosti, već postaje intruzivna, nametljiva inicijativa ili suprotno, potisnuta, nerazvijena inicijativa. Da li takva inicijativa može da vodi ka pravom uspehu ili samo iluziji uspeha?! Da li potrebe žena mogu da se zadovolje ako su zabrane u detinjstvu bile prestroge?! Zabrane na pol i ženstvenost
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Ima porodica koje nekada svesno, nekada ne namerno, šalju devojčicama poruku da žensko nije vredno. Naslednik se dočekuje sa proslavom, a devojčice su se nekada “bacale pod šljivu”, onda se prešlo na “bolje da je bacite u kantu za đubre kada već nije muško, sin”, nažalost, neke bebe stvarno završe i po kontejnerima, a u današnje vreme na sceni je “suptilnije” odbacivanje: “te” koje su se rodile, “cmizdavice”, “kukavice”, “popišulje”, mogu iz ponižavajućih poruka samo steći utisak da to što su ženskog pola nekako nije uredu, da su dolaskom na ovaj svet razočarale svoje roditelje, da sa majkom, pošto je ona isto tako ženskog pola, nešto ozbiljno nije u redu, ili da je i ona žrtva u ovakvom svetu i da se biti žensko “ne isplati”. Narod zna da bude vrlo kreativan u pronalaženju pogrdnih, prezrivih, imena, ne vodeći računa o dečijoj psihi i posledicama po nju. Često ove devojčice u toku života ojačaju, iz reakcije na podrugljivost okoline i kao posledica emotivnog oklopljavanja, tako da same na svojim plećima nose teret čitave porodice te nekada i dobiju na kraju, od svojih značajnih odraslih izvinjenje, pohvalu, priznanje da su savršene takve kakve jesu. Do tada je njihov razvoj mogao neometano da cveta, a ovako, nažalost dosta kasno dobijaju ono što im je u detinjstvu bilo neophodno. Ipak “bolje ikad, nego nikad”, jer nikada nije kasno za nastavak razvoja, dok god život traje treba iskoristiti pozitivan potencijal. Falička organizacija univezuma jedne devojčice
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Devojčica koja shvati da biti žensko nije vredno, da je tako manje bitna od drugih, pribegava potencijalnim “oružjima” za sticanje moći. Njoj je, kao i svakom drugom detetu važno da dobije pažnju, da se oseti prihvaćenom, da dobije ljubav roditelja, da zadovolji svoj primarni narcizam. Kako se sve ovo ne podrazumeva u njenoj porodici, ona mora da se trudi da zavredi divljenje i ljubav. Da se bori za ono što joj je potrebno i neophodno. Može da se okrene zavođenju, da bude “naročito slatka”, ljubazna, fina, da glumi da bi stekla moć nad drugima i da tako razvije fam-fatal karakter, da zadrži moć u svojim rukama i odbija one koje zavodi, one koji se “prime”. Misli da će joj ići sve u životu ako ume dobro da zavede. Nije joj bitno to što postoji, niti što nešto zna i ume, bitno je samo da zavede i dobije divljenje, bez obzira što to dobija pretvaranjem, najbitnije joj je da porazi drugoga svojom fatalnošću. Ovakvim ponašanjem ona ne uspeva da ostvari svoje potencijale. Ostatak sveta ostaje dalek za nju, ona mora da se trudi da ga zavede, da bi bila prihvaćena, da bi dobila divljenje. Kada i pored upornog zavođenja, taktika ne dovodi do rezultata, ovakve žene su očajne, jer misle da drugih načina nema. Da ih ne mogu voleti i prihvatati, same po sebi, onakve kakve zaista jesu, bez poze i šminke. Muškarača se postaje Ako u svojoj okolini nisu videle primere zavodničkog ponašanja, žene - devojčice, se mogu okrenuti “dečačkim sredstvima” za dobijanje moći i pažnje. Postaju muškarače, muškobanjaste, trude se da se takmiče sa dečacima, da budu bolje od njih. Ljubav zavređuju svojim uspesima. Često
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA se ovakve devojčice predstavljaju muškim nadimkom, potpisuju muškim pseudonimom, u školi pišu pismene sastave u muškom rodu, jer im tako sve što rade deluje ozbiljnije i vrednije ili jedino tada osećaju da je to što rade vredno pomena, čitanja, prihvatanja. Pokušavaju da budu deo ekipe, da prate to što braća, tata ili drugari rade, ono što njih, muške, interesuje, od utakmica do popravke automobila, samo da bi bile priznate kao deo grupe, da bi osetile da vrede kao osobe. Uče da postizanjem ciljeva osiguraju sebi mesto u grupi. Kao odrasle, ove žene se koncentrišu na zadatke, postaju radoholici. Ovakva osoba misli da nije dovoljno vredna ako ne radi i tako se jureći za priznanjem drugih udaljava od sebe. To su žene koje postaju uspešne, ali uz stalnu borbu, ne dostižu maksimum svojih potencijala, već imaju utisak da su drugi protiv njih, da uvek moraju da se bore. Zašto ovakvu organizaciju sveta oko sebe i sveta u sebi zovemo falusnim univezumom? Zato što osoba oko sebe vidi predstavnike falusa: neko mora da se probode, da se pobedi, da se razbije, u pozadini stoji strah da će neko njih upropastiti, razbiti, raskrinkati. Svet je takmičenje. U detinjstvu su donele odluku da je poželjno biti muško i da nije vredno biti osećajno, nežno, ženstveno žensko biće. Koliko misle da je falus vredan, toliko ga se i plaše. Strah postoji od napada drugih ali i strah od sasecanja, kastriranja pri isticanju. Ili se identifikuju sa onim od koga se plaše ili se trude da ga kontrolišu. Videćemo kako različita rešenja konfliktne situacije deluju na ispoljavanje inicijative ženskih osoba:
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “Femme fatale” rešenje – osvetnica Ako se žena takmiči kroz zavođenje, među ženskim svetom onda ona mora da bude najbolje našminkana, najlepše obučena, najzavodljivija u grupi. Primetićete kao se žene međusobno zagledaju i odmeravaju. Znaju da kažu: “Gledam druge žene da bih videla gde grešim!”. To povlači da su druge žene bolje, a da njoj nešto nedostaje, ima neku grešku, neku manu. Ili ogovaraju druge žene, njihov način oblačenja, njihove izbore, kako bi sebe i svoj princip uzdigle. Ne može sebi da dozvoli da ona nema nešto. Osim ako ne namerava da promeni pol, ženi ostaje da se suoči sa tim nedostatkom, nedostatkom muškog polnog organa i da prihvati svoje polne karakteristike. Treba da prihvati da ona ima normalne odlike svog pola i da joj kao takvoj ništa ne nedostaje. Idealizacija falizicizma inače nagoni devojčicu da razvije seksualnost koja ne prepoznaje receptivni unutrašnji prostor svojih genitalija. Ako ne izabere da traži za sebe priznanje kroz različita ostvarenja falusne prirode, ona bira da preokrene situaciju i postaje zavodnica – osvetnica. Niko joj nije ravan i niko ne može nju da zavede, ona je ta koja zavodi druge. Muškarci znaju podrugljivo da podržavaju ovo “nedostajanje”. Kada komentarišu šta ženama “fali”, a da nije daska u glavi? Mada i ova daska može da ima preneseno značenje. Znamo da muškarci svoj problem inferiornosti rešavaju većim i bržim automobilom, borbenim psom, motorom, poslom koji donosi više novca, što
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA mlađom devojkom na što većim štiklama, ili kroz podrugljivost prema drugima koje vide kao inferiornije od sebe. Da bi sebe “popeli” moraju drugoga da unize. Da bi se zaštitile od ovakvog osećaja sveta žene nekada pribegavaju osvetničkoj tektici: Žena koja je osvetnica bira da ne bude predmet faličke povrede, već postaje onaj koji povređuje i time nalazi i narcističko i seksualno zadovoljenje. Preokretanjem nepovoljne situacije u svoju korist, devojčica se štiti od regresije na odnos dete – majka, odbija da bude “mamina devojčica” time što odbija uzajamnost. Pošto devojčica doživljava psihu odraslog kao faličku, njeno oblačenje u odraslom dobu može biti određeno time da kroz njega pokazuje svoje faličke težnje i da odbacuje svako ponašanje koje ima nešto detinje u sebi. Agresivno rešenje Ima žena koje se identifikuju sa agresorom i postaju “kao” agresivni muškarci iz njihovog detinjstva, “agresivne kučke”. Nalaze uglavnom nežnije muškarce nad kojima se “izživljavaju” kako bi dokazale svoju veličinu, da su i one “neko i nešto”. Tako postaju u suštini iste kao oni koje su mrzele kao male devojčice. Ponašaju se kao da hoće da dokažu da je “njihov veći”, a zaboravljaju da su žene. To nije čudno, ako su odrastale u svetu u kome je biti žensko bilo nešto nisko, ne vredno, nedostojno poštovanja.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Otvorenom agresivnošću one se u stvari brane od mogućih agresora i preventivno prave granice i ograde od drugih osoba nedozvoljavajući sebi da se otvore i cele uđu u odnos sa drugom osobom. Sa muškarcima nikada ne stupaju u ravnopravne odnose jer se plaše da će spuštanje garda dovesti do ponovnog povređivanja. Iako deluju jako, iza spoljašnje maske i poze opet se krije osećaj inferiornosti i manje vrednosti, kao i manjak samopoštovanja. Poželjne preduzetnice Znamo žene na upravljačkim položajima koje ne podnose druge žene u svojoj organizaciji i biraju da rade i sarađuju sa muškarcima sa kojima se osećaju ili kao “deo ekipe” ili kao da su iznad njih. One su danas poželjne preduzetnice, jer rade sa falusnom inicijativom: “probojne su na tržištu”, “pobeđuju konkurenciju” uz filozofiju “najbolji samo opstaju”. Nemaju osećaj za saradnju, za uzajamnost, ne vode računa o drugome. Za idale se bore, ali ti ideali ne uključuju brigu o drugima, već dokazivanje. Takav ideal čini ovaj svet nasilnim. On drži ljude u strahu od inicijative. One koji su tu objekti, koji trpe od takve inicijative, drže u strahu da se ne zamere agresivnom subjektu. Dok onoga ko poseduje ovakvu inicijativu, odnosno subjekte, drži u strahu od “pada sa položaja”, da može doći neko jači, da će mu oduzeti ono što ima, da će biti sasečen ( kao da će biti kastriran), “što ga vodi ka još većoj agresivnosti i težnji ka moćima, ali i do još većeg straha od kazne i nekog jačeg rivala.”
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Izbegavajuće rešenje Žene mogu pobeći u izbegavajući tip ličnosti i tako ne uspeti da ostvare svoje prirodne ambicije, želje i potrebe. Iz straha da ne osete agresiju prema roditeljima, prema drugima koji su ih ismevali, prema grupi vršnjaka, okreću ka sebi optužbe i povlače se iz sveta. Ako nađu srodnu dušu koja će im u tome praviti društvo, životare tako misleći da su srećne i zadovoljne, ne primećujući da ne žive život, da su potisnule svoju volju, svoju strast za životom. Počinju da izbegavaju i ženska društva, jer im ne prijaju podsećanja na to šta su one od svog života nekada za sebe želele. U ženskim grupama one mogu da osete i prepoznaju svoje ženske potrebe koje su davno sebi zabranile. Zato može najpre da se rađa mržnja prema ovim ženama, a onda i povlačenje iz njihovog društva. Mogu da biraju manje grupe muškaraca za druženje, u kojima će uživati status “drugara”. Privilegovano “žensko” koje oni poštuju, koje ne žele da “iskoriste”, sa kojim dele svoje tajne i neuspehe, koje im predstavlja "rame za plakanje", “drugaricu za poželeti”. Jedini problem je u tome što ova “poželjna drugarica” nije poštena u tom odnosu, “pravi se” da je drugačija od drugih devojaka, da je “ortak”, da ima drugačije potrebe, samo zarad dobijanja pažnje i prijateljske ljubavi, radi osećaja prihvaćenosti, da bi zaboravila na svoj bazični osećaj inferiornosti. Paćeništvo kao izvor zadovoljstva
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Žene mogu seksualizovati razne vrste paćeništva. Iako su faličke predstave izvor straha, one mogu biti i privlačne. Bol povezan sa odsustvom voljene osobe, može biti doživljen kao nešto što je ta osoba izazvala i pretvoren u faličko-pasivno zadovoljenje. Produžavanje bola, okrivljavanje uzročnika, svađanje sa njim, donosi mazohističko zadovoljstvo. Tako devojčice koje su stekle sliku nasilnog i neprijateljskog sveta u kojem one predstavljaju nedostojne, uče da uživaju u svojoj patnji. Postaju večite žrtve koje ne čine ništa da bi iz takvog obrasca izašle. Egzibicionizam kao odbrambeni mehanizam Jedan od mogućih rešenja za izbegavanje osećaja nekompetencije, poniženja i stida u pokušajima uzajamnosti, koja uvek uključuje u predstavama ovih osoba nečiju superirornost, je egzibicionizam koji ima odbrambenu funkciju. Kroz odeću, razne fizičke vežbe, naglašen poseban nakit, žena poručuje: “Vidi me! Vidi šta mogu. Vidi šta imam”. Ona svoju želju da pozove drugog u seksualnu uzajamnost preokreće u želju da šokira, zapanji i fascinira. I ovde opet osoba ne uspeva da ostvari uzajamnost, jer se trudi na fascinira drugog, da bude veća, jača, bolja, da fetišizira delove tela koji se mogu zamisliti kao falički. Pokušava da postane “veće muško”. Ne ume da se
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA opusti, da bude prirodna, zadovoljna sobom takvom kakva jeste i da uživa u odnosu sa drugom osobom. Daleko odmakosmo u tekstu sa primerima zakočenosti inicijative koja proizilazi iz loših poruka koje devojčice dobijaju iz svoje okoline. Do ovih problema ne bi došlo da su u detinjstvu ove žene dobijale dovoljno znakova prihvatanja, da im je posvećena pažnja koja je svakom detetu potrebna, da im karakteristike ženskog pola nisu bile predstavljane kao neadekvatne. Gde se izgubila ženstvenost? Ženstvenost žena, u slučajevima ovakvih odrastanja čuči u njima, ali se retko ispoljava. “Izbija” povremeno kroz zavist, ljubomoru, agresiju, strahove, panične napade. Priznaćete, ne u obliku u kome bi one želele. Kako bi onda mogle same sebi da pomognu kad je već za novo detinjstvo kasno?! Već samo prihvatanje onoga što u periodu odrastanja nije bilo dobro, predstavlja korak napred. Učenje od drugih žena pomaže, kao i druženje sa njima. Problem je što se osoba u ovakvo učenje teško može uspešno upustiti, pre nego što razreši osnovne konflikte u sebi.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “Savremena žena, to je žena koja je spremna da izgubi svaku vrlinu, i onu u kojoj je jedino bila viša od muškarca, samo da zadobije pravo na ono zbog čega se i sam muškarac uvek smatrao nižim od žene. Ona više nije naša žena, ni majka, ni drugarica, ni saradnica. Sišla je na ulicu, napustila kuću, ostavila drugima svoju decu.” Jovan Dučić Da li su Dučićeve reči postale realnost?! Osvešćivanje agresije kao put do celovitosti Kada se jednom osvesti ovakav tip emocionalnog zlostavljanja, koji podrazumeva omalovažavanje pola deteta, teško je dozvoliti sebi da se oseti agresija prema roditelju koji je upućivao uvredljive poruke na račun pola kome pripadamo. Problem je u tome što su ideali koji su nam sa te strane usađivani, već ugrađeni u našu psihu te agresijom ka roditelju upućujemo i agresivnost ka tom delu sebe. Celoga života pokušavamo da ostvarimo neki ideal, a onda shvatimo da mrzimo deo njega. Imamo potrebu da se stopimo sa tim idealom, a ta naša potreba je sada frustrirana, sami sebe ometamo.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Ozdravljujuće prihvatanje osećanja mržnje Najpre, kao žene, možemo da osvestimo da osećamo i prihvatamo da nam se ne sviđa kada nas omalovažavaju, kada vređaju žene, ženski mozak, ženski princip, ženstvenost, ženinu seksualnost. Onda možemo da izaberemo da li svoju agresiju hoćemo da pokažemo. Ako nam se čini da od otvorene agresije nema nikakve koristi ni za jednu od strana u odnosu, nema potrebe da je ispoljavamo, možemo da sačuvamo svoje dostojanstvo i svoje samopoštovanje. Najvažnije je da prepoznamo u sebi i dozvolimo da postoje ta osećanja. Ona ne poriču ljubav koju imamo prema tim osobama, samo predstavljaju odgovor na ono što nam se ne sviđa u njihovom ponašanju. Sa druge strane, ako želimo da osobe koje nas omalovažavaju prestanu to da rade, moramo im reći kako na nas deluje njihovo ponašanje. Možda one to rade nesvesno, jer su tako naučile u svojim primarnim porodicama, možda je njihovo ponašanje reakcija na ponašanja njihovih majki prema njima, možda potisnutu mržnju prema majci projektuju na sve druge žene. Zatim možemo da osvestimo da se u nama samima, u našoj verziji idealnog sebe nalaze ugrađene slike koje ne prijaju našoj autentičnosti. Dobro je i prema ovim predstavama osetiti pravo, istinsko osećanje. Šta od toga što ste iz detinjstva pokupili jeste vaše, a šta ne doživljavate kao dobro za vas? Možete promeniti ideal u ono što više prija vašoj sadašnjoj svesnosti. Ako vam se sviđa da budete nežni, osećajni, ženstveni onda dozvolite sebi da to i budete, bez osećaja krivice. U svoj ideal ugradite onu sliku koja vama prija, onakvu kakvom biste voleli sebe da vidite. Ako je to samosvesna,
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA samopouzdana žena koja je zadovoljna time što je žena neka to vaš ideal i bude. Ako ste do sada živeli sa težnjom da zadovoljite svoj ideal na uštrb pokazivanja svoje grandioznosti i narcizma, nastavićete idalje to da radite. Zato u svoj ideal ugradite onoliko ambicija koliko vama prija. Dozvolite sebi da se pokažete kao žena, kao kompletno biće kome ništa ne nedostaje. Uspeh i neuspeh Kao cela žena koja sebe voli, lakše ćete stupati u odnose sa drugima, lakše ćete ulaziti u rad i biti uspešniji. Želja za životom, strast za životom, ta struja i energija moći će da teče neometano. Neće se trošiti više na konflikte sa sobom i sa drugima, na dokazivanje, na takmičenja, na strah od zavisti, od toga šta će reći drugi, ili na samu zavist, na strah od odbacivanja ili strah od pokazivanja. Bićete sposobni da uživate u svesnosti o ispunjavanju svojih životnih potencijala i to je ono što će vaš učiniti uspešnom osobom. Šta može biti veći uspeh za ženu, nego da bude žena?! A kada je osoba uspešna u jednoj oblasti, ona je uspešna u svemu. Ne postoji parcijalan uspeh ili uspeh jedne oblasti života na račun druge. Gorak ukus kvari slasti. Budite uspešni u sebi, to će se odraziti na sve vaše odnose i sve poslove kojima se bavite.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Najveći uspeh koji žena treba da ostvari u svom životu jeste najpre da bude žena, a onda i da ostvari svoje želje i ambicije, da voli i bude voljena, da brine i da drugi brinu o njoj, da neguje i da bude negovana od strane drugih. Razrešenje krize Prihvatanje činjenice da je sasvim normalno da svaki čovek ima potrebu za grandioznošću, za zadovoljenjem narcističkih potreba, za ostvarivanjem svojih talenata i sposobnosti, za očuvanjem svojih ideala koji neće onemogućavati razvoj njegove autentičnosti, dovodi do oslobađanja u osobi i manifestuje se u njenom ponašanju i odnosima sa okolinom, u poslu koji radi. “Kada prevaziđe razvojnu krizu osoba se oseća određenije, puna ljubavi, opuštenije i bistrije u rasuđivanju, vitalna je na sasvim novi način. Poseduje višak energije koja joj omogućava da prilično brzo zaboravi neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim poželjnim oblastima, makar izgledale i opasne. Razvija osećaj svrhe, usmerenost na ciljeve i inicijativu.” Iako se ovo po definiciji odnosi na razvojnu fazu kod razvoja inicijative deteta, sva današnja “velika deca” koja još uvek nisu prošla potpuno kroz ovu fazu oslobađanja inicijative i nisu razvila osećaj za uzajamnost imaju šanse. Nikada nije kasno da porastete u sebi, za sebe i druge i budete bolji, verniji sebi, “ da ličite više na sebe nego na druge”.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Žena koja prihvati svoju ženstvenost može da usmeri svoju incijativu na ostvarenje svoje autentične ličnosti i ne mora da je ograničava na “borbu za život”, služenje ili zavođenje. Biće kompletnija i ostvarenija kao osoba. Brinuće o drugima bez osećaja “moranja”. Živeće punim plućima kreativno oslobađajući svoje talente i potencijale. Biće ostvarenija u ljubavnim odnosima, imaće osećaj za uzajamnost, njena životna energija moći će da teče neometano i da usmerava njenu volju na opšte dobro. 4. Razvoj osećanja krivice Među uzrocima, kako duhovnih, tako i duševnih nemira, psiholozi i psihoterapeuti kod svojih klijenata, kao i sveštenici prilikom ispovedanja ljudi, uočavaju krivicu kao često prisutan sadržaj. Zbog zabrana nastalih prilikom vaspitavanja u detinjstvu ili zabrana usvojenih u toku obrazovanja, krivica kao osećanje koje je u nekom trenutku imalo razvojni značaj, u slučaju da je formirana kao preterana ili potisnuta, počinje da ometa svakodnevno funkcionisanje, pojačava iracionalne strahove i kroz gubljenje
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA osećaja za realnost, troši psihičku energiju neophodnu za rast, razvoj i uživanje u životu. “ Naša krivica počinje onoga trena kada se blagonaklono usmerimo prema strasti koju smo opazili, ne žureći da u njoj prepoznamo neprijatelja” Sv. Teofan Zatvornik Videćemo do čega dovodi preterano osećanje krivice, ali i zašto je poznavanje ovog osećanja bitno za uklapanje u socijalne norme i razvijanje empatije za stanja drugih ljudi. “Pokajničke suze brišu mrlje krivice” Aurelije Augustin “ Krivicu ili samoljutnju oseća osoba koja procenjuje da je nekim svojim postupkom neopravdano uzrokovala štetu i izazvala nečija neprijatna osećanja. “ ( Z. Milivojević ) Ovo osećanje motiviše osobu na popravljanje štete i na promenu ponašanja koje je do te štete dovelo. Zdrava krivica dovodi tako do pozitivne transformacije ličnosti, kada, kroz učenje, osoba menja svoje ponašanje na bolje! Pogledajmo neke od posledica neadekvatnog osećanja krivice: 1. Samosumnja Osoba može u svojoj prošlosti imati iskustvo nepravednog optuživanja za nešto što nije učinila . Ako nije bila u stanju da odbrani svoju nevinost, u
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA sadašnjosti će u svakoj situaciji u kojoj postoji mogućnost da je neko okrivi za nešto, početi da oseća krivicu. Tu krivicu uzimaće zatim kao dokaz da bi drugi mogli imati pravo. Da se kod dece ne bi razvijao ovakav osećaj samosumnje, potrebno je stvarati klimu poverenja u odnosu vaspitača ili roditelja i deteta. Tako da se kod situacija otpuživanja za neki prekršaj dete može iskreno izviniti i pokajati ako je stvarno krivo, ili odbraniti u slučaju da je nepravedno optuženo, kako ga ovaj osećaj ne bi proganjao dalje u životu. 2. Preterana krivica “ Najgore osećanje krivice je prihvatanje nezaslužene krivice” Ajn Rand Osoba koja sebi postavlja previsoke kriterijume u odnosu na koje procenjuje svoje ponašanje i osoba koja ima iskrivljeno tumačenje realnosti lako upada u osećanje preterane krivice. Dešava se da su u detinjstvu ove osobe prihvatale ulogu dežurnog krivca koja im je nametana spolja. Roditelji ponekada potiskuju neprihvatanje svog deteta, ali ono ispliva kroz okrivljavanje i kažnjavanje za svako i malo neprimereno ponašanje. Dete dobija poruku da je “pogrešno”, a ne samo “pogrešivo” ljudsko biće. Najmanja greška postaje greh. Tako dete navikne da je ono krivo šta god da ne valja, jer da se ono nije rodilo, mama i tata bi živeli srećnim i uspešnim životom?! Kod deteta se razvija zahtev za perfektnim izvođenjem aktivnosti gde greška ne sme da se potkrade. Otud se za perfekcionizam nikako ne može reći da je zdrav. Takođe se razvija i strah od izazivanja tuđih neprijatnih osećanja.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA 3.Netolerantnost na konfliktne situacije i nesposobnost da se kaže NE Kada roditelji ne detetovo neprihvatljivo ponašanje reaguju tako što manipulativno pate i jasno pokazuju svoju nesreću, povređenost, tugu, stavljajući do znanja detetu da je ono krivo za njihovu žalost, dete zaključuje da je ono odgovorno za osećanja roditelja. Dete donosi odluku da će se ubuduće truditi da usreći roditelja, da je to njegova obaveza i odgovornost. Ono sažaljeva roditelja u njegovim nesrećnim stanjima i osuđuje samo sebe. Na ovaj način formira se osoba koja se u svakom međuljudskom konfliktu oseća krivom. Ne sme da izrazi ljutnju niti da kaže “ne” . Za izlazak iz ovakvih obrazaca ponašanja potrebno je učenje novih uverenja: da ljubav i konflikt nisu u rascepu, da je neslaganje među ljudima normalna pojava, da svako ima pravo na svoj stav i mišljenje, pa i sama ta osoba, da je svaka osoba sama odgovorna za emocije koje oseća, da izazivanje neprijatnosti kod druge osobe ne znači nužno i izražavanje antipatije prema toj osobi. 4. Potisnuta krivica
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Suprotno ponašanje od prethodnih pokazuju osobe koje stalno okrivljuju druge i nikada ne priznaju sopstvene greške zbog paničnog straha od osećanja krivice. Potiskivanje krivice javlja se kod osoba koje su u detinjstvu morale da se bore za ljubav roditelja sa braćom ili sestrama, pri čemu je jedini način da se bude voljen bio u tome da se dokaže da je drugi kriv, te da je taj drugi onaj koji ne bi trebalo da bude voljen. Iz načina na koji ovakve osobe optužuju druge, vidimo da je njihov sistem normi ponašanja veoma strog i da bi kao takav izazvao katastrofu ako bi bio okrenut ka njima samima! Mogao bi da izazove osećanje nevoljenosti, odbačenosti ili bezvrednosti. Zato oni moraju da redefinišu stvarnost i ne smeju da budu objektivni kako bi se spasli samooptužbi. Potsikivanje krivice može rezultirati i opesivno-kompulzivnim radnjama: pranjem ruku, zavrtanjem slavine, zatvaranjem plina… Ponavljanje ovih radnji prati osećanje zabrinutosti jer osoba sebe smatra odgovornom za posledice tih radnji. Smisao ponašanja je prevencija osećanja krivice. Jer ona je jaka, potisnuta i ako se javi, može da dovode do katastrofe. Potisnuta krivica je i pokretač psihosomatskih oboljenja. “ Krivica je duhu, ono što je bol telu.” Osim ovih loših posledica postoji i krivica preživelih, krivica bogatih, krivica ženskog deteta ( koje nije bilo prvo pa muško u patrijarhalnoj porodici ), krivica ženskog deteta kada se nisu rađala muška deca, krivica deteta u slučaju razvoda roditelja.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Ovako gledano, nakon opisa preterane, potisnute krivice, samosumnje i izbegavanja konfliktnih situacija, teško je videti dobre strane krivice. Ipak ona ima i razvojnu funkciju: Razvojna funkcija krivice Izražavanje krivice naglas, pred drugima, predstavlja poruku da je osoba svesna svoje greške, posledica koje su iz nje proistekele ili patnji koje je nanela drugima. Pokazuje drugima da je osoba dobra, da se distancira od svog lošeg ponašanja i da saoseća sa onima kojima je nanela štetu. Ovim upućuje i poziv drugome da eventualno bude manje agresivan i da umanji kaznu, jer osoba pokazuje da već kažnjava samu sebe. Svesno izražavanje realistične krivice moguće je samo ako osoba ima već izgrađen osećaj celovitosti ličnosti, da zna da se ona kao i drugi, može ponašati i dobro i loše, kao i da razlikuje sebe, svoje biće od svog ponašanja. Podrazumeva individuaciju. Formiranje moralnih normi Razvojnu funkciju krivica ima u formiranju moralnih stavova i prihvatanju poželjnih načina ponašanja. Kroz vaspitavanje, dete odustaje od ponašanja koja su mu donosila prijatnost, a koja nisu socijalno prihvatljiva. Roditelji
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA koriste različite metode u vaspitavanju dece i danas se vode polemike oko toga da li je “ batina iz raja izašla”, da li je nužnost ili je treba prognati iz vaspitanja dece, isto kao i kaznu. Rekla bih da je ono najosnovnije čime bi se roditelji morali voditi prilikom izgradnje moralnih normi kod dece jednostavno ljubav. Ako s ljubavlju vaspitavamo, dete će naučiti da oseća krivicu onda kada svojim ponašanjem nanese realnu štetu drugoj osobi. Međutim, ako roditelj manipuliše emocijama, preterano optužuje, preterano kažnjava, smatra dete odgovornim za ponašanje mlađeg deteta ili postiđuje dete, velika je verovatnoća da će se razviti osećaj preterane krivice, potiskivanje ili samoljutnju i da će se ono kroz život boriti sa iracionalnim osećanjima tj. da neće živeti slobodno. Začetak osećanja krivice Psihoanalitičari kažu da se prvo osećanje krivice javlja još kod odojčeta. Ono deli objekat majke na “dobru dojku” kada zadovoljava njegove potrebe, i “ lošu dojku” koja ne zna da odgovori na njegove potrebe. Po Melaniji Klajn, agresija odojčeta je rezultat frustracije usled toga što “loša dojka” ne zadovoljava detetovu želju. Krivica se javlja kao posledica želje na uništi “ lošu dojku”. Kasnije se krivica javlja kada beba uspe da spoji dva odvojena objekta u jedan. Tada zavidi majci, jer ona je ona izvor bogatstva koje je njemu
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA potrebno. Posledica zavisti je krivica i osećanje anksioznosti da bi u svojoj fantaziji moglo uništiti majku. Sledeći bitan period je prestanak dojenja. Pri tome majke nikako ne bi smele da optužuju dete da je iscedilo ili ispraznilo dojku, “ vidi sve si popio, nema više …” , jer ono samo već može imati strah da je dojka uništena njegovim nevaljalstvom. Dalji razvoj krivice se, po Frojdu, javlja u periodu od treće do pete godine, kada sin želi da bude sa majkom, a otac predstavlja rivala koga treba ukloniti, dok je kod devojčica slično, samo obrnuto. Što je taj koflikt između ljubavi i mržnje prema ocu, tj. majci, bio intenzivniji, i što je brže podlegao suzbijanju, pod uticajem discipline, religioznog učenja, školovanja ili čitanja, time se razvija strožija savest ili nesvesni osećaj krivice. Ovako se razvija i sukob između “ treba “ i “ ne treba” kroz koji se ličnost bori između instinktivnih nagona i spoljašnjih zabrana: ne treba da mrzi oca i ne treba da bude sa majkom, treba da ukloni oca i bude sa majkom, treba da voli svog oca i treba da voli svoju majku… Kasnije se nerazrešenost ovih osećanja može manifestovati kroz krivicu zbog seksualnog nagona, zbog ispoljavanja ženstvenosti ili muževnosti. Momci ostaju povučeni, potisnuti, vezani za majku, plaše se prilaska devojkama, dok devojčice postaju muškobanjaste, oblače se aseksualno i teže da ostanu neprimećene, više devojčice a manje žene, više srednjeg roda nego ženskog. Oslobađanje od osećanja krivice
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Sada kada znamo da nismo uništili ni dobru li lošu dojku, da nismo pobedili ni tatu ni mamu, možemo da preispitamo da li naš svakodnevni osećaj krivice ima osnova u realnosti. Ako sebe okrivljujemo za sve što je trebalo da uradimo pozivamo osećanje krivice za ono što nismo, a mogli smo, u bližoj ili daljoj prošlosti. Ponavljanjem samogovora tipa “ trebalo je” , “ .. da više radim a manje uživam, da pozovem roditelje , da kažem, ovo ili ono , više da vežbam, da uradim bolje zadatak …” , sami sebe uvlačimo u krivicu, svesno ili nesvesno, osećamo se loše i blokiramo se za dalje akcije. Uvlačimo se u osećaj nesigurnosti, depresije i anksioznosti. Uhvatite sebe u osećanju krivice i preispitajte da li se u to osećanje stavljate samoprebacivanjem i samooptuživanjem. Kada zamenimo ove reči samogovorom “ mogao bih .. da obilazim roditelje svakog vikenda”, “ mogla bih da džogiram svako jutro”, “ mogao bih da se zdravije hranim” , menjamo perspektivu posmatranja. Ne osuđujemo sebe, već kreiramo mogućnost, kreiramo drugi izbor i očekivanja. Krivicu zamemenjujemo potencijalom za poželjne načine ponašanja. Kako nastaviti bez krivice Odgovorno roditeljstvo bilo bi preporuka za sve sadašnje i buduće roditelje. “Što god da činiš, čini iz ljubavi!” Odrasli koji sebe muče iracionalnim osećanjem krivice mogu da se zagledaju u sebe, svoju prošlost, detinjstvo, da osveste uverenja koje su tada razvili i
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ponovo preispitaju da li su ona još uvek adaptivna, da li doprinose boljem kvalitetu njihovog života. U slučaju da zanemarujete svoje potrebe, ne razvijate svoje talente i sposobnosti, vodite računa o drugima, a pri tom sebe zapostavljate, vreme je za redizajniranje vašeg unutrašnjeg sveta. Razumevanje sopstvene osećajnosti dovodi do razumevanja osećajnosti drugih. Kako su svi vidovi ponašanja čoveka u službi cilja koji treba ostvariti, osvešćivanjem i upravljanje svojim ponašanjima ka dobrobiti za sebe i za druge, ljudi se mogu polako oslobađati neopravdane krivice i raditi na razvoju sopstvene ličnosti kao i na razvoju svojih bližnjih, na opštu radost i kao suprotnost danas čestim depresivnim raspoloženjima. Samo u ljubavi nema stvaranja nezdrave krivice, samo ljubav vaspitava pravilno i samo ljubav nas može spasiti. „ Krivica počinje u ljubavi, i samo će ljubavlju moći da se isceli“ 5. Tiho zavođenje ( Prikriveni incest ) Poznajemo ćerke koje sa tatom imaju “poseban odnos”, sinove koji su mamama “jedina uteha”, tate koji procenjuju ćerkine haljine i mame koje se ljute na sinove što su ih ostavili zbog izlaska sa devojkom.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada se radi o slučaju otvorenog incesta, mnogi od nas spremno osuđuju, traže najstrože kazne za takve napasnike, ali prikriveni incest koga ima mnogo u najbližem okruženju često ne primećuju. Zavođenje deteta od strane roditelja suprotnog pola prolazi neprimetno, tumači se kao vezanost i ljubav i ostavlja velike posledice na život tog deteta, na njegovu sposobnost za ljubav, partnerske veze i potomke. Da li odnosi roditelja i deteta u koje se preliva seksualna energija namenjena partneru, mogu da budu zdravi? Kakve posledice na dete ostavlja život u disfunkcionalnoj porodici ili porodici alkoholičara? Kroz objašnja o tome šta je prikriveni incest i žrtve koje sa sobom nosi, doći ćemo do koraka za izlazak iz začaranog kruga i početak zdravog života u novim partnerskim vezama. Šta je to prikriveni incest? Tiho zavođenje nastaje kada roditelj suprotnog pola koristi dete za zadovoljenje svojih emocionalnih potreba, preusmeravajući ka njemu seksualnu energiju namenjenu partneru. Dete ostaje uskraćeno u zadovoljenju svojih potreba i njegova funkcija postaje služenje roditelju, da roditelju bude dobro, da se roditelj oseća lepo, da njihovo dragoceno provedeno vreme učini roditelja srećnim. Ono postaje glavni savetnik, pomagač, društvo roditelja, najbolji prijatelj, dok je istovremeno i žrtva, jer ostaje uskraćeno za detinjstvo, nameće mu se uloga partnera svom roditelju suprotnog pola i oseća se odbačenim od roditelja istog pola.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Roditelj odvaja posebno vreme za “njih dvoje”, priča detetu o svom seksualnom životu, kada dete odraste traži od njega detalje o svom upuštanju u seksualni život, meša se u izbor partnera deteta. Dete se u početku oseća privilegovano u odnosu na drugog roditelja ili drugu decu ako ih ima. Onda mu postaje neprijatno, ali ne može da mrzi roditelja iako oseća bes prema njemu. Roditelj je za njega ipak tako “dobar” i smatra ga svojim “najboljim prijateljem”. Roditelj i dete ne treba da budu najbolji prijatelji Sve porodice funkcionišu kao sistem u kome postupci jedne osobe utiču na druge i obrnuto. ( Znamo koliko jedan alkoholičar ili zavisnik od droga utiče na celu porodicu) Taj sistem ima osobinu da teži da povrati ravnotežu kada je ona narušena. Kada bračni supružnici ne zadovoljavaju emocionalne potrebe i potrebe za zavisnošću i bliskošću, dešava se da se ostatak sistema, odnosno deca, iskoriste za zadovoljenje tih potreba. Svakom detetu je potrebno da roditelji zadovoljavaju njegove potrebe, a ne da bude odgovoran za osećanja svojih roditelja. Ovako dete “popunjava rupu” u emocionalnim stanjima roditelja, oni ga koriste kao glavnog ispovednika, pričaju mu o intimnom životu sa bračnim partnerom, opterećuju ga brigom da “ne sme biti takav kao tata/mama”. Detetu tada postaje teško da se identifikuje sa svojim polom, jer roditelj suprotnog pola obično okrivljuje “sve muškarce” tj. “ sve žene”. Izjave : “ svi su muškarci isti “ ili “ sve žene su hladne ” bacaju dete u rebus: kako to da on kao dečak treba da bude drugačiji, ili ona kao devojčica mora da bude princeza?!
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “ Ljubav koju si “zaslužio” ostavlja gorak talog u vidu pretpostavke da nisi sam po sebi objekat ljubavi, već si to zato što možeš da činiš zadovoljstvo, da budeš od koristi. U krajnjoj liniji, možda te uopšte i ne vole, možda te samo iskorišćavaju.” Erih From Postajući najbolji drug ili drugarica roditelju suprotnog pola, dete se stavlja na stranu tog pola i gubi deo identifikacije sa sopstvenim polom. Kako je prezir česta pojava kod ogorčenih roditelja i dete usvaja ogorčenost ka sopstvenom polu. Žaleći se detetu o svojim bračnim problemima, roditelj od deteta pravi svog poverenika. Onom drugom roditelju postaje lakše jer ne mora da se nosi sa nezadovoljstvom partnera. Tako prećutno odobrava prikriveni incest. Zato su oba roditelja odgovorna za ovakav odnos. Kada se prekorači granica između roditelja i deteta, otvaraju se mogućnosti za još veće žrtve. Stariji sin, tako, svoju prikrivenu seksualnu energiju prema majci može na otvoreno seksualan način okrenuti ka mlađoj sestri. Takođe se stvara plodno tlo za neke od zavisničkih oblika ponašanja: zavisnost od hrane ( anoreksija, bulimija, prejedanje… ) , alkohola, droge, seksa. Zbog patnje i neprijatnosti vezanih za svoje telo, osoba pribegava bežanju od svog tela kroz neki od ovih oblika zavisnosti. Tako zavisnost predstavlja pokušaj da se izleče problemi sa osećanjima. Kako prepoznati žrtve tihog zavođenja?
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Osoba koja je žrtva skrivenog emocionalnog incesta ima intenzivna osećanja ljubavi i mržnje prema roditelju suprotnog pola. S jedne strane, oseća se posebno i privilegovano, dok sa druge oseća kao da ne čini dovoljno za tog roditelja. Tako dolazi do osećanja krivice. “ Iza svakog osećanja krivice krije se negovodanje” Frederih Perlz Dete oseća da ga je roditelj istog pola napustio i zato se emocionalno distancira od njega. Ima ideju da su suparnici, takmiči se ili oseća prezir prema njemu. Svoje potrebe ne primećuje, ne može da ih formuliše, čak i ako može, oseća se krivim što ih ima. ( U odnosu sa roditeljem zlostavljačem , bitne su samo potrebe roditelja) Stalno pokušava da se drugima nađe pri ruci, da bude od pomoći, svoju svrhu vidi u pomaganju. Žrtve incesta često nalazimo u “ pomagačkim” profesijama : lekara, nastavnika, terapeuta, gde im se pruža prilika da brinu o drugima. Prati ih osećaj da moraju da pomažu drugima. Hronično osećanje bezvrednosti i neadekvatnosti takođe prati ove osobe. Kao odrasli imaju teškoće u emocionalnom vezivanju: ili uspostvaljaju višestruke odnose ili ishitreno ulaze u veze, žale za bivšim vezama, ponavljaju neuspešne obrasce, često su seksualno nezainteresovani za partnera ili pate od nekih kompulsivnih ponašanja i oblika zavisnosti o kojima je bilo reči.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kako deca koja nisu smela da budu deca mogu da povrate svoje živote? Bez odvajanja, emancipacije i separacije, koja nije laka i ne dolazi sama po sebi, žrtve incesta teško ostvaruju funkcionalnu vezu. Dok god se deo seksualne energije vezuje za roditelja, trpeće partnerska veza. Da bi se odovojio od roditelja suprotnog pola, najpre se mora postići identifikacija, povezanost i zdrav odnos sa roditeljem istog pola. Da bi bio muškarac mora se povezati sa muškim energijama i prihvatiti ih, da bi žena bila žena mora prihvatiti svoju ženstvenost. Ako je roditelj istog pola suviše nasilan ili neosećajan, može se naći mentor koji će odigrati tu ulogu . Ako osoba pati od nekog oblika zavisnosti takođe je dobro da se priključi nekom od programa za lečenje ili grupama za odvikavanje. Na zapadu su popularnije grupe podrške, ali ne gube značaj ni na našem području, jer prikrivenog incesta ima mnogo i često se provlači uz emotivnu manipulaciju kao “normalna” vezanost majke za sina i tate za ćerku. Osoba se zatim mora osloboditi idealizovane predstave o zavodničkom roditelju, jer ako se leči od zavisnosti, a pritom idalje pokušava da udovolji roditelju, boljitka neće biti! Shvatanje da je pažnja koja je primana bila nasilna, neprimerena i da je predstavljala zlostavljanje, doneće i osećanje tuge koje se mora odbolovati. Gubitak idealizovanog odnosa boli, ali važno je znati da svaki razvoj boli! U prihvatanju besa prema zavodničkom roditelju, kada se on osvesti i oslobađanju od njega može pomoći telesna terapija.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Pisanje pisma roditelju, koga neće pročitati, već samo iskoristiti kao tehniku za rasterećenje svoje duše, takođe pomaže. Ako je roditelj preminuo, može se pročitati pismo na grobu. Ovim oslobađanjem emocija, razvezuje se energija koja je potrebna za emotivni život osobe u zrelom dobu. Ako je zlostavljač živ, moraju mu se stalno postavljati granice. Više puta, iako se osoba razbesni, iako ima osećaj krivice, potrebno je da stavi sebe na prvo mesto i očuva svoje granice. Ponekad je potrebno i prekinuti kontakt na neko vreme sa roditeljem zlostavljačem. Moj pol - moj ponos Osećanja prema roditelju istog pola u ovom slučaju mogu biti bes, prezir ili mržnja. Treba razumeti da su ona preneta na dete i da su zapravo to osećanja roditelja zlostavljača. Umesto da su razrešavana u direktnom odnosu između roditelja, neadekvatno su preneta na dete. Ona sprečavaju dete da oseti vezanost za roditelja istog pola. Bilo bi dobro za žtrvu incesta, da u cilju oporavka, provede neko vreme sa roditeljem istog pola, odvojena od drugog roditelja, kako bi se identifikovala sa svojim polom. Ako muškarac hoće da voli svoju ženu kao muškarac, mora prvo da zavoli sebe kao muškarca. Žena mora da se poveže sa majkom i drugim ženskim osobama kako bi izgradila svoj identitet. Ukoliko je osoba, kao odrasla, već u partnerskoj vezi, i u procesu je izlečenja od incestualnog odnosa, dobro je poraditi na toj vezi, ne raskidati je odmah
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA samo ako primeti da u njoj ima odlika incestualne veze sa roditeljem, jer se iz nje može izvući zdrav odnos. Nove partnerske veze Da bi veza “ ozdravila” , najpre se osoba mora osloboditi fantazije o vezama. Treba prihvatiti realnost samog sebe i svog partnera. Veze tipa “kao na filmu” psotoje samo u filomovima. Veze u kojima neko zadovoljava samo tuđe potrebe, a ne vodi računa o svojim, zavodničke su, zavisničke i nisu zdrave. Nezajažljive potrebe deteta treba razlikovati od potreba odraslih za bliskošću. Kada neko zadržava obrazac ostajanja u više partnerskih veza ili ostavlja vrata otvorenim za stare ili eventualne nove partnere, stalno ima nekog na “stend - baj-u”, posredi je strah da će ga partner zloupotrebiti i izdati, isto kao zavodnički roditelj. Zato mora da se osigura i spasi eventualnog očaja, patnje i besa. Strah ga održava u stalnoj pripravnosti za bežanjem. Ako se osoba nalazi u jednoj vezi i ima obrazac da stalno udovoljava partneru, mora da nauči da postavlja granice i da izrazi svoje potrebe. Iako može delovati sebično proglašavanje ličnih interesa prioritetom u vezi, veza nije zdrava ni ako se bazira na samoizdaji. Zarad vežbanja i učenja zadovoljenju svojih potreba, mora se krenuti sa namerom.
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Krivica može biti prateća emocija zadovoljenju sopstvenih potreba. Deca koja su rasla u funkcionalnim porodicama ne osećaju krivicu kada pokušaju da zadovolje svoje potrebe. Roditelji su Žrtve incesta preopteretili krivicom! Ovakve krivice se treba osloboditi. Šta ako veza ipak pukne? I pored truda i dobre namere, kada se žrtva incesta promeni, može se desiti da veza pukne. I to je legitiman izbor. Bitno je preuzeti odgovornost za svoje odluke, izbore i osećanja. Ne kriviti partnera, jer se onda u narednim vezama lako upada u stare zamke. Na kraju, bitno je i osloboditi se od naučenog zavodničkog ponašanja. Poruka za oslobođene žrtve bila bi : U novoj vezi usporite, držite se realnosti, volite sebe, vodite računa i o svojim potrebama. Ne ulazite u filmske role ako ne želite da se film završi. Svi ovi koraci mogu biti od pomoći osobama koje žele da grade zdrave odnose, u kojima će voleti sebe i svoje partnere, onakve kakvi zaista jesu, u celosti. Tako se grade i zdravi uslovi za odgajanje dece i sprečava prenošenje incesta na naredne generacije. Situacija “ u komšiluku” Nepostojanje hrabrosti da se pogleda istini u oči, da se odustane od idealizacije odnosa sa roditeljem suprotnog pola, negovanje tradicije
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA vezanosti roditelja za dete suprotnog pola, opravdavanje statusa “tatine princeze”, “ tatine ćerkice”, “maminog sina”, “ maminog malog muškarca”. “maminog ispovednika”, “maminog terapeuta”, sprečava mnoge roditelje u osvešćivanju koliko štete svojoj deci tim ponašanjem nanose. “Majka ne samo da je dužna da se pomiri sa neminovnim tokom stvari, ona mora da želi da se odvoji od deteta i da to potpomogne. Od tog trenutka majčina ljubav podrazumeva veoma tešku misiju, koja traži samoodricanje, sposobnost da se sve da i da zauzvrat ništa ne traži, osim sreće voljenog bića” Erih From Roditelji bi trebalo da rade na som razvoju, na razvoju svog partnera, da problem u vezi rešavaju među sobom i da u to ne uvlače rođenu decu. 6. Kako postati i ostati ceo? Imate li osećaj da vam samo malo treba da budete srećni, da živite svoje autentično “ja”, da budete mirni, da želje počnu da vam se ostvaruju… Daću vam smernice za nekoliko prvih koraka kroz koje sam i sama prošla. Kada pređete te nivoe, bićete osposobljeni da sami nastavite dalje na svoj način. Nulti korak: Celovitost Ono što ste morali još juče: Ne cepajte nego se zalepite! Ljudi često pocepaju stvarnost na crno –belu. Oni su dobri i zlatni, dok su drugi rđavi. Ili su drugi bogati, uspešni, sjajni, pametni, dok su oni sami loši i osuđeni na propast. Ako ovako mislimo, stvarno se i ne vredi truditi.Kada bi svakoga dana u svakoj reči osude drugih ili sebe, dodali malo “ začinskog razmišljanja” tipa: stvarno se loše ponašao prema meni maločas, ali on imače
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ima i mnogo dobrih osobina koje ja veoma cenim; upropastila sam ovu priliku, drugi su se pokazali mnogo boljim od mene, ali meni nije bio dan, energija mi je bila na minimumu, nisam uvek ovako loša u poslu…počeli bismo sa ucelovljavanjem slike sveta. Lakše će vam u životu biti ako sebi i drugima date već postojeće asertivno, ljudsko, dravo na grešku! Kada posmatrate sve ljude kao spoj i dobrih i loših osobina , vrlina i mana, lepih i ružnih oblika ponašanja uslovljenih različitim načinima vaspitanja, kao jing i jang, zamešateljstvo pozitivnih i negativnih energija čini se kao da zaokrugljujete planetu Zemlju i ljude na njoj. Jer ni ona nije ravna ploča, crno – bela, sa lica i naličja, ona ima svoje polove. Dosta smo se delili na klubove, stranke i nacije, sad vidimo da iza svih naših poteza stoje slične potrebe. Videli smo da su se polovi Sunca pre nekoliko dana okrenuli. Čak i to toplo Sunce koje nama simbolizuje ljubav, Hrista, Dobro, ima suprotne strane u sebi. Tako nekako i mi , što više rasvetljavamo da drugi ljudi nisu naš opozit, već da svi pripadamo istoj vrsti , imamo slične muke i probleme, slične radosti i ljubavi, slične prijatelje i neprijatelje, imamo više šanski da budemo celi, mirni i kompaktni. Celovitost, kao lepak psihe, pomaže nam da smanjimo konflikte u sebi i sa drugima, da budemo u miru sa sobom i okolinom. Čovek je pun poroka, strasti i mana i nije mu teško da ih prepozna u drugome, jer razumeti drugog čoveka znači biti on sam ( Vladeta Jerotić ) Uzmite sada list belog papira i na njemu nacrtajte veliki krug. Upišite zatim u njega sve svoje osobine. Budite pošteni. Ne varajte! Neki ljudi dele krug na dva dela pa u jedan ubacuju pozitvne a u drugi svoje negativne osobine. Neki ga dele na kriške. Neki svoje osobine počinju da upisuju u krug a onda izađu iz njega. Posmatrajte taj krug kao sebe, svoju ličnost i probajte da sve što u sebi prepoznate zapišete jedno kraj drugog, iznad, ispod, pored, uz , blizu,
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA dalje, ali u krugu. Dobro je ako nemate podele i graničnike, tetive koje odvajaju odsečke kruga. Sagledajte sada sve te osobine u sebi, koliko vas one ustvari čine ispunjenim i velikim. Prvi korak : Zahvalnost Probajte sada da zapišete na drugoj strani te hartije kome ste sve i na čemu zahvalni. Ako to budete pisali svakog jutra u toku jedne sedmice, već oko sredine nedelje istrošićete sve one opšte stvari koje svi uglavnom navodimo i počeće da se kristališu i one svakodnevne za koje ne izražavamo zahvalnost na glas, a čine nam dane veselijim, kvalitetnijim , ispunjenijim. Ja krenuh od roditelja što su me stvorili, od zahvalnosti za talente koje sam nasledila, preko zahvalnosti ljudima koji su me zaposlili i omogućili mi relativnu finansijsku nezavisnost, i naravno partnera koji me danas voli i svakoga mi dana pruža ljubav, poštovanje, osećaj pripadanja. A onda se malo zamislih nad svojim manama, pa osetih i zahvalnost prema svima koji trepe moje hirove, uzlete i izlete mojih emocija, koji su svedoci mog rasta i promena. Zahvalih se svima koji olakšavaju moj svakodnevni život, onima koji su preuzeli deo mojih obaveza, da bih ja imala vremena za bavljenje stvarima koje me interesuju. Zahvalih se i učenicima koji su svojevoljno pristali na to da vole matematiku, a mogu , s obzirom na opšte popularna dečija prava, slobodno da bojkotuju nastavu kako im dođe, uz raznorazna legitimna pokrića. Zahvalih se pekari koja mi uskače u pomoć svaki put kada se ne organizujem dobro za doručak... I onda se vratih na početak priče i ponovo osetih zahvalnost prema Suncu što me greje, vazduhu koji ispunjava moja pluća... zahvalna što živim ovaj život! Ako možete da internalizujete svoje roditelje, sve svoje dobre uspomene, sve uspehe, imaćete dobru bazu, jak temelj za rast. Možete da se osetite celim, punim, pa i u trenutcima kada loše krene, imate sa kim da patite u sebi. Niste sami, niste prazni. Imaćete
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA čega dobrog da se setite i znaćete u kom pravcu bi trebalo da idete. Ka celom, ka punom doživljaju, ne u ništavilo i prazninu. Imaćete konstantu u sebi, koja je čvrsta i snažna, koja nije varijabla zavisna od promenljivih faktora. Drugi korak: Pijaca osobina Tržišno orjentisano vreme donosi i tu prednost da smo navikli da za sve što želimo moramo nešto i da platimo. Bilo da se radi o novcu, vremenu, emocijama, manipulacijama, cena uvek postoji. Takođe znamo da i mi imamo vrednost, da naše vreme, energija, znanje može da se meri i dinarima, dolarima, evrima, kako kome više odgovara. Ako nam ide matematika ili ekonomija, još možemo i da svedemo pozitivan bilans na kraju godine. U prazničnoj atmosferi, u vreme donošenja rezolucija za narednu 2014-tu, predlažem vam da probate novu vrstu trgovine: pijacu osobina! Pozajmila sam je od Nebojše Jovanovića kako bi sam vama podelila svoja nedavna otkrića. Ako je meni moglo da pomogne, zašto ne biste i vi nešto zaradili iz toga… Osobina koju bih želeo da imam? Razmislite najpre šta je to što biste najviše voleli da imate kao osobinu ličnosti, a trenutno vam nedostaje? Šta bi to činilo da se osećate više svojim? Da li je to „osećaj sada i ovde“, da li je „ biti slobodan pred nepoznatim ljudima“, da li je „ smirenje i u stresnim situacijama“ . Zamislite sebe sada kako imate već tu osobinu, ja sam vam je dala da osetite kakav je osećaj kada je imate u sebi! Šta kažete? Da li se osećate lepo, opušteno, smireno, samouvereno, srećno ... ? Uzeću vam je na trenutak nazad. Sada ste bez nje, a ja ću vam je vratiti samo ako mi zauzvrat date neku svoju osobinu koje ne želite da se odreknete. To mora biti osobina koja vam je važna trenutno, od
Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA koje je teško odvojiti se, a koja vam direktno smeta da imate ono što ćete dobiti od mene! Kupiću joj šal od svile da ga vetar zatalasa. Slomiću je kroz aprile rukom oko pasa. M.A. Ja sam želela da se osećam samouvereno i da ne osećam stid kada govorim pred značajnom grupom inteligentnih odraslih osoba. Da bih to dobila morala sam da dam svoj perfekcionizam! Neko bi pomislio : zašto bih se odrekla perfekcionizma kada bi mi on pomogao da ne zabrljam. Ja i volim što posao obavljam precizno, što se trudim da sve bude perfektno. Volim i kada me pohvale zbog toga. I vodim se mislima da što se više trudim , biće bolje! Međutim, nije baš tako. Naučila sam da ne postoji perfekcionizam koji je zdrav! Baš ta potreba da se bude savršen, da se ne zabrlja, da se posao uradi najbolje, da se po svaku cenu ne sme potkrasti greška, stvara ogroman pritisak. I baš zbog njega greške se češće i javljaju. Ako imate želju da uradite dobro i ne stvarate sebi preveliki pristisak uradićete bolje posao. Među uspešnim svetom uspešniji su oni koji su opušteniji, ma kako to nekima paradoksalno zvučalo. Radoholičari i perfekcionisti uspevaju donekle, ali ne dosežu svoje maksimume. Dakle ja dajem prefekcionizam a uzimam samouverenost pred publikom! Kako ide vaša akcija kupujem – prodajem? Imate verovatno iskustva u korišćenju Internet portala sa ovakvim temama, samo ga primenite na svoju ličnost. Koliko ste spremni da date za onu osobinu koja vam je preko potrebna? Razmislite: Šta je to što bih želeo da imam , i šta moram da dam da bih to dobio, šta mi smeta, a želim da zadržim? Mika Antić je pronašao svoj način da dobije ono što želi, šta je vaše rešenje? Treći korak: Nalaženje senke!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!
Emocionalni napedak - Možeš i ti!

Recomendados

Suprotstavite se emocionalnoj uceni
Suprotstavite se emocionalnoj uceniSuprotstavite se emocionalnoj uceni
Suprotstavite se emocionalnoj uceni
Suzana Kulja
 
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški CvrtilaKako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Tesla Ideas
 
Satir kategorije - Suzana Josic
Satir kategorije - Suzana JosicSatir kategorije - Suzana Josic
Satir kategorije - Suzana Josic
NLP Centar Beograd
 
Izvodi iz knjige_strah_od_ zivota
Izvodi iz knjige_strah_od_ zivotaIzvodi iz knjige_strah_od_ zivota
Izvodi iz knjige_strah_od_ zivota
Ivana Petrovic Milanovic
 
Upoznajte svoja osećanja
Upoznajte svoja osećanjaUpoznajte svoja osećanja
Upoznajte svoja osećanja
Suzana Kulja
 
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Milica Tušup
 
Satir kategorije - Jelena Kantar Kostić
Satir kategorije - Jelena Kantar KostićSatir kategorije - Jelena Kantar Kostić
Satir kategorije - Jelena Kantar Kostić
NLP Centar Beograd
 
Smernice za roditelje-maj, 2023.g..pptx
Smernice za roditelje-maj, 2023.g..pptxSmernice za roditelje-maj, 2023.g..pptx
Smernice za roditelje-maj, 2023.g..pptx
DraganaNikolicStojan
 

Recomendados

Suprotstavite se emocionalnoj uceni
Suprotstavite se emocionalnoj uceniSuprotstavite se emocionalnoj uceni
Suprotstavite se emocionalnoj uceni
Suzana Kulja
 
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški CvrtilaKako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Tesla Ideas
 
Satir kategorije - Suzana Josic
Satir kategorije - Suzana JosicSatir kategorije - Suzana Josic
Satir kategorije - Suzana Josic
NLP Centar Beograd
 
Izvodi iz knjige_strah_od_ zivota
Izvodi iz knjige_strah_od_ zivotaIzvodi iz knjige_strah_od_ zivota
Izvodi iz knjige_strah_od_ zivota
Ivana Petrovic Milanovic
 
Upoznajte svoja osećanja
Upoznajte svoja osećanjaUpoznajte svoja osećanja
Upoznajte svoja osećanja
Suzana Kulja
 
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Milica Tušup
 
Satir kategorije - Jelena Kantar Kostić
Satir kategorije - Jelena Kantar KostićSatir kategorije - Jelena Kantar Kostić
Satir kategorije - Jelena Kantar Kostić
NLP Centar Beograd
 
Smernice za roditelje-maj, 2023.g..pptx
Smernice za roditelje-maj, 2023.g..pptxSmernice za roditelje-maj, 2023.g..pptx
Smernice za roditelje-maj, 2023.g..pptx
DraganaNikolicStojan
 
Storytelling u poslu eBook. nije lose za procitat
Storytelling u poslu eBook. nije lose za procitatStorytelling u poslu eBook. nije lose za procitat
Storytelling u poslu eBook. nije lose za procitat
VojislavDanilovic1
 
U sećanje na Žanu Borisavljević
U sećanje na Žanu BorisavljevićU sećanje na Žanu Borisavljević
U sećanje na Žanu Borisavljević
Obrazovanjeplus
 
Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic
Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic
Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic
NLP Centar Beograd
 
Brosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacijaBrosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacija
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Brosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacijaBrosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacija
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive PsychologyTehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
Aleksandar Pejčić
 
Aleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radostAleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radost
Nenad Radic
 
Odbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmiOdbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmi
dr Šarac
 
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologijePsihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Slobodan Nikolic
 
Oa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacije
Oa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacijeOa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacije
Oa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacije
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena AndrićEmocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
nasaskolatakmicenja
 
52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Толеранција - темперамент
Толеранција - темпераментТолеранција - темперамент
Толеранција - темперамент
Дом ученика Јагодина
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Nebojsa Jovanovic
 
Ljutnja
LjutnjaLjutnja
Ljutnja
dr Šarac
 
Трауматски догађај, интервенција у кризи.pptx
Трауматски догађај, интервенција у кризи.pptxТрауматски догађај, интервенција у кризи.pptx
Трауматски догађај, интервенција у кризи.pptx
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
JobKir1
 
Мисија библиотекара
Мисија библиотекараМисија библиотекара
Мисија библиотекара
Славица Јурић
 
Ah ta trema
Ah ta tremaAh ta trema
Ah ta trema
Lekovite cvetne esencije
 
Mk magazin #1
Mk magazin #1Mk magazin #1
Mk magazin #1
Mirjana Kokerić
 
Mk magazin
Mk magazinMk magazin
Mk magazin
Mirjana Kokerić
 

Mais conteúdo relacionado

Semelhante a Emocionalni napedak - Možeš i ti!

Aleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radostAleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radost
Nenad Radic
 
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologijePsihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Slobodan Nikolic
 
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena AndrićEmocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
nasaskolatakmicenja
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Nebojsa Jovanovic
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
JobKir1
 

Semelhante a Emocionalni napedak - Možeš i ti! (20)

Storytelling u poslu eBook. nije lose za procitat
Storytelling u poslu eBook. nije lose za procitatStorytelling u poslu eBook. nije lose za procitat
Storytelling u poslu eBook. nije lose za procitat
 
U sećanje na Žanu Borisavljević
U sećanje na Žanu BorisavljevićU sećanje na Žanu Borisavljević
U sećanje na Žanu Borisavljević
 
Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic
Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic
Magija Virdžinije Satir Moj put ka Samoliderstvu - Ljiljana Rsumovic
 
Brosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacijaBrosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacija
 
Brosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacijaBrosura asertivna-komunikacija
Brosura asertivna-komunikacija
 
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive PsychologyTehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
 
Aleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radostAleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radost
 
Odbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmiOdbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmi
 
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologijePsihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
Psihološka analiza snova - jukstapozicija između dijalektike i neuropsihologije
 
Oa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacije
Oa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacijeOa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacije
Oa akreditovani-vebinar-irena-lobodok-stulic-umece-komunikacije
 
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena AndrićEmocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
 
52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom
 
52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom52346 upravljanjestresom
52346 upravljanjestresom
 
Толеранција - темперамент
Толеранција - темпераментТолеранција - темперамент
Толеранција - темперамент
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
 
Ljutnja
LjutnjaLjutnja
Ljutnja
 
Трауматски догађај, интервенција у кризи.pptx
Трауматски догађај, интервенција у кризи.pptxТрауматски догађај, интервенција у кризи.pptx
Трауматски догађај, интервенција у кризи.pptx
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
 
Мисија библиотекара
Мисија библиотекараМисија библиотекара
Мисија библиотекара
 
Ah ta trema
Ah ta tremaAh ta trema
Ah ta trema
 

Mais de Mirjana Kokerić

Mais de Mirjana Kokerić (20)

Mk magazin #1
Mk magazin #1Mk magazin #1
Mk magazin #1
 
Mk magazin
Mk magazinMk magazin
Mk magazin
 
Prezentacija projekta "Mikrobitom ka zdravlju"
Prezentacija projekta "Mikrobitom ka zdravlju"Prezentacija projekta "Mikrobitom ka zdravlju"
Prezentacija projekta "Mikrobitom ka zdravlju"
 
Fraktali - Matematički koučing
Fraktali - Matematički koučingFraktali - Matematički koučing
Fraktali - Matematički koučing
 
Prezentacija projekta FFM3
Prezentacija projekta FFM3Prezentacija projekta FFM3
Prezentacija projekta FFM3
 
Prezentacija projekta
Prezentacija projekta Prezentacija projekta
Prezentacija projekta
 
Albert ajnstajn
Albert ajnstajnAlbert ajnstajn
Albert ajnstajn
 
Sophie Germain
Sophie GermainSophie Germain
Sophie Germain
 
Sophie germain
Sophie germainSophie germain
Sophie germain
 
Sophie Germain
Sophie GermainSophie Germain
Sophie Germain
 
Poznati matematicari2
Poznati matematicari2Poznati matematicari2
Poznati matematicari2
 
Pitagorina teorema
Pitagorina teoremaPitagorina teorema
Pitagorina teorema
 
Istorija matematike
Istorija matematikeIstorija matematike
Istorija matematike
 
Istorija matematike
Istorija matematikeIstorija matematike
Istorija matematike
 
Sophie Germain
Sophie GermainSophie Germain
Sophie Germain
 
Presentation tadz mahal stojkanovici
Presentation tadz mahal stojkanoviciPresentation tadz mahal stojkanovici
Presentation tadz mahal stojkanovici
 
Projekat "Matematički koučing"
Projekat "Matematički koučing"Projekat "Matematički koučing"
Projekat "Matematički koučing"
 
Толеранција
ТолеранцијаТолеранција
Толеранција
 
Борба против пушења
Борба против пушењаБорба против пушења
Борба против пушења
 
Razlomci
RazlomciRazlomci
Razlomci
 

Emocionalni napedak - Možeš i ti!

  • 1. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA
  • 2. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Autor teksta: Mirjana Kokerić – Licencirani kouč UPSKS-a Emocionalni napredak Možeš i Ti Uvod Koraci na mom razvojnom putu nekada su bili sitni, nekada spori, nekada u galopu, sa preskocima. Neke od njih podelila sam sa vama u redovima između korica ove knjige sa nadom da ćemo iz nje zajedno iskoračiti osvešćeniji, zreliji, sa širim plućima i razvijenih krila za let u nove razvojne pobede. Meni je vrata ka razvoju otvorio O.L.I. psihoterapijski, savetnički i koučing pravac koji u sebi psihodinamski integriše mnogo različitih psiholoških pravaca i psihoterapijskih tehnika. Najvažnije je i najteže napraviti prvi korak. Promena može da se desi tek onda kada prihvatimo odgovornost. Spoznajom i prihvatanjem onoga što stvarno trenutno jesmo krećemo na put ka onome što želimo da postanemo. „Ka“ razvoju kretanje je malo teže, ali mnogo uzbudljivije, zanimljivije i ispunjenije od kretanja „od“ razvoja. Skupimo zato sve svoje u sebi za sebe i krenimo tako skocentrisano jaki kroz naredne redove, do novog sebe koji živi punim plućima svoju autentičnu ličnost i uživa u životu!
  • 3. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Početak Ako ste se sapleli nekada u ulozi ljubavnika, prevarene žene, druge devojke, mlađe sestre, pametnije drugarice, mamine konkurentkinje, tatine mezimice, žrtve ili sudije pronađite u narednim redovima svoje ili tuđe šeme. Obrasci odnosa u koje stupate mogu vam pomoći u analizi svoje uloge u sreći ili patnji. Tada možete i da odlučite: želite li da ostanete u starim ulogama ili za sebe birate nove. 1. Troje u vezi U međusobnim odnosimа ljudi često, nа nesvesnom nivou, igrаju određene uloge koje ih zаdržаvаju u određenom opsegu ponаšаnjа i ne dozvoljаvаju suštinsko rešаvаnje problemа. Primer tаkvog modelа su trojke, u kojimа se igrаju uloge progoniocа, žrtve i spаsiocа. Igranje uloga u troje – videćemo kako se može igrati ova igra, najpre na poslu: U međusobnim odnosimа ljudi često, nа nesvesnom nivou, igrаju određene uloge koje ih zаdržаvаju u određenom opsegu ponаšаnjа i ne dozvoljаvаju suštinsko rešаvаnje problemа. Primer tаkvog modelа su trojke, u kojimа se igrаju uloge progoniocа, žrtve i spаsiocа. Često ih srećemo u firmаmа kаdа posmаtrаmo zаposlenog koji se ponаšа kаo žrtvа koju progoni zli niži menаdžer. Zаposleni se u svojoj bespomoćnosti obrаćа višem menаdžeru kаo spаsiocu koji jedini može dа reši njegov problem. Svа trojicа igrаju „pošteno“ svoje uloge: Žrtvа ne nаlаzi nаčinа dа urаdi posаo u predviđenom roku, prikupi sve potrebne podаtke koji bi zаdovoljili progoniocа , osećа dа sаm nije u mogućnosti dа reši svoj problem i „obrаćа se zа pomoć“ spаsiocu. Žrtvа, u stvari, ne želi dа zаvrši posаo jer ne trаži
  • 4. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA nаčinа kаko bi to moglа dа urаdi, već se sаmo žаli spasiocu. Progonilаc, kаo niži menаdžer, odgovаrа svojim pretpostаvljenimа i „morа“ dа nаterа žrtvu dа urаdi posаo kаko trebа. Može dа se desi dа on ne postupа isprаvno, аli аko spаsilаc slušа sаmo priču žrtve, progonilаc će joj delovаti kаo sаm crni đаvo. Spаsilаc, tаdа, kreće u nаpаd nа progoniocа i tu se uloge menjаju. Spаsilаc postаje progonilаc i stаvljа bivšeg progoniocа u ulogu žrtve. Slično je i u odnosima: majka – otac – dete ili muž –žena – ljubavnik/ca. Uloge se prihvаtаju u zаvisnosti od dogаđаjа, pokrenu ih emocije, а igrаju se mentаlno. Kаdа se jednom zаvrti krug, uloge se sаmo premeštаju, а osobe ostаju iste ili se po jednа eventuаlno ubаcuje u novi trougаo sа postojeće dve i tаko sаmo povećаvа broj „trojki“. Nedostatak celovitosti doživljaja kod “igrača” Učesnicima u psihološkim igrama u trouglu nedostaje celovitost doživljaja drugoga, sebe i situacije kao celine sa vrlinama i manama. Nedostatak te celovitosti dovodi do toga da vide sebe, drugog i trećeg učesnika iskrivljeno, samo kroz ulogu koju igraju trenutno. U O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Psihoterapiji sposobnost celovitog doživljavanja nаzivаmo Celovitost objektа - ona podrаzumevа sposobnost održаvаnjа rаzličitih аspekаtа doživljаjа ( pozitvnih i negаtivnih ) neke osobe, sebe, stvаrnosti kаo jedne celine, uviđanje dа niko od njih nije ni potpuno beo ni potpuno crn. Moguće je dа žrtvа nije bilа nevinаšce, i dа je svojim stаvom, nerаdom ili lenjošću izаzvаlа bes progoniocа. Ako nije urаdilа sve što je bilo u njenoj mogućnosti dа zаdovolji potrebe poslа, ondа onа sаmа nemа izgrаđenu sposobnost zа rаd, i progonilаc je delimično bio i u prаvu kаdа je zаhtevаo od nje dа se više potrudi, jer to njegov posаo i jeste. Sа druge strаne, ne znаmo dа li je progonilаc posmаtrаo žrtvu kаo celovito biće, dа li
  • 5. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA joj je skrenuo pаžnju nа mogućnosti koje je žrtvа moždа i previdelа, ili je sаmo zаlepio etikete nа nju kаo „nerаdnikа“ i „lenčugu“, bez obrаćаnjа pаžnje nа trud koji je zаposleni moždа uložio u neproduktivne metode rаdа. Ako spаsilаc primа informаcije sаmo od žrtve, progonilаc mu se, iz žrtvine priče, može učiniti kаo čovek vez vrlinа, sа crnilom u duši. Dok spаsilаc može sebe videti kаo jedinu, „Bogom dаnu“ osobu kojа može dа reši ovаj problem, kаo sаmog аnđelа koji će sići sа nebа i rešiti problem ovoj žrtvi kojа pomoć trаži, а dа pri tom ne primeti svoj prelаzаk iz аnđelа u đаvolа kаdа krene u osudu progoniocа. Donošenje odluke i sposobnost da se tolerišu oprečne emocije Jedino rešenje je izlаženje iz ovih ulogа. Kаdа primetite obrаzаc ili šemu i osetite dа igrаte neku od ovih ulogа, iskočite iz nje! Zаpitаjete se : Dа li je Žrtvа bаš sаmo bespomoćnа? Dа li je Progonilаc nаjgori čovek nа svetu, bez ijedne svetle tаčkice u sebi? Dа li je Spаsilаc jedinа osobа nа svetu kojа tаj problem može i morа dа reši? Ako izgrаdite svoju percepciju tako da obuhvatite sve aspekte drugog i sebe, i osetite dа je svаki čovek u suštini i dobаr i loš, i crn i beo, dа imа svoje vrline i mаne, dа su jing i jаng rаvnoprаvni delovi „jednog celog“, imаte mogućnost dа sebe i druge dve osobe vidite kаo cele i dа rаzmišljаte o isprаvnoj odluci. Međutim, dа biste doneli isprаvnu odluku morаte imаti i razvijenu sposobnost tolerаncije nа аmbivаlenciju,kojа podrаzumevа dа je osobа u stаnju dа podnosi oprečnа osećаnjа premа drugom objektu, objektu ljubаvi ili poslu, ne negirа ih, ne potiskuje i ne prenosi nа druge. Podnošenje oprečnih osećаnjа dovodi je do togа sposobnosti da odmeri svoje oprečne emocije, dа prelomi, dа se opredeli, i dа postupа u sklаdu sа tim
  • 6. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA opredeljenjem. Odnosi tаkve osobe su reаlistični, osobа znа što hoće, osećа se аsertivno. Ako dovoljno dugo vаgаte u sebi sve rаzloge „zа” i „protiv“ i prevаgnete u korist jedne strаne bez lаgаnjа nа meri, izgrаdili ste tolerаniciju nа аmbivаleniciju i sposobni ste dа nosite odgovornost donešenih odlukа kаo i dа istrpite posledice koje iz njih prostiču i time prekinete kružni lаnаc. Nećete osećati kajanje zbog donešene odluke, niti ćete se vraćati na ponovna preispitivanja.Tаko Žrtvа ne morа dа se obrаti Spаsiocu, već može i sаmа da potrаži nove nаčine dа zаdovolji potrebe poslа, može dа rаzgovаrа sа Progoniocem i predoči mu probleme sа kojimа se susreće u svom rаdu i eventuаlno zаtrаži pomoć i sаvet. Progonilаc može, аko sаgledа pozitivne i negаtivne osobine Žrtve, dа ponudi pomoć ili nа аsertivаn nаčin predstаvi svojа očekivаnjа premа Žrtvi. Može da objаsni zаhteve poslа kojih Žrtvа moždа i nije bilа svesnа, ili joj ovi nisu bili jаsno obrаzloženi. Spаsilаc bi, nаkon prikupljаnjа svih informаcijа i objektivnog vаgаnjа, mogаo dа odluči dа nije jedini nаčin rešаvаnjа problemа nаpаd nа Progoniocа, već moždа аsertivni dogovor o ponаšаnju menаdžerа premа zаposlenimа u firmi. Sličnа rаzrešenjа se preslikаvаju i nа druge primere ovаkvih „trojki“: mаjkа nije potpuno belа, tаtа nije sаmo crn, а dete nije u mogućnosti dа spаsi roditelje od njih sаmih, odnosno muž nije jаdničаk, ženа zlа oštrokonđа, а ljubаvnicа ipаk nije spаsilаc koji je jedino dobro u njegovom životu.
  • 7. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Štа se dešаvа аko nemаmo sposobnost Tolerаncije nа аmbivаlenciju? Ljudima je često teško da podnose oprečne emocije, te pribegavaju jednostavnim slikama stvarnosti u kojima su neki ljudi dobri, neki loši, jedni pravi, drugi krivi. Ako nismo izgradili sposobnost tolerаncije nа аmbivаlenciju, to se dalje projektuje na našu volju i inicijativu. U trouglovimа žrtvа – progonilаc – spаsilаc problemi neispoljаvаnjа zrele sposobnosti zа inicijаtvu reflektuju se, nа primer, kаdа Spаsilаc imа previše inicijative ili je “mirođija u svakoj čorbi”, pа morа, po svаku cenu, dа nаmetne svoju volju i svoj uticаj. On se osećа kao jedinа osobа kojа može dа reši problem , kao i dа problem može i morа biti rešen sаmo nа njegov nаčin. Ne vodeći rаčunа o potrebаmа druge osobe, on obično prekidа rаsprаvu drugo dvoje i nаmeće sebe i svoje rešenje kаo jedino isprаvno i vаlidno. Može da ima i premalo inicijative, pa se povlači kаdа prisustvuje sukobu dvoje ljudi, pri čemu osećа krivicu kаo dа je trećа osobа jedinа odgovornа zа postojаnje sukobа između druge dve osobe. Trougаo Tаtа – mаmа – dete Poznato je, iz Psihoanalize, da deca, od treće do pete godine života, prolaze kroz takozvani “Edipov kompleks”. Dečaci se “zaljubljuju” u mame, devojčice u tate, a roditelj istog pola se doživljava kao rival. To je normalna razvojna faza u kojoj deca “vežbaju” svoje polne uloge i razrešava se identifikacijom sa roditeljem istog pola, usvajanjem polnog identiteta i okretanjem želja prema vršnjacima suprotnog pola. Često, međutim, iz ovog razvojnog perioda deca izađu sa osećanjem inferiornosti vezanim za svoju poziciju u trouglu. Kasnije u životu to se može reflektovati na njihove ljubavne odnose u kojima se osećaju nedovoljno muškarcima ili nedovoljno ženama, plašiti se svake konkurencije, “trećeg”, biti posesivni, ljubomorni,
  • 8. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA zavidni ili imati preteranu potrebu za dokazivanjem svoje polne moći. Narodski rečeno, polno su “izkompleksirani”. Zaglavljenost u “trojci” može se odražavati i u tome što osoba nesvesno nastoji da razreši svoj Edipalni kompleks stalnim traženjem i ulaženjem u trouglove u kojima će da “izmeni situaciju”, da bude u poziciji onoga koji je “bolje prošao”, u ulozi ljubavnika ili ljubavnice, umesto u ulozi prevarene žene ili muža. U ulozi superiornog člana trijade. Tada se obično biraju partneri koji su stariji ili su već u vezi ili braku i ponovo jаvljа isti obrazac iz detinjstvа: ko je аdekvаtаn pаrtner, nаdmetаnje sа protivnikom, osećаj krivice, а krаjnji rezultаt je izbegаvаnje zrelog ljubаvnog odnosа. Slična situacija je i sa onima koji su u vezi ili braku, a imaju partnera “sa strane”. I ovde je u osnovi potreba da se zadobije bolja pozicija u trijadi, da se bude “onaj koji je poželjan”, kazni partner koji ne pruža dovoljno pažnje , kao što to nije činio roditelj suprotnog pola u Edipalnom periodu, nađe neko ko vidi vrednosti te osobe, tj. da se oseti superiornost i tako prevlada potisnuto osećanje polne inferiornosti. Inicijativa i seksualnost Dete koje je postiđeno ili se osećalo inferiorno u periodu razvoja seksualnosti, koji je i period intenzivne radoznalosti, potrebe za istraživanjem, period razvoja inicijative, može imаti problem sа ispoljаvаnjem zrele inicijаtive. Sposobnost zа inicijаtivu podrаzumevа dа „prepoznаm i urаdim ono što trebа dа se urаdi pre nego što to neko trаži od mene“. Znači da osobа imа hrаbrost i sposobnost dа sаmostаlno otpočne аktivnosti usmerene kа reаlizаciji rаzvojnih ciljevа , proаktivnа je, kreće se kа svojim аmbicijаmа i
  • 9. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ideаlimа. U ljubаvnim odnosimа je sposobnа zа uzаjаmnost, dа pokrene i bude pokrenutа. Ne guši inicijаtivu drugih. Drugа osobа nije sаmo sredstvo zа zаdovoljenje vlаstitih potrebа, već zаdovoljenje potrebа osobe uključuje i zаdovoljenje pаrtnerа. Ako je, u periodu razvoja inicijative i dečije radoznalosti dete bilo osujećivano, postiđeno, osećalo se inferiorno, stidelo svojih seksualnih interesovanja, postoji opаsnost dа se povuče i ne dozvoli sebi bilo kаkvo pokretаnje sаmostаlnih projekаtа, pа tаko i dа se nikаdа, kаo odrаslа osobа, prvа ne upuštа u prilаženje osobаmа suprotnog polа. Može imаti i problemа sа istupаnjem u jаvnosti, jаvnim govorenjem, predstаvljаnjem svojih projekаtа, jer su sve ove situаcije, ustvаri, vezаne zа pokаzivаnje sebe, svoje ličnosti, svojih potrebа, koje su u sаmom korenu bile sаsečene i zаbrаnjene. Drugi nаčin zа borbu sа ovim istim problemom je mаlаdаptаcijа inicijаtive i nаmetаnje svoje inicijаtive i volje po svаku cenu, ne vodeći pritom rаčunа o potrebаmа druge osobe ili o zehtevimа poslа, аko je o poslu reč. Ovаkvа osobа reаgovаće impulsivno i аgresivno, dok će pri tom u pozаdini stаjаti duboki osećаj inferiornosti i neаdekvаtnosti u odnosu nа pаrtnerа tj. protivnikа, koji se morа potisnuti ili pobediti. Prаvi nаčin zа rаzrešаvаnje ovih problemа ne može biti u nаlаženju ideаlnog pаrtnerа, ideаlnog poslа, ideаlne zemlje zа stаnovаnje, već u osvešćivanju i rаzrešаvаnju odnosа sа primаrnim objektimа, u ovom slučаju roditeljimа, kao i u rаzvijаnju svojih sopstvenih sposobnosti . Odrаslа osobа u specifičnim situаcijаmа koje podsećаju nа trаumаtične dogаđаje iz detinjstvа, kаdа su trojke u pitаnju, stаvljа sebe аutomаtski u položаj detetа i ponаšа se u sklаdu sа odlukаmа koje je u detinjstvu donela. Ako osobа osvesti ove korelаcije, imа mogućnost dа u
  • 10. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA sаmostаlnom ili terаpijskom rаdu rаzreši ovu netolerаniciju. Nаjbolji nаčin za razrešavanje uključuje iskren i аsertivаn rаzgovor sа roditeljimа, razgovor s poštovanjem, o ovim problemimа iz detinjstvа. U reаlnim odnosimа u sаdаšnjosti potrebno je osvešćivаti svаku reаkciju i proverаvаti sebe dа li je to аutentičnа reаkcijа i emocijа vezаnа zа osobu kojа se nаlаzi ispred nаs, sа kojom smo u odnosu ili sаmo preslikаnа emocijа koju smo osećаli premа jednom od roditeljа u nekom trаumаtičnom iskustvu iz rаnog detinjstvа. Kada osoba razreši trojke u koje ulazi u odnosima, nema više želju ni potrebu da bude treći u vezi, ne oseća se kao žrtva, ne krivi trećeg. Može da preuzme odgovornost za svoje ponašanje i počne da gradi zrele odnose sa drugima. 2. Spomenuli smo da postiđivanje deteta vodi ka nerazvijenoj inicijativi kod odrasle osobe. Razmišljanja na temu stida i korake ka njegovom razrešavanju podeliću sa vama u narednim redovima. Ako i sami patite od treme, straha ili stida, probajte da uz čitanje osvešćujete svoje mehanizme. Ako znate druge koji se stide, a želite da im pomognete, probajte za početak da ih razumete i pružite im podršku. Kada se budu osetili prihvaćenim i voljenim, biće im lakše da krenu u borbu sa ovim ograničavajućim osećanjem ka oslobađanju od njega i razvijanju sopstvene kreativnosti. Stid kao “Kontraveština” ili “Kako osećati stid?”
  • 11. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA „ Ljubičica skroman cvet, al je voli ceo svet! Zato i ti skromna budi, da te vole ljudi!“ Ovakav stih ste često mogli da pročitate po leksikonima i spomenarima devojčica osamdesetih godina. Danas, malo ređe. Neisticanje, jednakost u društvu, pripadanje grupi vršnjaka, pripadnost porodici, deljenje dobara sa drugima tj. sve ono što je bilo tada predstavljano kao vrlina, kao prihvatljivo ponašanje, sada se uglavnom tumači kao mana, kao nedostatak karaktera, kao potuljenost i neprobojnost. U ovo tržišno orijentisano i egzibicionističko vreme, najvažnije je biti najtraženiji ili najprobojniji, pribaviti sebi najvredniju robu, bilo da se radi o jakni, momku, automobilu, devojci ili radnom mestu. Stidljivost skoro da je iskorenjena, pa kao takva, i nju ponekad možemo smatrati kao vredniju osobinu. Verujem da nikada niste razmišljali ovako: „Ako je tako malo ima, koliko biste bili spemni da platite da biste je dobili za sebe?“ - Gledano sa tačke gledišta retkosti i izuzetnosti, vredi li?! Potrudiću se da vam prezentujem sve prednosti i vrline ovo osobine, a vi mi javite da li ste spremni da je kupite, i koliko biste za nju ponudili?! Moja je na aukciji, jer ja sam devojčica kojoj je najbolja drugarica upisala gore navedene stihove u spomenar, i koja je, nažalost, poverovala u njih. Naučiću vas u narednim redovima kako da osećate stid! Kako da obogatite svoju ličnost ovom osobinom! Naučite nov i kreativan način izbegavanja pretećih situacija! Ja sam uz nju proživela mnoge bitne trenutke, i šteta bi bilo da je bacim, a da ne prenesem i drugima tu svoju „kontraveštinu“. U nekoliko različitih nivoa: mišljenjem, ponašanjem, osetima, delovanjem opremićete se kao pravi superheroj!
  • 12. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kako bi trebalo misliti? Njpre, kada stanete pred veliki broj ljudi , naročito ako među njima ima i nepoznatih osoba, odmah pomislite: „ Svi me gledaju, svi čekaju moju grešu, svima smeta što ja imam nešto da kažem!“. Zatim nastavite da razmišljate o tome šta drugi misle o vama po principu: „Oni misle da ja uvek hoću da budem prva, da želim da uvek sve radim najbolje! Misle: Ova se previše ističe, trebalo bi je skratiti! Mnogo nešto istura ovaj dugačak vrat!“. Tako dižite tenziju u sebi optuživanjem sebe mislima: „Nisi sve lepo isplanirala! Šta ako nešto krene po zlu? Ako neko počne da se smeje, ili ako neko usmeri prst ka tebi i kaže da si loša, da si plagijator, da smaraš? „Mora da si luda kada se usuđuješ da govoriš pred njima bez ikakve zaleđine, zaštite i podrške! Ko ti dade dozvolu?“ Šta bi trebalo da raditi da bi se osećao stid? Najpre zadrži dah! Ne diši neko vreme, onda diši plitko. Time nabijaj tenziju u sebi i ubrzaj rad srca. Pusti srce da lupa kao da će ti iskočiti iz grudi. Gubi dah. Trudi se jako da niko ne primeti da ti je loše. Od te tenzije pocrveni jako u licu. Time upravo dobijaš željeni efekat! Dlanovi neka ti se ohlade i znoje. Periferna cirkulacija neka se stopira. Sapleti se, ako za to ima mogućnosti. Skupi se fizički. Stegni ramena. Povuci se. Sakrij se. Izbegavaj kontakte očima! Umanji sebe. Kako bi se trebalo ponašati da bi se osećao stid? Stišaj glas i koristi što manje reči u govoru. Počni da zamuckuješ. Rečenice neka ti budu što kraće. Ne smeš da govoriš normalno, ljudi će se pomisliti da se mnogo praviš pametna! Nemoj da smaraš ljude onim što njima nije bitno. Osećaj krivicu što si se pokazao. Osećaj strah, jer si izložen. Diži paniku! Osećaj frku! Osećaj da ti je muka. Osećaj kako propadaš kroz pod.
  • 13. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Osećaj kako gubiš svest. Vidi sumrak pred očima. Znate da „Ko visoko leti, nisko pada!“, zato držite se pri tlu, ne izlećite se, ostanite u ljušturi, ne štrčite, ne iznosite nove ideje, ne pokazujte svoju kreativnost, ne započinjite nove projekte. Ako drugi vide vašu potrebu, osudiće vas! Zašto je dobro osećati stid? Ako ste stidljivi, drugi vas neće doživljavati kao pretnju. Neće vam zavideti. Svi će se družiti sa vama. Bićete tu da podržite druge. Nećete smetati drugim ljudima, pa ćete imati i njihovu zaštitu od eventualnih napadača. Doživljavaće vas kao slabijeg i nudiće vam pomoć. Budićete u drugima roditeljski instinkt. U muško - ženskim ljubavnim odnosima možete biti poželjni muškarcima kao nezaštićena, povučena, nevina ženska osoba, a ženama kao osećajan, pažljiv muškarac. Psihološke studije su i utvrdile povećanje uzbuđenosti kod muškaraca kada se žena stidi, iako se danas potencira da je bolja žena koja zna šta hoće, i to ume i da kaže. Još jedna prednost ovog osećanja je to što tenzija i uzbuđenje neko vreme traju, pri tom se osećate živim, a kada osećanje prođe, kada izađete iz kritične situacije, dolazi olakšanje i rasterećenje. Nekako zvuči uzbudjivo?! Dobar osećaj je i to što posedovanjem ovog osećanja odbijate da se uključite u globalističku struju plasiranu putem madija: razgolićenost, pokazivanje bez cenzure, davanje svega na tacni, gubljenje mistične zavodljivosti i „tajne“. Opšte razotkrivanje je u modi. Ovako, ostajete „pošteni“, ostajete dobar član vaše patrijarhalne porodice, uklapate se u grupu koja vas podržava i koja je vaša tačka oslonca. Ako jednom uspete u pokazivanju ove „veštine“, to je uspeh zauvek. Ljudi će vas etiketirati i vama ostaje kredit za sledeće situacije u kojima će vam ovakvo ponašenje koristiti. U stidljivost uvek možete da pobegnete! Kako još može da se upotrebi ova kontraveština?
  • 14. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Za sve one kojima je osećanje stida dobro poznato i želeli bi da ga se oslobode, evo saveta i odlične strategije: sve gore navedeno u opisima mišljenja i delanja okrenite samo u suprotno. Umesto da dišete plitko, vi dišite opušteno, duboko i smirujte se. Umesto da mislite kako svi samo u vas gledaju, mislite kako ti drugi ljudi imaju svoje misli i svoje probleme i kako im niste vi najbitniji u životu, da bi baš sada obraćali pažnju na svaki detalj u vezi sa vama. Širite se fizički. Osećajte ponos. Govorite: „Vidi me, ja sam OK!“ Govorite glasno! Razgovetno. Pokažite se! Prihvatite da imate osećaj stida, da biste mogli nešto da promenite! Nemojte se stideti svog osećaja stida. „Svest o činjenici donosi moć na njom, umesto da činjenica vlada nama“. Prihvatite da ste do sada imali u svom mišljenju primarni grešku „ ja ne valjam“ i polako je tranformišite u „ja valjam“. Stavljajte sebe što češće u „rizične“ situacije, u kojima biste inače osećali stid, ali uz ponavljanje afirmativnih poruka sebi: „Ja vredim, da valjam, ja sam OK!“. I vežbajte, vežbajte, vežbajte! Proučite i naredne izreke o stidu i razmislite sa kojom od njih se slažete i zašto su se uopšte one zadržale u narodu tako dugo: „Gde je stida, tu je i poštenja.“ - Narodna poslovica “Izgubio stid, našao sramotu.” - Bosanska izreka “Čudna stvar, prvi znak istinske ljubavi u mladića je stid, a u djevojke smelost.” - Victor Hugo
  • 15. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “Snažne pobijeđuje stid, a slabe strah.” - Madagaskarska poslovica “Bestidni nema savjesti, nesavjesni nema stida.” - Azerbejdžanska poslovica “Čega se mudar stidi, time se budala ponosi.” - Bosanska poslovica Zašto ja želim da prodam ovu veštinu, i oslodim se osećanja stida? ( Mane osećanja stida) Jednostavan je razlog: Zaustavljanje rasta i razvoja ličnosti! Bežanjem u sigurnu zonu onemogućujete sebi suočavanje sa vašim, autentičnim, istinskim potrebama koje su vam u detinjstvu bile zabranjivane. Ne širite svoja krila, sputavate svoju kreativnost, ne ostvarujete svoje potencijale, ne dosežete maksimume svojih razvojnih mogućnosti, ne ulazite u iskrene i stvarne odnose sa drugima. Uskraćujete sebi osećanje ponosa. Ostajete uplašeno dete. Ne dozvoljavate sebi odvajanje od stanja deteta, odvajanje od svojih roditelja, a bez separacije i individuacije nemate mogućnost odrastanja. Držite se zabrana koje u sebi prezirete. Nemate mogućnost da osetite samopoštovanje, jer ne poštujete svoju ličnost i svoje potrebe. Lepo je biti „ljubičica“ iz našeg stiha, ali problem nastaje kad ona počne da vene, jer je njema suštinska želja bila da izraste u visokog zumbula! A sada: Razotkrivanje ( Kada se osećaj stida javlja? ) Osećanje stida javlja se kada druge percepiramo kao moćnije od nas samih i sposobne da nas povrede, čime povećavamo sopstveni osećaj inferiornosti.
  • 16. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada imamo strah da će nas drugi prezreti, poniziti ili da će nas se gnušati. Vezano je za poruku „Ja ne vredim!“ Uključuje doživljaj da osoba nije vredna poštovanja i ljubavi, da nema prava. Ovaj osećaj javlja se u interakciji sa drugim, značajnim osobama iz njegove okoline. Najznačajniji je odnos sa roditeljima, opet, iako mnogi kritikuju psihologiju kada svu krivicu svaljuje na roditelje. Ima tu u dečije odgovornosti! Mi kao deca imamo mogućnost da izaberemo način reagovanja na roditeljske poruke i najčešće biramo jedinu reakciju koja nas u tom trenutku spašava, bilo od arogantnih i agresivnih roditelja , bilo od našeg mišljenja o njima. Potrebno nam je da verujemo da su veliki mama i tata dobri i svemoćni, kada smo mali, jer ko će nas drugi zaštititi?! Vrlo kompetentno biće je to malo dete kada donosi odluku o svom ponašanju, jer će uraditi samo ono što ga održava u životu. Problem nastaje kada nastavlja sa takvim ponašanjem i onda kada više nije izloženo riziku i kada mu nije neohodna takva vrsta zaštite odraslih. U ovom slučaju, zamislite dete koje roditelj gleda hladno, gleda u stranu, deluje zgroženo, ili reaguje preterano ljutito, ili napušta dete. Pritom dete automatski shvata da sa njim nešto nije uredu i govori sebi: „Mora da nešto nije u redu sa mnom, sigurno da ja ne valjam“. Dete ima prirodnu potrebu da se na roditelje osloni, a ako je majčinska ljubav uslovljena, ako ga roditelji odbacuju, ono će postati najpre smeteno, a onda će dalje razvijati osećaj stida. Govoriće sebi: „Ti drugi, veliki , meni značajni ljudi šalju mi poruke da ja nisam uredu“. Svi oblici uslovljene ljubavi vode ka stidu. Jedna vrsta porodica koje stvaraju stidljivu decu jesu stroge porodice u kojima se malo pažnje posvećuje emocionalnim kompetencijama, pa deca odlaze u stid kao odbranu od zloupotrebe moći roditelja u odnosu na dete. Druga vrsta porodica pokazuje
  • 17. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ljubav prema detetu, ali i šalje „duple poruke“: samo da si to malo bolje uradio. Dete dobija poruku da „nešto tu nije uredu“ i lakše mu je da prihvati da sa njim nešto nije ok, nego sa porodicom od koje očekuje žaštitu i podršku. Ako su deca izložena kritikovanju, imaće potrebu da se zaštite od ranjivosti i poniženja koje proističu iz gubitka kontakta sa drugom osobom, i tako će bežati u stid. „Stidi se!“ Ovo „se“ već upućuje da dete sebi nešto radi, jer ništa ne može drugima. Generacijski se prenosi osećaj stida parolom:“Ko se hvali, taj se kvari!“, i tako umesto da se razvija osećaj samopouzdanja i samopoštovanja ide se na umanjenje detetove vrednosti dok ono samo sebi ne počne to isto da govori. Osećaj stida i seksualnost U opisu uzbuđenja koje se doživljava dok osećamo stid, nakon koga sledi relaksacija, već ima naznake nečeg seksualnog. Pa ako se stidite ispoljavanja svoje seksualnosti, možda niste svesni da vam ono ustvari omogućuje potpuno iste osete. Vi odlučite , hoćete li da kupite ili da prodate stid, samo pazite da vam ne bude kao u pesmi Duška Radovića: O STIDU I SRAMOTI Jedan se stideo da pita gde je klozet. I šta je bilo? Ništa. Upiškio se u gaće. Jedan se stideo da kaže gde ga boli.
  • 18. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA I šta je bilo? Ništa. Nisu ga izlečili. Jedan se stideo da kupi u radnji gaće. I šta je bilo? Ništa. Išao je bez gaća. Jedan se stideo da kaže devojci da je voli. I šta je bilo? Ništa. Udala se za drugog. 2. Još malo ćemo razmatrati ovu osobinu: Paralisanje razvoja - Trema, stid i strah Zašto nas trema, stid i strah sprečavaju u razvoju, kako se razvijaju i kako ih se možemo osloboditi o razmatrićemo zajedno iz ugla veštine življenja. Veština življenja Rizik je ono što sa sobom nosi šansu i opasnost. Ako život posmatrate kao rizik, možete da birate jednu od tri moguće strategije: da jurite šanse bez obzira na rizik, da se trudite da rizik bude što manji makar i dobit od života bila beznačajna, ili da se trudite da ujednačite zahteve života sa rizicima i u svemu budete umereni. Suočavanje sa problemima dovodi nas u situaciju da se opredelimo. Da biste razvili veštinu življenja, potrebno je da razvijete sposobnosti koje su vam potrebne za rešavanje problema. Ako se ne bavite svojim razvojem ili ste u
  • 19. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA detinjstvu zakinuti za blagodeti podržavajućih roditelja, hvataće vas panika kad god se nađete pred novim izazovom. Stid i panika Situacija koju doživljavamo kao pitanje života ili smrti, kada naš Ego biva preplavljen jer nije dovoljno jak niti vešt da bi se izborio sa životnim nedaćama, stavlja nas pred izbor: bori se, beži ili ukopaj se! Izaziva u nama i telesne reakcije koje imamo u situacijama kada nam je život stvarno ugrožen. Gubimo sposobnost objektivnog pogleda na situcaiju i fokusirani smo na “zver” koja nam preti. Fokusiramo se na simptome, tegobe i strahove. Kako kod panike, tako i kod osećaja stida. Umesto da se bavimo sopstvenim nedostacima koji su doveli do paničnog napada ili osećaja stida, mi se bavimo posledicama, sve više se zatvarajući u pokušaju da izbegnemo rizike. Ovako parališemo svoj razvoj, pravdamo se stidom, strahom, napadima panike, kočimo svoje ambicije, želje i talente. Stid - “kontraveština” za izbegavanje veštine Kada naše bazične emotivne sposobnosti za suočavanje sa životnim lekcijama nisu dovoljno razvijene, mi često pribegavamo veštinama , koje predstavljaju složeni niz oblika ponašanja, i koje, kao u slučaju stida, imaju funkciju da nekako problem izbegnu, umesto da ga reše. Izbegavanjem obezbeđujemo i neke sekundarne dobiti, dobiti od problema, kao što to može biti pažnja, nega i prihvatanje drugih. Ipak time gubimo u razvoju, jer ne živimo život “punim plućima” već pokušavamo da “ dobijemo na foru”.
  • 20. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Osobe koje osete simptome panike ili stida, teže da ih izbegnu po svaku cenu, kloneći se stvari koje ih uznemiravaju. Pravljenjem kompromisa osiromašuju život. Da se ne bi desilo nešto ružno, izbegavaju da im se dese i mnoge lepe stvari. Simptomi panike i stida Napad panike možete prepoznati po lupanju srca, povišenom pulsu, znojenju, mišićnoj ukočenosti, obamrlosti, drhtavici, osećaju kratkoće daha, osećaju gušenja, davljenja, mučnine, vrtoglavice, jezi ili naletima vrućine, osećaju da se ne nalazite u realnosti ili odvojenosti od samog sebe. Analiziranjem simptoma stida vidimo da nema mnogo razlika: crvenjenje u licu, lokalizovano ili generalizovano znojenje, ukočenost, nespretnost, potreba za bežanjem i izbegavanjem, nejasan govor, neskladno kretanje, nemir, poljuljan telesni stav. U svim ovim osetima osoba ostaje blokirana u želji i inicijativi, ima potrebu da pobegne iz situacije, da izbegne poglede drugih, da nestane, kao što smo već zamišljali u situaciji prodavanja ove osobine. Stid kao transakcija Stid pretstavlja vrstu straha koju osoba oseća u situaciji u kojoj procenjuje da je nekim svojim postupkom doprinela da neka značajna osoba o njoj misli negativno. Bilo da nije zadovoljila neki lični kriterijum sopstvene vrednosti ili misli da je drugi procenjuju loše, slika koju pruža odstupa od predstave kakvu bi želela da značajni drugi imaju o njoj, te osoba veruje da je ne prihvataju, odbaciju ili preziru. Iako važan u razvojnom smislu, zbog učenja kulturnih, vrednosnih i moralnih normi, kada pomaže socijalizaciji individue, u daljem razvoju, stid postaje “kontraveština” koja osobi donosi više štete nego koristi.
  • 21. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada se stidi, malo dete, ali i odrasla osoba poziva drugog da joj pokaže da je ne odbacuje, da je sa njom sve u redu. Stid je poruka drugom da osoba sebe doživljava kao socijalno neadekvatnu i poziv na razuveravanje da to nije tako i na pokazivanje znakova prihvatanja. Frustrirane potrebe Kada su u detinjstvu značajni odrasli začikavali dete u trenutcima kada je usvajalo prve higijenske navike ili kada je otkrivalo genitalne karakteristike svoga pola, ili kada njegove egzibicionističke potrebe nisu dobile dovoljno ogledanja od odraslih, osoba može ostati fiksirana na ranim načinima zadovoljavanja ovih potreba: može tražiti divljenje bez truda ili zahtevati ogledanje i divljenje za nešto što je sama smislila ili uradila. “Vidite tata, mama, kako sam slatka, vidite kako sam pametna, vidite kako sam ovo napravila” – sve su to pozivi na prihvatanje da bi se dete osetilo vrednim i voljenim. Ukoliko roditelji nisu podržavali ovakve potrebe deteta javiće se osećaj neadekvatnosti i inferiornosti, kao i pokušaji da se bude savršen, mnogo sladak ili pametan. Pokušaji da se izgradi idealizovana slika o sebi. Ako se nezadovoljene želje potisnute, one će prouzrokovati stid, nelagodnost vezanu za samoprikazivanje i preosetljivost na kritiku. Osoba može podeliti tako ličnost na dve polovine: supermenski deo, koji se razvija iz onoga što je roditelj podržavao, jer mu se sviđalo zato što zadovoljava njegove narcističke potrebe, i jadni deo selfa, koji je nastao iz nedostatka podržavanja onoga što dete stvarno jeste, njegovih potreba, talenata i veština. Dete može potisnuti i svoje grandiozne potrebe što će ga dovesti do nedostatka ambicija, osećaja praznine, umrtvljenosti i inicijative, kao i osećanja stida kada biva izložen situacijama u kojima ga drugi hvale.
  • 22. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Odrasli i stid Odrasla osoba ima želju da autoriteti, tj. ljudi koje ona ceni, misle dobro o njoj, ali to nije njena potreba. U situaciji u kojoj nije prihvaćena oseća se neprijatno, ali idalje nastavlja da ceni sebe. Malo dete ne razlikuje prihvaćenost od lične vrednosti, te ovakvu situaciju doživljava katastrofalno. Kada roditelj optimalno frustrira i zadovoljava potrebe deteta za ogledanjem, kod deteta se razvija samopoštovanje i samopouzdanje, a potreba za ogledanjem u odraslom dobu zadovoljava se kroz povremena, realistična i smislena priznanja i nagrade. Time što je sebe prihvatila, odrasla osoba više ne može o sebi misliti da nije uredu kao ljudsko biće i zbog toga gubi sposobnost da se stidi. Svaku svoju neadekvatnost povezuje sa svojim ponašanjem, a ne sa svojim bićem. Zbog toga umesto stida ona oseća žaljenje ili odraslu krivicu. Vaspitanje U pedagoškim priručnicima možete naći preporuke da se u procesu vaspitanja kritika ne sme upućivati detetu kao biću, tj. ne sme se kritikovati njegova ličnost, nego ponašanje. Ovo je preporučljivo i primenljivo na uzrastu od treće do pete godine, kada nastupa period infantilne seksualnosti, ispitivanja tela, egzibicionizma, i tada dete može da razume takvu kritiku, jer ume da razdvoji sebe od svog ponašanja. Međutim, prvi stid se prirodno javlja kod beba pri susretu sa nepoznatim osobama, kada se dete sklanja od pogleda i traži znake prihvatanja. Tek kada ih dobije u dovoljnoj meri, opušta se. Na ovom uzrastu dete još uvek ne pravi razliku između
  • 23. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA sebe i svog ponašanja, te je na roditeljima da mu pruže dovoljno znakova prihvatanja i ljubavi, kako bi što lakše prošlo kroz fazu separacione anksoznosti i izborilo se sa strahom od odbacivanja. Neki stariji obično kažu za decu koja se stide: “Ignoriši ga, pravi se da ne primećuješ, i on će se opustiti!”. Ignorisanje nije ono što je ovoj deci potrebno, a nije ni napad: “Zašto se stidiš, šta ti to znači, opusti se”. Detetu je neophodno dovoljno prepoznatljivih znakova prihvatanja kako bi bilo sigurno da ga ne odbacuju, da je sa njim sve uredu i da je vredno kao ljudsko biće. Lične vrednosti Preispitivanjem vrednosti na osnovu kojih ocenjujemo svoju neadekvatnost i adekvatnost je ključna tema koja nam može pomoći u razvoju samopoštovanja. Kada vi smatrate za sebe da ste vredni ? Ako sebi postavimo realistične ciljeve kao vrednosti kojih se pridržavamo, tada nam tuđe mišljenje ili drugi sistem vrednosti ne može poljuljati samopouzdanje. Moramo naučiti razliku imeđu našeg bića i ponašanja, kao i razliku između “biti vredan” i “biti prihvaćen”. Ako se nismo adekvatno ponašali to ne znači da smo loši, ako nismo prihvaćeni od strane drugih, to ne znači da nismo vredni. Tehnike suočavanja sa strahom Tehnike napadanja straha u okviru racionalno bihejvioralne terapije počivaju na sledećim koracima: najpre napravite razliku između neprijatne situacije i nepodnošljive situacije. Kada trema i stid počnu da se javljaju, pokušajte da kažete sebi da je to neprijatno stanje i osećanje, a li da neće doći do smaka sveta, jer vams ne vreba nikakva realna opasnost. Zatim se upustite u situacije koje u vama
  • 24. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA izazivaju osećaj stida. Pri tome ponavljajte sebi da nije ništa strašno i nemojte očekivati da će stid odjednom nestati. Do prave promene može doći tek kada prihvatamo potpuno to što ovoga trenutka jesmo. Ponavljajte sebi racionalna uverenja da se ništa katastrofalno neće desiti u situaciji u kojoj ste, i da ćete je preživeti. Kako je učenje ponavljanje, i kako osećanja stvaraju naše misli, ponavljajte makar hiljadu puta. Trud će se isplatiti! Gledajte da sebi ne postavljate ni preniske niti previsoke zahteve, kako se ne bi ste naglo obeshrabrili ili procenili da je napredak beznačajan. Postepeno učenje je najbolje učenje. Kako nismo ni prihodali, niti progovorili za dva dana, tako ni naš stid ne može sam nestati “preko noći”. Potrebno je vreme da naš mozak usvoji nove mehanizme ponašanja. Najbolje je vežbati upuštanje u rizične situacije u prisustvu neke osobe od poverenja, tako će vam biti lakše. Pa iako počnete da se stidite, recite sebi : “Počeo sam da se stidim, šta je tu je, počeo sam. Prilično je neprijatno, ali nije nepodnošljivo”. Naš doprinos Stvaraju osećaja stida doprinose najpre zahtevi da svet oko nas bude komforan , da se život odvija prijatno i onako kako mi želimo. Ako se ovaj zahtev ne ispuni, mi doživljavamo preplavljujuću anksioznost. Ideja da možemo doživeti strašnu neprijatnost potkrepljuje ideju da nešto tako može ponovo da se desi i da mi zbog toga treba da brinemo, a to dovodi do stvaranja još veće anksioznosti. Tako doprinosimo razvoju straha od stida tj. treme ili strahom od crvenjenja. Kada smo u situaciji isčekivanja javnog nastupa kog procenjujemo kao ugrožavajući, mi ćemo se tremom “pripremati” za ovakav događaj.
  • 25. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Oslobađanje od treme Odgovorite na naredna pitanja: • Da li je vaše uverenje da je otkrivanje nečeg sramnog o vama, neke vaše nekompetentnosti, neobrazovanosti ili neadekvatnosti stvarno katastrofično? • Da li je realno dokazivo da će se u takvoj situaciji desiti katastrofa? • Da li je logično, da li sledi iz realanih zakonitosti, to što mislite? • Da li je za vaš poželjno da tako mislite, da li imate koristi od toga što mislite da će se desiti katastrofa? Negativnim odgovaranjem na ova pitanja dobijate mogućnost da gradite racionalno uverenje: “Ako se desi to od čega najviše strepim, to nije katastrofa i ja to mogu da podnesem!” Pandan izbegavajućem ponašanju koje nosi anksioznost je asertivno ponašanje, koje takođe može da se vežba. Žaljenje umesto stida
  • 26. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada osoba zaključi da je nešto sramno otkriveno o njoj pred drugima ili oseti potcenjivanje od strane drugih, ona može aktivirati dva različita sistema uverenja od kojih će zavisiti da li će njena emocionalna reakcija biti zdrava ili nezdrava. Kognitivne posledice racionalnog uverenja su sagledavanje otkrivenih informacija sa samoprihvatanjem i samoosećanjem i realno procenjivanje zainetresovanosti drugih za podatak koji je otkriven. Tendencije za akciju će biti da nastavi aktivno učešće u socijalnim interakcijama i da odgovori na pokušaje drugih koji žele da uspostave pređašnju ravnotežu. Ona oseća žaljenje umesto stida i teži da popravi situaciju. Uz samoprihvatanje, samopoštovanje, samopouzdanje i realističnu procenu stvarnosti osoba ne može da oseća stid. “Potrebe žena i zabrane devojčicama” Razmotrićemo sada stid malo drugačije vrste kroz prizmu nerazvijene sposobnost za inicijativu kao posledice zabrana na ženstvenost i seksualnost. Kako izgleda odrastanje devojčica koje su trpele zabrane na ženstvenost i život žena koje žele da ostvare svoje potencijale, odnosno kako izgleda zakočenost i razvoj sposobnosti za inicijativu u slučajevima otežanog prihvatanja svog pola. Nerazvijena inicijativa može se ispoljavati kroz "premalo" ili "previše" nečega, ili je nema ili je pak nametljiva i intruzivna.
  • 27. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Male zabrane za “Velike devojčice” Zabrane detetu u toku vaspitanja nalaze svoje opravdanje u formiranju moralnih okvira deteta, zaštitu od opasnosti, socijalizaciju u većim grupama. Problem nastaje kada roditeljski preterani strahovi ili porodične zabrane koje se prenose sa generacije na generaciju naprave konflikt u detetu između njegovih autenitičnih potreba i ideala kojem bi trebalo da se približava. Te dve strane znaju da budu toliko udaljene da se dete oseća rastrzano u sebi, dok pokušava da zadovolji oba gospodara. U stalnoj tenziji između zadovoljenja svojih talenata, sposobnosti, ambicija i čvrstih okvira normi i idela sa kojima bi htelo da se stopi, a koje čvrstim zabranama ne dozvoljavaju slobodno ponašanje, gubi dragocenu energiju boreći se u sebi i večito sumnjajući u to da li ono ima pravo da ostvari svoju autentičnu ličnost?! Ovde ćemo razmotriti probleme devojčica koje su živele u strogim porodicama, zatim žena koje oko sebe vide “svet muškaraca” i baciti svetlo na pitanje kako se zabrane iz detinjstva odražavaju na razvoj inicijative. Zašto se ona ne razvija ka uzajamnosti, već postaje intruzivna, nametljiva inicijativa ili suprotno, potisnuta, nerazvijena inicijativa. Da li takva inicijativa može da vodi ka pravom uspehu ili samo iluziji uspeha?! Da li potrebe žena mogu da se zadovolje ako su zabrane u detinjstvu bile prestroge?! Zabrane na pol i ženstvenost
  • 28. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Ima porodica koje nekada svesno, nekada ne namerno, šalju devojčicama poruku da žensko nije vredno. Naslednik se dočekuje sa proslavom, a devojčice su se nekada “bacale pod šljivu”, onda se prešlo na “bolje da je bacite u kantu za đubre kada već nije muško, sin”, nažalost, neke bebe stvarno završe i po kontejnerima, a u današnje vreme na sceni je “suptilnije” odbacivanje: “te” koje su se rodile, “cmizdavice”, “kukavice”, “popišulje”, mogu iz ponižavajućih poruka samo steći utisak da to što su ženskog pola nekako nije uredu, da su dolaskom na ovaj svet razočarale svoje roditelje, da sa majkom, pošto je ona isto tako ženskog pola, nešto ozbiljno nije u redu, ili da je i ona žrtva u ovakvom svetu i da se biti žensko “ne isplati”. Narod zna da bude vrlo kreativan u pronalaženju pogrdnih, prezrivih, imena, ne vodeći računa o dečijoj psihi i posledicama po nju. Često ove devojčice u toku života ojačaju, iz reakcije na podrugljivost okoline i kao posledica emotivnog oklopljavanja, tako da same na svojim plećima nose teret čitave porodice te nekada i dobiju na kraju, od svojih značajnih odraslih izvinjenje, pohvalu, priznanje da su savršene takve kakve jesu. Do tada je njihov razvoj mogao neometano da cveta, a ovako, nažalost dosta kasno dobijaju ono što im je u detinjstvu bilo neophodno. Ipak “bolje ikad, nego nikad”, jer nikada nije kasno za nastavak razvoja, dok god život traje treba iskoristiti pozitivan potencijal. Falička organizacija univezuma jedne devojčice
  • 29. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Devojčica koja shvati da biti žensko nije vredno, da je tako manje bitna od drugih, pribegava potencijalnim “oružjima” za sticanje moći. Njoj je, kao i svakom drugom detetu važno da dobije pažnju, da se oseti prihvaćenom, da dobije ljubav roditelja, da zadovolji svoj primarni narcizam. Kako se sve ovo ne podrazumeva u njenoj porodici, ona mora da se trudi da zavredi divljenje i ljubav. Da se bori za ono što joj je potrebno i neophodno. Može da se okrene zavođenju, da bude “naročito slatka”, ljubazna, fina, da glumi da bi stekla moć nad drugima i da tako razvije fam-fatal karakter, da zadrži moć u svojim rukama i odbija one koje zavodi, one koji se “prime”. Misli da će joj ići sve u životu ako ume dobro da zavede. Nije joj bitno to što postoji, niti što nešto zna i ume, bitno je samo da zavede i dobije divljenje, bez obzira što to dobija pretvaranjem, najbitnije joj je da porazi drugoga svojom fatalnošću. Ovakvim ponašanjem ona ne uspeva da ostvari svoje potencijale. Ostatak sveta ostaje dalek za nju, ona mora da se trudi da ga zavede, da bi bila prihvaćena, da bi dobila divljenje. Kada i pored upornog zavođenja, taktika ne dovodi do rezultata, ovakve žene su očajne, jer misle da drugih načina nema. Da ih ne mogu voleti i prihvatati, same po sebi, onakve kakve zaista jesu, bez poze i šminke. Muškarača se postaje Ako u svojoj okolini nisu videle primere zavodničkog ponašanja, žene - devojčice, se mogu okrenuti “dečačkim sredstvima” za dobijanje moći i pažnje. Postaju muškarače, muškobanjaste, trude se da se takmiče sa dečacima, da budu bolje od njih. Ljubav zavređuju svojim uspesima. Često
  • 30. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA se ovakve devojčice predstavljaju muškim nadimkom, potpisuju muškim pseudonimom, u školi pišu pismene sastave u muškom rodu, jer im tako sve što rade deluje ozbiljnije i vrednije ili jedino tada osećaju da je to što rade vredno pomena, čitanja, prihvatanja. Pokušavaju da budu deo ekipe, da prate to što braća, tata ili drugari rade, ono što njih, muške, interesuje, od utakmica do popravke automobila, samo da bi bile priznate kao deo grupe, da bi osetile da vrede kao osobe. Uče da postizanjem ciljeva osiguraju sebi mesto u grupi. Kao odrasle, ove žene se koncentrišu na zadatke, postaju radoholici. Ovakva osoba misli da nije dovoljno vredna ako ne radi i tako se jureći za priznanjem drugih udaljava od sebe. To su žene koje postaju uspešne, ali uz stalnu borbu, ne dostižu maksimum svojih potencijala, već imaju utisak da su drugi protiv njih, da uvek moraju da se bore. Zašto ovakvu organizaciju sveta oko sebe i sveta u sebi zovemo falusnim univezumom? Zato što osoba oko sebe vidi predstavnike falusa: neko mora da se probode, da se pobedi, da se razbije, u pozadini stoji strah da će neko njih upropastiti, razbiti, raskrinkati. Svet je takmičenje. U detinjstvu su donele odluku da je poželjno biti muško i da nije vredno biti osećajno, nežno, ženstveno žensko biće. Koliko misle da je falus vredan, toliko ga se i plaše. Strah postoji od napada drugih ali i strah od sasecanja, kastriranja pri isticanju. Ili se identifikuju sa onim od koga se plaše ili se trude da ga kontrolišu. Videćemo kako različita rešenja konfliktne situacije deluju na ispoljavanje inicijative ženskih osoba:
  • 31. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “Femme fatale” rešenje – osvetnica Ako se žena takmiči kroz zavođenje, među ženskim svetom onda ona mora da bude najbolje našminkana, najlepše obučena, najzavodljivija u grupi. Primetićete kao se žene međusobno zagledaju i odmeravaju. Znaju da kažu: “Gledam druge žene da bih videla gde grešim!”. To povlači da su druge žene bolje, a da njoj nešto nedostaje, ima neku grešku, neku manu. Ili ogovaraju druge žene, njihov način oblačenja, njihove izbore, kako bi sebe i svoj princip uzdigle. Ne može sebi da dozvoli da ona nema nešto. Osim ako ne namerava da promeni pol, ženi ostaje da se suoči sa tim nedostatkom, nedostatkom muškog polnog organa i da prihvati svoje polne karakteristike. Treba da prihvati da ona ima normalne odlike svog pola i da joj kao takvoj ništa ne nedostaje. Idealizacija falizicizma inače nagoni devojčicu da razvije seksualnost koja ne prepoznaje receptivni unutrašnji prostor svojih genitalija. Ako ne izabere da traži za sebe priznanje kroz različita ostvarenja falusne prirode, ona bira da preokrene situaciju i postaje zavodnica – osvetnica. Niko joj nije ravan i niko ne može nju da zavede, ona je ta koja zavodi druge. Muškarci znaju podrugljivo da podržavaju ovo “nedostajanje”. Kada komentarišu šta ženama “fali”, a da nije daska u glavi? Mada i ova daska može da ima preneseno značenje. Znamo da muškarci svoj problem inferiornosti rešavaju većim i bržim automobilom, borbenim psom, motorom, poslom koji donosi više novca, što
  • 32. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA mlađom devojkom na što većim štiklama, ili kroz podrugljivost prema drugima koje vide kao inferiornije od sebe. Da bi sebe “popeli” moraju drugoga da unize. Da bi se zaštitile od ovakvog osećaja sveta žene nekada pribegavaju osvetničkoj tektici: Žena koja je osvetnica bira da ne bude predmet faličke povrede, već postaje onaj koji povređuje i time nalazi i narcističko i seksualno zadovoljenje. Preokretanjem nepovoljne situacije u svoju korist, devojčica se štiti od regresije na odnos dete – majka, odbija da bude “mamina devojčica” time što odbija uzajamnost. Pošto devojčica doživljava psihu odraslog kao faličku, njeno oblačenje u odraslom dobu može biti određeno time da kroz njega pokazuje svoje faličke težnje i da odbacuje svako ponašanje koje ima nešto detinje u sebi. Agresivno rešenje Ima žena koje se identifikuju sa agresorom i postaju “kao” agresivni muškarci iz njihovog detinjstva, “agresivne kučke”. Nalaze uglavnom nežnije muškarce nad kojima se “izživljavaju” kako bi dokazale svoju veličinu, da su i one “neko i nešto”. Tako postaju u suštini iste kao oni koje su mrzele kao male devojčice. Ponašaju se kao da hoće da dokažu da je “njihov veći”, a zaboravljaju da su žene. To nije čudno, ako su odrastale u svetu u kome je biti žensko bilo nešto nisko, ne vredno, nedostojno poštovanja.
  • 33. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Otvorenom agresivnošću one se u stvari brane od mogućih agresora i preventivno prave granice i ograde od drugih osoba nedozvoljavajući sebi da se otvore i cele uđu u odnos sa drugom osobom. Sa muškarcima nikada ne stupaju u ravnopravne odnose jer se plaše da će spuštanje garda dovesti do ponovnog povređivanja. Iako deluju jako, iza spoljašnje maske i poze opet se krije osećaj inferiornosti i manje vrednosti, kao i manjak samopoštovanja. Poželjne preduzetnice Znamo žene na upravljačkim položajima koje ne podnose druge žene u svojoj organizaciji i biraju da rade i sarađuju sa muškarcima sa kojima se osećaju ili kao “deo ekipe” ili kao da su iznad njih. One su danas poželjne preduzetnice, jer rade sa falusnom inicijativom: “probojne su na tržištu”, “pobeđuju konkurenciju” uz filozofiju “najbolji samo opstaju”. Nemaju osećaj za saradnju, za uzajamnost, ne vode računa o drugome. Za idale se bore, ali ti ideali ne uključuju brigu o drugima, već dokazivanje. Takav ideal čini ovaj svet nasilnim. On drži ljude u strahu od inicijative. One koji su tu objekti, koji trpe od takve inicijative, drže u strahu da se ne zamere agresivnom subjektu. Dok onoga ko poseduje ovakvu inicijativu, odnosno subjekte, drži u strahu od “pada sa položaja”, da može doći neko jači, da će mu oduzeti ono što ima, da će biti sasečen ( kao da će biti kastriran), “što ga vodi ka još većoj agresivnosti i težnji ka moćima, ali i do još većeg straha od kazne i nekog jačeg rivala.”
  • 34. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Izbegavajuće rešenje Žene mogu pobeći u izbegavajući tip ličnosti i tako ne uspeti da ostvare svoje prirodne ambicije, želje i potrebe. Iz straha da ne osete agresiju prema roditeljima, prema drugima koji su ih ismevali, prema grupi vršnjaka, okreću ka sebi optužbe i povlače se iz sveta. Ako nađu srodnu dušu koja će im u tome praviti društvo, životare tako misleći da su srećne i zadovoljne, ne primećujući da ne žive život, da su potisnule svoju volju, svoju strast za životom. Počinju da izbegavaju i ženska društva, jer im ne prijaju podsećanja na to šta su one od svog života nekada za sebe želele. U ženskim grupama one mogu da osete i prepoznaju svoje ženske potrebe koje su davno sebi zabranile. Zato može najpre da se rađa mržnja prema ovim ženama, a onda i povlačenje iz njihovog društva. Mogu da biraju manje grupe muškaraca za druženje, u kojima će uživati status “drugara”. Privilegovano “žensko” koje oni poštuju, koje ne žele da “iskoriste”, sa kojim dele svoje tajne i neuspehe, koje im predstavlja "rame za plakanje", “drugaricu za poželeti”. Jedini problem je u tome što ova “poželjna drugarica” nije poštena u tom odnosu, “pravi se” da je drugačija od drugih devojaka, da je “ortak”, da ima drugačije potrebe, samo zarad dobijanja pažnje i prijateljske ljubavi, radi osećaja prihvaćenosti, da bi zaboravila na svoj bazični osećaj inferiornosti. Paćeništvo kao izvor zadovoljstva
  • 35. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Žene mogu seksualizovati razne vrste paćeništva. Iako su faličke predstave izvor straha, one mogu biti i privlačne. Bol povezan sa odsustvom voljene osobe, može biti doživljen kao nešto što je ta osoba izazvala i pretvoren u faličko-pasivno zadovoljenje. Produžavanje bola, okrivljavanje uzročnika, svađanje sa njim, donosi mazohističko zadovoljstvo. Tako devojčice koje su stekle sliku nasilnog i neprijateljskog sveta u kojem one predstavljaju nedostojne, uče da uživaju u svojoj patnji. Postaju večite žrtve koje ne čine ništa da bi iz takvog obrasca izašle. Egzibicionizam kao odbrambeni mehanizam Jedan od mogućih rešenja za izbegavanje osećaja nekompetencije, poniženja i stida u pokušajima uzajamnosti, koja uvek uključuje u predstavama ovih osoba nečiju superirornost, je egzibicionizam koji ima odbrambenu funkciju. Kroz odeću, razne fizičke vežbe, naglašen poseban nakit, žena poručuje: “Vidi me! Vidi šta mogu. Vidi šta imam”. Ona svoju želju da pozove drugog u seksualnu uzajamnost preokreće u želju da šokira, zapanji i fascinira. I ovde opet osoba ne uspeva da ostvari uzajamnost, jer se trudi na fascinira drugog, da bude veća, jača, bolja, da fetišizira delove tela koji se mogu zamisliti kao falički. Pokušava da postane “veće muško”. Ne ume da se
  • 36. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA opusti, da bude prirodna, zadovoljna sobom takvom kakva jeste i da uživa u odnosu sa drugom osobom. Daleko odmakosmo u tekstu sa primerima zakočenosti inicijative koja proizilazi iz loših poruka koje devojčice dobijaju iz svoje okoline. Do ovih problema ne bi došlo da su u detinjstvu ove žene dobijale dovoljno znakova prihvatanja, da im je posvećena pažnja koja je svakom detetu potrebna, da im karakteristike ženskog pola nisu bile predstavljane kao neadekvatne. Gde se izgubila ženstvenost? Ženstvenost žena, u slučajevima ovakvih odrastanja čuči u njima, ali se retko ispoljava. “Izbija” povremeno kroz zavist, ljubomoru, agresiju, strahove, panične napade. Priznaćete, ne u obliku u kome bi one želele. Kako bi onda mogle same sebi da pomognu kad je već za novo detinjstvo kasno?! Već samo prihvatanje onoga što u periodu odrastanja nije bilo dobro, predstavlja korak napred. Učenje od drugih žena pomaže, kao i druženje sa njima. Problem je što se osoba u ovakvo učenje teško može uspešno upustiti, pre nego što razreši osnovne konflikte u sebi.
  • 37. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “Savremena žena, to je žena koja je spremna da izgubi svaku vrlinu, i onu u kojoj je jedino bila viša od muškarca, samo da zadobije pravo na ono zbog čega se i sam muškarac uvek smatrao nižim od žene. Ona više nije naša žena, ni majka, ni drugarica, ni saradnica. Sišla je na ulicu, napustila kuću, ostavila drugima svoju decu.” Jovan Dučić Da li su Dučićeve reči postale realnost?! Osvešćivanje agresije kao put do celovitosti Kada se jednom osvesti ovakav tip emocionalnog zlostavljanja, koji podrazumeva omalovažavanje pola deteta, teško je dozvoliti sebi da se oseti agresija prema roditelju koji je upućivao uvredljive poruke na račun pola kome pripadamo. Problem je u tome što su ideali koji su nam sa te strane usađivani, već ugrađeni u našu psihu te agresijom ka roditelju upućujemo i agresivnost ka tom delu sebe. Celoga života pokušavamo da ostvarimo neki ideal, a onda shvatimo da mrzimo deo njega. Imamo potrebu da se stopimo sa tim idealom, a ta naša potreba je sada frustrirana, sami sebe ometamo.
  • 38. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Ozdravljujuće prihvatanje osećanja mržnje Najpre, kao žene, možemo da osvestimo da osećamo i prihvatamo da nam se ne sviđa kada nas omalovažavaju, kada vređaju žene, ženski mozak, ženski princip, ženstvenost, ženinu seksualnost. Onda možemo da izaberemo da li svoju agresiju hoćemo da pokažemo. Ako nam se čini da od otvorene agresije nema nikakve koristi ni za jednu od strana u odnosu, nema potrebe da je ispoljavamo, možemo da sačuvamo svoje dostojanstvo i svoje samopoštovanje. Najvažnije je da prepoznamo u sebi i dozvolimo da postoje ta osećanja. Ona ne poriču ljubav koju imamo prema tim osobama, samo predstavljaju odgovor na ono što nam se ne sviđa u njihovom ponašanju. Sa druge strane, ako želimo da osobe koje nas omalovažavaju prestanu to da rade, moramo im reći kako na nas deluje njihovo ponašanje. Možda one to rade nesvesno, jer su tako naučile u svojim primarnim porodicama, možda je njihovo ponašanje reakcija na ponašanja njihovih majki prema njima, možda potisnutu mržnju prema majci projektuju na sve druge žene. Zatim možemo da osvestimo da se u nama samima, u našoj verziji idealnog sebe nalaze ugrađene slike koje ne prijaju našoj autentičnosti. Dobro je i prema ovim predstavama osetiti pravo, istinsko osećanje. Šta od toga što ste iz detinjstva pokupili jeste vaše, a šta ne doživljavate kao dobro za vas? Možete promeniti ideal u ono što više prija vašoj sadašnjoj svesnosti. Ako vam se sviđa da budete nežni, osećajni, ženstveni onda dozvolite sebi da to i budete, bez osećaja krivice. U svoj ideal ugradite onu sliku koja vama prija, onakvu kakvom biste voleli sebe da vidite. Ako je to samosvesna,
  • 39. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA samopouzdana žena koja je zadovoljna time što je žena neka to vaš ideal i bude. Ako ste do sada živeli sa težnjom da zadovoljite svoj ideal na uštrb pokazivanja svoje grandioznosti i narcizma, nastavićete idalje to da radite. Zato u svoj ideal ugradite onoliko ambicija koliko vama prija. Dozvolite sebi da se pokažete kao žena, kao kompletno biće kome ništa ne nedostaje. Uspeh i neuspeh Kao cela žena koja sebe voli, lakše ćete stupati u odnose sa drugima, lakše ćete ulaziti u rad i biti uspešniji. Želja za životom, strast za životom, ta struja i energija moći će da teče neometano. Neće se trošiti više na konflikte sa sobom i sa drugima, na dokazivanje, na takmičenja, na strah od zavisti, od toga šta će reći drugi, ili na samu zavist, na strah od odbacivanja ili strah od pokazivanja. Bićete sposobni da uživate u svesnosti o ispunjavanju svojih životnih potencijala i to je ono što će vaš učiniti uspešnom osobom. Šta može biti veći uspeh za ženu, nego da bude žena?! A kada je osoba uspešna u jednoj oblasti, ona je uspešna u svemu. Ne postoji parcijalan uspeh ili uspeh jedne oblasti života na račun druge. Gorak ukus kvari slasti. Budite uspešni u sebi, to će se odraziti na sve vaše odnose i sve poslove kojima se bavite.
  • 40. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Najveći uspeh koji žena treba da ostvari u svom životu jeste najpre da bude žena, a onda i da ostvari svoje želje i ambicije, da voli i bude voljena, da brine i da drugi brinu o njoj, da neguje i da bude negovana od strane drugih. Razrešenje krize Prihvatanje činjenice da je sasvim normalno da svaki čovek ima potrebu za grandioznošću, za zadovoljenjem narcističkih potreba, za ostvarivanjem svojih talenata i sposobnosti, za očuvanjem svojih ideala koji neće onemogućavati razvoj njegove autentičnosti, dovodi do oslobađanja u osobi i manifestuje se u njenom ponašanju i odnosima sa okolinom, u poslu koji radi. “Kada prevaziđe razvojnu krizu osoba se oseća određenije, puna ljubavi, opuštenije i bistrije u rasuđivanju, vitalna je na sasvim novi način. Poseduje višak energije koja joj omogućava da prilično brzo zaboravi neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim poželjnim oblastima, makar izgledale i opasne. Razvija osećaj svrhe, usmerenost na ciljeve i inicijativu.” Iako se ovo po definiciji odnosi na razvojnu fazu kod razvoja inicijative deteta, sva današnja “velika deca” koja još uvek nisu prošla potpuno kroz ovu fazu oslobađanja inicijative i nisu razvila osećaj za uzajamnost imaju šanse. Nikada nije kasno da porastete u sebi, za sebe i druge i budete bolji, verniji sebi, “ da ličite više na sebe nego na druge”.
  • 41. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Žena koja prihvati svoju ženstvenost može da usmeri svoju incijativu na ostvarenje svoje autentične ličnosti i ne mora da je ograničava na “borbu za život”, služenje ili zavođenje. Biće kompletnija i ostvarenija kao osoba. Brinuće o drugima bez osećaja “moranja”. Živeće punim plućima kreativno oslobađajući svoje talente i potencijale. Biće ostvarenija u ljubavnim odnosima, imaće osećaj za uzajamnost, njena životna energija moći će da teče neometano i da usmerava njenu volju na opšte dobro. 4. Razvoj osećanja krivice Među uzrocima, kako duhovnih, tako i duševnih nemira, psiholozi i psihoterapeuti kod svojih klijenata, kao i sveštenici prilikom ispovedanja ljudi, uočavaju krivicu kao često prisutan sadržaj. Zbog zabrana nastalih prilikom vaspitavanja u detinjstvu ili zabrana usvojenih u toku obrazovanja, krivica kao osećanje koje je u nekom trenutku imalo razvojni značaj, u slučaju da je formirana kao preterana ili potisnuta, počinje da ometa svakodnevno funkcionisanje, pojačava iracionalne strahove i kroz gubljenje
  • 42. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA osećaja za realnost, troši psihičku energiju neophodnu za rast, razvoj i uživanje u životu. “ Naša krivica počinje onoga trena kada se blagonaklono usmerimo prema strasti koju smo opazili, ne žureći da u njoj prepoznamo neprijatelja” Sv. Teofan Zatvornik Videćemo do čega dovodi preterano osećanje krivice, ali i zašto je poznavanje ovog osećanja bitno za uklapanje u socijalne norme i razvijanje empatije za stanja drugih ljudi. “Pokajničke suze brišu mrlje krivice” Aurelije Augustin “ Krivicu ili samoljutnju oseća osoba koja procenjuje da je nekim svojim postupkom neopravdano uzrokovala štetu i izazvala nečija neprijatna osećanja. “ ( Z. Milivojević ) Ovo osećanje motiviše osobu na popravljanje štete i na promenu ponašanja koje je do te štete dovelo. Zdrava krivica dovodi tako do pozitivne transformacije ličnosti, kada, kroz učenje, osoba menja svoje ponašanje na bolje! Pogledajmo neke od posledica neadekvatnog osećanja krivice: 1. Samosumnja Osoba može u svojoj prošlosti imati iskustvo nepravednog optuživanja za nešto što nije učinila . Ako nije bila u stanju da odbrani svoju nevinost, u
  • 43. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA sadašnjosti će u svakoj situaciji u kojoj postoji mogućnost da je neko okrivi za nešto, početi da oseća krivicu. Tu krivicu uzimaće zatim kao dokaz da bi drugi mogli imati pravo. Da se kod dece ne bi razvijao ovakav osećaj samosumnje, potrebno je stvarati klimu poverenja u odnosu vaspitača ili roditelja i deteta. Tako da se kod situacija otpuživanja za neki prekršaj dete može iskreno izviniti i pokajati ako je stvarno krivo, ili odbraniti u slučaju da je nepravedno optuženo, kako ga ovaj osećaj ne bi proganjao dalje u životu. 2. Preterana krivica “ Najgore osećanje krivice je prihvatanje nezaslužene krivice” Ajn Rand Osoba koja sebi postavlja previsoke kriterijume u odnosu na koje procenjuje svoje ponašanje i osoba koja ima iskrivljeno tumačenje realnosti lako upada u osećanje preterane krivice. Dešava se da su u detinjstvu ove osobe prihvatale ulogu dežurnog krivca koja im je nametana spolja. Roditelji ponekada potiskuju neprihvatanje svog deteta, ali ono ispliva kroz okrivljavanje i kažnjavanje za svako i malo neprimereno ponašanje. Dete dobija poruku da je “pogrešno”, a ne samo “pogrešivo” ljudsko biće. Najmanja greška postaje greh. Tako dete navikne da je ono krivo šta god da ne valja, jer da se ono nije rodilo, mama i tata bi živeli srećnim i uspešnim životom?! Kod deteta se razvija zahtev za perfektnim izvođenjem aktivnosti gde greška ne sme da se potkrade. Otud se za perfekcionizam nikako ne može reći da je zdrav. Takođe se razvija i strah od izazivanja tuđih neprijatnih osećanja.
  • 44. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA 3.Netolerantnost na konfliktne situacije i nesposobnost da se kaže NE Kada roditelji ne detetovo neprihvatljivo ponašanje reaguju tako što manipulativno pate i jasno pokazuju svoju nesreću, povređenost, tugu, stavljajući do znanja detetu da je ono krivo za njihovu žalost, dete zaključuje da je ono odgovorno za osećanja roditelja. Dete donosi odluku da će se ubuduće truditi da usreći roditelja, da je to njegova obaveza i odgovornost. Ono sažaljeva roditelja u njegovim nesrećnim stanjima i osuđuje samo sebe. Na ovaj način formira se osoba koja se u svakom međuljudskom konfliktu oseća krivom. Ne sme da izrazi ljutnju niti da kaže “ne” . Za izlazak iz ovakvih obrazaca ponašanja potrebno je učenje novih uverenja: da ljubav i konflikt nisu u rascepu, da je neslaganje među ljudima normalna pojava, da svako ima pravo na svoj stav i mišljenje, pa i sama ta osoba, da je svaka osoba sama odgovorna za emocije koje oseća, da izazivanje neprijatnosti kod druge osobe ne znači nužno i izražavanje antipatije prema toj osobi. 4. Potisnuta krivica
  • 45. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Suprotno ponašanje od prethodnih pokazuju osobe koje stalno okrivljuju druge i nikada ne priznaju sopstvene greške zbog paničnog straha od osećanja krivice. Potiskivanje krivice javlja se kod osoba koje su u detinjstvu morale da se bore za ljubav roditelja sa braćom ili sestrama, pri čemu je jedini način da se bude voljen bio u tome da se dokaže da je drugi kriv, te da je taj drugi onaj koji ne bi trebalo da bude voljen. Iz načina na koji ovakve osobe optužuju druge, vidimo da je njihov sistem normi ponašanja veoma strog i da bi kao takav izazvao katastrofu ako bi bio okrenut ka njima samima! Mogao bi da izazove osećanje nevoljenosti, odbačenosti ili bezvrednosti. Zato oni moraju da redefinišu stvarnost i ne smeju da budu objektivni kako bi se spasli samooptužbi. Potsikivanje krivice može rezultirati i opesivno-kompulzivnim radnjama: pranjem ruku, zavrtanjem slavine, zatvaranjem plina… Ponavljanje ovih radnji prati osećanje zabrinutosti jer osoba sebe smatra odgovornom za posledice tih radnji. Smisao ponašanja je prevencija osećanja krivice. Jer ona je jaka, potisnuta i ako se javi, može da dovode do katastrofe. Potisnuta krivica je i pokretač psihosomatskih oboljenja. “ Krivica je duhu, ono što je bol telu.” Osim ovih loših posledica postoji i krivica preživelih, krivica bogatih, krivica ženskog deteta ( koje nije bilo prvo pa muško u patrijarhalnoj porodici ), krivica ženskog deteta kada se nisu rađala muška deca, krivica deteta u slučaju razvoda roditelja.
  • 46. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Ovako gledano, nakon opisa preterane, potisnute krivice, samosumnje i izbegavanja konfliktnih situacija, teško je videti dobre strane krivice. Ipak ona ima i razvojnu funkciju: Razvojna funkcija krivice Izražavanje krivice naglas, pred drugima, predstavlja poruku da je osoba svesna svoje greške, posledica koje su iz nje proistekele ili patnji koje je nanela drugima. Pokazuje drugima da je osoba dobra, da se distancira od svog lošeg ponašanja i da saoseća sa onima kojima je nanela štetu. Ovim upućuje i poziv drugome da eventualno bude manje agresivan i da umanji kaznu, jer osoba pokazuje da već kažnjava samu sebe. Svesno izražavanje realistične krivice moguće je samo ako osoba ima već izgrađen osećaj celovitosti ličnosti, da zna da se ona kao i drugi, može ponašati i dobro i loše, kao i da razlikuje sebe, svoje biće od svog ponašanja. Podrazumeva individuaciju. Formiranje moralnih normi Razvojnu funkciju krivica ima u formiranju moralnih stavova i prihvatanju poželjnih načina ponašanja. Kroz vaspitavanje, dete odustaje od ponašanja koja su mu donosila prijatnost, a koja nisu socijalno prihvatljiva. Roditelji
  • 47. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA koriste različite metode u vaspitavanju dece i danas se vode polemike oko toga da li je “ batina iz raja izašla”, da li je nužnost ili je treba prognati iz vaspitanja dece, isto kao i kaznu. Rekla bih da je ono najosnovnije čime bi se roditelji morali voditi prilikom izgradnje moralnih normi kod dece jednostavno ljubav. Ako s ljubavlju vaspitavamo, dete će naučiti da oseća krivicu onda kada svojim ponašanjem nanese realnu štetu drugoj osobi. Međutim, ako roditelj manipuliše emocijama, preterano optužuje, preterano kažnjava, smatra dete odgovornim za ponašanje mlađeg deteta ili postiđuje dete, velika je verovatnoća da će se razviti osećaj preterane krivice, potiskivanje ili samoljutnju i da će se ono kroz život boriti sa iracionalnim osećanjima tj. da neće živeti slobodno. Začetak osećanja krivice Psihoanalitičari kažu da se prvo osećanje krivice javlja još kod odojčeta. Ono deli objekat majke na “dobru dojku” kada zadovoljava njegove potrebe, i “ lošu dojku” koja ne zna da odgovori na njegove potrebe. Po Melaniji Klajn, agresija odojčeta je rezultat frustracije usled toga što “loša dojka” ne zadovoljava detetovu želju. Krivica se javlja kao posledica želje na uništi “ lošu dojku”. Kasnije se krivica javlja kada beba uspe da spoji dva odvojena objekta u jedan. Tada zavidi majci, jer ona je ona izvor bogatstva koje je njemu
  • 48. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA potrebno. Posledica zavisti je krivica i osećanje anksioznosti da bi u svojoj fantaziji moglo uništiti majku. Sledeći bitan period je prestanak dojenja. Pri tome majke nikako ne bi smele da optužuju dete da je iscedilo ili ispraznilo dojku, “ vidi sve si popio, nema više …” , jer ono samo već može imati strah da je dojka uništena njegovim nevaljalstvom. Dalji razvoj krivice se, po Frojdu, javlja u periodu od treće do pete godine, kada sin želi da bude sa majkom, a otac predstavlja rivala koga treba ukloniti, dok je kod devojčica slično, samo obrnuto. Što je taj koflikt između ljubavi i mržnje prema ocu, tj. majci, bio intenzivniji, i što je brže podlegao suzbijanju, pod uticajem discipline, religioznog učenja, školovanja ili čitanja, time se razvija strožija savest ili nesvesni osećaj krivice. Ovako se razvija i sukob između “ treba “ i “ ne treba” kroz koji se ličnost bori između instinktivnih nagona i spoljašnjih zabrana: ne treba da mrzi oca i ne treba da bude sa majkom, treba da ukloni oca i bude sa majkom, treba da voli svog oca i treba da voli svoju majku… Kasnije se nerazrešenost ovih osećanja može manifestovati kroz krivicu zbog seksualnog nagona, zbog ispoljavanja ženstvenosti ili muževnosti. Momci ostaju povučeni, potisnuti, vezani za majku, plaše se prilaska devojkama, dok devojčice postaju muškobanjaste, oblače se aseksualno i teže da ostanu neprimećene, više devojčice a manje žene, više srednjeg roda nego ženskog. Oslobađanje od osećanja krivice
  • 49. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Sada kada znamo da nismo uništili ni dobru li lošu dojku, da nismo pobedili ni tatu ni mamu, možemo da preispitamo da li naš svakodnevni osećaj krivice ima osnova u realnosti. Ako sebe okrivljujemo za sve što je trebalo da uradimo pozivamo osećanje krivice za ono što nismo, a mogli smo, u bližoj ili daljoj prošlosti. Ponavljanjem samogovora tipa “ trebalo je” , “ .. da više radim a manje uživam, da pozovem roditelje , da kažem, ovo ili ono , više da vežbam, da uradim bolje zadatak …” , sami sebe uvlačimo u krivicu, svesno ili nesvesno, osećamo se loše i blokiramo se za dalje akcije. Uvlačimo se u osećaj nesigurnosti, depresije i anksioznosti. Uhvatite sebe u osećanju krivice i preispitajte da li se u to osećanje stavljate samoprebacivanjem i samooptuživanjem. Kada zamenimo ove reči samogovorom “ mogao bih .. da obilazim roditelje svakog vikenda”, “ mogla bih da džogiram svako jutro”, “ mogao bih da se zdravije hranim” , menjamo perspektivu posmatranja. Ne osuđujemo sebe, već kreiramo mogućnost, kreiramo drugi izbor i očekivanja. Krivicu zamemenjujemo potencijalom za poželjne načine ponašanja. Kako nastaviti bez krivice Odgovorno roditeljstvo bilo bi preporuka za sve sadašnje i buduće roditelje. “Što god da činiš, čini iz ljubavi!” Odrasli koji sebe muče iracionalnim osećanjem krivice mogu da se zagledaju u sebe, svoju prošlost, detinjstvo, da osveste uverenja koje su tada razvili i
  • 50. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ponovo preispitaju da li su ona još uvek adaptivna, da li doprinose boljem kvalitetu njihovog života. U slučaju da zanemarujete svoje potrebe, ne razvijate svoje talente i sposobnosti, vodite računa o drugima, a pri tom sebe zapostavljate, vreme je za redizajniranje vašeg unutrašnjeg sveta. Razumevanje sopstvene osećajnosti dovodi do razumevanja osećajnosti drugih. Kako su svi vidovi ponašanja čoveka u službi cilja koji treba ostvariti, osvešćivanjem i upravljanje svojim ponašanjima ka dobrobiti za sebe i za druge, ljudi se mogu polako oslobađati neopravdane krivice i raditi na razvoju sopstvene ličnosti kao i na razvoju svojih bližnjih, na opštu radost i kao suprotnost danas čestim depresivnim raspoloženjima. Samo u ljubavi nema stvaranja nezdrave krivice, samo ljubav vaspitava pravilno i samo ljubav nas može spasiti. „ Krivica počinje u ljubavi, i samo će ljubavlju moći da se isceli“ 5. Tiho zavođenje ( Prikriveni incest ) Poznajemo ćerke koje sa tatom imaju “poseban odnos”, sinove koji su mamama “jedina uteha”, tate koji procenjuju ćerkine haljine i mame koje se ljute na sinove što su ih ostavili zbog izlaska sa devojkom.
  • 51. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kada se radi o slučaju otvorenog incesta, mnogi od nas spremno osuđuju, traže najstrože kazne za takve napasnike, ali prikriveni incest koga ima mnogo u najbližem okruženju često ne primećuju. Zavođenje deteta od strane roditelja suprotnog pola prolazi neprimetno, tumači se kao vezanost i ljubav i ostavlja velike posledice na život tog deteta, na njegovu sposobnost za ljubav, partnerske veze i potomke. Da li odnosi roditelja i deteta u koje se preliva seksualna energija namenjena partneru, mogu da budu zdravi? Kakve posledice na dete ostavlja život u disfunkcionalnoj porodici ili porodici alkoholičara? Kroz objašnja o tome šta je prikriveni incest i žrtve koje sa sobom nosi, doći ćemo do koraka za izlazak iz začaranog kruga i početak zdravog života u novim partnerskim vezama. Šta je to prikriveni incest? Tiho zavođenje nastaje kada roditelj suprotnog pola koristi dete za zadovoljenje svojih emocionalnih potreba, preusmeravajući ka njemu seksualnu energiju namenjenu partneru. Dete ostaje uskraćeno u zadovoljenju svojih potreba i njegova funkcija postaje služenje roditelju, da roditelju bude dobro, da se roditelj oseća lepo, da njihovo dragoceno provedeno vreme učini roditelja srećnim. Ono postaje glavni savetnik, pomagač, društvo roditelja, najbolji prijatelj, dok je istovremeno i žrtva, jer ostaje uskraćeno za detinjstvo, nameće mu se uloga partnera svom roditelju suprotnog pola i oseća se odbačenim od roditelja istog pola.
  • 52. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Roditelj odvaja posebno vreme za “njih dvoje”, priča detetu o svom seksualnom životu, kada dete odraste traži od njega detalje o svom upuštanju u seksualni život, meša se u izbor partnera deteta. Dete se u početku oseća privilegovano u odnosu na drugog roditelja ili drugu decu ako ih ima. Onda mu postaje neprijatno, ali ne može da mrzi roditelja iako oseća bes prema njemu. Roditelj je za njega ipak tako “dobar” i smatra ga svojim “najboljim prijateljem”. Roditelj i dete ne treba da budu najbolji prijatelji Sve porodice funkcionišu kao sistem u kome postupci jedne osobe utiču na druge i obrnuto. ( Znamo koliko jedan alkoholičar ili zavisnik od droga utiče na celu porodicu) Taj sistem ima osobinu da teži da povrati ravnotežu kada je ona narušena. Kada bračni supružnici ne zadovoljavaju emocionalne potrebe i potrebe za zavisnošću i bliskošću, dešava se da se ostatak sistema, odnosno deca, iskoriste za zadovoljenje tih potreba. Svakom detetu je potrebno da roditelji zadovoljavaju njegove potrebe, a ne da bude odgovoran za osećanja svojih roditelja. Ovako dete “popunjava rupu” u emocionalnim stanjima roditelja, oni ga koriste kao glavnog ispovednika, pričaju mu o intimnom životu sa bračnim partnerom, opterećuju ga brigom da “ne sme biti takav kao tata/mama”. Detetu tada postaje teško da se identifikuje sa svojim polom, jer roditelj suprotnog pola obično okrivljuje “sve muškarce” tj. “ sve žene”. Izjave : “ svi su muškarci isti “ ili “ sve žene su hladne ” bacaju dete u rebus: kako to da on kao dečak treba da bude drugačiji, ili ona kao devojčica mora da bude princeza?!
  • 53. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA “ Ljubav koju si “zaslužio” ostavlja gorak talog u vidu pretpostavke da nisi sam po sebi objekat ljubavi, već si to zato što možeš da činiš zadovoljstvo, da budeš od koristi. U krajnjoj liniji, možda te uopšte i ne vole, možda te samo iskorišćavaju.” Erih From Postajući najbolji drug ili drugarica roditelju suprotnog pola, dete se stavlja na stranu tog pola i gubi deo identifikacije sa sopstvenim polom. Kako je prezir česta pojava kod ogorčenih roditelja i dete usvaja ogorčenost ka sopstvenom polu. Žaleći se detetu o svojim bračnim problemima, roditelj od deteta pravi svog poverenika. Onom drugom roditelju postaje lakše jer ne mora da se nosi sa nezadovoljstvom partnera. Tako prećutno odobrava prikriveni incest. Zato su oba roditelja odgovorna za ovakav odnos. Kada se prekorači granica između roditelja i deteta, otvaraju se mogućnosti za još veće žrtve. Stariji sin, tako, svoju prikrivenu seksualnu energiju prema majci može na otvoreno seksualan način okrenuti ka mlađoj sestri. Takođe se stvara plodno tlo za neke od zavisničkih oblika ponašanja: zavisnost od hrane ( anoreksija, bulimija, prejedanje… ) , alkohola, droge, seksa. Zbog patnje i neprijatnosti vezanih za svoje telo, osoba pribegava bežanju od svog tela kroz neki od ovih oblika zavisnosti. Tako zavisnost predstavlja pokušaj da se izleče problemi sa osećanjima. Kako prepoznati žrtve tihog zavođenja?
  • 54. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Osoba koja je žrtva skrivenog emocionalnog incesta ima intenzivna osećanja ljubavi i mržnje prema roditelju suprotnog pola. S jedne strane, oseća se posebno i privilegovano, dok sa druge oseća kao da ne čini dovoljno za tog roditelja. Tako dolazi do osećanja krivice. “ Iza svakog osećanja krivice krije se negovodanje” Frederih Perlz Dete oseća da ga je roditelj istog pola napustio i zato se emocionalno distancira od njega. Ima ideju da su suparnici, takmiči se ili oseća prezir prema njemu. Svoje potrebe ne primećuje, ne može da ih formuliše, čak i ako može, oseća se krivim što ih ima. ( U odnosu sa roditeljem zlostavljačem , bitne su samo potrebe roditelja) Stalno pokušava da se drugima nađe pri ruci, da bude od pomoći, svoju svrhu vidi u pomaganju. Žrtve incesta često nalazimo u “ pomagačkim” profesijama : lekara, nastavnika, terapeuta, gde im se pruža prilika da brinu o drugima. Prati ih osećaj da moraju da pomažu drugima. Hronično osećanje bezvrednosti i neadekvatnosti takođe prati ove osobe. Kao odrasli imaju teškoće u emocionalnom vezivanju: ili uspostvaljaju višestruke odnose ili ishitreno ulaze u veze, žale za bivšim vezama, ponavljaju neuspešne obrasce, često su seksualno nezainteresovani za partnera ili pate od nekih kompulsivnih ponašanja i oblika zavisnosti o kojima je bilo reči.
  • 55. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Kako deca koja nisu smela da budu deca mogu da povrate svoje živote? Bez odvajanja, emancipacije i separacije, koja nije laka i ne dolazi sama po sebi, žrtve incesta teško ostvaruju funkcionalnu vezu. Dok god se deo seksualne energije vezuje za roditelja, trpeće partnerska veza. Da bi se odovojio od roditelja suprotnog pola, najpre se mora postići identifikacija, povezanost i zdrav odnos sa roditeljem istog pola. Da bi bio muškarac mora se povezati sa muškim energijama i prihvatiti ih, da bi žena bila žena mora prihvatiti svoju ženstvenost. Ako je roditelj istog pola suviše nasilan ili neosećajan, može se naći mentor koji će odigrati tu ulogu . Ako osoba pati od nekog oblika zavisnosti takođe je dobro da se priključi nekom od programa za lečenje ili grupama za odvikavanje. Na zapadu su popularnije grupe podrške, ali ne gube značaj ni na našem području, jer prikrivenog incesta ima mnogo i često se provlači uz emotivnu manipulaciju kao “normalna” vezanost majke za sina i tate za ćerku. Osoba se zatim mora osloboditi idealizovane predstave o zavodničkom roditelju, jer ako se leči od zavisnosti, a pritom idalje pokušava da udovolji roditelju, boljitka neće biti! Shvatanje da je pažnja koja je primana bila nasilna, neprimerena i da je predstavljala zlostavljanje, doneće i osećanje tuge koje se mora odbolovati. Gubitak idealizovanog odnosa boli, ali važno je znati da svaki razvoj boli! U prihvatanju besa prema zavodničkom roditelju, kada se on osvesti i oslobađanju od njega može pomoći telesna terapija.
  • 56. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Pisanje pisma roditelju, koga neće pročitati, već samo iskoristiti kao tehniku za rasterećenje svoje duše, takođe pomaže. Ako je roditelj preminuo, može se pročitati pismo na grobu. Ovim oslobađanjem emocija, razvezuje se energija koja je potrebna za emotivni život osobe u zrelom dobu. Ako je zlostavljač živ, moraju mu se stalno postavljati granice. Više puta, iako se osoba razbesni, iako ima osećaj krivice, potrebno je da stavi sebe na prvo mesto i očuva svoje granice. Ponekad je potrebno i prekinuti kontakt na neko vreme sa roditeljem zlostavljačem. Moj pol - moj ponos Osećanja prema roditelju istog pola u ovom slučaju mogu biti bes, prezir ili mržnja. Treba razumeti da su ona preneta na dete i da su zapravo to osećanja roditelja zlostavljača. Umesto da su razrešavana u direktnom odnosu između roditelja, neadekvatno su preneta na dete. Ona sprečavaju dete da oseti vezanost za roditelja istog pola. Bilo bi dobro za žtrvu incesta, da u cilju oporavka, provede neko vreme sa roditeljem istog pola, odvojena od drugog roditelja, kako bi se identifikovala sa svojim polom. Ako muškarac hoće da voli svoju ženu kao muškarac, mora prvo da zavoli sebe kao muškarca. Žena mora da se poveže sa majkom i drugim ženskim osobama kako bi izgradila svoj identitet. Ukoliko je osoba, kao odrasla, već u partnerskoj vezi, i u procesu je izlečenja od incestualnog odnosa, dobro je poraditi na toj vezi, ne raskidati je odmah
  • 57. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA samo ako primeti da u njoj ima odlika incestualne veze sa roditeljem, jer se iz nje može izvući zdrav odnos. Nove partnerske veze Da bi veza “ ozdravila” , najpre se osoba mora osloboditi fantazije o vezama. Treba prihvatiti realnost samog sebe i svog partnera. Veze tipa “kao na filmu” psotoje samo u filomovima. Veze u kojima neko zadovoljava samo tuđe potrebe, a ne vodi računa o svojim, zavodničke su, zavisničke i nisu zdrave. Nezajažljive potrebe deteta treba razlikovati od potreba odraslih za bliskošću. Kada neko zadržava obrazac ostajanja u više partnerskih veza ili ostavlja vrata otvorenim za stare ili eventualne nove partnere, stalno ima nekog na “stend - baj-u”, posredi je strah da će ga partner zloupotrebiti i izdati, isto kao zavodnički roditelj. Zato mora da se osigura i spasi eventualnog očaja, patnje i besa. Strah ga održava u stalnoj pripravnosti za bežanjem. Ako se osoba nalazi u jednoj vezi i ima obrazac da stalno udovoljava partneru, mora da nauči da postavlja granice i da izrazi svoje potrebe. Iako može delovati sebično proglašavanje ličnih interesa prioritetom u vezi, veza nije zdrava ni ako se bazira na samoizdaji. Zarad vežbanja i učenja zadovoljenju svojih potreba, mora se krenuti sa namerom.
  • 58. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA Krivica može biti prateća emocija zadovoljenju sopstvenih potreba. Deca koja su rasla u funkcionalnim porodicama ne osećaju krivicu kada pokušaju da zadovolje svoje potrebe. Roditelji su Žrtve incesta preopteretili krivicom! Ovakve krivice se treba osloboditi. Šta ako veza ipak pukne? I pored truda i dobre namere, kada se žrtva incesta promeni, može se desiti da veza pukne. I to je legitiman izbor. Bitno je preuzeti odgovornost za svoje odluke, izbore i osećanja. Ne kriviti partnera, jer se onda u narednim vezama lako upada u stare zamke. Na kraju, bitno je i osloboditi se od naučenog zavodničkog ponašanja. Poruka za oslobođene žrtve bila bi : U novoj vezi usporite, držite se realnosti, volite sebe, vodite računa i o svojim potrebama. Ne ulazite u filmske role ako ne želite da se film završi. Svi ovi koraci mogu biti od pomoći osobama koje žele da grade zdrave odnose, u kojima će voleti sebe i svoje partnere, onakve kakvi zaista jesu, u celosti. Tako se grade i zdravi uslovi za odgajanje dece i sprečava prenošenje incesta na naredne generacije. Situacija “ u komšiluku” Nepostojanje hrabrosti da se pogleda istini u oči, da se odustane od idealizacije odnosa sa roditeljem suprotnog pola, negovanje tradicije
  • 59. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA vezanosti roditelja za dete suprotnog pola, opravdavanje statusa “tatine princeze”, “ tatine ćerkice”, “maminog sina”, “ maminog malog muškarca”. “maminog ispovednika”, “maminog terapeuta”, sprečava mnoge roditelje u osvešćivanju koliko štete svojoj deci tim ponašanjem nanose. “Majka ne samo da je dužna da se pomiri sa neminovnim tokom stvari, ona mora da želi da se odvoji od deteta i da to potpomogne. Od tog trenutka majčina ljubav podrazumeva veoma tešku misiju, koja traži samoodricanje, sposobnost da se sve da i da zauzvrat ništa ne traži, osim sreće voljenog bića” Erih From Roditelji bi trebalo da rade na som razvoju, na razvoju svog partnera, da problem u vezi rešavaju među sobom i da u to ne uvlače rođenu decu. 6. Kako postati i ostati ceo? Imate li osećaj da vam samo malo treba da budete srećni, da živite svoje autentično “ja”, da budete mirni, da želje počnu da vam se ostvaruju… Daću vam smernice za nekoliko prvih koraka kroz koje sam i sama prošla. Kada pređete te nivoe, bićete osposobljeni da sami nastavite dalje na svoj način. Nulti korak: Celovitost Ono što ste morali još juče: Ne cepajte nego se zalepite! Ljudi često pocepaju stvarnost na crno –belu. Oni su dobri i zlatni, dok su drugi rđavi. Ili su drugi bogati, uspešni, sjajni, pametni, dok su oni sami loši i osuđeni na propast. Ako ovako mislimo, stvarno se i ne vredi truditi.Kada bi svakoga dana u svakoj reči osude drugih ili sebe, dodali malo “ začinskog razmišljanja” tipa: stvarno se loše ponašao prema meni maločas, ali on imače
  • 60. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA ima i mnogo dobrih osobina koje ja veoma cenim; upropastila sam ovu priliku, drugi su se pokazali mnogo boljim od mene, ali meni nije bio dan, energija mi je bila na minimumu, nisam uvek ovako loša u poslu…počeli bismo sa ucelovljavanjem slike sveta. Lakše će vam u životu biti ako sebi i drugima date već postojeće asertivno, ljudsko, dravo na grešku! Kada posmatrate sve ljude kao spoj i dobrih i loših osobina , vrlina i mana, lepih i ružnih oblika ponašanja uslovljenih različitim načinima vaspitanja, kao jing i jang, zamešateljstvo pozitivnih i negativnih energija čini se kao da zaokrugljujete planetu Zemlju i ljude na njoj. Jer ni ona nije ravna ploča, crno – bela, sa lica i naličja, ona ima svoje polove. Dosta smo se delili na klubove, stranke i nacije, sad vidimo da iza svih naših poteza stoje slične potrebe. Videli smo da su se polovi Sunca pre nekoliko dana okrenuli. Čak i to toplo Sunce koje nama simbolizuje ljubav, Hrista, Dobro, ima suprotne strane u sebi. Tako nekako i mi , što više rasvetljavamo da drugi ljudi nisu naš opozit, već da svi pripadamo istoj vrsti , imamo slične muke i probleme, slične radosti i ljubavi, slične prijatelje i neprijatelje, imamo više šanski da budemo celi, mirni i kompaktni. Celovitost, kao lepak psihe, pomaže nam da smanjimo konflikte u sebi i sa drugima, da budemo u miru sa sobom i okolinom. Čovek je pun poroka, strasti i mana i nije mu teško da ih prepozna u drugome, jer razumeti drugog čoveka znači biti on sam ( Vladeta Jerotić ) Uzmite sada list belog papira i na njemu nacrtajte veliki krug. Upišite zatim u njega sve svoje osobine. Budite pošteni. Ne varajte! Neki ljudi dele krug na dva dela pa u jedan ubacuju pozitvne a u drugi svoje negativne osobine. Neki ga dele na kriške. Neki svoje osobine počinju da upisuju u krug a onda izađu iz njega. Posmatrajte taj krug kao sebe, svoju ličnost i probajte da sve što u sebi prepoznate zapišete jedno kraj drugog, iznad, ispod, pored, uz , blizu,
  • 61. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA dalje, ali u krugu. Dobro je ako nemate podele i graničnike, tetive koje odvajaju odsečke kruga. Sagledajte sada sve te osobine u sebi, koliko vas one ustvari čine ispunjenim i velikim. Prvi korak : Zahvalnost Probajte sada da zapišete na drugoj strani te hartije kome ste sve i na čemu zahvalni. Ako to budete pisali svakog jutra u toku jedne sedmice, već oko sredine nedelje istrošićete sve one opšte stvari koje svi uglavnom navodimo i počeće da se kristališu i one svakodnevne za koje ne izražavamo zahvalnost na glas, a čine nam dane veselijim, kvalitetnijim , ispunjenijim. Ja krenuh od roditelja što su me stvorili, od zahvalnosti za talente koje sam nasledila, preko zahvalnosti ljudima koji su me zaposlili i omogućili mi relativnu finansijsku nezavisnost, i naravno partnera koji me danas voli i svakoga mi dana pruža ljubav, poštovanje, osećaj pripadanja. A onda se malo zamislih nad svojim manama, pa osetih i zahvalnost prema svima koji trepe moje hirove, uzlete i izlete mojih emocija, koji su svedoci mog rasta i promena. Zahvalih se svima koji olakšavaju moj svakodnevni život, onima koji su preuzeli deo mojih obaveza, da bih ja imala vremena za bavljenje stvarima koje me interesuju. Zahvalih se i učenicima koji su svojevoljno pristali na to da vole matematiku, a mogu , s obzirom na opšte popularna dečija prava, slobodno da bojkotuju nastavu kako im dođe, uz raznorazna legitimna pokrića. Zahvalih se pekari koja mi uskače u pomoć svaki put kada se ne organizujem dobro za doručak... I onda se vratih na početak priče i ponovo osetih zahvalnost prema Suncu što me greje, vazduhu koji ispunjava moja pluća... zahvalna što živim ovaj život! Ako možete da internalizujete svoje roditelje, sve svoje dobre uspomene, sve uspehe, imaćete dobru bazu, jak temelj za rast. Možete da se osetite celim, punim, pa i u trenutcima kada loše krene, imate sa kim da patite u sebi. Niste sami, niste prazni. Imaćete
  • 62. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA čega dobrog da se setite i znaćete u kom pravcu bi trebalo da idete. Ka celom, ka punom doživljaju, ne u ništavilo i prazninu. Imaćete konstantu u sebi, koja je čvrsta i snažna, koja nije varijabla zavisna od promenljivih faktora. Drugi korak: Pijaca osobina Tržišno orjentisano vreme donosi i tu prednost da smo navikli da za sve što želimo moramo nešto i da platimo. Bilo da se radi o novcu, vremenu, emocijama, manipulacijama, cena uvek postoji. Takođe znamo da i mi imamo vrednost, da naše vreme, energija, znanje može da se meri i dinarima, dolarima, evrima, kako kome više odgovara. Ako nam ide matematika ili ekonomija, još možemo i da svedemo pozitivan bilans na kraju godine. U prazničnoj atmosferi, u vreme donošenja rezolucija za narednu 2014-tu, predlažem vam da probate novu vrstu trgovine: pijacu osobina! Pozajmila sam je od Nebojše Jovanovića kako bi sam vama podelila svoja nedavna otkrića. Ako je meni moglo da pomogne, zašto ne biste i vi nešto zaradili iz toga… Osobina koju bih želeo da imam? Razmislite najpre šta je to što biste najviše voleli da imate kao osobinu ličnosti, a trenutno vam nedostaje? Šta bi to činilo da se osećate više svojim? Da li je to „osećaj sada i ovde“, da li je „ biti slobodan pred nepoznatim ljudima“, da li je „ smirenje i u stresnim situacijama“ . Zamislite sebe sada kako imate već tu osobinu, ja sam vam je dala da osetite kakav je osećaj kada je imate u sebi! Šta kažete? Da li se osećate lepo, opušteno, smireno, samouvereno, srećno ... ? Uzeću vam je na trenutak nazad. Sada ste bez nje, a ja ću vam je vratiti samo ako mi zauzvrat date neku svoju osobinu koje ne želite da se odreknete. To mora biti osobina koja vam je važna trenutno, od
  • 63. Mirjana Kokerić | ZABRANJENO JE DELJENJE I UMNOŽAVANJE OVOG MATERIJALA koje je teško odvojiti se, a koja vam direktno smeta da imate ono što ćete dobiti od mene! Kupiću joj šal od svile da ga vetar zatalasa. Slomiću je kroz aprile rukom oko pasa. M.A. Ja sam želela da se osećam samouvereno i da ne osećam stid kada govorim pred značajnom grupom inteligentnih odraslih osoba. Da bih to dobila morala sam da dam svoj perfekcionizam! Neko bi pomislio : zašto bih se odrekla perfekcionizma kada bi mi on pomogao da ne zabrljam. Ja i volim što posao obavljam precizno, što se trudim da sve bude perfektno. Volim i kada me pohvale zbog toga. I vodim se mislima da što se više trudim , biće bolje! Međutim, nije baš tako. Naučila sam da ne postoji perfekcionizam koji je zdrav! Baš ta potreba da se bude savršen, da se ne zabrlja, da se posao uradi najbolje, da se po svaku cenu ne sme potkrasti greška, stvara ogroman pritisak. I baš zbog njega greške se češće i javljaju. Ako imate želju da uradite dobro i ne stvarate sebi preveliki pristisak uradićete bolje posao. Među uspešnim svetom uspešniji su oni koji su opušteniji, ma kako to nekima paradoksalno zvučalo. Radoholičari i perfekcionisti uspevaju donekle, ali ne dosežu svoje maksimume. Dakle ja dajem prefekcionizam a uzimam samouverenost pred publikom! Kako ide vaša akcija kupujem – prodajem? Imate verovatno iskustva u korišćenju Internet portala sa ovakvim temama, samo ga primenite na svoju ličnost. Koliko ste spremni da date za onu osobinu koja vam je preko potrebna? Razmislite: Šta je to što bih želeo da imam , i šta moram da dam da bih to dobio, šta mi smeta, a želim da zadržim? Mika Antić je pronašao svoj način da dobije ono što želi, šta je vaše rešenje? Treći korak: Nalaženje senke!