2. • Инфаркт миокарда представља ограничену исхемијску
некрозу миокарда, која настаје као последица наглог
или дуготрајног прекида циркулације у једном делу
миокарда
• То је најозбиљнији, најтежи и најкарактеристичнији
облик коронарне болести срца.
3. • Најчешћи узрок су атеросклеротичне промене на
коронарним артеријама, са додатном тромбозом, што
резултира сужењем лумена коронарне артерије све до
потпуног зачепљења (оклузије), што за последицу
има иреверзибилну исхемију која прогредира до
некрозе, уз функционални и анатомски губитак срчаног
ткива.
4. ФАКТОРИ РИЗИКА
• ПУШЕЊЕ
• АТЕРОСКЛЕРОЗА
• ХИПЕРХОЛЕСТЕРОЛЕМИЈА
• ГОЈАЗНОСТ
• ХИПЕРТЕНЗИЈА
• ГЕНЕТСКА ПРЕДИСПОЗИЦИЈА
• СТАРОСТ
• МУШКИ ПОЛ
• ПОСТМЕНОПАУЗА КОД ЖЕНА
• СТРЕС И ВЕЛИКА ПСИХИЧКА ОПТЕРЕЋЕЊА
5. КЛИНИЧКА СЛИКА
• Бол је исхемијске природе, ангинозан, локализован
ретростенално, у виду стезања или притиска. Шири се
ка врату и доњој вилици, некад зрачи у лево раме и
руку, траје дуже од 15 мин
• Јавља се и малаксалост, општа слабост, страх,
осећање скоре смрти, знаци шока, бледило, хладан
зној, пад ТА, несвестица, колапс или синкопа
• Код половине пацијената почетак бола настаје у току
физичког напора или емоционалног стреса , а АИМ
претходе симптоми нестабилне ангине пекторис.
6. ДИЈАГНОЗА
• ЕKГ најважнија дијагностичка метода ( карактеристични
су огромни Т- таласи, елевација SТ сегмента) , а
ехокардиографија са доплером и колордоплером је
такође од велике важности са постављање дијагнозе.
• Лабораторијска дијагностика: CPK (креатин-
фосфокиназа), изоензим МB (миокардбранч) и тропонин
су традиционално коришћени маркери за некрозу
миокарда.
7. ДИЈАГНОЗА
• CPK јавља се само код оштећења миокарда, повећава се
2-8 сата по инфаркту, а после 3 -4 дана пада на нормалу.
Дакле, од свих кардиоспецифичних ензима, CPK се први
појављује у крви, најпре достиже максималне вредности
и најраније изчезава.
• Поред CPK користе се и други кардиоспецифични
ензими - LDH (лактат дехидрогеназа), АSТ (аспартат
трансаминаза)
• Неспецифичне хематолошке промене узроковане
некрозом и запаљењем обухватају и убрзану SE,
леукоцитозу и хипергликемију
8. Прва помоћ
• Умирити болесника и поставити га у
најудобнији положај
• Укључити 5% глукозу
• Нитроглицерин, средства за смирење
и против болова
• Кисеоник 3-4 л/мин
• КПР
9. ТЕРАПИЈА
Прехоспитални третман
• По налогу лекара дају се: аналгетици, седација (уколико
ангинозни бол није јако изражен, а болесник је уплашен
и узнемирен даје се седатив- најчешће диазепам јер не
доводи до пада ТА и депресије дисања)
• Лечење поремећаја ритма, антикоагулантна,
антиагрегациона (аспирин се даје у циљу превенције
тромбоемболија), фибринолитичка, оксигенотерапија, уз
мониторинг виталних функција и хитан транспорт до
најближе стационарне установе.
10. ТЕРАПИЈА
Хоспитални третман
Пријем се обавља у пријемној интернистичкој
амбуланти ради пружања свих потребних мера
реанимације, а ови пацијенти се смештају у
коронарну јединицу
11. У коронарној јединици...
• Прикључити на монитор
• Оксигенотерапија 4-6 л/мин
• Лабораторијске анализе
• Контрола ТА и пулса
• Медикаментно лечење: аналгетици,
седативи, Стрептокиназа (фибринолитичка
терапија), Хепарин (антикоагулантна
терапија), Нирмин (коронарни вазодилататор)
