Centralni venski kateter, zdravstvena nega 4

1. C E N T R A L N I V E N S K I P R I T I S A K
CENTRLANI VENSKI
KATETER

2. OVAJ KATETER NAJČEŠĆE SE UVODI U
SLEDEĆE VENE :
• Spoljašnju jugularnu venu
• Unutrašnju jugularnu venu
• Venu subklaviju
• Unutrašnja jugularna vena se često korisi za
uvođenje CVK, a razlog za to znatno ređe dolazi do
plućnih komplikacija (hematotoraks, pneumotorak)
nego pri kateterizaciji vene subklavije, kada su
češće povredi a.carotis.

3. INDIKACIJE:
• 1)dopirenje do centralnog venskog sistema radi
primene tečnosti
• 2)merenje cetralnog venskog pritiska

4. KONTRAINDIKACIJE:
• 1)predhodna hirurška intervencija u predelu vrata
za vreme koje je došlo do oštećenja jugularne vene
• 2)sindrom vene cave superior
• 3)stečen ili urođen poremećaj krvarenja
• 4)celulit iznad planiranog mesta uboda iglom
• 5)uznemiren, nekooperativan bolesnik(relativna
kontraindikacija)
• 6)bolesnik kod koga se sporvodi KPR

5. MATERIJA I INSTRUMENTI:
• Gaza za dezinfekciju kože i vrata ,
• Sterilne rukavice, mantil, kapa, maska
• Lidocain 1%, spric od 10ml i igle
• Anitbiotski krem za pokrivanje ranje
• Lepljive trake
• Boca s rastvorom za infuziju i sistem koji se pre kateterizacije ispere da bi
se izbacili mehurići vazduha iz spoljašnjih cevi
• Komprese
• Igle za šivenje s najlonskim ili svilenim koncem
• Držač igle
• Prave makaze
• Paket gaze pokriven najlonom koji može da apsorbuje izlivnu tečnost ili
krv . Stavlja se jastuče ispod glave bolesnika
• Špric i igle za probnu punkciju
• Cenralni venski kateter i set instrumenta za uvođenje katetera. Ovaj set je
obično sterilno upakovan i sadži manometar za merenje centrlanog
venskog pritiska

7. POSTUPAK
• 1)ovu medicnsko-tehničku radnju izvodi lekar uz asistenciju medicinske sestre
• 2)instrumeni se postave na stočić za instrumente
• 3)bolesnik se stavi u odgovarajući položaj
• 4)koža na vratu gde će se ubaciti kateter se dezinfikuje od ključne kosti pa sve
do ušne školjke. Oko mesta uboda stavlja se sterilna kompresa na
sternokleidomastoidni mišić.
• 5)bolesniku se savetuje da malo podigne glavu da bi se jasno ocrtao
sternokleidomastoidni mišić. Zamislit trougao koji iznad klavikule formiraju
pripoji ovog mišića
• 6)palpirati karotidnu ateretiju i zamisliti putanju unutrašnje jugularne vene koaj
se prostire lateralno i dublje od arterije
• 7)obaviti anesteziju kože, infiltrirati Lidocainom ceo puz kroz potkožno tkivo
prema unutrašnjoj jugularnoj veni
• 8)špricem i iglom obaviti probnu punkciju
• 9)iglom, punkcijom , lokalizuje se unutrašnja jugularna vena. Ako se probnom
iglom ne pronađe vena, ne sme se ni pokušavati proboj širokom iglom
• 10)ako se probnom iglom probije zid vene , većom iglom se prati isti put i
probija se vena , držaći i dalje prst leve ruke na karotidnoj arteriji kao
orijentacionoj tački

8. • 11)ako se u venu uvlači široka igla namontirana na špric, ivlačenjem klipa
napraviti mali vakuum u špricu. Čim igla probije zid vene potekne tamna krv.
Dok se lagano aspirira krv , igla se polako rotira za 360 stepeni kako bi se
proverilo da li je ceo otvor igle uvučen u venu. Ako pri aspiraciji u jednom
trenutku ne postoji dotok krvi , ili treba promeniti je rje vrh igle prislonjen uz zid
vene
• 12)kada se utvrdi da je igla duboko u lumenu vene s nje se skida špric, a otvor
igle pri balačku zapuši se prstom da ne bi došlo do vazdušne embolije.
Započinje uvlačenje katetera , u zavisnosti od sistema koji se primenjuje
• 13)kada se kateter bez otpora potpuno uvuče u unutrašnju jugularnu venu
treba ukloniti iglu vođicu. Još jednom proveriti da li krv iz vene dobro dotiče,
pa za otvor katetera prikačiti spojnu cev iz infuzionog sistema . Početi infuziju
• 14)kateter učvrtstiti da se ne pomera najlonom ili svilenim koncem koji se
uvrće oko katetera i vezuje. Proveriti da li je kateter dobro učvršćen, zalepiti
ga flasterima , koji se najpre trakom oblepe oko katetera za kožu koja se
predhodno premaže benzinom. Ubodnu ranu premazati antibiotksom
kremom prekriti gazom i flasterom
• 15)ispraviti bolesnika, odmah napraviti radiografiju grudnog koša kako bi se
odredio položaj vrha katetera i na vreme otkrio eventulani pneumotoraks

11. POLOŽAJ PACIJENTA PRILIKOM
INTERVENCIJE :
• Bolesnik leži na pokretnom krevetu ili na kolicima koja mogu
da se postavljaju u Trendeleburgov položaj i koja imaju
pokretan naslon za glavu. Glava se okreće za 90 stepeni na
suprotnu stranu od one gde se uvodi kateter. Bolesnik se
postavlja u Trendeleburgov položaj , a glava se spusti toliko da
se potpuno istegne unutrašnja jugularna vena , poveća
intravenski pritisak i tako smanji mogućnost nastanka vazdušne
embolije.
• ULOGA MST:
• Postavlja pacijenta u odgovrajući položaj, dezinfikuje kožu na
mestu postavljanja katetera, priprema materijal i instrumente,
asistira lekaru pti ubacivanju katetera, vraća bolesnika u
odgovarajući položaj, rasprema materijal, vodi bolesnika na
grafiju pluća, sprovodi toaletu rane, registruje vrednost CVP i
obaveštava lekara

12. CENTRALNI VENSKI PRITISAK
• Određivanje CVP može da pruži dosta podataka o radu
srca bolesnika kao i o njegovom cirkulišućem volumenu.
Ova tehnika se prvenstveno koristi za procenjivanje
dovoljnosti nadoknade krvi i tečnosti kod bolesnika sa
hemoragičkim i/ili septičkim šokom, kao i pri lečenju
srčane slabosti.
• Kada se uvede CVK spaja se sa trokrakom slavinom s
jednostavnim vodenim manometrom. Nula na
manometru treba da se nalazi u visini srednje aksilarne
linije.

13. • Normalne vrednosti CVP kreću se od 3-10 cm
vodenog stuba. Pritisci 10-12 predtsavljaju
povećane vrednosti , dok pritisak preko 20 cm
vodenog stuba ukazuje na slabost miokrada.
• Nizak venski pritisak može nastati usled
prekometnog gubitka krvi, plazme ili drugih
eksudata bogatih proteinima, kao i usled gubitka
tečnosti. Kod prekomerne dilatacije venskog
sistema , npr. Bolesnika sa groznicom , sepsom ili
predoziranjem barbituratima takođe se javlja nizak
CVP.

14. • Pored merenja CVP centrlani venski kateter
istovremeno služi za:
• 1)uzimanje uzoraka krvi
• 2)ubrizgavanje lekova u centralnu cirkulaciju
• 3)obezbeđivanje dugotrajne parenteralne ishrane
• 4)ubrizgavanje boja radi merenja minutnog
volumena srca
• 5)eventualno uklanjanje vazduha kod vazdušne
embolije