O slideshow foi denunciado.
Seu SlideShare está sendo baixado. ×

Pariski glamur prohujalih epoha.pptx

Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Carregando em…3
×

Confira estes a seguir

1 de 43 Anúncio

Pariski glamur prohujalih epoha.pptx

Baixar para ler offline

Istorija Pariza veoma je bogata, traje vekovima i uvek bi, o svakom periodu te zanimljive povesti, mogla da se ispriča neponovljiva priča. Kada je reč o 20. veku, Pariz tridesetih godina svakako je veoma primamljiv za kreativno istraživanje, ali isto to moglo bi se reći i za Pariz šezdesetih. Izuzetan grad i izuzetna dostignuća francuskih, ali i drugih, inostranih umetnika koji su obogatili francusku kulturu. Ovo je pokušaj da se podsetimo samo jednog dela i jednog segmenta tog interesantnog i jedinstvenog vremena, posredstvom umetnika i duha vremena. Književnost, film i muzika bili su u žiži, ali se dotičemo i ostalih umetnosti i društvenih i kulturnih fenomena.

Istorija Pariza veoma je bogata, traje vekovima i uvek bi, o svakom periodu te zanimljive povesti, mogla da se ispriča neponovljiva priča. Kada je reč o 20. veku, Pariz tridesetih godina svakako je veoma primamljiv za kreativno istraživanje, ali isto to moglo bi se reći i za Pariz šezdesetih. Izuzetan grad i izuzetna dostignuća francuskih, ali i drugih, inostranih umetnika koji su obogatili francusku kulturu. Ovo je pokušaj da se podsetimo samo jednog dela i jednog segmenta tog interesantnog i jedinstvenog vremena, posredstvom umetnika i duha vremena. Književnost, film i muzika bili su u žiži, ali se dotičemo i ostalih umetnosti i društvenih i kulturnih fenomena.

Anúncio
Anúncio

Mais Conteúdo rRelacionado

Mais de MilanStankovic19 (20)

Mais recentes (20)

Anúncio

Pariski glamur prohujalih epoha.pptx

  1. 1. MAGIJA PARIZA ŠEZDESETIH • Pariz je tridesetih godina prošlog veka bio kulturna, umetnička i boemska prestonica sveta, možda najzanimljivija kosmopolitska prestonica u istoriji. • No, i Pariz šezdesetih imao je svoju magiju. Bilo je to vreme velikih društvenih promena i isto tako velikih umetničkih zahvata i inovacija. • Kraj šezdesetih dočekale su demonstracije i građanski nemiri u kojima su mladi tražili svoje mesto pod suncem i svoj novi identitet.
  2. 2. MLADI SU IPAK NEŠTO PROMENILI • Delovalo je da su promene moguće, i one su se delimično desile, naravno nikad potpuno u skladu sa očekivanjima. • Istorija jeste učiteljica života. • Ali, posle više ništa ipak nije bilo kao pre. Ne samo tehnološki, već su se odnosi u društvu i institucijama značajno promenili.
  3. 3. VELIKI DRŽAVNIK DE GOL • Šarl de Gol, koji je obeležio jednu epohu, junak iz Drugog svetskog rata, pamti se kao veliki državnik koji je umeo da povuče značajne istorijske, ponekad bolne, ali neophodne poteze. • Jedna njegova izjava u vreme kad besne demonstracije protiv vlasti koju on personifikuje trebalo bi da bude putokaz svima koji žele da budu državnici. • Naime, poznato je da je u demonstracijama učestvovao veliki francuski filozof, egzistencijalista Žan-Pol Sartr. On je bio dosledno levičarski orijentisan intelektualac.
  4. 4. “HOĆETE LI DA UHAPSIMO VOLTERA?” • Vlasti su procenile da je uticaj Sartra na mlade demonstrante veliki i poguban. To je došlo do de Gola. Bilo je predloga da se Sartr uhapsi. • De Gol je tada rekao čuvenu rečenicu: “Pa zar vi hoćete da uhapsimo jednog Voltera?” • Ta rečenica, zapravo pitanje, mnogo govori o tome šta je zapravo demokratija, šta znači poštovanje različitosti, šta znači prosvećenost i obrazovanje onoga koji vlada i šta je, u isto vreme, samouverenost, svest o sopstvenim kvalitetima.
  5. 5. NE BOJE SE ONI KOJI VREDE • Ljudi koji to imaju, a na vlasti su, nemaju čega da se plaše i ne posežu za represijom. • Pamti se i to da je de Gol posle demonstracija izbore ubedljivo dobio.
  6. 6. REVOLUCIJA U KNJIŽEVNOSTI • Šezdesete su godine kada se u francuskoj književnosti dešavaju revolucionarni pomaci. • Pisci apsurda, Ežen Jonesko, egzistencijalisti, strukturalisti kao proučavaoci, Rolan Bart…Sociolog Lisjen Goldman… • Alber Kami je prerano otišao, Sartr piše najbolja dela i odbija da primi Nobelovu nagradu, njegova pratilja Simon de Bovoar takođe piše svoje zlatne stranice.
  7. 7. LJUBAVNI TROUGLOVI FRANSOAZ SAGAN • Pojaviće se kasnije nestašna Fransoaz Sagan sa svojim ljubavnim trouglovima kojima ruši moralne stereotipe i diže ogromnu prašinu u konzervativnom dvorištu. • Francuska književnost i tada, kao i decenijama pre toga, pokazuje zašto ima najveći broj nobelovaca.
  8. 8. MORIJAK, KAMI, SARTR… • Treba se setiti da je Nobela, pre Kamija i Sartra, dobio Fransoa Morijak. • Iako nije dosegla nobelovske visine, sigurno će se pamtiti dugo Margaret Diras, koja je dobila Gonkurovu nagradu, što je u jednoj tako bogatoj književnosti kakva je francuska, veliko priznanje. • A kod smo već kod inovacija i eksperimenata, ne mogu se izostaviti Alen Rob-Grije (pamtiće se “Prošle godine u Marijenbadu”), Natali Sarot i Klod Simon ( “Vetar”, “Georgike”), koji će takođe dobiti Nobelovu nagradu 1985. godine. • Karakteriše ih nekad delimičan, a nekad potpun razlaz sa književnim konvencijama.
  9. 9. “DO POSLEDNJEG DAHA” • Početak šezdesetih obeležio je francuski “novi talas” koji je svetskom filmu doneo svežinu i inovacije. • Bilo je dosta sjajnih reditelja “novog talasa”, među predstavnicima ima različitih struja, izdvojićemo dva filma koji su na autora ovih redova ostavili najjači utisak. Svakako su antologijski, po svim kriterijumima. • Jedan je “Do poslednjeg daha” Žan-Lika Godara, a drugi “Lift za gubilište” Luja Mala.
  10. 10. FRANCUSKI OSKAR ZA MERILIN MONRO • Francuski film, ne samo onaj koji pripada “novom talasu”, u svetskom je vrhu. Stoga se i životi filmskih stvaralaca pomno prate, baš kao kod holivudskih zvezda. • Amerikanci nisu dali Oskara kulturnoj ikoni šezdesetih godina, Merilin Monro, ali su to učinili Francuzi koji su joj svoju verziju Oskara uručili u francuskom konzulatu u Njujorku za ulogu u filmu “Princ i igračica”, gde je igrala sa Lorensom Olivijeom.
  11. 11. “BOG STVORI ŽENU” • Evropa ima svoje filmske ikone, a to su pre svih francuski glumci. • Brižit Bardo je evropska Merilin i san mnogih muškaraca koji znaju šta je lepota i uživaju u njoj. • Njen prvi muž bio je reditelj Rože Vadim koji je režirao prvi, antologijski film Brižit Bardo – “Bog stvori ženu” još sredinom pedesetih godina.
  12. 12. “ROKO I NJEGOVA BRAĆA” • Počinje krajem pedesetih (zapravo na samoj granici pedesetih i šezdesetih) karijera Alena Delona – “Roko i njegova braća”, da bi šezdesetih i sedamdesetih takođe postao jedna od ikona evropskog i svetskog filma.
  13. 13. BELMONDO • Stariji glumci poput Žana Gabena i Žerara Filipa još su popularni, iako je Filip preminuo 1959. kada je imao samo 37 godina. • Pored Alena Delona francuski i svetski film obogatiće još jedan “žešći momak” – Žan-Pol Belmondo. • Njegove pokrete iz malopre pomenutog “Do poslednjeg daha” kopiraće mladi avanturisti širom Zemljine kugle.
  14. 14. “JEDAN ČOVEK, JEDNA ŽENA” • A onda će se sredinom šezdesetih javiti Klod Leluš i njegov antologijski film “Jedan čovek, jedna žena” sa Anuk Eme i Žan-Luj Trentinjanom kao protagonistima. • Film, glumci i muzika ušli su u večnost.
  15. 15. RENOAR • Kada smo već kod onih koji su francuski film tih pedesetih i šezdesetih smestili u sam svetski vrh ne može se izostaviti Žan Renoar, predstavnik poetskog realizma, koji se smatra jednim od najvećih filmskih stvaralaca ikada. • Iz tog perioda izdvojiće se njegovi filmovi: “Frenč kan kan”, “Doručak na travi”, “Reka”, “Helena i muškarci”, “Zarobljeni kaplar”… • Tu su potom i mlađi reditelji, predstavnici “novog talasa” – Klod Šabrol, Fransoa Trifo, Erik Romer…
  16. 16. ZVEZDANE GLUMICE • Francuska je uvek imala odlične glumice, a tada će zasijati zvezda Žane Moro i Romi Šnajder koja doduše nije bila Francuskinja, ali svoje najveće uspehe duguje francuskom filmu. • Da li bi iko, govoreći o francuskim glumicama šezdesetih, mogao i smeo da zaobiđe jednu Simon Sinjore, vanserijsku glumicu, dobitnicu Oskara za ulogu u filmu “Put u visoko društvo” i prelepu ženu? • Nagradu Američke akademije osvojila je u konkurenciji Elizabet Tejlor, Doris Dej i Odri Hepbern.
  17. 17. ANGAŽOVANI UMETNICI • Simon Sinjore je celog života bila humanista, borac za ljudska prava i angažovani umetnik, čime je dala primer ostalim umetnicima i intelektualcima. • Takvi intelektualci predstavljali su ono najbolje u nepokolebljibvom i buntovnom francuskom duhu koji se nije mirio sa nepravdama i društvenim izopačenostima i anomalijama. • Muž Simon Sinjore bio je glumac i pevač Iv Montan, takođe angažovani umetnik.
  18. 18. KATRIN DENEV • U to vreme počeće izuzetna karijera sjajne glumice i nebeski lepe žene, još jedne ikone francuskog i evropskog filma – božanstvene Katrin Denev.
  19. 19. KANSKA KROAZETA – CENTAR SVETA • U Parizu i Francuskoj borave i snimaju svoje filmove mnogi strani svetski poznati reditelji, među njima i Španac Luis Bunjuel (“Taj mračni predmet želja”, “Diskretni šarm buržoazije”). • Mogla bi o francuskom filmu iz tog perioda da se napiše obimna knjiga od hiljadu i više sitno kucanih strana. Francuski glumci i reditelji bili su kod nas i u celoj Evropi podjednako popularni kao holivudski. Njihove životne price, ljubavi, razlazi, radosti, tuge, avanture – sve je to punilo stranice svetske štampe, naravno i na ovim prostorima. • Kanska Kroazeta bila je u vreme održavanja festivala centar sveta, ne samo filmskog.
  20. 20. FRANCUSKA ŠANSONA • Francuska muzika je i pre Drugog svetskog rata bila omiljena u planetarnim razmerama. • Nastavilo se to posle rata pa je šansona pedesetih i šezdesetih imala poklonike u celom svetu, a u Pariz se dolazilo zbog autentičnosti. • Edit Pjaf nasledili su neki tada mladi pevači – Šarl Aznavur, Žilber Beko, Mirej Matje…
  21. 21. PRVA PLATINASTA PLOČA • Dalida, mis Egipta, proslavila se u Parizu 1956. godine pesmom “Bambino” a kasnije će postati najpopularnija evropska pevačica, pa će joj 1964. biti uručena prva platinasta ploča u istoriji. • Šezdesetih počinju i karijere Silvi Vartan i Džonija Holideja. • Mnogi strani pevači pevaju na francuskom, recimo Nana Muskuri, a jednog od njih – Žoa Dasena – francuski će jezik proslaviti. • Malo ko zna da je Dasen zapravo – Amerikanac.
  22. 22. SLIKARI • Zar treba posebno isticati šta je Pariz uvek, pa i šezdesetih, značio za slikare? I to iz celog sveta. Koliko je samo naših umetnika u tom periodu boravilo u gradu svetlosti! • Pariz ih je primio, inspirisao, naučio, dunuo vetar u leđa. • Tu su, naravno, i već u svetskim razmerama afiormisani i poznati umetnici. • Pablo Pikaso živi u Parizu.
  23. 23. BOEMSKI DUH • Reklo bi se – gde su slikari, pisci, ostali umetnici, avanturisti, lutalice, kreativni ljudi, oni sa nemirnim duhom – tu je i boemski duh. • Zato bi bilo dobro da su neki stranci u Parizu, poput Hemingveja, Ficdžeralda, Henrija Milera i ostalih, koji su to učinili tridesetih, na sličan način i sa takvom umetničkom snagom taj boemski duh Pariza šezdesetih preneli u književno delo. • Možda i jesu. Ne može se baš sve pročitati.
  24. 24. PREZENTACIJA: Milan Stanković

Notas do Editor

  • Pariski glamur prohujalih epoha (Pariz šezdesetih)
  • Šarl de Gol
  • Žan-Pol Sartr
  • Alen Delon
  • Žan-Pol Belmondo
  • Anuk Eme i Žan-Luj Trentinjan
  • Simon Sinjore i Iv Montan
  • Katrin Denev
  • Edit Pjaf
  • Šarl Aznavur, Mirej Matje, Žilber Beko
  • Žo Dasen i Dalida

×