Istorija Pariza veoma je bogata, traje vekovima i uvek bi, o svakom periodu te zanimljive povesti, mogla da se ispriča neponovljiva priča. Kada je reč o 20. veku, Pariz tridesetih godina svakako je veoma primamljiv za kreativno istraživanje, ali isto to moglo bi se reći i za Pariz šezdesetih. Izuzetan grad i izuzetna dostignuća francuskih, ali i drugih, inostranih umetnika koji su obogatili francusku kulturu. Ovo je pokušaj da se podsetimo samo jednog dela i jednog segmenta tog interesantnog i jedinstvenog vremena, posredstvom umetnika i duha vremena. Književnost, film i muzika bili su u žiži, ali se dotičemo i ostalih umetnosti i društvenih i kulturnih fenomena.

2. MAGIJA PARIZA ŠEZDESETIH
• Pariz je tridesetih godina prošlog veka bio kulturna, umetnička i boemska
prestonica sveta, možda najzanimljivija kosmopolitska prestonica u istoriji.
• No, i Pariz šezdesetih imao je svoju magiju. Bilo je to vreme velikih
društvenih promena i isto tako velikih umetničkih zahvata i inovacija.
• Kraj šezdesetih dočekale su demonstracije i građanski nemiri u kojima su
mladi tražili svoje mesto pod suncem i svoj novi identitet.

3. MLADI SU IPAK NEŠTO PROMENILI
• Delovalo je da su promene moguće, i one su se delimično desile, naravno
nikad potpuno u skladu sa očekivanjima.
• Istorija jeste učiteljica života.
• Ali, posle više ništa ipak nije bilo kao pre. Ne samo tehnološki, već su se
odnosi u društvu i institucijama značajno promenili.

6. VELIKI DRŽAVNIK DE GOL
• Šarl de Gol, koji je obeležio jednu epohu, junak iz Drugog svetskog rata,
pamti se kao veliki državnik koji je umeo da povuče značajne istorijske,
ponekad bolne, ali neophodne poteze.
• Jedna njegova izjava u vreme kad besne demonstracije protiv vlasti koju on
personifikuje trebalo bi da bude putokaz svima koji žele da budu državnici.
• Naime, poznato je da je u demonstracijama učestvovao veliki francuski
filozof, egzistencijalista Žan-Pol Sartr. On je bio dosledno levičarski
orijentisan intelektualac.

7. “HOĆETE LI DA UHAPSIMO VOLTERA?”
• Vlasti su procenile da je uticaj Sartra na mlade demonstrante veliki i poguban.
To je došlo do de Gola. Bilo je predloga da se Sartr uhapsi.
• De Gol je tada rekao čuvenu rečenicu: “Pa zar vi hoćete da uhapsimo jednog
Voltera?”
• Ta rečenica, zapravo pitanje, mnogo govori o tome šta je zapravo
demokratija, šta znači poštovanje različitosti, šta znači prosvećenost i
obrazovanje onoga koji vlada i šta je, u isto vreme, samouverenost, svest o
sopstvenim kvalitetima.

8. NE BOJE SE ONI KOJI VREDE
• Ljudi koji to imaju, a na vlasti su, nemaju čega da se plaše i ne posežu za
represijom.
• Pamti se i to da je de Gol posle demonstracija izbore ubedljivo dobio.

11. REVOLUCIJA U KNJIŽEVNOSTI
• Šezdesete su godine kada se u francuskoj književnosti dešavaju
revolucionarni pomaci.
• Pisci apsurda, Ežen Jonesko, egzistencijalisti, strukturalisti kao proučavaoci,
Rolan Bart…Sociolog Lisjen Goldman…
• Alber Kami je prerano otišao, Sartr piše najbolja dela i odbija da primi
Nobelovu nagradu, njegova pratilja Simon de Bovoar takođe piše svoje zlatne
stranice.

12. LJUBAVNI TROUGLOVI FRANSOAZ
SAGAN
• Pojaviće se kasnije nestašna Fransoaz Sagan sa svojim ljubavnim trouglovima
kojima ruši moralne stereotipe i diže ogromnu prašinu u konzervativnom
dvorištu.
• Francuska književnost i tada, kao i decenijama pre toga, pokazuje zašto ima
najveći broj nobelovaca.

13. MORIJAK, KAMI, SARTR…
• Treba se setiti da je Nobela, pre Kamija i Sartra, dobio Fransoa Morijak.
• Iako nije dosegla nobelovske visine, sigurno će se pamtiti dugo Margaret Diras, koja
je dobila Gonkurovu nagradu, što je u jednoj tako bogatoj književnosti kakva je
francuska, veliko priznanje.
• A kod smo već kod inovacija i eksperimenata, ne mogu se izostaviti Alen Rob-Grije
(pamtiće se “Prošle godine u Marijenbadu”), Natali Sarot i Klod Simon ( “Vetar”,
“Georgike”), koji će takođe dobiti Nobelovu nagradu 1985. godine.
• Karakteriše ih nekad delimičan, a nekad potpun razlaz sa književnim konvencijama.

15. “DO POSLEDNJEG DAHA”
• Početak šezdesetih obeležio je francuski “novi talas” koji je svetskom filmu
doneo svežinu i inovacije.
• Bilo je dosta sjajnih reditelja “novog talasa”, među predstavnicima ima
različitih struja, izdvojićemo dva filma koji su na autora ovih redova ostavili
najjači utisak. Svakako su antologijski, po svim kriterijumima.
• Jedan je “Do poslednjeg daha” Žan-Lika Godara, a drugi “Lift za gubilište”
Luja Mala.

17. FRANCUSKI OSKAR ZA MERILIN
MONRO
• Francuski film, ne samo onaj koji pripada “novom talasu”, u svetskom je
vrhu. Stoga se i životi filmskih stvaralaca pomno prate, baš kao kod
holivudskih zvezda.
• Amerikanci nisu dali Oskara kulturnoj ikoni šezdesetih godina, Merilin
Monro, ali su to učinili Francuzi koji su joj svoju verziju Oskara uručili u
francuskom konzulatu u Njujorku za ulogu u filmu “Princ i igračica”, gde je
igrala sa Lorensom Olivijeom.

18. “BOG STVORI ŽENU”
• Evropa ima svoje filmske ikone, a to su pre svih francuski glumci.
• Brižit Bardo je evropska Merilin i san mnogih muškaraca koji znaju šta je
lepota i uživaju u njoj.
• Njen prvi muž bio je reditelj Rože Vadim koji je režirao prvi, antologijski film
Brižit Bardo – “Bog stvori ženu” još sredinom pedesetih godina.

20. “ROKO I NJEGOVA BRAĆA”
• Počinje krajem pedesetih (zapravo na samoj granici pedesetih i šezdesetih)
karijera Alena Delona – “Roko i njegova braća”, da bi šezdesetih i
sedamdesetih takođe postao jedna od ikona evropskog i svetskog filma.

22. BELMONDO
• Stariji glumci poput Žana Gabena i Žerara Filipa još su popularni, iako je
Filip preminuo 1959. kada je imao samo 37 godina.
• Pored Alena Delona francuski i svetski film obogatiće još jedan “žešći
momak” – Žan-Pol Belmondo.
• Njegove pokrete iz malopre pomenutog “Do poslednjeg daha” kopiraće
mladi avanturisti širom Zemljine kugle.

24. “JEDAN ČOVEK, JEDNA ŽENA”
• A onda će se sredinom šezdesetih javiti Klod Leluš i njegov antologijski film
“Jedan čovek, jedna žena” sa Anuk Eme i Žan-Luj Trentinjanom kao
protagonistima.
• Film, glumci i muzika ušli su u večnost.

27. RENOAR
• Kada smo već kod onih koji su francuski film tih pedesetih i šezdesetih
smestili u sam svetski vrh ne može se izostaviti Žan Renoar, predstavnik
poetskog realizma, koji se smatra jednim od najvećih filmskih stvaralaca
ikada.
• Iz tog perioda izdvojiće se njegovi filmovi: “Frenč kan kan”, “Doručak na
travi”, “Reka”, “Helena i muškarci”, “Zarobljeni kaplar”…
• Tu su potom i mlađi reditelji, predstavnici “novog talasa” – Klod Šabrol,
Fransoa Trifo, Erik Romer…

28. ZVEZDANE GLUMICE
• Francuska je uvek imala odlične glumice, a tada će zasijati zvezda Žane Moro
i Romi Šnajder koja doduše nije bila Francuskinja, ali svoje najveće uspehe
duguje francuskom filmu.
• Da li bi iko, govoreći o francuskim glumicama šezdesetih, mogao i smeo da
zaobiđe jednu Simon Sinjore, vanserijsku glumicu, dobitnicu Oskara za ulogu
u filmu “Put u visoko društvo” i prelepu ženu?
• Nagradu Američke akademije osvojila je u konkurenciji Elizabet Tejlor, Doris
Dej i Odri Hepbern.

29. ANGAŽOVANI UMETNICI
• Simon Sinjore je celog života bila humanista, borac za ljudska prava i
angažovani umetnik, čime je dala primer ostalim umetnicima i
intelektualcima.
• Takvi intelektualci predstavljali su ono najbolje u nepokolebljibvom i
buntovnom francuskom duhu koji se nije mirio sa nepravdama i društvenim
izopačenostima i anomalijama.
• Muž Simon Sinjore bio je glumac i pevač Iv Montan, takođe angažovani
umetnik.

31. KATRIN DENEV
• U to vreme počeće izuzetna karijera sjajne glumice i nebeski lepe žene, još
jedne ikone francuskog i evropskog filma – božanstvene Katrin Denev.

33. KANSKA KROAZETA – CENTAR SVETA
• U Parizu i Francuskoj borave i snimaju svoje filmove mnogi strani svetski poznati
reditelji, među njima i Španac Luis Bunjuel (“Taj mračni predmet želja”, “Diskretni
šarm buržoazije”).
• Mogla bi o francuskom filmu iz tog perioda da se napiše obimna knjiga od hiljadu i
više sitno kucanih strana. Francuski glumci i reditelji bili su kod nas i u celoj Evropi
podjednako popularni kao holivudski. Njihove životne price, ljubavi, razlazi, radosti,
tuge, avanture – sve je to punilo stranice svetske štampe, naravno i na ovim
prostorima.
• Kanska Kroazeta bila je u vreme održavanja festivala centar sveta, ne samo filmskog.

34. FRANCUSKA ŠANSONA
• Francuska muzika je i pre Drugog svetskog rata bila omiljena u planetarnim
razmerama.
• Nastavilo se to posle rata pa je šansona pedesetih i šezdesetih imala
poklonike u celom svetu, a u Pariz se dolazilo zbog autentičnosti.
• Edit Pjaf nasledili su neki tada mladi pevači – Šarl Aznavur, Žilber Beko,
Mirej Matje…

37. PRVA PLATINASTA PLOČA
• Dalida, mis Egipta, proslavila se u Parizu 1956. godine pesmom “Bambino” a
kasnije će postati najpopularnija evropska pevačica, pa će joj 1964. biti
uručena prva platinasta ploča u istoriji.
• Šezdesetih počinju i karijere Silvi Vartan i Džonija Holideja.
• Mnogi strani pevači pevaju na francuskom, recimo Nana Muskuri, a jednog
od njih – Žoa Dasena – francuski će jezik proslaviti.
• Malo ko zna da je Dasen zapravo – Amerikanac.

39. SLIKARI
• Zar treba posebno isticati šta je Pariz uvek, pa i šezdesetih, značio za slikare?
I to iz celog sveta. Koliko je samo naših umetnika u tom periodu boravilo u
gradu svetlosti!
• Pariz ih je primio, inspirisao, naučio, dunuo vetar u leđa.
• Tu su, naravno, i već u svetskim razmerama afiormisani i poznati umetnici.
• Pablo Pikaso živi u Parizu.

41. BOEMSKI DUH
• Reklo bi se – gde su slikari, pisci, ostali umetnici, avanturisti, lutalice,
kreativni ljudi, oni sa nemirnim duhom – tu je i boemski duh.
• Zato bi bilo dobro da su neki stranci u Parizu, poput Hemingveja,
Ficdžeralda, Henrija Milera i ostalih, koji su to učinili tridesetih, na sličan
način i sa takvom umetničkom snagom taj boemski duh Pariza šezdesetih
preneli u književno delo.
• Možda i jesu. Ne može se baš sve pročitati.

43. PREZENTACIJA: Milan Stanković