tekstil i održivi razvoj

1. TEKSTILNA INDUSTRIJA I ODRŽIVI RAZVOJTEKSTILNA INDUSTRIJA I ODRŽIVI RAZVOJ
Stalnim povećanjem broja stanovništva i tehnološkim
napredkom u velikoj meri se troše prirodni resursi i zagađuje
se životna sredina.
♣15 hiljada godina p. n. e. broj stanovnika na
zemlji bio je 3 miliona
♣Na početku Nove ere, stanovništvo je brojalo
230 miliona
♣Milijarditi čovek je rođen oko 1800-te.
♣1960. 3 milijarde
♣2003. 6,3 milijardi
♣2013. 7 milijarde
♣Prognozira se da će 20502050. godine na svetu
živeti 9,5 milijardi ljudi.

2. Zaštita životne sredine je osnovni uslov zdravog života i temelj konepcije održivog razvoja:
 očuvanje kvaliteta okoline;
 očuvanje biodiverziteta i geodiverziteta;
 racionalno korišćenje prirodnih dobara i energije
slika. komponente održivog razvojaslika. komponente održivog razvoja
Def: Održivi razvoj definišeOdrživi razvoj definiše se kao razvoj koji
zadovoljava potrebe sadašnjih generacija
bez ugrožavanja mogućnosti budućih
generacija da zadovolje svoje potrebe.
Sastavni delovi održivog razvoja:
 održivost okoline
 ekonomska održivost
 socijalna održivost

4. Def:Def: Održivim proizvodomOdrživim proizvodom smatra se onaj proizvod koji je proizveden na način koji
ima najniži mogući negativan uticaj na okolinu,najniži mogući negativan uticaj na okolinu, koji uvažava socijalni aspektuvažava socijalni aspekt koji se
odnosi na poštenu trgovinu i ljudska prava ljudi koji su uključeni u celokupni
proizvodni lanac, a jednako važno je da održivi proizvod bude konkrentan na tržištubude konkrentan na tržištu.
EVROPSKA KOMISIJAEVROPSKA KOMISIJA: Tekstilna i odevna industrija jeTekstilna i odevna industrija je
raznovrsna industrija koja pokriva veliki spektar aktivnostiraznovrsna industrija koja pokriva veliki spektar aktivnosti
od proizvodnje vlakana i njihove transformacije u tekst.
materijale za: odeću, građev. i auto industriju,
poljoprivredu, medicinu, itd.
agrotekstil
Tekstilna i odevna industrija je veliki zagađivač okoline,
čemu doprinose i brze promene u modi ...
Do nedavno razvoj tekstilne industrije je bio usmeren na razvoju tehnologije, efikasnosti, ...
zaštita okolina je bila u drugom planu.
Uticaj proizvodnje tekstila na okolinu zavisi od vrste vlakana i proizvoda,... tj. hemijskih
procesa proizvodnje ....

5. Sa povećanjem potrošnje , povećavaju se količina generisanog tekstilnog otpadaSa povećanjem potrošnje , povećavaju se količina generisanog tekstilnog otpada i problemi sa
ambalažom za pakovanje korišćene odeće i tekstilnih proizvoda korišćenih u domaćinstvima. Danas se
odeća razlikuje od one koja je bila pre nekoliko decenija, ne samo prema dizajnu, nego i u odnosu na
sirovinski sastav.
Na slici je prikazana shema koja koja prikazuje interakciju okoline i tekstilne i odevne industrije i implikacije na
društvo.
Potrošnja tekstila: 1954 g. 3,3 kg/stanovniku ; 2004 g. 10,5 kg/stanovniku
Sada, godišnja potrošnja tekstila u zemljama Evrope i SAD je dostigla 20-25 kg/čoveku20-25 kg/čoveku. - Procenjeni vek trajanja
odevnog predmeta je 3 godine. Nakon toga može se reciklirati i koristiti kao: - tehnički tekstil, - geo tekstil, -agrotekstil, ...
Slika . Interakcija okoline i tekstilne, odevne i
modne industrije

6. Već prilikom proizvodnje prir. vl. koriste se velike
količine pesticida i vode: za proizv. 1 kg pamuka 20 m31 kg pamuka 20 m3
vode
Današnja modna industrija teška je 7000 milijardi7000 milijardi,
a u proizvodnji se upotrebljava > 7000> 7000 sintetičkihsintetičkih
hemikalija!hemikalija! Od ukupne količine insekticida i
pesticida koji se koriste u svetskoj poljoprivredi,
oko 25 % insekticida i 11 % pesticida koristi se
upravo u proizvodnji pamuka !!
Za proizvodnju jedne obične pamučne majice potroši
oko 150 grama pesticida ( 11% svetske potrošnje
pesticida troši se na proizvodnju pamuka) i veštačkih
gnojiva. To se nanosi na čovekovu kožu i kožu dece.
Naše telo apsorbuje 60 % onoga što stavimo na našu
kožu !! Budući da je dečja koža 5 puta tanja, njihovo tijelo
apsorbira još veću količinu tih otrovnih kemikalija.

7. Važno je znati:
Koža je naš najveći organ, a što
dodiruje kožu, ulazi u telo.
Toksini koje naša koža apsorbuje
prelaze u limfni sistem, pa u krv i
konačno u jetru, centralu za uklanjanje
toksina
 Koža izbacuje deo toksina, ali
sintetička vlakna guše kožu i blokiraju
izlaz toksina, pa oni ostaju u organizmu
Kombinacija većeg broja hemikalija
može biti otrovniji od svake hemikalije
posebno
Kineska tekstilna industrija
proizvodi blizu 2,5 milijarde tona2,5 milijarde tona
otpadnih vodaotpadnih voda i ostalih zagađujućih
materija svake godine, zagađujući
vazduh, reke, jezera, okeane, pa čak i
tla i podzemne vode.

8. OPASNE MATERIJE NA ODEĆI
Mnogi proizvođači tekstila i poznate modne marke u izradi odeće koriste i
opasne hemikalije. Zbog toga ih je kritikovala organizacija za zaštitu životne
sredine GrinpisGrinpis (Greenpeace).
Dr Brajan Klement, jedan od autora knjige "Smrtonosna
odeća” kaže da sintetička odeća sadrži toksine koji su
klasifikovani kao kancerogeni prema standardima američke
Agencije za zaštitu sredine
"Ti toksiniTi toksini su povezani s dermatitisom, alergijskim reakcijama, a nekadermatitisom, alergijskim reakcijama, a neka
istraživanja pokazuju da mogu doprineti i neplodnosti"istraživanja pokazuju da mogu doprineti i neplodnosti", kaže dr
Klement.
Najčešći otrovi u tekstilu
Formaldehid – ljudski kancerogen !
Izrađena odeća često se prekriva formaldehidom, koji je tokom transporta čuva od gužvanja ili truljenja usled gljivica. Na ovo
jedinjenje zabeležene su teške alergijske reakcije, a prisutni su i dugoročni negativni, kumulativni efekti na zdravlje – slabljenje
imuniteta, rak. Istraživanja su otkrila i do 500 puta veći nivo formaldehida od sigurne na odeći koja se transportuje iz fabrika uIstraživanja su otkrila i do 500 puta veći nivo formaldehida od sigurne na odeći koja se transportuje iz fabrika u
Kini i jugoistočnoj Aziji.Kini i jugoistočnoj Aziji.
U EU, maksimalna dozvoljena koncentracija formaldehida u gotovim proizvodima je 0,2%, a bilo koji proizvod koji premašuje
0,05% mora sadržavati upozorenje da proizvod sadrži formaldehid.

9. Nonilfenol etoksilat (NPE): se koriste kao deterdženti u industriji, uključujući i proizvodnju prirodnih i sintetičkih
tekstilnih materijala. Osim što je toksičan, nonilfenol ima svojstvo imitiranja ženskih hormona, zbog čega može da menjaOsim što je toksičan, nonilfenol ima svojstvo imitiranja ženskih hormona, zbog čega može da menja
seksualni razvoj i utiče na reproduktivni sistem ljudi.seksualni razvoj i utiče na reproduktivni sistem ljudi. NPE je štetan za endokrine žlezde, zbog sposobnost da oponaša
estrogen. Remeti prirodnu ravnotežu hormona u pogođenom organizmu.
Ftalati, koji su povezani s hormonskim poremećajimahormonskim poremećajima, kao što je humana reprodukcija, nalaze se u brojnim odevnim
predmetima koji na sebi imaju plastične logotipe. Ako osetite plastičan miris novih cipela, morate znati da su puni ftalata
Perfluorinat (PFC): Perfluorinatna jedinjenja su velika grupa hemikalija koja se koristi od 1950-ih godina u različitim
industrijskim i komercijalnim aplikacijama (npr. teflon, tepisi, nameštaj, ambalaža za hranu i dr). Ova jedinjenja dovode
se u vezu sa rakom dojke.sa rakom dojke.
p-fenilendiamin (PPD): Odeća crne boje i boje za kožnu odeću čestoboje za kožnu odeću često sadrže p-fenilendiamin (PPD), koji može izazvati
alergijske reakcije. Izloženost PPD-u može biti kroz disanje, preko kože, gutanjem, oči. Simptomi izloženosti uključuju
iritaciju grla (ždrela i grkljana), bronhijalne astme, i dermatitis.
Dioksini: Naučnici su otkrili da pamučna odeća koja sadrži visoke nivoe dioksina može biti značajan izvor toksičnostipamučna odeća koja sadrži visoke nivoe dioksina može biti značajan izvor toksičnosti
kako za ljude, tako i za okolinu. Korišćenje pentaklorofenola tokom transporta pamuka može biti primarni izvor dioksina.
Dioksin je vrlo otrovan i može izazvati reproduktivne i razvojne probleme, oštećenja imunog sistema, ometati hormone i
izazvati rak.
Tekstil i obuća koje kupujemo u radnjama uglavnom nisu prošliTekstil i obuća koje kupujemo u radnjama uglavnom nisu prošli
nikakvu kontrolu zdravstvene ispravnostinikakvu kontrolu zdravstvene ispravnosti. U Srbiji, naime, ne postoje
ni pravilnici, ali ni aparati koji su u stanju da identifikuju hemijski
sastav odeće.

10. Hemija u odeći – opasnost za telo!!!
Obična pamučna majica “potroši” dva do četri puta više hemikalija od svoje sopstvene
težine, dok se za kilogram viskoznog materijala potroši i do 5-7 kilograma hemikalijase za kilogram viskoznog materijala potroši i do 5-7 kilograma hemikalija
Hemikalije se koriste za proizvodnju samog materijala, proizvodnju konca, preradu,
omekšivanje i bojenje materijala, pakovanju i prilikom transporta. Na žalost, ne postoji
tekstilni produkt koji nije hemijski prerađen iako bi mnogo potrošača upravo željelo odjeću
“bez hemije”.“bez hemije”.
Ukoliko dođe do kontakta hemikalije i kože, može, u zavisnosti od štetnosti hemikalije i njene
količine koja je na koži, doći do rekacija kože.
Reakcija kože može biti intenzivna sa stvaranjem osipa koji svrbe, crvene se i perutaju.U
prosjeku je 2% ukupnih kontaktnih alergija reakcija na hemikalije u tekstilu. Posebno su
problematične boje koje se koriste za bojenje sintetičkih tekstila.
“Ekološki” tekstil ima samo prirodna vlakna, za proizvodnju se koristi manji broj hemikalija,
a prerada materijala se vrši mehanički a ne hemijski. Ovaj tekstil je manje opasan, ali ipak ni
on nije skroz bez hemije

11. U tabeli prikazani su glavni socijalni i ekološki uticaji tekstilne industrije

12.  U proizvodnji (tekstila) treba težiti tzv. čistoj proizvodnjičistoj proizvodnji, koja obuhvata i
proizvodne procese i proizvode.
Čista (čistija) proizvodnja je fokusirana na uzrokena uzroke problema u vezi sa
životnom sredinom, a ne na njihove posledice i ne bavi se samo procesima
proizvodnje, već se takođe može primeniti i na ceo životni ciklus proizvoda, od
početka njegovog razvoja, preko potrošnje do faze odlaganja.
Zadatak čistije proizvodnje je da obezbedi očuvanje resursa, eliminaciju
opasnih sirovina i smanjenje otpada.
Pet osnovnih tehnika primene čistije proizvodnječistije proizvodnje su:
1.domaćinsko poslovanje,
2.optimizacija procesa,
3.zamena sirovina,
4.nova tehnologija i
5.razvoj novog proizvoda.

16. U tom smislu nužno se javlja i tzv.
ekološki menadžmentekološki menadžment kao nauka i
veština upravljanja različitim
nivoima organizacionih sistema
(preduzeća, države i dr.) putem
kontrole rizika koji ugrožavaju
opstanak tih sistema.
Suština nove logike vrednovanja sveganove logike vrednovanja svega što
je u dosadašnjoj industrijskoj civilizaciji
urađeno, svega što trenutno radimo, a
naročito i posebno onog što tek
nameravamo učiniti, svodi se na sada već
čuvenu ali relativno novu sintagmu:
„tehnologija predlažetehnologija predlaže -- ekologijaekologija
odlučuje”.odlučuje”.

17. Suština ekološkog menadžmentaekološkog menadžmenta svodi se na poštovanje sledećih 10 principa:
1. zaštita biosfere,
2. održivo korišćenje prirodnih resursa,
3. smanjenje otpada,
4. konzerviranje energije,
5. proizvodnja ekološki i zdravstveno bezbednih
proizvoda,
6. obnova okoline,
7. informisanje javnosti,
8. društvena odgovornost menadžera,
9. redovni nadzor i izveštavanje o radu preduzeća,
10. smanjenje rizika u poslovanju
Suština je u tome da „ideologiju egoizma i utilitarizmaideologiju egoizma i utilitarizma koju zastupa tržišni
fundamentalizam i na njoj zasnovana bezobzirna težnja za maksimizacijom profita
potrebno je zameniti ideologijom društvene solidarnosti i humanizma jednako kao i
širim, holističkim shvatanjem ekonomije, uzimajući u obzir socijalne, humane,
demografske i ekološke posledice ekonomskih odluka i procesa”.
Утилитаризам је етичка, правна, социјална, економска и психолошка теорија, која у понашању људи као
врхунску вредност истиче владавину принципа корисности, а не заштиту неке више моралне или неке
друге врлине или вредности

18. EVROPSKA INICIJATIVAEVROPSKA INICIJATIVA
U okviru ETP (European Technology Platform) postoji TFE 1 inicijativuTFE 1 inicijativu (Održive tekstilne sirovine –
alternativna prirodna vlakna, bio-polimeri i reciklaža) sasa tri primarna ciljatri primarna cilja:
1. povećanje proizvodnje prirodnih vlakana kao što su lan, kudelja i vuna u Evropi.
2. proizvodnja vlakana na bazi bio-polimera koja se dobijaju kao nusprodukt poljoprivrednih kultura
3. dobijanje recikliranih vlakana iz odbačenih tekst. proizvoda a koja se dobivaju postupcima koji im
omogućuju ponovnu upotrebu u proizvodnji novih tekstilnih proizvoda, čak i onih sa dadatom
vrednošću
Slika . Životni ciklus
proizvoda

19. ODRŽIVO BOJENJEODRŽIVO BOJENJE
Najveći ekološki problemi, u tekstilnoj industriji,
nastaju u procesima mokre obrade, posebno u
procesima bojenja.
Ekološka opterećenja u procesima bojenja nastaju:
- Upotrebom sintetičkih boja i pomoćnih sredstava
- Potrošnje velike količine vode i energije
Bojenje i ekološka zabrinutost:
-teški metali (Fe, Cu, Pb) koji se nalaze u bojama i pom. sredstvima
- zaostale boje u vodi usled slabog fiksiranja
- PVC i ftalati upotrebljeni u pastama za plastisol štampu
- prisustvo formaldehida u sredstvima za fiksiranje boja i oplemenjivanje
-Efluent – otpadna voda koja sadrži visoku koncentraciju organskih jedinjenja
Svetska banka procenjuje da 17-20%17-20% industrijskog zagađenja potiče od bojenja i dorade tekstilaod bojenja i dorade tekstila !!
Identifikovane su 72 toksične hemikalije72 toksične hemikalije u otpadnoj vodi iz bojačnice tekstila.
Bojenje pamuka je na prvom mestu, 80% boji se reaktivnim bojama:
-Voda je veoma obojena (zaostaje boja zbog niskog afiniteta)
- sadržaj visoke količine soli, pomoćnih sredstava i značajne količine alkalija
- visoke vrednosti BPK/HPK.

20. Prisustvo nefiksirane boje u efluentu (otpadnoj vodi) :
• estetski je neprijatno
•blokira sunčevu svetlost
•doprinosi rastu algi
•smanjuje nivo kiseonika u vodi
•uništava floru i faunu u vodi
•visoki sadržaj soli povećava alkalitet zemljišta i ubija žive
organizme u vodi
PRIMENA "ZELENE HEMIJE"
Efikasna upotreba resursa i minimiziranje otpada (principi z.
hemije) može se primeniti u oblasti tekstila.
A – Ekološka tekstilna vlakna:
-Organski pamukOrganski pamuk, smanjenje zagađenja i povećanje plodnosti
zemljišta, smanjenje kontaminacije vode i vazduha, primena
prirodnih boja.
B – Reciklirani pamuk: proces recikliranja ne koristi
hemikalije
C - Ostala ekološka vlakna: bambus, vlakno ananasa,
organska vunaorganska vuna,, konoplja, vlakno od lista banane ...

21. INOVATIVNE METODE BOJENJAINOVATIVNE METODE BOJENJA
Inicijativa EU za efikasnije bojenje tekstilaza efikasnije bojenje tekstila:
- procesi sa manjom potrošnjom energije, vode i vremena u obradi
- automatizacija u obliku kontrolisane temperature i vremena bojenja
- ekološki odgovorna primena boja: alternativne sinteze, održivi izvori i prirodna osnova hemikalija
- smanjenje boje u efluentu i njihova ponovna upotreba
- hemijski tretman efluenta boje
- biotehnološki tretman efluenta boje
- zamena većine štetnih hemikalija održivim ili onima koje imaju manji uticaj na opterećenje
efluenta
- promena prirodnih bojaprirodnih boja
- primena BAT u tekstilnoj tehnologiji.

22. BAT u bojenju tekstila
BAT (the best aviable technologies – najbolje raspoložive tehnologije) u bojenju
tekstila predviđa, između ostalog:
Doziranje boje i određivanje formulacije boja - npr. trihromatsko bojenje, autom.
doziranje ..
 Opšti principi BAT za bojenje vlakana u rastresitom stanju:Opšti principi BAT za bojenje vlakana u rastresitom stanju:
-upotreba opreme saupotreba opreme sa potpunom automatskom kontrolom temperature i drugih
procesnih parametara, sistema indirektnog grejanja i hlađenja, hermetičkog
poklopca, izbor opreme prema odgovarajućem kapacitetu ..
BAT za kontinuiranekontinuirane procese bojenja: smanjenje gubitka koncentrovane tečnosti
upotrebom sistema sa manje tečnosti, ..
 BAT uBAT u BOJENJE PES-a i drugih vlakanaBOJENJE PES-a i drugih vlakana:
Zamena Na-ditionata u alkalnom redukcionom čišćenju, upotreba dispergatora sa
viskim stepenom biološkog uklanjanja, izbegavanje korišćenje kerijera
Upotreba visoko fiksirajućih reaktivnih boja (pamuk)visoko fiksirajućih reaktivnih boja (pamuk) sa niskim sadžejem soli,
sprečavanje upotrebe deterdženata i kompleksnih sredstava pri ispiranju i
neutralizaciji nakon bojenja ...
 upotreba hladnog odležavanja (pad-batch, KKV) bez uree i silikata za
fiksiranje,
 Bojenje vune: zamena hromnih boja reaktivnim, obezbeđenje minimuma
ispuštanja

23. Tabela. Učešće elemenata koji formiraju cenu
proizvoda (obojena pređa(obojena pređa, Teks. industrija, br.3,
2014)
Resursi Učešće (%)
Zarade 9,77
Voda 1,44
Gas 13,10
Struja 3,56
Boje i pomoćna sredstva 10,81
Sirovina - pamuk 61,33
Cena 100
Ekološki standardi
ISO 14001 i u procesima bojenja tekstila identifikuje i
kontroliše ekološke uticaje tih aktivnosti i proizvoda,
poboljšava ekološke performanse i primenjuje sistematičan
prilaz postavljanju ekoloških zahteva i zadataka u cilju
postizanja istih.
ISO 14001 i u procesima bojenja tekstila identifikuje i
kontroliše ekološke uticaje tih aktivnosti i proizvoda,
poboljšava ekološke performanse i primenjuje sistematičan
prilaz postavljanju ekoloških zahteva i zadataka u cilju
postizanja istih.
Komponenta Učešće (%)
Radna snaga 43
Pomoćna sredstva 10
Boje 9
Energija 7
Voda 3
Ostalo (mašine,
održavanje..) 28
Troškovi bojenja (uslužnog) u zapadnoj Evropi