1. MEKUŠCI

2. • Obuhvata brojnu grupu
životinja;
• Telo im je meko;
• Bilateralna simetrijaje tokom
evolucije poremećena;
• Površina tela obložena je
jednoslojnim epitelom sa
mnoštvom žlezda koje luče
veliku količinu sluzi;
• Pretežno su vodene životinje,
a žive i na kopnenim vlažnim
staništima;

3. • Telo se sastoji od tri dela: glava
(nepostoji kod školjki), trup i trbuh.
• Na glavi se nalaze: oči, usni otvor i kod
nekih pipci.
• U ustima se nalazi organ za drobljenje-
RADULA.
• Trup obuhvata sve unutrašnje organe,
kod puževa su uvijeni,najveći organ je
jetra.
• Trbušni deo obuhvata najveći organ -
mišićno stopalo (kretanje).
• Iznad stopala nalazi se kožni nabor koji
pokriva telo – PLAŠT.

4. • Plašt izlučuje materijal od kojeg se gradi
ljuštura koja štiti telo.
• Između plašta i telesnog zida nalazi se
PLAŠTANA DUPLJA – u kojoj se nalaze organi
za disanje (škrge ili pluća).
• Crevni kanal dobro razvijen sastoji se od tri
dela, dobro razvijen želudac, imaju analni
otvor.
• Nervni sistem je ganglionaran.
• Krvotok je otvorenog tipa, imaju srce i vene i
arterije koje završavaju u telesnoj duplji.
• Polni organi dobro razvijeni.

5. • Razmnožavaju se polnim putem.
• Većina polaže jaja a ima i živorodnih vrsta.
• Razviće je direktno, a ima i onih koji se
razvijaju putem metamorfoze.
• Opisano je više od 100 000 vrsta
mekušaca, razvrstanih u 4 skupine:
• 1. HITONI – primitivna grupa (topla mora)
• 2. PUŽEVI
• 3. ŠKOLJKE
• 4. GLAVONOŠCI

6. MEKUŠCI
(životinje s mekim telom
koje obavija plašt)
PUŽEVI
ŠKOLJKE
GLAVONOŠCI

7. PUŽEVI
Vinogradski puž
 žive na vlažnim mestima po vrtovima,
živicama, vinogradima…
 telo im se sastoji od glave, stopala
i plaštane šupljine s unutrašnjim
organima
 telo je obavijeno plaštem
 plašt izlučuje nesimetričnu
kućicu
kućica

8. kretanje
mišićno stopalo
spiralni mišić
za uvlačenje
stopala u kućicu

9. Organi za varenje
RADULA
Usni otvor
usta
jednjak
želudac crevo
jetra
analni otvor

10. disanje
mreža krvnih
žilica - “pluća”

11. krvotok
srce
otvoreni krvotok  krv putuje kroz srce i krvne sudove pe se
izliva u šuplje prostore između organa

12. Nervni sistem i čula
nervne ganglije nervne vrpce
oči na dugim pipcima
Čula dodira
na kratkim pipcima

13. razmnožavanje
polna žlezda

14. razmnožavanje
 odvojenih polova
 dve jedinke se spoje
stopalima i vrši se
međusobna oplodnja
 oplođena jaja odlažu u tlo
 nakon nekoliko
nedelja izlegu
se mladi

15. raznovrsnost puževa
puž volak barski puž
vinogradski pužpuž golać

16. prilepak
svitak
morski puž
golać

17. ŠKOLJKE
 većina ih živi u moru
 telo im prekrivaju dve ljušture
 stopalom su zakopani u podlogu
stopalo
polna žlezda
plašt
ljuštura
srce
mišić
izlazni otvor
ulazni otvor
škrge
crevo

18. periska
prstac rečna školjka kapica svetog
Jakova
dagnja
raznovrsnost školjki

19. ostriga
srčanka

20. GLAVONOŠCI
 mekušci s najrazvijenijim nervnim sistemom
 najrazvijeniji mozak među beskičmenjacima
 žive u moru
 stopalo preobraženo u levak i pipke
pipci
mozak
levak
jetra
sipina kost
polna
žlezda
želudac
srce škrge

21. hobotnica
sipa
lignja
raznolikost glavonožaca

22. Sipa
• Sipin ujed je otrovan pe njime može i
usmrtiti manje rakove. Hrani se
račićima, mekušcima i manjim ribama.
Kad se nađe u opasnosti ispušta mastilo
koje joj omogućava da pobegne. Može
se i zakopati u pesak pe na taj način
vreba plen.
U telu ima krečnjačku kost – "sipina
kost" koja je krhka i može se lako
slomiti.
Boju tela menja prema okolini. Pliva
tako da usisava i istiskuje vodu iz
plaštane šupljine kroz levak. Vrlo je
brza. Mužjak je obično manji od
ženke.
Razmnožava se polno. Ženka nakon
oplodnje odlaže jaja u naslagama na
okolno morsko bilje. Nakon mresta,
ugiba.

23. Hobotnica
• Hobotnica za lov svog plena
upotrebljava ubojito, otrovno oružje.
To su snažne čeljusti koje podsjećaju
na kljun papagaja, a pomoću kojih ona
ubrizgava otrov u telo morskih rakova,
riba i žaba, i tako ih parališe da bi ih
kasnije na miru pojela. Ovaj otrov
opasan je i za čovjeka - mesto ujeda,
po pravilu, jako otiče, čovek oseća
vrtoglavicu i slabost.
• Ovakvo stanje može da traje od
nedelju dana do mesec dana, a
događalo se i da su ljudi umirali, ali ti
su slučajevi ipak veoma retki. Na
svojim dugim kracima hobotnica ima
otvore - usisne pijavke pomoću kojih
hvata plen. Kada je mnogo gladna, ne
bira mnogo plen - jede gotovo sve čak
i svoje krakove.

24. • Kada je u opasnosti, hobotnica gađa mastiljavom
tečnošću neprijatelja, a zatim brzo beži u zaklon.
Takođe, hobotnica ima i sposobnost da, poput
kameleona, promeni boju svog tela prilagođavajući je
trenutnom okruženju za tren oka, pa je hobotnicu
veoma teško uočiti kada se, pritajena uz morsko dno
ili neke stene, od njih ni u čemu ne razlikuje.
• I pored svih ovih prilagođenosti borbi za opstanak,
hobotnica ima i svojevrsne biološke reflektore -
posebne delove kože koji svetle u mraku i koji joj
pomažu noću, na velikoj dubini, gde ionako vlada večita
tama.

25. Lignja
• Telo lignje je dugo, vitko, nežno i
sluzavo po površini. Ima deset
ručica od kojih je osam kraćih i dva
duža. Hrani se manjim ribama i
račićima koje lovi pomoću svojih
dugih ručica. Između njih nalaze se
rožnate čeljusti. Ima upadljivo
velike oči.
Čvrstoću joj daje rožnata tvorevina
ispod leđnog plašta. Može narasti do
1 m dužine i doseći 3 kg težine. Brzo
se kreće a kad se nađe u opasnosti
ispušta mastilo koje joj pomaže da
pobegne.
• Zabeležena je 36 m duga lignja
teška 995 kg.

26. Nautilus
• Jedini glavonožac
koji ima ljušturu
• Od svojih
srodnika razlikuje
se i po tome što
ima veći broj
ručica