O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.
XV Međunarodna konferencija E-trgovina 2015 Srbija, Palić, 22.-24. april 2015.

Sadržaj — U uvodnom delu radu konstatuje ...
II. EVROPSKA KOMISIJA I ELEKTRONSKA
TRGOVINA
Sektor paketa postaje sve važniji zbog kupovine putem
interneta. Pravni okvir...
poštanskih usluga u Srbiji će biti u potpunosti
liberalizovano.
III. SVETSKI POŠTANSKI SAVEZ I E-TRGOVINA
Rezultati istraž...
IV. ELEKTRONSKA TRGOVINA U
REPUBLICI SRBIJI
Prema evidenciji NBS, u 2013. godini, na domaćim i
stranim web prodavnicama po...
LITERATURA
[1] Strategija razvoja trgovine Republike Srbije
(„Službeni glasnik RS”, broj 15/09)
[2] Strategija razvoja inf...
Próximos SlideShares
Carregando em…5
×

Povezanost postanskog trzista i etrgovine etrgovina 2015

360 visualizações

Publicada em

Publicada em: Economia e finanças
  • Seja o primeiro a comentar

Povezanost postanskog trzista i etrgovine etrgovina 2015

  1. 1. XV Međunarodna konferencija E-trgovina 2015 Srbija, Palić, 22.-24. april 2015.  Sadržaj — U uvodnom delu radu konstatuje se globalni rast e-trgovine i sa njom povezane dostave poštanskih pošiljaka, kroz prezentovanje relevantnih podataka na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Kroz analizu aktivnosti međunarodnih i regionalnih institucija, kao i referentnih pokazatelja u zemljama sa najrazvijenijom e- trgovinom, uočava se izražena međuzavisnost i uzajamno delovanje procesa naručivanja robe putem interneta i njene dostave kanalima poštanskih operatora, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. U tom smislu se u zaključnim razmatranjima predstavljaju regulatorni modeli koji, posebno u domenu integralnog posmatranja celog procesa e- trgovine, od faze naručivanja pa do dostave, kao i zaštite potrošačkih prava u svim fazama, mogu konkurisati za modele koje u najvećoj meri unapređuju tržišni ambijent daljinske prodaje u Srbiji. Ključne reči — poštansko tržište, e-trgovina, dostava pošiljaka, zaštita potrošača I. TRŽIŠTE ELEKTRONSKE TRGOVINE Izolovano posmatranje tržišta poštanskih usluga, uprkos njihovom istorijskom značaju za prethodni društveni i ekonomski razvoj, odavno je stvar prošlosti. Sa mnogo osnova se može ustvrditi da neko posebno, samosvojno tržište poštanskih usluga, praktično, više i ne postoji – poštanske usluge, pored različitih usluga drugačijeg karaktera učestvuju u kreiranju čitavog niza specifičnih tržišnih okruženja: komunikacionog, marketinškog, transportno-logističkog (slika 1.) Sa stanovišta samih poštanskih usluga, ovaj proces Lidija Gligorić, RATEL, Višnjićeva 8, Beograd, Srbija; (telefon: 381- 60-0112451; e-mail: lidija.gligoric@ratel.rs). Napomena: Stavovi izneti u ovom radu predstavljaju lične stavove autora i nisu nužno i stavovi Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge nema jednoznačnu dimenziju. Dok se tradicionalne pismonosne usluge ubzano supstituišu različitim vidovima elektronske komunikacije, paketske i transportno logističke usluge, koje pružaju poštanski operatori, poslednjih godina doživljavaju „procvat” – najviše zahvaljujući razvoju elektronske, odnosno internet trgovine (počevši od 2006. godine tradicionalne pismonosne pošiljke beleže značajan pad, da bi od 2010. godine nastavile da padaju ispod nivoa od 1991. godine. U istom vremenskom periodu, paketske usluge, uz retke izuzetke beleže pouzdan rast – slika 2.) Više ilustracije radi, u moru drugih podataka koji ukazuju na ovaj trend, izdvajamo neke od svežijih i po našem mišljenju relevantnijih podataka i procena. Između 2011. i 2014. godine, isporuka paketa na globalnom nivou povećana je za oko 48%, odnosno do nekih 357 miliona artikala. U Aziji i Okeaniji, gde ima oko 460 miliona registovanih online kupaca, udeo izvoza porastao sa 25,5 na 32,9 odsto u istom periodu, dok je uvoz porastao na 23,9 sa 15 odsto.U razvijenim zemlјama, kao i u Latinskoj Americi i na Karibima, više od trećine prihoda poštanskih operatora dolaze iz paketskog segmenta. Prema izveštaju UNCTAD (United Nations Conference on Trade and Development) najbrži rast e-trgovine do 2018. godine očekuje se u Aziji i Okeaniji (tržišni udeo porašće sa 28% na 37%), dok će Bliski istok i Afrika svoj udeo u svetskom tržištu povećati na 2,5 % sa 2,2 %. Udeo e-trgovine u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi očekuje se da će porasti na 53 %, odnosno 61 %. Povezanost poštanskog tržišta i elektronske trgovine Lidija Gligorić Komunkaciono tržište e- mail , telefon , Intenet Fax , ... Marketinško tržište Novine , radio, TV, Internet . .. Poštansko tržište Transportno- logističko tržište e- trgovina , business logistika.. . Slika 1: Strateško pozicioniranje tržišta poštanskih usluga (prilagođeno prema: FINGER, Matthias; ALYANAK, Ismail; ROSSELL, Pierre, The Universal Postal Service in the communications area: Adapting to changing markets and customer behavior, Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne, June 2005 Slika 2. Unutrašnji poštanski saobraćaj – kretanje obima pismonosmih, odnosno paketskih usluga u periodu 1991-2012. godine na globalnom nivou (u procentima, kao bazna godina uzeta 1991.) Izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013 UNUTRAŠNJI POŠTANSKI SAOBRAĆAJ NA GLOBALNOM NIVOU Indeksobima Paketi Pisma
  2. 2. II. EVROPSKA KOMISIJA I ELEKTRONSKA TRGOVINA Sektor paketa postaje sve važniji zbog kupovine putem interneta. Pravni okvir za ovu oblast potpada pod DG MARKT (direktorat za interno tržište). Evropski zakonodavci su identifikovali prekograničnu e-trgovinu kao jednog od potencijalnih pokretača rasta i prosperiteta u Evropi, ali i kao šansu za pružaoce poštanskih usluga.  Krajem 2012. godine Evropska komisija je usvojila dokument „Zelena knjiga - integrisano tržište paketske dostave kao faktor razvoja e-trgovine u EUˮ (Green paper- An integrated parcel delivery market for the growth of e- commerce in the EU). U ovom dokumentu se iznosi opšte poznata činjenica da e-trgovina predstavlјa klјučni faktor ekonomskog rasta i povećanja broja zaposlenih širom Evropske Unije. U saopštenju Evropske Komisije o e- trgovini i on line uslugama dostava robe kupljene on line identifikovana je kao jedna od pet prioritetnih faktora razvoja e-trgovine. Dostava je od suštinskog značaja, budući da ima veliki uticaj na olakšavanje e-trgovine i budući da predstavlјa klјučni element uspostavlјanja poverenja između prodavaca i kupaca. Činjenica je da je poslednjih godina došlo do promene načina kupovine i dostave robe u EU, jer se korisnici sve više okreću on line kupovini, posebno preko granica svojih zemalјa što je izazvalo potrebe za sistemom dostave koja zadovolјava njihova očekivanja. Pored toga, kvalitet i pristupačnost sistema dostave je takođe klјučni faktor održivosti modela poslovanja mnogih malih i srednjih preduzeća, a posebno njihovog kapaciteta da zadovolјe potrebe svojih korisnika. Prema Saopštenju EK o e- trgovini i on line uslugama, 57% prodavaca smatraju da je prekogranična dostava prepreka za njihovo uspešno poslovanje, dok se 46,7% korisnika oseća nesigurno u pogledu dostave naručenih proizvoda u prekograničnim transakcijama. Kao dve glavne teme za brigu korisnika vezane za kupovinu preko interneta izdvajaju se dostava i pitanja vezana za povraćaj proizvoda (robe). Među deset najvećih razloga visokog stepena nesigurnosti korisnika vezanih za prekograničnu e-trgovinu su: neuručenje robe, oštećene ili izgublјene pošilјke i visoki troškovi dostave. Poverenje korisnika u onlajn kupovinu će porasti ukoliko su oni sigurni da će njihova narudžbina stići u dobrom stanju, u navedenom roku i ukoliko postoje pouzdani mehanizni vraćanja proizvoda. Prema procenama Eurostata, više od četvrtine svih preduzeća u EU šalјe narudžbine u okviru e-trgovine u druge EU države (od ovog broja, 23% su mala preduzeća, dok 41% predstavlјa velika, a 33% srednja preduzeća). U pomenutom dokumentu EK navodi se da je procena da su zvanične cene za prekogranične pakete koje naplaćuju nacionalni poštanski operatori u proseku dvostruko veće od cena u unutrašnjem saobraćaju. Kroz poštanske mreže prolazi samo deo paketa (sa različitim udelom u tržištu svake pojedinačne zemlјe), pri čemu se samo mali broj (5% do 10%) paketa nalazi u okviru obaveze pružanja univerzalne usluge od strane države članice, koja tako mora da obezbedi dostavu, kako domaćih, tako i prekograničnih paketa, u svim tačkama svoje teritorije po pristupačnim cenama i za sve korisnike. Budući da su ove obaveze dogovorene daleko pre pojave e-trgovine, nije postavlјen nikakav poseban cilј kojim je trebalo zadovolјiti aktuelne potrebe ovog dinamičnog sektora. Paketski deo poštanske mreže je tradicionalno organizovan tako da omogući saobraćaj paketa mase između 2 kg i 30 kg, ali bez predviđene fleksibilnosti i kapaciteta neophodnih za razvoj i rast on line prodaje. U prethodnom periodu, neki od poštanskih operatori su shvatili značaj prilika koje sa sobom donosi e-trgovina, pa su reorganizovali svoju paketsku mrežu. Pomenuti poštanski operatori po pitanju dostave nude dodatne opcije, kao što su dostava na radno mesto ili na kućnu adresu komšije, besplatno vraćanje proizvoda uz bolјu ponudu informacija i izbora koji se uvode postepeno.Tradicionalne paketske usluge kao ni ekspres usluge još uvek nisu prilagođene specifičnim potrebama e-commerce okruženja. Međusobna povezanost poštanskih operatora u prekograničnoj dostavi se unapređuje, posebno preko Evropske grupe za pakete (European Parcel Group). Pored ovoga, mora se imati u vidu da poštanskim kanalima prolazi samo deo robe iz lanca e-trgovine. Značaj cene – on line kupcima je važna cena dostave, takođe im je bitna i brza i pouzdana dostava naručene robe ( maksimalno tri dana). U zemlјama gde je najrazvijenija e-trgovina cena dostave pošilјaka je niska, a kvalitet dostave visok. Kada posmatramo Srbiju - cena slanja pošilјaka u Srbiji je među najnižim u Evropi, dok je kvalitet dostave uporediv sa sličnim zemlјama, e-trgovinu u Srbiji koristi samo 26% njenih građana. Očigledno je da niti je cena dostave u zemlјama sa razvijenom e-trgovinom niža nego u onim drugim, a posebno nije kvalitet dostave onaj koji je od presudnog značaja za razvoj e-trgovine u konkretnim zemlјama, pošto je manje-više ujednačen. Zemlјe sa većim obimom dostave pošilјaka u funkciji elektronske prodaje imaju i veći broj reklamacionih postupaka u vezi s njom, što je potpuno prirodno.Zaklјučak bi bio da adekvatna cena i kvalitet dostave poručene robe jesu preduslov za ubrzani razvoj e- trgovine. Previsoke cene i loš kvalitet dostave svakako će sputavati e-trgovinu, ali koliko god bile niske cene dostave poručene robe i kvalitet njene isporuke bio visok, to samo po sebi neće dovesti do povećanja obima e-trgovine. Poglavlјe 3 pravnih tekovina EU obuhvata pravo poslovnog nastanjivanja i slobodu pružanja usluga. Države članice su dužne da obezbede da ne postoje pravne i administrativne prepreke za ostvarivanje prava poslovnog nastanjivanja i pružanja prekograničnih usluga za fizička i pravna lica EU u bilo kojoj državi članici, uz izuzetke koji su predviđeni Ugovorom o funkcionisanju EU. Što se tiče sektora poštanskih usluga, cilј je otvaranje poštanskog sektora na konkurentan način, postepeno i kontrolisano u regulatornom okviru koji obezbeđuje univerzalnu uslugu.U okviru bilateralnog skrininga za poglavlјe 3, sektor poštanskih usluga ima naročito važno mesto, jer je u bliskoj vezi sa razvojem elektronske komunikacije i e- trgovine. Imajući ovo u vidu, cilј Evropske komisije je da otvori tržište poštanskih usluga na strukturisan i kontrolisan način. Regulatorni okvir za realizaciju je direktno povezan sa globalnom i evropskom regulativom. Akt Ujedinjenih nacija o Svetskom poštanskom savezu (Universal Postal Union – UPU) uređuje pravo svakog pojednica da može da pošalјe i da primi pismo. Direktiva EU o poštanskim uslugama reguliše put ka slobodnom, otvorenom tržištu poštanskih usluga u Evropi – a kada bude transponovana u srpsko zakonodavstvo i tržište
  3. 3. poštanskih usluga u Srbiji će biti u potpunosti liberalizovano. III. SVETSKI POŠTANSKI SAVEZ I E-TRGOVINA Rezultati istraživanja UPU pokazuju da preko 70% ispitanih javnih poštanskih operatora smatra elektronske usluge od strateškog značaja za razvoj poštanskog tržišta (u tom kontekstu su posebno podvučene usluge e-trgovine kao i elektronske finansijske usluge). Isto istraživanje je ukazalo na različita iskustva sa obimom uklјučivanja elektronskih poštanskih usluga od strane javnih poštanskih operatora, gde ove usluge čine od samo 1,5% prihoda nacionalnih pošta, dok u nekim zemlјama ovaj procenat ide i do 30%. Krajem marta 2014. godine UPU je organizovao forum „E-Commerceˮ. Klјučna pitanja razmatrana na ovom forumu bila su: osnovni potencijal rasta e-trgovine i kakav je njegov uticaj na poštansku industriju; očekivanje korisnika od e-trgovaca, kakvu isporuku očekuju, kakve načine plaćanja; koje vrste pošilјaka korisnici koriste za e- trgovinu. U radu ovog foruma učestvovalo je više od 250 delegata koji su se okupili kako bi pronašli način kako bi svi zajedno mogli da urade više na pitanju isporuke pošilјaka koje su u lancu e-trgovine. U uvodnom izlaganju, generalni direktor UPU Bishar A. Hussein naglasio je važnost efikasnih i efektivnih partnerstava svih zainteresovanih strana u globalnom lancu snadbevanja e- trgovine. Svi moraju da rade zajedno kako bi se obezbedila dostupnost ove usluge svim građanima sveta. Poštanska mreža je bitna karika u ovom globalnom lancu snadbevanja.Sve veći značaj e-trgovine na globalnom tržištu, kao i digitalni razvoj uopšte, doveo je do stvaranja posebnog komiteta u okviru Saveta za poštansku eksploataciju(Postal Operations Council-POC). U diskusiji na panelima učestvovali su između ostalih i predstavnici Copenhagen Economics, Evropskog udruženja višekanalne i online trgovine (EMOTA), Brazilskog veća za e-trgovinu i Francuske federacije za e-trgovinu i dalјinsku prodaju (FEVAD). Roba naručena putem interneta se šalјe širom sveta, korisnici žele što jednostavniju i što sigurniju proceduru, a posebno se to odnosi na mikro, mala i srednja preduzeća. Jedan od najvažnijih uslova za što nesmetani razvoj e- trgovine jeste dobijanje robe na carini u što kraćem roku. Pohvalјeni su napori da se svi podaci o dolaznim paketima znaju unapred, čime se značajno ubrzava carinska procedura. Snažno partnerstvo uprava pošta i carina je ovde od suštinskog značaja. Za zemlјe u razvoju je od suštinskog značaja jačanje poverenja u e-trgovinu, dobra infrastruktura, kao i efikasna regulacija. Korisnici očekuju: izbor u vezi cene, praćenja pošilјke, definisanog vremena dostave, dostavu na kućnu adresu, potvrdu da je pošilјka uručena, besplatan povraćaj robe... Oni žele da odluče gde, kada i kako, 40% korisnika nema pristup dostavi, žele fleksibilnost kod povraćaja robe, kao i kod vremena dostave. Korisnici se uglavnom žale na dostavu robe i na nelјubaznost radnika, često se dešava ostavlјanje pošilјaka van kućnih sandučića. „Obični”paketi ne obuhvataju ekspresne poštanske servise, koji postaju dominatan način distribucije robe poštanskim kanalima, tako da pokazatelјe u ovom segmentu moramo uzeti sa određenom rezervom. Stručnjaci UPU predviđaju povećanje obima u oba segmenta, i to posebno u međunarodnom saobraćaju. Prema prognozama eMarketer’s, širom sveta business-to- consumer (B2C) prodaja će se povećati za 20,1% za ovu godinu. Rast prvenstveno dolazi iz brzorastućih on line i mobilnih baza korisnika na tržištima u razvoju, povećanja prodaje, unapređenja isporuke i opcija plaćanja i pritiskom na nova međunarodna tržišta od strane velikih brendova. Na 25. Kongresu UPU koji je održan u Dohi formirana je Komisija 4, koja je zadužena za pitanja razvoja i primene e-usluga u poštanskom sektoru. Tada su donete sledeće značajne odluke: odluka C 31 (o razvoju e- trgovine); odluka C 33 (o podsticanju prekogranične e- trgovine); odluka C 42 ( o inovacijama u poštanskom sektoru i e-uslugama); odluka C 44 (o inovacijama kao klјuču održivosti i efikasnosti poštanskih usluga), kao i odluka C 46 (o sertifikacionom telu za digitalni potpis ). Misija UPU je podsticanje razvoja efikasne i pristupačne univerzalne usluge visokog kvaliteta, a u današnje vreme se sasvim logično čini da je primena informaciono-komunikacionih tehnologija u poštanskom sektoru pravi način da se, osavremenjivanjem strukture i funkcionisanja poštanske mreže, sa jedne strane smanje troškovi obaveze pružanja univerzalne usluge, a da se podigne kvalitet pružanja iste, sa druge. S obzirom na potrebu pronalaženja novih rešenja za primenu ICT u cilјu modernizacije poslovanja poštanskih operatora i uvođenja inovativnih elektronskih usluga prilagođenih potrebama i izazovima informatičke ere, te u cilјu održavanja stabilnih i pozitivnih prihoda poštanskih operatora, UPU je formulisao nekoliko cilјeva vezanih za razvoj e-usluga, koje bi trebalo realizovati u periodu od 2013. do 2016. godine. Grupa za e-trgovinu sprovodi aktivnosti u smislu podsticanja održive ekonomske delatnosti e-trgovine, koja već dugi niz godina beleži snažan rastući trend na globalnom nivou. Poslednji podaci govore o tome da je Evropa u ovom segmentu čak nadmašila Severnu Ameriku, doskorašnjeg lidera u oblasti e-trgovine. Osnovni mandat ove grupe je da sve UPU članice podjednako koriste prednosti i prilike koje pruža e- trgovina, te da se čini sve u cilјu eliminisanja barijera u oblasti prekogranične e-trgovine. Stoga se apeluje na nadležna ministarstva i poštanske operatore da, uz pomoć i podršku regulatora, prepoznaju značaj, razvijaju i primene strategiju za olakšavanje međunarodne e-trgovine, koja će, između ostalog, uklјučiti rešenja za saradnju sa carinskim službama, pojačanje mera bezbednosti e-usluga i podizanja nivoa poverenja korisnika. Aktivnosti ove grupe se takođe usmeravaju na saradnju u oblasti razvoja proizvoda koji su predmet e-trgovine, a to su paketi, mali paketi (koji spadaju u pismonosne pošilјke) i EMS pošilјke. Pošto učesnici u e-tržištu očekuju brzu, pouzdanu i modernu uslugu, bez obzira na veličinu pošilјke, potrebno je da karakteristike i kvalitet dostavlјenih proizvoda budu dosledni i usklađeni međusobno, kao i sa zahtevima i potrebama korisnika. Srbija je članica UPU, tako da se zajednička pravila u potpunosti mogu primeniti. Akti UPU su ratifikovani Zakonom o potvrđivanju akata UPU, pa je stoga srpsko zakonodavstvo u potpunosti usklađeno u toj oblasti.
  4. 4. IV. ELEKTRONSKA TRGOVINA U REPUBLICI SRBIJI Prema evidenciji NBS, u 2013. godini, na domaćim i stranim web prodavnicama potrošeno je ukupno 8,16 milijardi dinara (oko 71 milion evra), što je za 2,3 milijarde dinara (20 miliona evra) više nego u 2012. godini. U dinarima, evrima, dolarima, švajcarskim francima i britanskoj funti je u 2013. je preko interneta obavlјeno 1 641 491 plaćanja domaćim platnim karticama, a kada se doda i broj transakcija u ostalim valutama, ukupan broj transakcija je prošle godine iznosio 1 681 850. Kupovinom roba i plaćanjem usluga preko stranih sajtova u 2013. godini obavlјeno je 1 454 790 transakcija, i to u vrednosti od oko 62 miliona evra, što je u proseku iznosilo 42,7 evra po transakciji. Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine e-trgovina je utvrđena kao jedna od prioritetnih oblasti razvoja. Statistički, na osnovu izvršenog prikuplјanja podataka Republičkog zavoda za statistiku, o tipovima aktivnosti korisnika interneta u Republici Srbiji, za period jun – septembar 2014. godine, prodaja roba ili usluga čini 21,9 odsto aktivnosti korisnika na mreži. Uprkos činjenici da je 2013. godine 900.000 lјudi kupovalo online (što čini 35,5% korisnika interneta), Srbija je po tom pokazatelјu i dalјe ispod evropskog proseka, budući da u EU blizu 60% korisnika interneta, a tamo je i korišćenje interneta i dalјe znatno rasprostranjenije nego u Srbiji. Paketske usluge Pošte Srbije u periodu od 2010. do 2013. godine, imaju konstantan pad stope učešća u njihovim ukupnim poštanskim uslugama (za 0,7% u 2011. godini, 0,9% u 2012. godini, 22,5 % u 2013.godini). U strukturi univerzalne poštanske usluge, učešće paketa je palo sa 0,14% na 0,05% (2013. godine u odnosu na 2012. godinu). Pored toga, i obim paketa u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu beleži pad za preko 26%.Na drugoj strani, za posmatrani period, ekspres pošilјke koje pružaju privatni poštanski operatori beleže konstantni rast (za 24,1% u 2011. godini, 19,3% u 2012. godini i 13,9% u 2013.godini).U strukturi usluga privatnih operatora, nastavlјa se trend rasta obima ekspres usluga u unutrašnjem saobraćaju (91,7% u 2010. godini, 92,3% u 2011. godini, 93,8% u 2012. godini i 94,7% u 2013. godini). Počevši od 21. septembra 2014. godine počela je primena novog Zakona o zaštiti potrošača u Republici Srbiji,koji je urađen u skladu sa najvišim evropskim standardima zaštite potrošačkih prava, pri čemu je poseban akcenat stavlјen na operacionalizaciju i efikasnost ostvarivanja predviđenih prava.Sa stanovišta tržišta poštanskih usluga ovaj Zakon uvodi značajne novine u dva segmenta i to:tretirajući poštanske usluge kao usluge od opšteg ekonomskog interesa sa pravnim konsekvencama koje iz toga proizilaze po ovom Zakonu i regulišući u određenoj meri i fazu dostave u okviru ugovora o prodaji zaklјučenog na dalјinu. Naime, članom 27. stav. 1. tačka 7. Zakona o zaštiti potrošača, predviđena je obaveza trgovca da pre zaklјučenja ugovora na dalјinu, odnosno izvan poslovnih prostorija (pored drugih podataka), na jasan i razumlјiv način potrošača obavesti i o postojanju njegovog ugovornog odnosa sa poštanskim operatorom preko koga potrošač može, u slučaju reklamacije zbog nesaobraznosti, da pošalјe robu o trošku trgovca.Prvi i očigledan benefit za kupca je činjenica da će bez posebnih troškova moći da vrati nesaobraznu robu trgovcu (što je pravo svakog kupca bez obzira na vid prodaje) i to preko jasno označenog poštanskog operatora, takođe jasno označenom e-trgovcu (ovo je do sada bilo praktično neizvodlјivo. S jedne strane biće registrovani e-trgovac ili proizvođač (na tome insistira i Bela knjiga Saveta stranih investitora u Srbiji za 2013. godinu), a sa druge strane biće registrovani poštanski operator sa dovolјnim kapacitetima da odgovori zahtevima e-trgovine. Bilo bi poželjno da adresnica koja prati ovu pošiljku bude različita od uobičajene (da sadrži uputstvo o pravu potrošača na besplatne povratne tokove u skladu sa zakonskim propisima). V. ZAKLJUČAK Da rezimiramo, postojeći regulatorni okvir pokriva samo deo potreba on line korisnika za dostavom. Evropska Poštanska Direktiva nije sačinjena za uslove okruženja e- trgovine, a poštanski operatori su samo jedna karika u lancu ostalih učesnika u dostavi paketa. Direktiva o zaštiti potrošača obezbeđuje sigurnost korisnika koji kupuju na internetu, kroz obaveštavanje o cenama, rokovima isporuke i postupku vraćanja robe. Ali, pored ovoga postoje i druga pitanja koja je potrebno razmotriti koja se odnose na dostavu paketa i na zaštitu korisnika. Trenutna univerzalna poštanska usluga predviđa zaštitne mere samo za povremene pošilјaoce paketa. Trebalo bi prilagoditi univerzalnu poštansku uslugu zahtevima korisnika koja bi trebalo da ispunjava zahteve korisnika u smislu informacije o postupku dostave i opcijama vraćanja robe – kao i da ispunjava zahteve e-prodavaca u pogledu mogućnosti praćenja i pristupačnosti njihove marketinške ponude. Uticaj info-komunikacionih tehnologija i poštanskih usluga u najmanju ruku je dvosmeran. Naime, supstituisanje tradicionalnih poštanskih, posebno pismonosnih, usluga, najšire shvaćenim uslugama elekotronskih komunikacija, poslednjih godina doživlјava zamah. S druge strane, čitava lepeza hibridnih usluga postaju okosnica diverzifikacije usluga koje vrše moderni poštanski operatori u cilјu očuvanja svoje tržišne pozicije. Sve je očiglednije da budućnost e-trgovine zavisi i od sposobnosti poštanskih operatora da svojim potencijalima odgovore na zahteve ovog najbrže rastućeg oblika trgovine. Za poštanske operatore adekvatna i od poštrošača očekivano kvalitetna dostava dalјinski naručene robe predstavlјaće verovatno dominantan izvor prihoda ovih privrednih subjekata u budućnosti.
  5. 5. LITERATURA [1] Strategija razvoja trgovine Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 15/09) [2] Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020(„Službeni glasnik RS”, broj 51/10 ) [3] Green paper- An integrated parcel delivery market for the growth of e-commerce in the EU, European Commission, Brussels, 29.11.2012. [4] Zaštita potrošača na tržištu poštanskih usluga, Slavko Đumić, Lidija Gligorić, PosTel 2014 [5] The Universal Postal Service in the communications area : Adapting to changing markets and customer behavior , Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne, Chaire de management des industries de réseau, 2005 [6] http://www.rapus.rs/o-nama/izvestaji-o-radu ABSTRACT In the introductory part of the paper finds the global growth of e-commerce and its associated delivery of postal items, through the presentation of relevant information at the global, regional and national levels. Through the analysis of the activities of international and regional institutions, as well as reference indicators in countries with the most developed e-commerce, there is a pronounced interdependence and interaction of the process of ordering goods via the Internet and its delivery channels postal operators, both in positive and in a negative sense. In this sense, the concluding remarks are regulatory models, especially in the field of integrated observation of the entire e-commerce process, from the stage of ordering to delivery, as well as the protection of consumer rights at all stages, can apply for models that largely improve the market environment remote sales in Serbia. Title of the Paper in English: The connection of the postal market and e- commerce Keywords: postal market, e-commerce, delivery, consumer protection Names of authors: Lidija Gligorić

×