2. Злоупотреба на интернету
На интернету постоји неколико хиљада
организација које се баве неким од
многобројних начина искоришћавања деце.
Велики број тих организација легално су
пријављена предузећа, хуманитарне или
невладине организације са правним
идентитетом.
3. Њихово представљање у јавности
упућује на службе за пружање
разних врста помоћи, почев од
хуманитарних материјалних
донација, преко психолошке
помоћи угроженим групама, па
све до пословних понуда са
добрим и сигурним зарадама.
4. Међутим,испод "шареног плашта"
примамљивих могућности за бољи
живот најчешће се крију циљеви
трафикинга, проституције, разних
врста крађа и других начина
искоришћавања жртава.
5. С друге стране, постоје
анонимни сајтови иза којих стоје
криминалистичке групе које делују
потпуно илегално, док у трећу групу
спадају појединци (психијатријски
случајеви) који имају директан
приступ жртви у намери да остваре
своје циљеве, од којих је на првом
месту сексуално злостављање.
6. Заједничка особина таквих „ловаца“
јесте њихов невероватно "искрен"
наступ, пун емоција, разумевања и
саосећања према потенцијалној
жртви.
8. Крађа - на сајтовима се често нуди
помоћ типа саветовалишта које има за
циљ препознавање психолошког
профила малолетника око којег се
наизглед ствара пријатељско и
заштитничко окружење.
У другим варијантама у исту сврху
могуће је искористити информације о
бројевима кредитних картица којима
малолетник плаћа своје учешће у
наградним играма.
9. Блуд - један од најраспрострањенијих
облика злоупотребе деце. Статистички
је доказано да је свака четврта
девојчица и сваки шести дечак доживе
неки облик сексуалног злостављања
путем интернета. Напади на њих
углавном почињу дружењима на
форумима и у чет собама, системом
лажног представљања "ловаца".
10. Последице, психолошке, а неретко и
физичке природе, остају трајно и као
такве, у потпуности се подударају са
класичним злостављањем или
силовањем.
11. Сугестија - облик напада са циљем да се
жртва наведе на самоповређивање, свесно
или несвесно. Ова врста напада опасна је
нарочито стога што може да резултира тешким
болестима, па чак и смртним случајевима.
Лакши видови деловања сугестијом на
потенцијалну жртву, могу се наћи на сајтовима
чији садржаји обилују разним врстама дијета,
телесних вежби и сличних активности. Циљну
групу оваквих сајтова чине у највећој мери
девојчице тинејџерског узраста.
12. Вршњачко насиље (сајбер
злостављање) - Вршњачким насиљем
путем интернета назива се
подстицање групне мржње, напади
на приватност, узнемиравање,
праћење, вређање, несавестан
приступ штетним садржајима и
ширење насилних и увредљивих
коментара.
Оно може укључивати још и слање
окрутних, злобних, некад и претећих
порука, као и креирање интернет
страница које садрже приче, цртеже,
слике и шале на рачун вршњака.
13. Такво насиље односи се и на
постављање фотографија вршњака
на галеријама сајтова, уз захтев
посетиоцима да их процењују по
одређеним карактеристикама,
односно да гласају за особу која је
најружнија, најнепопуларнија или
најдебља у школи.
14. Како заштитити своје дете?
Први корак у заштити личних
информација јесте формирање
безбедног профила. Пажљиво
одаберите информације које ћете
у њему да наведете.
Научите дете да користи неутралну
имејл адресу и надимак. Лозинку
вашег рачуна држите увек у
тајности. Научите децу да примају
поруке само од особа које познају
и ван Интернета.
15. Научите своју децу правилним
техникама претраживања.
Објасните им да не верују свему
што нађу на Интернету.
Некатраже информације бар
на три различита сајта и
међусобно их упореде. Када
пишу школске задатке, нека
наведу извор информација.
16. Правила којих се родитељи
требају придржавати
1. Настојте да заштитите децу од
непријатних искустава – покажите им како
да заштите сопствену приватност и
поштују приватност других.
2.Научите децу да не одговарају на
увредљиве поруке.
3. Помозите деци да схвате какве поруке
могу да изазову непријатне осећаје.
17. 4. Проверите умеју ли деца да
блокирају пријем порука од
одређеног пошаљиоца.
5.Сачувајте увредљиве поруке,
могу да вам послуже као важан
доказ.
6. У сузбијању класичног
шиканирања на Интернету
сарађујте с учитељима и другим
родитељима.
18. 7. Будите у контакту с људима из околине
вашег детета – упознајте се с његовим
друговима, њиховим родитељима,
наставницима и уопште окружењем.
8. Научите своје дете да вас обавештава
о сваком искуству из виртуалног /
реалног света, које га забрињава.
Убедите га да у вас може да се поузда и
када неопрезно уради нешто лоше и да
ћете заједно потражити решење!
9.Објасните детету да, уколико га неко
узнемирава, то никад није његова
кривица.
19. Људи који се срећу на Интернету нису
увек онакви каквима се представљају.
Требамо да штитимо сопствену
приватност на Интернету на исти начин
као што се то ради у ставрном животу.
20. Деца треба :
1. Да стварају безбедне профиле, којима могу
заштитити своју приватност
2. Да штите своjу шифру
3. Да реагују само на поруке особа које познају
из живота ван Интернета .
4. Уколико хоће да објаве на Интернету своју или
слику породице, куће или школе, за то треба увек
да имају сагласност родитеља.
5. Приватне информације не треба да уписују у
разне упитнике на сајтовима нити да их дају
непознатим људима
6.На сајтовима које посећујете обезбедите
заштиту и пошаљите поруку о евентуалним
проблемима.
21. За родитеље
Најбоља заштита је да у сваком моменту знате шта
Ваше дете ради на интернету, са ким се дописује и шта
пише, а то можете пропратити на следећи начин.
Постоје програми који бележе све што је рађено на
рачунару, адресе које су посећиване на интернету и
све то снима у одређене лог фајлове заједно са
текстом које је Ваше дете куцало (чат програми,
дописивање, фејсбук итд) тако да ћете увек бити у току
шта тачно Ваше дете ради на интернету. Јесте да је
ово мало нарушавање приватности али ипак боље
спречити него лечити и оно што је најбоље од свега је да
Ваше дете неће ни знати да је такав софтвер
инсталиран уопште на рачунар јер је практично
невидљив.
Извор текста: Кликни безбедно
