Postanak zivota na Zemlji

Andrija Šeović, Sofija Jovanović, Neda Conić,
Đurđina Antanasković, Jana Stojanović III-1
Teorija velikog praska – teorija koja je temelj današnjih
znanja o postanku planete.
Ideja spontanog nastanka živih bića iz mulja javlja se još kod
antičkih filozofa.
Otkriće mikroskopa otvorilo je pred
naučnicima čitav jedan novi svet – svet
mikroskopskog života.
Mislilo se da živa bića mogu da
nastanu iz nežive materije.
Mikroskop
Frančesko Redi, italijanski lekar i prirodnjak,
opisao je razviće insekata i jednostavnim
eksperimentima dokazao da oni nastaju iz jaja
koja su položila oplođene ženke. Ovim je
demantovao tvrdnju da živa bića mogu da
nastanu iz nežive materije.
Frančesko Redi (1626 – 1697)
Abiogeneza - proces za koji se pretpostavlja
da dovodi do spontanog nastanka živih
organizama direktno iz nežive materije.
https://youtu.be/7ws56WJE6T0
Na ovom linku možete videti Redijev eksperiment:
Frančesko Redi je izvršio eksperiment uzevši dve posude u koje je stavio
meso, a jednu od tih posuda je pokrio staklenim zvonom. I posle izvesnog
vremena, on je primetio da su se u posudi koju nije pokrio staklenim zvonom
pojavili najpre crvi, a potom i insekti, a u ovoj drugoj posudi se nije pojavio ni
jedan insekt. Onda je dao pametno obrazloženje, da su se insekti razvili iz jaja
koje su položili insekti koji su sletali na meso. Nakon ovog eksperimenta izveo
je još jedan, uzevši isto tako dva komada mesa, i onda je jedan pokrio velom
od gaze, a drugi je ostavio otvorenim. Zašto sa velom od gaze? Da bi, ako
stvarno deluje “vis vitalis”, mogla da prodre kroz tu gazu i da oživi ovu
mrtvu stvar. I opet je rezultat bio isti, iz čega on nedvosmisleno zaključuje da
nova živa bića nastaju samo iz predhodno postojećih živih bića. I mi bismo
rekli: "Tu je problem bio resen."
Luj Paster (1822 – 1895)
Luj Paster bio je mikrobiolog i hemičar. Jedna od
oblasti kojom se bavio bila je fermentacija. Pokazao
je da fermentaciju izazivaju mikroorganizmi.
Napravio je jednu bocu koja je imala izvučen
grlić u obliku labudovog vrata ili slova "S“.
Unutar boce je stavio sterilnu podlogu, i
ostavio je da stoji otvorena. I sada, ako stvarno
postoji "vis vitalis", jer nema nikakvog
isušivanja vazduha (to je bila ta "granična
stvar"), ona može da uđe. Nikada se nisu
pojavili mikroorganizmi. Jer, bakterije mogu
da upadnu u grlić, ali ne mogu da uđu u
supstrat jer nemaju krila da polete i uđu u
njega. A kada je nagnuo sud da supstrat udje
u grlić i vratio nazad, dobio je pojavu
mikroorganizama.
Eksperiment
Na temelju Pasterovih eksperimenata rađa se čuvena izreka na latinskom:
"Omne vivo ex vivo", što znači: “Živo samo od živog."
Ruski biohemičar Oparin i engleski genetičar Holdejn postavili su teoriju
postanka života (biogenezu), po kojoj su živa bića nastajala postepeno, kroz
više faza, iz neorganske materije. Biološkoj fazi je prethodila hemijska
(predbiološka) faza, koja se ogledala u postepenom prelazu od
jednostavnih ka vrlo složenim molekulima. Prema ovoj teoriji, živa bića su
nastala postepeno, kroz više faza.
Hemijska evolucija se može podeliti na tri faze:
1. obrazovanja malih molekula (monomera);
2. polimerizacija;
3. povezivanje polimera i obrazovanje živih organizama
Aleksandar Oparin (1894 – 1980)
Postanak Zemlje – pre oko 4,5 milijardi godina
Postanak života na Zemlji – pre oko 3,8 milijardi godina
Najstariji mikrofosili stari su oko 3,5 milijardi godina
Kada je nastala Zemlja, pre oko 4,5 milijardi godina, njena temperatura je bila
tako visoka da su sve stene bile rastopljene. Kako se planeta hladila, javile su se
prve stene pre oko 4 milijarde godina. Trebalo je sačekati da se temperatura
atmosfere spusti ispod 100◦C da bi se javila tečna voda. Sastav atmosfere je, u to
vreme, bio bitno drukčiji nego danas. Nije bilo slobodnog kiseonika (O2). Ona je
bila zasićena vodenom parom, a vulkanska aktivnost je u nju izbacivala ugljen-
dioksid (CO2), amonijak (NH3) i metan (CH4).
Uslovi na Zemlji:
- vulkanske erupcije;
- oluje;
- munje;
- visoke temperature;
- voda u obliku vodene pare
U toku prve faze evolucije, od malih neorganskih
molekula nastaju organski molekuli. Neophodni
uslovi za nastanak bili su prisustvo osnovnih
gradivnih komponenata i izvora energije, kao i
odsustvo slobodnog kiseonika.
Oluje sa snažnim električnim pražnjenjima, erupcije
vulkana i jako zračenje bili su bogati i raznovrsni
izvori energije.
• Miler je konstruisao aparat u kome je simulirao uslove koji su nekada
vladali na Zemlji. U stakleni balon je bila smeša vodene pare, metana,
amonijaka i vodonika. Električna pražnjenja bila su prvobitni izvori energije.
Gasovi su stupali u različite hemijske reakcije. Nakon nedelju dana u
vodenom rastvoru pojavio se veliki broj različitih hemijskih jedinjenja, kao i
amino-kiseline.
• Na ovaj način dokazano je da su organski molekuli zaista mogli da nastanu
u uslovima kakvi su vladali pre više milijardi godina.
• Ovaj eksperiment je potvrdio Oparin-Holdejnovu teoriju da su organske
materije nastale iz neorganskih.
Milerov aparat
 Polimerizacija - obrazovanje većih i složenijih molekula, polimera (nukleinske
kiseline, proteini i polisaharidi), od monomera. Prema Oparinovoj teoriji su vode
prvobitnog okeana postajale zasićene različitim organskim materijama, čime se posle
nekoliko stotina miliona godina stvorio površinski sloj, sastava bogatog organskim
materijama, nalik na neku supu – ''prebiotička supa''. Tu su se obrazovali organski
sistemi u kojima su preovladavali proteini.
 Ovi sistemi su se u vidu loptastih tvorevina, kapljica
nazvanih koacervati, nagomilavali u toj ''supi''. Oparin smatra da su se iz koacervata
tokom dugog vremena formirali jednoćelijski organizmi.
 Za povezivanje polimera i obrazovanje živih organizama – posebno je važno da su
polipeptidi (osnov građe belančevina) i polinukleotidi (osnov građe DNK i RNK) istovremeno
nastajali, pri čemu je njihova evolucija bila u međusobnoj zavisnosti.
 Očigledno je da u današnjem živom svetu, DNK i proteini ne mogu postojati i
raditi jedni bez drugih. Zbog toga se nameće se logično pitanje – koji molekul je prvi
nastao: DNK ili proteini?
 Na ovo pitanje prvi odgovara Džon Holdejn: ni DNK ni proteini, prvo je nastala
RNK!
Pojava DNK omogućila je razdvajanje procesa replikacije i translacije, njihovu
veću tačnost i efikasnost. Najpre su se u složenim hemijskim reakcijama RNK
sveta pojavile osnovne gradivne komponente DNK. Zatim je postepeno
nastao čitav složeni mehanizam za ponovno prepisivanje informacije u RNK,
kao i za udvajanje DNK. DNK je stabilnija od RNK i teže se razgrađuje.
 Najstariji oblici života bili su jednoćelijski. U Australiji su pronađeni fosili
prokariotskih ćelija, koje su po izgledu slične današnjim cijanobakterijama. Te
prve ćelije bile su anaerobi.
 Filogenetsko drvo života je dijagram koji predstavlja evolutivne odnose
između organizama. Deli se na tri osnovne grane: 1. Eubakterije;
2. Arhebakterije;
3. Eukariote
Postanak zivota na Zemlji
 Eukarioti su nastali od prokariota. Ćelijske organele poput mitohondrija i
hloroplasta vode poreklo od prokariota, koji su nekada slobodno živeli u
spoljašnjoj sredini, slučajno dospeli unutar neke ćelije – domaćina i ostali u njoj
na obostranu korist, tj. postali su njeni simbionti.
 Simbiont je unutar ćelije - domaćina našao stabilniju i bezbedniju sredinu, a
nakon toga je usledila “podela posla” koja je bila od koristi domaćinu. Ovo je
endosimbiotska teorija.
 Simbiozaje uzajamno korisna zajednica za sve organizme.
 Organele kao što su mitohondrije i hloroplasti imaju sopstvenu DNK koja je
organizovana kao bakterijski hromozom i dele se nezavisno od seobe same
ćelije. Na ovaj način je dokazano da ove organele potiču od prokariotskih
predaka.
 Osnovne osobine eukariotskih ćelija su prisustvo jedra i organela u kojima se
proizvodi energija – mitohondrija i hloroplasta.
 Fosili su okamenjeni ostaci ili tragovi bića koja su nekada živela,
bilo da su to čitavi organizmi, njihovi delovi ili samo tragovi
aktivnosti (otisci stopala).
 Nauka koja se bavi proučavanjme fosila je paleontilogija.
 Najstariji fosil pronađen je u drevnim formacijama stena Australije
– to su bile prokariotske ćelije, slične današnjim cijanobakterijama.
 Kada životinja ili biljka ugine, ona se raspadne, tj. istruli.
Fosil tiranosaurusa
Fosil
arheopteriksa
(praptice)
Na osnovu fosila evolucija dokazuje da vrste imaju zajedničkog pretka u
bližoj ili daljoj prošlosti. Fosili se nalaze na sedimentnim stenama, koje
nastaju taloženjem i stvrdnjavanjem slojeva peska ili mulja.
Fosilizacija počinje kada se organizmi nađu zatrpani u sedimentnom sloji. U
tom slučaju veće su šanse da opstanu tvrdi delovi tela. U retkim slučajevima,
pod posebnim okolnostima, mogu se očuvati i meki delovi tela,libaru ili
mamuta u naslagama leda. Među fosilnim nalazima životinja mnogo su
zastupljenije vrste sa skeletom; kod biljaka se najbolje očuvaju drvenasti
delovi i polen. Verovatnoća fosilizacije je veća za morske nego za kopnene
organizme, posebno za one koje žive na dmorskom dnu.
Trag dinosaurusa Fosili pružaju podatke i o izgledu iščezlih vrsta
Fosili mogu biti:
1. “Pravi fosili”
2. Subfosili
3. Pseudofosili
4. Tragovi života
5. “Živi fosili”
“Pravi fosili”:
 karakteristični fosili;
 perzistentni fosili;
 facijalni fosili
Subfosili su fosili iz istorijskog doba, koji nisu prošli ceo put fosilizacije.
Pseudofosili su tvorevine neorganskog porekla, koje podsećaju na neku biljku.
Tragovi života:
 tragovi kretanja;
 tragovi hranjenja
“Živi fosili” su predstavnici vrsta nastalih u daljoj geološkoj prošlosti, koji žive na malim i
izolovanim mestima i nisu bitno evoluirali od nastanka
Šakoperka spada u žive fosile
Fosilizacija počinje onda kada se organizmi nađu zatrpani u nekom
mekom sloju, obično u pesku ili mulju.
Stvrdnjavanjem sedimentnog sloja nastaje stena; u tom procesu fosili mogu biti
uništeni ili deformisani. Tektonski pokreti potiskuju stene u različitim smerovima,
tako da fosili mogu biti potisnuti u veliku dubinu i uništeni ili dospeti u slojeve
blizu površine, što olakšava njihovo nalaženje.
Do sada je otkriveno više od 250.000, a sama činjenica da su neke fosilne vrste
zastupljene pojedinačnim primercima ukazuje na mnoštvo onih koje su nestale bez
traga.
Makropaleontologija proučava fosilne ostatke životinja i biljaka od veličine
do nekoliko desetina metara.
Mikropaleontologija proučava najsitnije fosilne ostatke (alge, šupljikare).
Korišćenjem relativnih i apsolutnih metoda.
Relativna starost se određuje na osnovu redosleda slojeva stena; mlađi
slojevi su iznad starijih, a različiti slojevi sadrže različite sofilne vrste.
Otkriće radioaktivnog raspada je omogućilo doređivanje apsolutne starosti
stena (u godinama,tj. milionima godina), koje se zasniva na raspadanju
nestabilnih izotopa.
Zanimljivost
Ovaj fosil star je tri miliona godina, otkriven je 1974. godine u Etiopiji, u
dolini Rift (istočna Afrika). Otkrili su je Donald Johanson i Tom Gray
.Predstavlja skelet devojke od 20 godina, vrste Australopithecus afarensis.
Lusi, stalni dvonožac, pripada hominidima, bila je vegetarijanka. Živela je pre
nekih 3,2 miliona godina. To je prvi skelet australopiteka koji se mogao
rekonstruisati.
Postanak zivota na Zemlji
Karbon je dobio naziv po
bogatim naslagama ulžglja,
ostacima močvarskih šuma.
Kreda je dobila naziv po
naslagama krede.
Jura je dobila naziv po
planini na granici
Francuske i Švajcarske.
Zanimljivost
Masovno izumiranje je naziv za oštro smanjenje broja živih vrsta u relativno kratkom
vremenskom razdoblju. Vrsta je izumrla kada nestanje i poslednji njen pripadnik.
Iščezla vrsta se ne može ponovo pojaviti. Ugrožavanju vrsta i izumiranju istih u
najvećoj meri doprinosi čovek svojom nepažnjom i neracionalnim razmišljanjem.
Ostali uzroci koji utiču na smanjenje broja vrsta su:
1. poremećaj ili uništenje staništa usled promene klime, nivoa mora, temperature
2. interakcije sa drugim vrstama
3. povlačenje mora
Najpoznatije masovno izumiranje desilo se pre 65 miliona godina, krajem krede, kada
su nestale mnoge grupe životinja. Najteže su pogođeni morski beskičmenjaci i
gmizavci. Nijedan od dinosaurusa, morskih gmizavaca ihtiosaurusa ili gmizavaca –
letača nije preživeo kraj krede. Izumrli su i kičmenjaci na kopnu. Jedan od najvažnijih
uzroka ovakve katastrofe bio je udar meteora.
Zanimljivost
Većina mamuta izumrla je krajem poslednjeg ledenog doba. Smatra se da su
izumrli zbog klimatskih razloga ili zbog preteranog lova od strane ljudi. Po
drugoj teoriji smatra se da su mamuti bili žrtve neke infektivne bolesti. Homo
erectus je koristio meso mamuta za ishranu još pre oko 1,8 miliona godina.
Kada su svi predstavnici jedne vrste u opasnosti da nestanu sa Zemlje,
onda za tu vrstu kažemo da je ugrožena. Trenutno je ugroženo oko
5.200 vrsta životinja. Pored toga, pri raščlanjivanju po klasama
ugroženo je 11odsto ptica, 20 odsto gmizavaca, 34 odsto riba i 25 odsto
vodozemaca i sisara.
1. Planinska gorila;
2. Polarni medved;
3. Iberijski ris;
4. Sumatranski tigar;
5. Beli nosorog;
6. Snežni leopard;
7. Panda;
8. Obična šimpanza;
9. Ljuskavac/Pangolin;
10. Orangutan sa Bornea;
11. Aksolotl;
12. Plava tuna;
Neke od najugroženijih vrsta:
13. Pančićeva omorika (Picea omorika);
14. Tisa (Taxus baccata);
15. Molika (Pinus peuce);
16. Stepski božur (Paeonia tenuifolia);
17. Gorocvet (Adonis vernalis);
18. Rosulja (Drosera);
19. Beli lokvanj (Nymphaea alba);
Postanak zivota na Zemlji
1 de 24

Recomendados

Hemijski sastav celije Ivana Jelkic por
Hemijski sastav celije Ivana JelkicHemijski sastav celije Ivana Jelkic
Hemijski sastav celije Ivana Jelkicivana_123
10K visualizações12 slides
Osobine živih bića por
Osobine živih bićaOsobine živih bića
Osobine živih bićaIvana Damnjanović
40.3K visualizações23 slides
Nasledjivanje por
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanjesaculatac
3.6K visualizações9 slides
Kruženje materije i proticanje energije por
Kruženje materije i proticanje energijeKruženje materije i proticanje energije
Kruženje materije i proticanje energijeIvana Damnjanović
33.9K visualizações16 slides
Geološka doba, kalendar života por
Geološka doba, kalendar životaGeološka doba, kalendar života
Geološka doba, kalendar životaAdrijana Vereš
12.7K visualizações22 slides
Evoluciona biologija 2015 por
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Ljubica Lalić Profesorski Profil
16.2K visualizações95 slides

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus por
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklusltixomir
28.4K visualizações7 slides
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji por
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiIvana Damnjanović
13.2K visualizações39 slides
Geološka doba por
Geološka dobaGeološka doba
Geološka dobaEna Horvat
23.4K visualizações36 slides
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij... por
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...NašaŠkola.Net
6.3K visualizações26 slides
Fotosinteza, disanje i transpiracija por
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaTanja Jovanović
14.3K visualizações11 slides
Ekološki faktori por
Ekološki faktoriEkološki faktori
Ekološki faktoriIvana Damnjanović
50.4K visualizações24 slides

Mais procurados(20)

7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus por ltixomir
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
ltixomir28.4K visualizações
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji por Ivana Damnjanović
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Ivana Damnjanović13.2K visualizações
Geološka doba por Ena Horvat
Geološka dobaGeološka doba
Geološka doba
Ena Horvat23.4K visualizações
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij... por NašaŠkola.Net
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...
NašaŠkola.Net6.3K visualizações
Fotosinteza, disanje i transpiracija por Tanja Jovanović
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Tanja Jovanović14.3K visualizações
Ekološki faktori por Ivana Damnjanović
Ekološki faktoriEkološki faktori
Ekološki faktori
Ivana Damnjanović50.4K visualizações
Adaptacije i životne forme por Ivana Damnjanović
Adaptacije i životne formeAdaptacije i životne forme
Adaptacije i životne forme
Ivana Damnjanović69.1K visualizações
Lanac ishrane i trofička piramida por Ivana Damnjanović
Lanac ishrane i trofička piramidaLanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramida
Ivana Damnjanović119.4K visualizações
Uvod u ekologiju por Tanja Jovanović
Uvod u ekologijuUvod u ekologiju
Uvod u ekologiju
Tanja Jovanović3K visualizações
Zivotni procesi, 5. razred por plavaplaneta
Zivotni procesi, 5. razredZivotni procesi, 5. razred
Zivotni procesi, 5. razred
plavaplaneta29.3K visualizações
42. nasledni materijal i nasledne osobine por ppnjbiljana
42. nasledni materijal i nasledne osobine42. nasledni materijal i nasledne osobine
42. nasledni materijal i nasledne osobine
ppnjbiljana2.1K visualizações
Replikacija DNK por LeonoraRistic
Replikacija DNKReplikacija DNK
Replikacija DNK
LeonoraRistic3.5K visualizações
Varijabilnost por Alleteja
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
Alleteja19.7K visualizações
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf por Ivana Damnjanović
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdfPromene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
Ivana Damnjanović495 visualizações
Наследне болести човека por Violeta Djuric
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
Violeta Djuric24K visualizações
Endokrini sistem por Ivana Damnjanović
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
Ivana Damnjanović50.4K visualizações
Dokazi evolucije por Ivana Damnjanović
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
Ivana Damnjanović9.5K visualizações

Similar a Postanak zivota na Zemlji

Nastanak i razvoj biljaka por
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaIvana Damnjanović
18.2K visualizações25 slides
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije. por
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Ena Horvat
45.8K visualizações35 slides
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric por
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricEra031
1.7K visualizações46 slides
Filogenetski razvoj-zivih-bica por
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaAnita Kliment
10.1K visualizações18 slides
Paleobiologija 2 lj 2015 por
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Ljubica Lalić Profesorski Profil
3.1K visualizações45 slides
Evolucija coveka por
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija covekaKristina Franka
8.4K visualizações26 slides

Similar a Postanak zivota na Zemlji (20)

Nastanak i razvoj biljaka por Ivana Damnjanović
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
Ivana Damnjanović18.2K visualizações
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije. por Ena Horvat
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Ena Horvat45.8K visualizações
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric por Era031
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Era0311.7K visualizações
Filogenetski razvoj-zivih-bica por Anita Kliment
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Anita Kliment10.1K visualizações
Evolucija coveka por Kristina Franka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
Kristina Franka8.4K visualizações
Геолошки развој земљине коре por prijicsolar
Геолошки развој земљине кореГеолошки развој земљине коре
Геолошки развој земљине коре
prijicsolar2.7K visualizações
2. оснивач екологије чарлс дарвин por BobMark8
2. оснивач екологије   чарлс дарвин2. оснивач екологије   чарлс дарвин
2. оснивач екологије чарлс дарвин
BobMark898 visualizações
Nestanak životinjskih vrsta miljković, milinković por dusanjerkovic
Nestanak životinjskih vrsta   miljković, milinkovićNestanak životinjskih vrsta   miljković, milinković
Nestanak životinjskih vrsta miljković, milinković
dusanjerkovic6K visualizações
1. увод у екологију por BobMark8
1. увод у екологију1. увод у екологију
1. увод у екологију
BobMark896 visualizações
Carstvo monera por Tanja Jovanović
Carstvo moneraCarstvo monera
Carstvo monera
Tanja Jovanović3.6K visualizações
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptx por StjepanovicMilana
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptxОсновни еколошки појмови и дисциплине.pptx
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptx
StjepanovicMilana33 visualizações
заједничке особине живих бића por 1kreativac
заједничке особине живих бићазаједничке особине живих бића
заједничке особине живих бића
1kreativac10.6K visualizações
Uslovi života na Zemlji - Biologija 8. Razred por Ivan Ristić
Uslovi života na Zemlji - Biologija 8. RazredUslovi života na Zemlji - Biologija 8. Razred
Uslovi života na Zemlji - Biologija 8. Razred
Ivan Ristić1.8K visualizações
Euglenoidne alge por Nikola Djurovic
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
Nikola Djurovic490 visualizações
Euglenoidne alge por Ljubica Lalic
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
Ljubica Lalic1.5K visualizações
Fosili.pptx por IvanaukiRai
Fosili.pptxFosili.pptx
Fosili.pptx
IvanaukiRai72 visualizações

Último

IT8-L4.pptx por
IT8-L4.pptxIT8-L4.pptx
IT8-L4.pptxAleksandarSpasic5
7 visualizações14 slides
ICK6-L5.pptx por
ICK6-L5.pptxICK6-L5.pptx
ICK6-L5.pptxAleksandarSpasic5
11 visualizações5 slides
IT8-L2.pptx por
IT8-L2.pptxIT8-L2.pptx
IT8-L2.pptxAleksandarSpasic5
6 visualizações6 slides
ICK6-L11.pptx por
ICK6-L11.pptxICK6-L11.pptx
ICK6-L11.pptxAleksandarSpasic5
6 visualizações5 slides
ICK6-L10.pptx por
ICK6-L10.pptxICK6-L10.pptx
ICK6-L10.pptxAleksandarSpasic5
5 visualizações9 slides
09. -10. WHILE PETLJA.pptx por
09. -10. WHILE PETLJA.pptx09. -10. WHILE PETLJA.pptx
09. -10. WHILE PETLJA.pptxBrankica Jokić
20 visualizações12 slides

Postanak zivota na Zemlji

  • 1. Andrija Šeović, Sofija Jovanović, Neda Conić, Đurđina Antanasković, Jana Stojanović III-1
  • 2. Teorija velikog praska – teorija koja je temelj današnjih znanja o postanku planete.
  • 3. Ideja spontanog nastanka živih bića iz mulja javlja se još kod antičkih filozofa. Otkriće mikroskopa otvorilo je pred naučnicima čitav jedan novi svet – svet mikroskopskog života. Mislilo se da živa bića mogu da nastanu iz nežive materije. Mikroskop
  • 4. Frančesko Redi, italijanski lekar i prirodnjak, opisao je razviće insekata i jednostavnim eksperimentima dokazao da oni nastaju iz jaja koja su položila oplođene ženke. Ovim je demantovao tvrdnju da živa bića mogu da nastanu iz nežive materije. Frančesko Redi (1626 – 1697) Abiogeneza - proces za koji se pretpostavlja da dovodi do spontanog nastanka živih organizama direktno iz nežive materije. https://youtu.be/7ws56WJE6T0 Na ovom linku možete videti Redijev eksperiment:
  • 5. Frančesko Redi je izvršio eksperiment uzevši dve posude u koje je stavio meso, a jednu od tih posuda je pokrio staklenim zvonom. I posle izvesnog vremena, on je primetio da su se u posudi koju nije pokrio staklenim zvonom pojavili najpre crvi, a potom i insekti, a u ovoj drugoj posudi se nije pojavio ni jedan insekt. Onda je dao pametno obrazloženje, da su se insekti razvili iz jaja koje su položili insekti koji su sletali na meso. Nakon ovog eksperimenta izveo je još jedan, uzevši isto tako dva komada mesa, i onda je jedan pokrio velom od gaze, a drugi je ostavio otvorenim. Zašto sa velom od gaze? Da bi, ako stvarno deluje “vis vitalis”, mogla da prodre kroz tu gazu i da oživi ovu mrtvu stvar. I opet je rezultat bio isti, iz čega on nedvosmisleno zaključuje da nova živa bića nastaju samo iz predhodno postojećih živih bića. I mi bismo rekli: "Tu je problem bio resen."
  • 6. Luj Paster (1822 – 1895) Luj Paster bio je mikrobiolog i hemičar. Jedna od oblasti kojom se bavio bila je fermentacija. Pokazao je da fermentaciju izazivaju mikroorganizmi. Napravio je jednu bocu koja je imala izvučen grlić u obliku labudovog vrata ili slova "S“. Unutar boce je stavio sterilnu podlogu, i ostavio je da stoji otvorena. I sada, ako stvarno postoji "vis vitalis", jer nema nikakvog isušivanja vazduha (to je bila ta "granična stvar"), ona može da uđe. Nikada se nisu pojavili mikroorganizmi. Jer, bakterije mogu da upadnu u grlić, ali ne mogu da uđu u supstrat jer nemaju krila da polete i uđu u njega. A kada je nagnuo sud da supstrat udje u grlić i vratio nazad, dobio je pojavu mikroorganizama. Eksperiment Na temelju Pasterovih eksperimenata rađa se čuvena izreka na latinskom: "Omne vivo ex vivo", što znači: “Živo samo od živog."
  • 7. Ruski biohemičar Oparin i engleski genetičar Holdejn postavili su teoriju postanka života (biogenezu), po kojoj su živa bića nastajala postepeno, kroz više faza, iz neorganske materije. Biološkoj fazi je prethodila hemijska (predbiološka) faza, koja se ogledala u postepenom prelazu od jednostavnih ka vrlo složenim molekulima. Prema ovoj teoriji, živa bića su nastala postepeno, kroz više faza. Hemijska evolucija se može podeliti na tri faze: 1. obrazovanja malih molekula (monomera); 2. polimerizacija; 3. povezivanje polimera i obrazovanje živih organizama Aleksandar Oparin (1894 – 1980)
  • 8. Postanak Zemlje – pre oko 4,5 milijardi godina Postanak života na Zemlji – pre oko 3,8 milijardi godina Najstariji mikrofosili stari su oko 3,5 milijardi godina Kada je nastala Zemlja, pre oko 4,5 milijardi godina, njena temperatura je bila tako visoka da su sve stene bile rastopljene. Kako se planeta hladila, javile su se prve stene pre oko 4 milijarde godina. Trebalo je sačekati da se temperatura atmosfere spusti ispod 100◦C da bi se javila tečna voda. Sastav atmosfere je, u to vreme, bio bitno drukčiji nego danas. Nije bilo slobodnog kiseonika (O2). Ona je bila zasićena vodenom parom, a vulkanska aktivnost je u nju izbacivala ugljen- dioksid (CO2), amonijak (NH3) i metan (CH4). Uslovi na Zemlji: - vulkanske erupcije; - oluje; - munje; - visoke temperature; - voda u obliku vodene pare U toku prve faze evolucije, od malih neorganskih molekula nastaju organski molekuli. Neophodni uslovi za nastanak bili su prisustvo osnovnih gradivnih komponenata i izvora energije, kao i odsustvo slobodnog kiseonika. Oluje sa snažnim električnim pražnjenjima, erupcije vulkana i jako zračenje bili su bogati i raznovrsni izvori energije.
  • 9. • Miler je konstruisao aparat u kome je simulirao uslove koji su nekada vladali na Zemlji. U stakleni balon je bila smeša vodene pare, metana, amonijaka i vodonika. Električna pražnjenja bila su prvobitni izvori energije. Gasovi su stupali u različite hemijske reakcije. Nakon nedelju dana u vodenom rastvoru pojavio se veliki broj različitih hemijskih jedinjenja, kao i amino-kiseline. • Na ovaj način dokazano je da su organski molekuli zaista mogli da nastanu u uslovima kakvi su vladali pre više milijardi godina. • Ovaj eksperiment je potvrdio Oparin-Holdejnovu teoriju da su organske materije nastale iz neorganskih. Milerov aparat
  • 10.  Polimerizacija - obrazovanje većih i složenijih molekula, polimera (nukleinske kiseline, proteini i polisaharidi), od monomera. Prema Oparinovoj teoriji su vode prvobitnog okeana postajale zasićene različitim organskim materijama, čime se posle nekoliko stotina miliona godina stvorio površinski sloj, sastava bogatog organskim materijama, nalik na neku supu – ''prebiotička supa''. Tu su se obrazovali organski sistemi u kojima su preovladavali proteini.  Ovi sistemi su se u vidu loptastih tvorevina, kapljica nazvanih koacervati, nagomilavali u toj ''supi''. Oparin smatra da su se iz koacervata tokom dugog vremena formirali jednoćelijski organizmi.  Za povezivanje polimera i obrazovanje živih organizama – posebno je važno da su polipeptidi (osnov građe belančevina) i polinukleotidi (osnov građe DNK i RNK) istovremeno nastajali, pri čemu je njihova evolucija bila u međusobnoj zavisnosti.  Očigledno je da u današnjem živom svetu, DNK i proteini ne mogu postojati i raditi jedni bez drugih. Zbog toga se nameće se logično pitanje – koji molekul je prvi nastao: DNK ili proteini?  Na ovo pitanje prvi odgovara Džon Holdejn: ni DNK ni proteini, prvo je nastala RNK!
  • 11. Pojava DNK omogućila je razdvajanje procesa replikacije i translacije, njihovu veću tačnost i efikasnost. Najpre su se u složenim hemijskim reakcijama RNK sveta pojavile osnovne gradivne komponente DNK. Zatim je postepeno nastao čitav složeni mehanizam za ponovno prepisivanje informacije u RNK, kao i za udvajanje DNK. DNK je stabilnija od RNK i teže se razgrađuje.  Najstariji oblici života bili su jednoćelijski. U Australiji su pronađeni fosili prokariotskih ćelija, koje su po izgledu slične današnjim cijanobakterijama. Te prve ćelije bile su anaerobi.  Filogenetsko drvo života je dijagram koji predstavlja evolutivne odnose između organizama. Deli se na tri osnovne grane: 1. Eubakterije; 2. Arhebakterije; 3. Eukariote
  • 13.  Eukarioti su nastali od prokariota. Ćelijske organele poput mitohondrija i hloroplasta vode poreklo od prokariota, koji su nekada slobodno živeli u spoljašnjoj sredini, slučajno dospeli unutar neke ćelije – domaćina i ostali u njoj na obostranu korist, tj. postali su njeni simbionti.  Simbiont je unutar ćelije - domaćina našao stabilniju i bezbedniju sredinu, a nakon toga je usledila “podela posla” koja je bila od koristi domaćinu. Ovo je endosimbiotska teorija.  Simbiozaje uzajamno korisna zajednica za sve organizme.  Organele kao što su mitohondrije i hloroplasti imaju sopstvenu DNK koja je organizovana kao bakterijski hromozom i dele se nezavisno od seobe same ćelije. Na ovaj način je dokazano da ove organele potiču od prokariotskih predaka.  Osnovne osobine eukariotskih ćelija su prisustvo jedra i organela u kojima se proizvodi energija – mitohondrija i hloroplasta.
  • 14.  Fosili su okamenjeni ostaci ili tragovi bića koja su nekada živela, bilo da su to čitavi organizmi, njihovi delovi ili samo tragovi aktivnosti (otisci stopala).  Nauka koja se bavi proučavanjme fosila je paleontilogija.  Najstariji fosil pronađen je u drevnim formacijama stena Australije – to su bile prokariotske ćelije, slične današnjim cijanobakterijama.  Kada životinja ili biljka ugine, ona se raspadne, tj. istruli. Fosil tiranosaurusa Fosil arheopteriksa (praptice)
  • 15. Na osnovu fosila evolucija dokazuje da vrste imaju zajedničkog pretka u bližoj ili daljoj prošlosti. Fosili se nalaze na sedimentnim stenama, koje nastaju taloženjem i stvrdnjavanjem slojeva peska ili mulja. Fosilizacija počinje kada se organizmi nađu zatrpani u sedimentnom sloji. U tom slučaju veće su šanse da opstanu tvrdi delovi tela. U retkim slučajevima, pod posebnim okolnostima, mogu se očuvati i meki delovi tela,libaru ili mamuta u naslagama leda. Među fosilnim nalazima životinja mnogo su zastupljenije vrste sa skeletom; kod biljaka se najbolje očuvaju drvenasti delovi i polen. Verovatnoća fosilizacije je veća za morske nego za kopnene organizme, posebno za one koje žive na dmorskom dnu. Trag dinosaurusa Fosili pružaju podatke i o izgledu iščezlih vrsta
  • 16. Fosili mogu biti: 1. “Pravi fosili” 2. Subfosili 3. Pseudofosili 4. Tragovi života 5. “Živi fosili” “Pravi fosili”:  karakteristični fosili;  perzistentni fosili;  facijalni fosili Subfosili su fosili iz istorijskog doba, koji nisu prošli ceo put fosilizacije. Pseudofosili su tvorevine neorganskog porekla, koje podsećaju na neku biljku. Tragovi života:  tragovi kretanja;  tragovi hranjenja “Živi fosili” su predstavnici vrsta nastalih u daljoj geološkoj prošlosti, koji žive na malim i izolovanim mestima i nisu bitno evoluirali od nastanka Šakoperka spada u žive fosile
  • 17. Fosilizacija počinje onda kada se organizmi nađu zatrpani u nekom mekom sloju, obično u pesku ili mulju. Stvrdnjavanjem sedimentnog sloja nastaje stena; u tom procesu fosili mogu biti uništeni ili deformisani. Tektonski pokreti potiskuju stene u različitim smerovima, tako da fosili mogu biti potisnuti u veliku dubinu i uništeni ili dospeti u slojeve blizu površine, što olakšava njihovo nalaženje. Do sada je otkriveno više od 250.000, a sama činjenica da su neke fosilne vrste zastupljene pojedinačnim primercima ukazuje na mnoštvo onih koje su nestale bez traga. Makropaleontologija proučava fosilne ostatke životinja i biljaka od veličine do nekoliko desetina metara. Mikropaleontologija proučava najsitnije fosilne ostatke (alge, šupljikare).
  • 18. Korišćenjem relativnih i apsolutnih metoda. Relativna starost se određuje na osnovu redosleda slojeva stena; mlađi slojevi su iznad starijih, a različiti slojevi sadrže različite sofilne vrste. Otkriće radioaktivnog raspada je omogućilo doređivanje apsolutne starosti stena (u godinama,tj. milionima godina), koje se zasniva na raspadanju nestabilnih izotopa. Zanimljivost Ovaj fosil star je tri miliona godina, otkriven je 1974. godine u Etiopiji, u dolini Rift (istočna Afrika). Otkrili su je Donald Johanson i Tom Gray .Predstavlja skelet devojke od 20 godina, vrste Australopithecus afarensis. Lusi, stalni dvonožac, pripada hominidima, bila je vegetarijanka. Živela je pre nekih 3,2 miliona godina. To je prvi skelet australopiteka koji se mogao rekonstruisati.
  • 20. Karbon je dobio naziv po bogatim naslagama ulžglja, ostacima močvarskih šuma. Kreda je dobila naziv po naslagama krede. Jura je dobila naziv po planini na granici Francuske i Švajcarske. Zanimljivost
  • 21. Masovno izumiranje je naziv za oštro smanjenje broja živih vrsta u relativno kratkom vremenskom razdoblju. Vrsta je izumrla kada nestanje i poslednji njen pripadnik. Iščezla vrsta se ne može ponovo pojaviti. Ugrožavanju vrsta i izumiranju istih u najvećoj meri doprinosi čovek svojom nepažnjom i neracionalnim razmišljanjem. Ostali uzroci koji utiču na smanjenje broja vrsta su: 1. poremećaj ili uništenje staništa usled promene klime, nivoa mora, temperature 2. interakcije sa drugim vrstama 3. povlačenje mora Najpoznatije masovno izumiranje desilo se pre 65 miliona godina, krajem krede, kada su nestale mnoge grupe životinja. Najteže su pogođeni morski beskičmenjaci i gmizavci. Nijedan od dinosaurusa, morskih gmizavaca ihtiosaurusa ili gmizavaca – letača nije preživeo kraj krede. Izumrli su i kičmenjaci na kopnu. Jedan od najvažnijih uzroka ovakve katastrofe bio je udar meteora.
  • 22. Zanimljivost Većina mamuta izumrla je krajem poslednjeg ledenog doba. Smatra se da su izumrli zbog klimatskih razloga ili zbog preteranog lova od strane ljudi. Po drugoj teoriji smatra se da su mamuti bili žrtve neke infektivne bolesti. Homo erectus je koristio meso mamuta za ishranu još pre oko 1,8 miliona godina.
  • 23. Kada su svi predstavnici jedne vrste u opasnosti da nestanu sa Zemlje, onda za tu vrstu kažemo da je ugrožena. Trenutno je ugroženo oko 5.200 vrsta životinja. Pored toga, pri raščlanjivanju po klasama ugroženo je 11odsto ptica, 20 odsto gmizavaca, 34 odsto riba i 25 odsto vodozemaca i sisara. 1. Planinska gorila; 2. Polarni medved; 3. Iberijski ris; 4. Sumatranski tigar; 5. Beli nosorog; 6. Snežni leopard; 7. Panda; 8. Obična šimpanza; 9. Ljuskavac/Pangolin; 10. Orangutan sa Bornea; 11. Aksolotl; 12. Plava tuna; Neke od najugroženijih vrsta: 13. Pančićeva omorika (Picea omorika); 14. Tisa (Taxus baccata); 15. Molika (Pinus peuce); 16. Stepski božur (Paeonia tenuifolia); 17. Gorocvet (Adonis vernalis); 18. Rosulja (Drosera); 19. Beli lokvanj (Nymphaea alba);