Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Destaque
Destaque (11)
Semelhante a катастрофе дарвинизам донео човечанству. Serbian (srpski)
Semelhante a катастрофе дарвинизам донео човечанству. Serbian (srpski) (20)
катастрофе дарвинизам донео човечанству. Serbian (srpski)
- 1. Strahote koje je darvinizam doneo ~ove~anstvu Uvod Donosioci bola u 20. veku 20. vek, koji smo upravo ostavili za sobom, bio je vek rata i sukoba, koji je vodio do propasti, bola, masakra, bede i ogromnog razarawa. Milioni qudi su ubijeni, masakrirani, prepu{teni gladi i smrti, i ostavqeni bez doma ili zaklona, ili za{tite ili podr{ke. I sve ni zbog ~ega: u ime slu`ewa iskrivqenim ideologijama. Milioni su bili izlo`eni nehumanom tretmanu kroz kakav ~ak ni `ivotiwe ne bi trebalo da prolaze. U skoro svakoj prilici stavqeni su potpisi diktatora i despota ispod svih patwi i propasti: Staqin, Lewin, Trocki, Mao, Pol Pot, Hitler, Musolini, Franko... Dok su neki od ovih qudi delili iste ideologije, drugi su bili smrtni neprijateqi. Iz prostog razloga {to su wihove ideologije bile suprotstavqene jedne drugima, oni su uvla~ili dru{tva u sukob i okretali brata protiv brata, navode}i ih da zapo~iwu ratove, bacaju bombe, pale i uni{tavaju automobile, domove i radwe, navode}i ih da nemilosrdno tuku mlade, stare, mu{karce, `ene i decu do smrti ili da ih postave ispred zida i streqaju... Bili su dovoqno surovi da postave pi{toq uz ne~iju glavu i da ga, gledaju}i mu u o~i, ubiju, i gaze po glavi, samo zato {to podr`avaju drugu ideju. Izbacivali su qude iz domova, bilo da su `ene, deca, ili starci... To je kratak pregled no}nih mora 20. veka iz koga smo tek iza{li: qudi koji su podr`avali sukobqene ideje i koji su utopili ~ove~anstvo u bol i krv u ime podr`avawa tih ideologija. Fa{izam i komunizam dolaze na ~elo ideologija koje su prouzrokovale da ~ove~anstvo pati tih mra~nih dana. Oni se vide kao neprijateqi, kao ideje koje su poku{ale da se me|usobno uni{te. Ustvari, tu se nalazi najzanimqivija istina: jer su ove ideologije odgajene iz jedinstvenog ideolo{kog izvora, crpile su snagu i podr{ku iz tog izvora, i zahvaquju}i tom izvoru bile su u stawu da privuku dru{tva na svoju stranu. Na prvi pogled, ovaj izvor nikada nije privla~io bilo kakvu pa`wu na sebe, uvek je ostajao iza scene sve do sada i uvek je pokazivao qudima svoje lice nevinog izgleda. Taj izvor je materijalisti~ka filozofija, i DARVINIZAM, aspekt te filozofije primewen na prirodu. Darvinizam se pojavio u 19. veku kao obrada mita, koji poti~e iz vremena Sumera i drevne Gr~ke, od strane biologa amatera ^arlsa Darvina (Charles Darwin), i od tada je formirao osnovnu ideju iza svih ideologija koje su bile {tetne za ~ove~anstvo. Imaju}i navodno nau~nu potporu, omogu}io je ovim ideologijama i wihovim nosiocima da dobiju la`ni legitimitet. Uz pomo} te la`ne opravdanosti teorija evolucije je uskoro napustila oblast saznawa biologije i paleontologije i po~ela da komentari{e o oblastima od qudskih odnosa do istorije, i da uti~e na poqima od politike do dru{tvenog `ivota. Po{to su neke odre|ene
- 2. tvrdwe darvinizma podr`avale nekoliko tokova misli koji su po~eli da se javqaju i oblikuju u 19. veku, on je dobio {iroku podr{ku ovih krugova. Naro~ito su qudi po~eli da poku{avaju da primene ideju da postoji "borba za opstanak" me|u `ivim organizmima u prirodi, i kao rezultat ideja da "jaki pre`ivqavaju, dok su drugi pora`eni i nestaju" po~ela je da bude primewivana na qudsku misao i pona{awe. Kada je darvinisti~ka tvrdwa da je priroda bila mesto borbe i sukoba po~ela da se primewuje na qudska bi}a i dru{tva, Hitlerov poku{aj stvarawa gospodarske rase, Marksova tvrdwa da je "istorija ~ove~anstva istorija klasne borbe", kapitalisti~ka odredba da "jaki postaju jo{ ja~i na ra~un slabih", kolonizacija zemaqa tre}eg sveta od strane imperijalisti~kih zemaqa i wihovo prola`ewe kroz nehumani tretman, zajedno sa ~iwenicom da su qudi koji nisu belci jo{ uvek suo~eni sa rasisti~kim napadima i diskriminacijom, svi su na{li neku vrstu opravdawa. Uprkos tome {to je evolucionista, Robert Rajt (Robert Wright), autor kwige Moralna `ivotiwa (The Moral Animal) sumira katastrofe koje je teorija evolucije donela istoriji ~ove~anstva na slede}i na~in: Evoluciona teorija, ipak, ima dugu i veoma prqavu istoriju primene na qudske poslove. ;Po{to se pome{ala sa politi~kom filozofijom na prelasku vekova da bi formirala nejasnu ideologiju poznatu kao "socijaldarvinizam", upala je u ruke rasista, fa{ista i najbezose}ajnije vrste kapitalista.; (1) Kao {to }e se videti u ovoj kwizi i iz ~iwenica koje sadr`i, darvinizam nije samo teorija koja poku{ava da objasni nastanak `ivota i koja je ograni~ena na oblast nau~nog saznawa. Darvinizam je dogma koju jo{ uvek tvrdoglavo brane pristalice izvesnih ideologija, uprkos ~iwenici da je pokazan poptuno neopravdanim sa nau~ne ta~ke gledi{ta. U na{e vreme mnogi nau~nici, politi~ari i qudi od ideja, bez obzira da li su svesni ili ne tamne strane darvinizma, daju svoju podr{ku ovoj dogmi. Ako svi uvide nau~nu neopravdanost ove teorije, koja deluje nadahwuju}e surovim diktatorima i nemilosrdnim, nehumanim i sebi~nim mentalitetima i tokovima misli, oni }e u~initi kraj ovim {tetnim ideologijama. Oni koji ~ine i planiraju zlo ne}e mo}i da se brane govore}i, "ali ovo je zakon prirode". Vi{e ne}e imati takozvanu nau~nu podlogu za svoj egocentri~an, sebi~an i nemilosrdan pogled na svet. Kada jednom ideja darvinizma, koren {tetnih ideologija, bude kona~no odba~ena, osta}e samo istina. To je istina da su sva qudska bi}a i sam svemir stvoreni od strane Tvorca. Qudi koji to razumeju }e tako|e shvatiti da je jedina stvarnost i jedina istina u svetoj kwizi koju nam je on poslao. Kada ve}ina qudi shvati tu istinu, patwe, problemi, masakri, propasti, nepravde i beda u svetu }e biti zamewene prosvetqewem, otvoreno{}u, bogatstvom, obiqem i zdravqem. Zbog toga, svaka la`na ideja {tetna za
- 3. ~ove~anstvo mora biti savladana i ostavqena da truli od strane svete ideje koja }e doneti lepotu ~ove~anstvu. Odgovoriti na kamewe bacawem drugih, odgovoriti na udarce udarcima, odgovoriti napada~u sa jo{ napada nije re{ewe. Re{ewe je oboriti ideje onih koji ~ine te stvari i objasniti, strpqivo i pa`qivo, istinu sa kojom trebaju biti zamewene. Ciq pisawa ove kwige je da poka`e onima koji brane darvinizam a ne vide wegovu tamnu stranu, svesno ili nesvesno, {ta je to {to oni ustvari podr`avaju, i da objasni {ta }e wihova odgovornost biti sve dok se pretvaraju da ne vide istinu. Drugi ciq je da upozori one koji ne veruju u darvinizam, ali koji tako|e ne vide darvinizam kao pretwu ~ove~anstvu. Prvo poglavqe Kratka istorija darvinizma Pre nego {to se okrenemo bolu i katastrofama koje je darvinizam doneo svetu, pogledajmo ukratko wegovu istoriju. Mnogi qudi veruju da je teorija evolucije, koju je prvi izneo CCarls Darvin, teorija zasnovana na ~vrstim nau~nim ~iwenicama, opa`awima i eksperimentu. A u stvari za~etnik teorije evolucije nije Darvin niti je izvor teorije nau~ni dokaz. U jednom periodu u Mesopotamiji, kada su idolopokloni~ke religije imale prevlast, sujeverje i mitovi o korenu `ivota i svemira su obilovali: jedan od wih je bilo verovawe u "evoluciju". Po epu Enuma-Eli{, koji poti~e iz vremena Sumera, postojao je potop i iz wega su se bogovi zvani Lahmu i Lahamu iznenada pojavili. Po praznoverju, ovi idoli su prvo stvorili sami sebe i zatim su, po{to su postali univerzalni, stvorili drugu materiju i `iva stvorewa. Drugim re~ima, po Sumarskom mitu, `ivot je iznenada nastao iz ne`ivog vodenog haosa, evoluirao i razvio se. Mo`emo da vidimo da ovo verovawe pokazuje sli~nost sa tvrdwom teorije evolucije da su se "`iva bi}a razvila i evoluirala od ne`ive materije". Iz ovoga mo`emo da vidimo da ideja evolucije ne pripada Darvinu, ve} prvenstveno sumerskim idolopoklonicima. Kasnije, mit evolucije je prona{ao vi{e prostora za `ivot u drugoj idolopokloni~koj civilizaciji, drevnoj Gr~koj. Drevno gr~ki materijalisti~ki filozofi su smatrali da je materija jedina stvar koja je postojala. Oni su se okrenuli mitu evolucije, kao nasle|u Sumera, da bi objasnili kako su `iva bi}a nastala. Na ovaj na~in, materijalisti~ka filozofija i mit evolucije su se spojili u drevnoj Gr~koj. Odatle je prene{en na rimsku kulturu. SLIKA (str. 14): Slika predstavqa sumerskog vodenog boga. Kao i Sumeri, darvinisti veruju da se `ivot pojavio sasvim slu~ajno iz
- 4. vode. Drugim re~ima, oni vide vodu kao boga koji je stvorio `ivot. Ova dva koncepta, od kojih je svaki mit koji pripada idolopokloni~kim kulturama, su se pojavila u savremenom svetu u XVIII veku. Nekim evropskim misliocima koji su prou~avali drevne gr~ke izvore se svideo materijalizam. Zajedni~ka karakteristika ovih mislioca je bila da su bili protivnici religije. U ovoj sredini prva osoba koja je podrobno iznela teoriju evolucije je bio francuski biolog @an Baptist Lamark (Jean Baptiste Lamarck). U svojoj teoriji, za koju }e se kasnije shvatiti da je pogre{na, Lamark je predlo`io da su sva `iva bi}a evoluirala jedna od drugih malim promenama tokom svojih `ivota. Jedna osoba koja je ponovila Lamarkove tvrdwe, na malo druga~iji na~in, je bio CCarls Darvin. Darvin je izneo tu teoriju u svojoj kwizi 'Postanak vrsta' (The Origin of Species), koja je objavqena u Engleskoj 1859. U toj kwizi, mit evolucije koji je potekao od drevnih Sumera, je iznet podrobno. Tvrdio je da su sve vrste `ivih stvorewa nastale od jednog pretka, koji je ro|en slu~ajno u vodi, i da su postali razli~iti jedni od drugih uz pomo} malih promena koje su nastajale slu~ajno{}u. Ova Darvinova tvrdwa nije dobila veliko op{te prihvatawe od nau~nika svog vremena. Fosilni stru~waci su naro~ito bili svesni da Darvinova tvrdwa nije bila ni{ta drugo nego produkt ma{te. Ali uprkos ovome Darvinova tvrdwa je po~ela da dobija ve}u podr{ku iz razli~itih krugova kako je vreme prolazilo. Zato {to su Darvin i wegova teorija obezbedili nedostaju}u osnovu za sile koje su vladale u XIX veku. SLIKA (str. 15): Kao i idolopokloni~ka dru{tva, darvinisti veruju da je `ivot nastao sasvim slu~ajno u vodi kao rezultat prirodnih efekata. Po ovoj besmislenoj tvrdwi, nesveni atomi u "primitivnoj supi" sa slike su se spojili i odlu~ili da formiraju `iva stvorewa. Razlog za prihvatawe darvinizma je ideolo{ki U periodu kada je Darvin objavio svoju kwigu 'Postanak vrsta' i izneo svoju teoriju evolucije, nauka je bila veoma primitivna. Na primer, }elija, za koju se danas zna da poseduje najslo}eniji sistem, je bila vidqiva jedino kao mrqa kroz proste mikroskope koji su bili u upotrebi u to vreme. Iz tog razloga Darvin nije video nikakav problem u tvr|ewu da je `ivot nastao slu~ajem od ne`ivih materija. Na isti na~in, nepotpunost fosilnog zapisa u to vreme je u~inila mogu}im da se tvrdi da su `iva stvorewa nastala jedna od drugih malim promenama. Danas je sigurno da fosilni zapis, kako smo malopre objasnili, ne pru`a nikakve ~iwenice kao podr{ku Darvinovoj tvrdwi da su `iva stvorewa nastala razvojem jedna od drugih. Do skora, evolucionisti su poku{avali da prevazi|u dilemu
- 5. sa kojom su bili suo~eni govore}i, "bi}e prona|eno u budu}nosti". Ali su sada u poziciji da ne mogu da se sakriju iza tog obja{wewa. (Za detaqnu informaciju vidi poglavqe "Zabluda evolucije") SLIKA (str. 16): U pore|ewu sa dana{wim, mikroskopi dostupni u XIX veku su bili prili~no primitivni i, kao na slici, mogli su da prika`u }elije samo kao mrqe. Bez obzira na sve, nije bilo promene u vezanosti darvinista za teoriju evolucije. Pristalice Darvina su do{li do na{ih dana predaju}i svoju vernost Darvinu jedan drugome kao nasle|e posledwih 150 godina. U redu, koji je razlog da je darvinizam, uprkos ~iwenici da je wegova nau~na neispravnost sada o~igledna, privla~an izvesnim krugovima, i koji je razlog za jaku propagandu koja se ~ini u vezi wega? SLIKA (str. 16): CCarls Darvin Najodre|enija odlika Darvinove teorije je weno negirawe postojawa Tvorca. Po teorije evolucije, `ivot je formirao sam sebe, slu~ajem, iz prirodne supstance. Ova Darvinova tvrdwa je obezbedila la`nu potporu svim ateisti~kim filozofijama, po~iwu}i sa materijalisti~kom filozofijom. Zato {to je do XIX veka ve}ina nau~nika gledala na nauku kao na metod za saznawe i otkrivawe onoga {to je Bog stvorio. Po{to je to verovawe bilo ra{ireno, ateisti i materijalisti~ki filozofi nisu mogli da na|u pogodno tlo na kome bi se razvili. Ali negirawem postojawa Tvorca i formirawem varqive potpore za ateiste i materijaliste, teorija evolucije je bila ~udesna prilika za wih. Iz tog razloga oni su se poistovetili sa darvinizmom i primenili teoriju na sopstvene ideologije. Pored darvinisti~kog negirawa postojawa Boga, druga tvrdwa se pojavila kao potpora materijalisti~kim ideologijama XIX veka: "Razvoj `ivih stvorewa je povezan sa borbom za `ivot u prirodi. Ova borba pripada najja~ima. Slabi su osu|eni na propast i izumirawe". Saradwa darvinizma sa ideologijama koje su donele bol i propast svetu je do sada o~igledno otkrivena. Socijaldarvinizam: primena zakona xungle na qudsko pona{awe Jedna od najva`nijih tvrdwi teorije evolucije je weno zasnivawe razvoja `ivih stvorewa na "borbi za opstanak" u prirodi. Po Darvinu, u prirodi postoji nemilosrdna borba za opstanak, ve~iti sukob. Jaki uvek nadvladavaju slabe i to ~ini razvoj mogu}im. Podnaslov kwige 'Postanak vrsta' sumira to gledi{te. "'Postanak vrsta prirodnim odabirawem ili o~uvawe povla{}enih rasa u borbi za `ivot"'. Izvor Darvinovog nadahnu}a po ovom pitawu je bila kwiga engleskog ekonomiste Tomasa Maltusa (Thomas Malthus) 'Esej o principu populacije' (An Essay on the Principle of Population). Ova kwiga je ukazivala da je prili~no mra~na budu}nost o~ekivala ~ove~anstvo. Maltus je prora~unao da bi se ostavqena sama sebi,
- 6. qudska populacija pove}ala ogromnom brzinom. Broj bi se duplirao svakih 25 godina. Me|utim, zalihe hrane se nikako ne bi pove}avale istom stopom. Na taj na~in, ~ove~anstvo je suo~eno sa neprestanom opasno{}u od gladi. Sile koje dr`e populaciju pod kontrolom su bile katastrofe, kao {to je rat, glad i bolest. Ukratko, da bi neki qudi `iveli, bilo je neophodno da drugi umru. Opstanak je zna~io "neprestani rat". Darvin izjavquje da je Maltusova kwiga bila ta koja ga je navela da misli o borbi za opstanak: Oktobra 1838, to jest, petnaest meseci po{to sam po~eo sa svojim sistemskim istra`ivawem, iz razonode sam pro~itao Maltusovu kwigu o populaciji, i po{to sam bio dobro pripremqen da opazim borbu za opstanak koja se svuda odvija zahvaquju}i dugom neprestanom posmatrawu navika `ivotiwa i biqaka, odjednom mi je sinulo da bi pod tim okolnostima povoqne varijacije te`ile da budu sa~uvane a nepovoqne da budu uni{tene. Rezultat toga bi bio formirawe nove vrste. Tu sam najzad dobio teoriju po kojoj mogu da radim. (2) U XIX veku Maltusove ideje su bile usvojene od strane {iroke javnosti. Evropski intelektualci iz vi{e klase su naro~ito podr`avali Maltusove ideje. Zna~aj koji je Evropa XIX veka dala Maltusovim idejama o populaciji je predstavqen u ~lanku 'Nau~na osnova nacisti~kog programa o "pro~i{}ewu rase"' (The Scientific Background of the Nazi "Race Purification" Programme): U prvoj polovini XIX veka, {irom Evrope, ~lanovi vladaju}ih klasa su se skupili da bi raspravqali o novootkrivenom "populacionom problemu" i da bi prona{li na~ine da ostvare Maltusov nalog, da pove}aju stopu smrtnosti siroma{nih: "Umesto preporu~ivawa ~isto}e siroma{nima, trebali bi da ohrabrujemo suprotne navike. U na{im gradovima trebali bi da pravimo u`e ulice, gomilamo vi{e qudi u ku}ama, i da pripremimo povratak kugi. U provinciji bi trebali da gradimo na{a sela blizu staja}ih voda i da naro~ito ohrabrujemo naseqavawe u svim mo~varnim i nezdravim situacijama", i tako daqe. (3) SLIKA (str. 18): Tomas Maltus, koji je uticao na Darvina i predlo`io da su rat i oskudica uravnote`avali brzi rast svetske populacije. Kao rezultat te surove politike,jaki bi porazili slabe u borbi za opstanak, i na taj na~in brz porast populacije bi bio uravnote`en. U Engleskoj u XIX veku taj program "Slomi siroma{ne" je stvarno i bio primewen. Osnovan je industrijski sistem u kome su deca od 8 ili 9 godina bila terana da rade 16 sati na dan u rudnicima ugqa i gde su hiqade qudi umirali od lo{ih uslova. Teorijska "borba za opstanak" koju je Maltusova teorija smatrala za neophodnu, je osudila milione siroma{nih qudi u Engleskoj na `ivot pun patwe. Darvin pod uticajem Maltusa, je primenio to gledi{te na celu prirodu i predlo`io da }e ovaj rat koji je stvarno postojao,
- 7. dobiti najja~i i najsposobniji. Ta Darvinova tvrdwa je ukqu~ivala sve biqke, `ivotiwe i qudska bi}a. Tako|e je naglasio da je borba za opstanak bila stalan i nepromenqiv zakon prirode. Negiraju}i stvarawe on je pozivao qude da napuste svoja religijska uverewa i na taj na~in ciqaju}i na sve eti~ke principe koji bi mogli da budu prepreka surovosti te "borbe za opstanak". Iz tog razloga Darvinova teorija je prona{la podr{ku establi{menta, od samog po~etka od kada se pojavila, prvo u Engleskoj a kasnije i u celom svetu. Imperijalisti, kapitalisti i drugi materijalisti koji su pozdravili tu teoriju, koja je obezbedila nau~no opravdawe za politi~ki i socijalni sistem koji su oni osnovali, nisu odlagali da je prihvate. Vrlo brzo teorija evolucije je postala jedini kriterijum u svakoj oblasti od interesa za qudska dru{tva, od sociologije do istorije, od psihologije do politike. U svakoj oblasti je osnovna ideja bila slogan "borba za opstanak" i "opstanak najsposobnijih", i politi~ke stranke, nacije, administracije, komercijalne firme i pojedinci su po~eli da `ive u toplini tih slogana. Po{to su se vladaju}e ideologije u dru{tvu poistovetile sa darvinizmom, darvinisti~ka propaganda je po~ela da se vr{i u svakoj oblasti, od obrazovawa do umetnosti, od politike do istorije. Poku{ano je da se uspostave veze izme|u svakog predmeta i darvinizma i da se baci svetlo na wih sa darvinisti~ke ta~ke gledi{ta. Kao rezultat toga, ~ak i ako qudi nisu znali za Darvinizam, modeli dru{tava koja su `ivela `ivote kakvi su predvi|eni darvinizmom su po~eli da se formiraju. Sam Darvin je preporu~io da se wegova gledi{ta zasnovana na evoluciji primene na eti~ko shvatawe i dru{tvene nauke. Darvin je rekao slede}e H. Tielu (H. Thiel) u pismu iz 1869. godine: ;Brzo }ete poverovati koliko sam zainteresovan u opa`awu da primewujete na moralna i socijalna pitawa gledi{ta koja se mogu usporediti sa onima koja sam koristio u pogledu promene vrste;. Nisam ranije uvideo da moja gledi{ta mogu biti pro{irena na tako razli~ita i veoma va`na pitawa. (4) Sa borbom u prirodi je tako|e prihvatano da je ona i u qudskoj prirodi i sukobi u ime rasizma, fa{izma, komunizma i imperijalizma, i poku{aji jakih qudi da slome qude koje su videli kao slabije su postali odenuti u nau~nu fasadu. Sada je bilo nemogu}e prekoriti ili spre~iti one koji su izvr{avali varvarske masakre, tretirali qudska bi}a kao `ivotiwe, okretali qude jedne protiv drugih, koji su prezirali druge zbog wihove rase, koji su zatvarali male radwe u ime takmi~ewa i koji su odbijali da pru}e ruku pomo}i siroma{nima. Zato {to su to radili u skladu sa "nau~nim" prirodnim zakonom. SLIKA (str. 21): Sa darvinizmom la` da su sukob i borba u qudskoj prirodi je bila prihva}ena. Kao tu`an rezultat toga, u mnogim mestima u svetu ratovi, ubijawa i varvarstvo su bili
- 8. umotani u takozvani nau~ni ogrta~, i XX vek je postao vek patwe i nemilosrdnosti. SLIKA (str. 22): Bolni rezultat Po socijaldarvinizmu, slabiji, siroma{niji, bolesni i zaostali moraju da budu eliminisani i ukloweni bez milosti. Ti qudi veruju da je to neophodno zbog evolucije ~ove~anstva. Jedan od razloga za{to XX vek nije prona{ao odgovor na pozive za pomo} miliona qudi, od Bosne do Etiopije je bila ideologija koja je surovo nametnuta dru{tvima. Ovaj novi nau~ni pogled je postao poznat kao ";socijaldarvinizam;". Jedan od najistaknutijih evolucionih nau~nika na{eg vremena, ameri~ki paleontolog Stefan Xej Guld (Stephen Jay Gould) prihvata istinu pi{u}i da su posle objavqivawa 'Postanka vrsta' 1859. godine, "naredni argumenti za ropstvo, kolonijalizam, rasne razlike, klasne borbe i uloge polova bili izno{eni prvenstveno pod zastavom nauke". (5) Jedna stvar zahteva pa`qivo razmatrawe. Svi periodi qudske istorije su videli ratove, u`ase, surovost, rasizam i sukob. Ali je svo vreme bila prisutna bo`anska religija koja je u~ila qude da je to {to oni rade bilo pogre{no i pozivala ih na mir, pravdu i smirenost. Po{to su qudi poznavali tu bo`ansku religiju, bar su imali meru razumevawa da je to {to su radili bilo pogre{no kada su ~inili nasiqe. Ali od XIX veka, darvinizam je pokazao da je borba za profit i nepravda imala elemenat nau~nog opravdawa, i rekao je da je sve to bilo deo qudske prirode, da qudi poseduju divqe i agresivne sklonosti koje su mu ostale od predaka, i da na isti na~in na koji je najja~a i najagresivnija `ivotiwa pre`ivqavala, isti zakoni se primewuju na qudska bi}a. Pod uticajem ovog mi{qewa, ratovi, patwe i masakri su po~eli da zahvataju veliki deo sveta. Darvinizam je podr`avao i ohrabrivao sve te pokrete koji su doneli bol, krv i ugwetavawe svetu, pokazao im je da su razumni i opravdani i dao pozadinu za sve wihove prakti~ne primene. Kao rezultat te takozvane nau~ne pozadine sve te opasne ideologije su postajale sve sna`nije i utisnule su ime "vek patwe" XX veku. U svojoj kwizi 'Darvin, Marks, Vagner' (Darwin, Marx, Wagner) profesor istorije @ak Barzun (Jacques Barzun) procewuje nau~ne, dru{tvene i kulturne uzroke stra{nog moralnog sloma savremenog sveta. Ovi komentari iz Barzunove kwige su upe~atqivi sa ta~ke gledi{ta uticaja darvinizma na svet: ...U svakoj evropskoj zemqi izme|u 1870. i 1914. postojala je ratna partija koja je zahtevala naoru`awe, individualisti~ka partija koja je zahtevala surovo takmi~ewe, imperijalisti~ka partija koja je zahtevala slobodno delovawe nad zaostalim qudima, socijalisti~ka partija koja je zahtevala pobedu mo}i i rasisti~ka partija koja je zahtevala unutra{wa ~i{}ewa stranaca - sve one, kada pozivi na pohlepu i slavu nisu uspeli, ili ~ak i pre toga, su
- 9. se pozvale na Spensera (Spencer) i Darvina, koji su prakti~no bili oli~ewe nauke... Trka je bila biolo{ka, bila je sociolo{ka, bila je darvinisti~ka. (6) U XIX veku kada je Darvin izneo svoju tvrdwu da `iva bi}a nisu stvorena, da su se pojavila slu~ajno i da su qudska bi}a imala zajedni~kog pretka sa `ivotiwama i da su se pojavila kao najrazvijeniji organizmi kao rezultat slu~ajnosti, mo}da ve}ina qudi nije mogla da zamisli kakvi }e rezultati te tvrdwe biti. Ali u XX veku kona~an rezultat ove tvrdwe je pro`ivqen u u`asnim iskustvima. Oni koji su videli `iva bi}a kao razvijene `ivotiwe, nisu oklevali da krenu sa ga`ewem slabih, sa pronala`ewem na~ina da se re{e bolesnih i slabih i sa izvr{avawem masakra da bi se re{ili rasa koje su videli kao druga~ije i ni`e. Zato {to im je wihova teorija sa maskom nauke rekla da je to bio "zakon prirode". Propasti koje je darvinizam doneo svetu su po~ele na taj na~in, i brzo se pro{irile na ceo svet. Dok je u XIX veku, dok materijalizam i ateizam nisu oja~ali uz podr{ku koju su primili od darvinizma, ve}ina qudi verovala da je Bog stvorio sva `iva bi}a i da su qudska bi}a, za razliku od drugih `ivih stvorewa, posedovala du{u koju je stvorio Bog. bez obzira na rasu ili qude, sva qudska bi}a su bila vi|ena kao sluge stvorene od strane Boga. Me|utim, iz nedostatka religije koji je doneo i oja~ao darvinizam, su proiza{le dru{tvene grupe sa takmi~arskim i surovim gledi{tem na svet, koje nisu davale nikakav zna~aj moralu, i koje su videle qudska bi}a kao veoma razvijene `ivotiwe. Qudi koji su negirali da imaju bilo kakvu odgovornost Bogu su prouzrokovali nastanak kulture u kojoj je svaki tip sebi~nosti bio opravdan. Iz te kulture su ro|eni mnogi "izmi", i svaki od wih je postao propast za ~ove~anstvo. Na slede}im stranama }emo istra`iti ideologije koje su u pitawu kojima je darvinizam dao opravdawe, blizak odnos izme|u tih ideologija i darvinizma i koliko je ta saradwa ko{tala svet. Drugo poglavqe Darvinov rasizam i kolonijalizam Darvinov blizak prijateq profesor Adam Sexvik (Adam Sedgwick) je bio jedan od qudi koji je video kakve }e opasnosti teorija evolucije izazvati u budu}nosti. Napomenuo je, po{to je pro~ito i razmotrio 'Postanak vrsta' da ";Ako bi ova kwiga nai{la na op{te javno prihvatawe, donela bi sa sobom porast surovosti qudske rase kakav do sada nije vi|en;". (7) I zaista, vreme je pokazalo da je Sexvik bio u pravu kada je imao sumwe. XX vek je ostao zapam}en u istoriji kao tamno doba kada su qudi bili izlo`eni masakrima samo zbog wihove rase ili etni~kog porekla. SLIKA (str. 27): Profesor Adam Sexvik Naravno, diskriminacija i istrebqivawe zasnovano na woj su postojali u qudskoj istoriji davno pre Darvina. ;Ali je darvinizam dao toj diskriminaciji la`nu nau~nu vrednost i la`nu opravdanost;.
- 10. "O~uvawe povla{}enih rasa..." Ve}ina darvinista u na{e vreme tvrdi da Darvin nikada nije bio rasista ve} da rasisti pogre{no tuma~e Darvinove ideje u ciqu podr{ke sopstvenih gledi{ta. Oni tvrde da se izraz "'o~uvawem povla{}enih rasa"' u podnaslovu 'Postanka vrsta' koristi samo za `ivotiwe. Me|utim, ono {to oni koji daju tu tvrdwu ignori{u je ono {to Darvin ka`e o qudskim rasama u svojoj kwizi. Po gledi{tima koje je Darvin izneo u svojoj kwizi, qudske rase predstavqaju razli~ite stupweve u evoluciji, i neke rase su evoluirale i napredovale vi{e od drugih. Neke od wih, su u stvari, bile na skoro istom nivou kao i majmuni. Darvin je tvrdio da se "borba za opstanak" tako|e primewivala izme|u qudskih rasa. "Povla{}ene rase" su izlazile kao pobednici iz te borbe. Po Darvinu povla{}ena rasa su bili evropski belci. [to se azijskih i afri~kih rasa ti~e, one su zaostale u borbi za opstanak. Darvin je oti{ao jo{ daqe: te rase }e uskoro potpuno izgubiti svetsku borbu za opstanak i nestati, tvrdio je. U nekom budu}em periodu koji nije veoma daleko mereno vekovima, civilizovane rase qudi }e skoro sigurno istrebiti i zameniti divqe rase {irom sveta. U isto vreme ~ovekoliki majmuni... }e bez sumwe biti istrebqeni. Prekid izme|u ~oveka i wegovih najbli`ih srodnika }e tada biti {iri, jer }e se nalaziti izme|u ~oveka u civilizovanijem stawu, kako se mo`emo nadati, ~ak i od Kavkasca, i nekog primitivnog majmuna ;kao {to je pavijan, umesto kao {to je sada izme|u crnca ili Australijanca i gorile;. (8) U drugom delu 'Porekla ~oveka' (The Descent of Man), Darvin je tvrdio da je neophodno da ni`e rase nestanu i da nema potrebe da razvijeni qudi poku{avaju da ih za{tite i odr`avaju u `ivotu. Uporedio je tu situaciju sa qudima koji su gajili doma}e `ivotiwe: ;Kod divqaka, slabi u telu ili umu se brzo elimini{u: i oni koji pre`ive obi~no ispoqavaju odli~no zdravqe. Mi civilizovani qudi, u drugu ruku ~inimo sve da spre~imo proces eliminacije; gradimo domove za zaostale, osaka}ene i bolesne; donosimo zakone za siroma{ne; a na{i doktori ~ine sve {to mogu da svakome spasu `ivot do posledweg trenutka. Postoji razlog da se veruje da je vakcinacija sa~uvala hiqade `ivota, koji bi zbog slabe konstitucije ranije podlegli malim bogiwama. Tako slabi ~lanovi civilizovanih dru{tava razmno`avaju svoju vrstu. Niko ko se bavio uzgajawem doma}ih `ivotiwa ne}e sumwati da to mora da je prili~no {tetno za qudsku rasu. (9) Kao {to smo videli, u svojoj kwizi 'Poreklo ~oveka' Darvin je smatrao da su domoroci Australije i crnci na istom nivou kao gorile i tvrdio da }e te rase nestati. [to se ti~e drugih rasa koje je video kao "ni`e" tvrdio je da je bitno spre~iti ih da se razmno`avaju da bi se te rase dovele do izumirawa. Tako su tragovi rasizma i diskriminacije na koje jo{ uvek nailazimo u na{e vreme
- 11. bili odobreni i dato im je opravdawe od strane Darvina na taj na~in. [to se ti~e zadatka "civilizovanih osoba", po Darvinovoj rasisti~koj ideji, on je bio da one malo ubrzaju evolucioni period, kao {to }emo kasnije videti detaqnije. U ovoj situaciji nije bilo zamerke, sa "nau~ne" ta~ke gledi{ta, da se sa ovim rasama, koje }e ionako nestati, zavr{i sada. Darvinova rasisti~ka strana je pokazala svoj efekat u dobrom delu wegovog pisawa i opa`awa. Na primer, on je otvoreno izneo svoje rasisti~ke predrasude dok je opisivao domoroce ostrva Tera del Fuego koje je video na dugom putovawu na koje je krenuo 1871. godine. Opisao je te uro|enike kao `iva stvorewa "potpuno nage, obojene raznim bojama, koje jedu sve {to na|u kao i divqe `ivotiwe, nekontrolisane, surove prema svakome ko nije iz wihovog plemena, u`ivaju u mu~ewu svojih neprijateqa, prinose krvave `rtve, ubijaju svoju decu, lo{e postupaju prema svojim `enama, puni su ~udnog sujeverja". Dok istra`iva~ V. P. Snou (W. P. Snow), koji je putovao u isti region deset godina ranije, daje veoma druga~iju sliku. Po Snou, uro|enici ostrva Tera del Fuege su bili "qudi sna`nog izgleda, veoma su voleli svoju decu; neke od wihovih rukotvorina su bile izvanredne; prepoznavali su neku vrstu prava nad svojinom i prihvatali su autoritet nekoliko najstarijih `ena". (10) SLIKA (str. 29): Putovawa na koja se Darvin upustio su otkrila wegovu rasisti~ku stranu. Na primer, Darvin je smatrao izraz "divqe `ivotiwe" podesnim za plemena o ~ijoj su kulturi i sposobnostima govorili drugi istra`iva~i. Kao {to se vidi iz ovih primera Darvin je bio izraziti rasista. U stvari, re~ima autora kwige '[ta je Darvin stvarno rekao' (What Darwin Really Said), Benxamin Ferington (Bewamin Farrington), Darvin je dao puno komentara u vezi ";ve}ih razlika izme|u razli~itih rasa qudi;" u svojoj kwizi 'Poreklo ~oveka'. (11) [tavi{e, Darvinova teorija je negiraju}i postojawe Boga bila uzrok toga da qudi nisu videli da je ~ovek bio ne{to {to je stvoreno od strane Boga i da su svi qudi stvoreni jednaki. I to je bio jedan od faktora iza uspona rasizma i ubrzawa wegovog prihvatawa u svetu. Ameri~ki nau~nik Xejms Ferguson (James Ferguson) opisuje direktnu vezu izme|u negirawa stvarawa i uspona rasizma na slede}i na~in: Nova antropologija je uskoro postala teorijska podloga izme|u dve suprotstavqene {kole misli o postanku qudi. Starija i ~vr{}e ustanovqena od wih je bila 'monogenizam', verovawe da je celokupno ~ove~anstvo, bez obzira na boju i karakteristike, direktno poteklo od Adama i od jedinstvenog i originalnog dela Bo`ijeg stvarawa. Monogenizam je {irila crkva i bio je univerzalno prihva}en do XVIII veka, kada je ;opozicija teolo{kom autoritetu po~ela da izgra|uje suprotnu teoriju 'poligenizma', (teorija evolucije);
- 12. koja je smatrala da su razli~ite rasne zajednice imale razli~ita porekla. (12) Indijski antropolog Lalita Vidiarti (Lalita Vidzarthi) obja{wava kako je Darvinova teorija evolucije dovela do toga da rasizam bude prihva}en od strane dru{tvenih naka: ;Wegova (Darvinova) teorija opstanka najprilago|enijih; je bila toplo do~ekana od strane dru{tvenih nau~nika tog vremena, i oni su verovali da je ~ove~anstvo dostiglo razli~ite nivoe evolucije koja je dostigla vrhunac u civilizaciji belog ~oveka. ;Do druge polovine XIX veka rasizam je bio prihva}en kao ~iwenica od strane ve}ine zapadnih nau~nika;. (13) [to se ti~e darvinista koji su do{li posle Darvina, oni su pru`ili veliku borbu da bi dokazali svoja rasisti~ka gledi{ta. U to ime oni nisu prezali od toga da daju mnoge nau~ne nedoslednosti i la`i. Smatrali su da kada to doka`u, da }e nau~no dokazati sopstvenu superiornost i "prava" da tla~e, kolonizuju, i ako treba da istrebe druge rase. U tre}em poglavqu svoje kwie 'Lo{e merewe ~oveka' (The Mismeasure of Man), Stefan Xej Guld je istakao da su neki antropolozi namerno falsifikovali svoje podatke da bi dokazali "superiornost" bele rase. Po Guldu, metod koji je naj~e{}e kori{}en je bio falsifikovawe veli~ine mozga fosilizovanih lobawa koje su pronalazili. Guld spomiwe u svojoj kwizi da su, pretpostavqaju}i da veli~ina mozga ima ne{to sa inteligencijom, mnogi antropolozi namerno preuveli~avali veli~inu lobawa Kavkazaca i podcewivali veli~inu lobawa crnaca i Indijanaca. (14) SLIKA (str. 31): Stefan Xej Guld i wegova kwiga koja je otkrila Darvinovu rasisti~ku stranu U svojoj kwizi 'Posle Darvina' (Ever Since Darwin), Guld obja{wava neverovatne tvrdwe koje su darvinisti iznosili da bi prikazali da su neke rase ni`e. Hekel i wegove kolege su se tako|e pozivali na rekapitulaciju da bi potvrdili rasnu superiornost severnoevropskih belaca. Pretra`ivali su ~iwenice iz qudske anatomije i pona{awa, koriste}i sve {to su mogli da prona|u od mozgova do pupaka. Herbert Spenser (Herbert Spencer) je pisao da "intelektualne osobine necivilizovanih... su osobine koje se javqaju kod dece civilizovanih". Karl Vogt (Carl Vogt) je 1864. rekao o{trije: "Odrasli crnac poseduje, {to se wegovih intelektualnih sposobnosti ti~e, prirodu deteta... Neka plemena su osnovala dr`ave, koje poseduju osobenu organizaciju, ali {to se otaloga ti~e, mo`emo slobodno da tvrdimo da cela rasa nije, ni u pro{losti ni u sada{wosti, proizvela ni{a {to bi doprinelo napretku ~ove~anstva ili {to bi bilo vredno za o~uvawe". (15) A francuski medicinski anatom Etien Seres (Etienne Serres) je stvarno tvrdio da su crni mu{karci primitivni zato {to su wihovi pupkovi bili na ni`em nivou. Darvinov savremenik, evolucionista
- 13. Havelok Elis (Havelock Ellis) je podupreo razliku izme|u superiornih i ni`ih rasa navodnim "nau~nim" obja{wewem, koje glasi: Dete mnogih afri~kih rasa je malo ako je i uop{te mawe inteligentno od evropskog deteta, ali dok Afrikanac kako raste postaje glup i tupav, i wegov celokupni dru{tveni `ivot ulazi u stawe uske rutine, Evropqanin zadr`ava mnogo od svoje de~ije `ivosti. (16) Francuski darvinisti~ki antropolog Va{ir de Lapog (Vacher de Lapouge) je predlo`io, u svom radu nazvanom 'Race et Milin Social Essais d'Anthroposociologie' (Paris 1909) da su nebele klase potomci divqaka koji nisu nau~ili da budu civilizovani, ili degenerisani predstavnici pome{anih klasa. Dao je rezultate mere}i lobawe pariskih vi{ih i ni`ih klasa na grobqima. Po wegovim rezultatima zavisno od svojih lobawa neki qudi su bili skloni da budu bogati, samouvereni i slobodni, a drugi konzervativni, da ne tra`e puno i da poseduju sve kvalitete dobrog sluge, klase su bile proizvodi dru{tvenog odabirawa, vi{e klase dru{tva su bile superiorne, stepen bogatstva je bio u proporciji sa indeksom lobawe. Lapog je kasnije dao proro~anstvo, "Moje gledi{te je da }e u godinama koje dolaze qudi ubijati jedni druge zato {to su wihove glave okrugle ili {iqate", rekao je (17), i ovo proro~anstvo se ostvarilo, kao {to }emo detaqnije videti na narednim stranama ove kwige, i XX vek je video masakre koji su izvr{avani u ime rasizma...! I nisu bili samo antropolozi: entomolozi (oni koji prou~avaju insekte) su tako|e sko~ili na rasisti~ki vagon koji je darvinizam pokrenuo svojim neverovatnim tvrdwama. Na primer, 1861. godine jedan engleski entomolog je do{ao do zakqu~ka, po{to je sakupio va{i koje su `ivele na telima qudi u razli~itim delovima sveta, da va{i jedne rase nisu mogle da `ive na telima druge, {to je kada se pogleda sa dana{wem nau~nog nivoa jednostavno sme{no. (18) Kada su ~ak i qudi sa zvawem nau~nika davali takve izjave, nije iznena| uju}e da su neki dogmati~ni rasisti koristili takve nelogi~ne, neinteligentne i potpuno besmislene slogane kao {to je da je "~ak i crna~ka va{ crnac". Ukratko, rasisti~ka strana Darvinove teorije je na{la veoma plodno tlo u drugoj polovini XIX veka. Zato {to su evropski "belci" jo{ uvek ~ekali da takva teorija opravda wihove sopstvene zlo~ine. Britanska kolonizacija i darvinizam Zemqa koja je najvi{e zaradila na Darvinovim rasisti~kim gledi{tima je bila Darvinova sopstvena zemqa, Britanija. U godinama kada je Darvin izneo svoju teoriju, Velika Britanija je imala osnovanu svetsku vode}u kolonijalisti~ku imperiju. Svi prirodni izvori oblasti koja se prostirala od Indije do Latinske
- 14. Amerike su bili iskori{}avani od strane Britanske imperije. "Beli ~ovek" je pqa~kao svet za sopstvene interese. Ali, naravno, po~iwu}i sa Velikom Britanijom, nijedna kolonijalisti~ka zemqa nije `elela da bude vi|ena kao "pqa~ka{", i da bude zapam}ena u istoriji kao takva. Iz tog razloga, oni su tra`ili obja{wewe kako bi pokazali da su u pravu u onome {to ~ine. Takvo obja{wewe bi moglo da predstavi kolonizovane qude kao "primitivne qude" ili "stvorewa koja `ive kao `ivotiwe". Na taj na~in, oni koji su bili masakrirani i podvrgnuti nequdskom tretmanu su mogli da budu vi|eni ne kao qudska bi}a, ve} kao poluqudska polu`ivotiwska stvorewa, i lo{e postupawe sa wima ne bi bilo smatrano za zlo~in. U stvari, to tragawe nije bilo novo: prvo {irewe kolonizacije u svetu ide unazad do XV i XVI veka. Tvrdwe da su neke rase imale polu`ivotiwske osobine je prvi izneo Kristofer Kolumbo (Christopher Columbus) na svom putovawu do Amerike. Po ovim tvrdwama, ameri~ki uro|enici nisu bili qudska bi}a, ve} vrsta razvijene `ivotiwe. Iz tog razloga su mogli da budu stavqeni na raspolagawe {panskim kolonijalistima. Bez obzira koliko je Kolumbo prikazivan u filmovima o otkri}u Amerike kao da je imao topao i qudski stav prema uro|enicima, ~iwenica je da Kolumbo nije smatrao domoroce za qude. (19) Kristofer Kolumbo je bio osoba koja je prva pokrenula veliki masakr. Kolumbo je uspostavio {panske kolonije na mestima koje je otkrio, na~inio je robove od domorodaca i bio je odgovoran za zapo~iwawe trgovine robqem. [panski "konkvistadori" su videli politiku tla~ewa i izrabqivawa koju je Kolumbo primenio, i nastavili su je: izvr{avani masakri su dostigli neverovatne dimenzije. Na primer, populacija na jednom ostrvu, koja je bila 200 000 kada je Kolumbo prvi put kro~io na wega je bila samo 50 000 dvadeset godina kasnije, a do 1540. je ostalo samo 1 000 qudi. Kada je naj~uveniji od {panskih konkvistadora, Kortes (Cortes), prvi put kro~io u Meksiko u februaru 1519, ukupna populacija domorodaca je bila 25 miliona, ali se do 1605. smawila na 1 milion. Na ostrvu Hispawola, populacija, koja je brojila 7-8 miliona 1492. godine, se smawila na 4 miliona 1496. godine i na samo 125 qudi u 1570. Po ciframa istori~ara, za mawe od veka po{to je Kolumbo prvi put kro~io na kontinent ;95 miliona qudi je bilo masakrirano od strane kolonijalista;. Kada je Kolumbo otkrio Ameriku 30 miliona domorodaca je `ivelo na kontinentu. Kao rezultat masakra od tada do danas dospeli su do pozicije da su postali izgubqena rasa od mawe od 2 miliona qudi. SLIKA (str. 34): Masakr ameri~kih uro|enika Sa otkri}em Amerike od strane Krisofera Kolumba po~eo je u`asan masakr ameri~kih uro|enika.
- 15. Razlog za{to su ovi masakri dostizali tako nemilosrdne proporcije je bio da uro|enici nisu smatrani za qudska bi}a, ve} da su gledani kao `ivotiwe. Ali ove tvrdwe kolonijalista nisu dobile mnogo pristalica. U Evropi u to vreme, istina da su svi qudi stvoreni jednaki od strane Boga i da su svi potekli od jednog pretka - Adama - je bila toliko {iroko prihva}ena da je katoli~ka crkva naro~ito zauzela jasan stav protiv pqa~ka{kih invazija. Jedan od najpoznatijih primera toga je odgovor Biskupa CCiape, Bartolomeja de la Kasasa (Bartolome de las Casas) koji je kro~io na novi svet zajedno sa Kolumbom, koji je rekao da su svi uro|enici bili "prava qudska bi}a", kao odgovor na kolonijalisti~ke tvrdwe da su uro|enici bili "vrsta `ivotiwe". Papa Pavle III je osudio surov tretman uro|enika papskom bulom 1537., i objavio je da su uro|enici bili prava qudska bi}a sa sposobno{}u za veru. (20) Ali se u XIX veku situacija promenila. Zajedno sa {irewem materijalisti~ke filozofije i udaqavawem dru{tva od religije, istina da su qudska bi}a stvorena od strane Boga je po~ela da se negira. To je, kako je spomenuto na prethodnim stranama, bilo u isto vreme i uspon rasizma. SLIKA (str. 35): Kraqica Viktorija i glavni u~esnik u navedenim masakrima, [panac Kortes. Sa usponom darvinisti~ke materijalisti~ke filozofije u XIX veku, rasizam je postajao sve ja~i i to je stvorilo veliku podr{ku evropskom imperijalisti~kom sistemu. Xejms Xol (James Joll), koji je vi{e godina bio profesor istorije na univerzitetima kao {to su Oksford, Stenford i Harvard, u svojoj kwizi 'Evropa posle 1870.' (Europe Since 1870), koja se i daqe koristi kao uxbenik na univerzitetima, opisuje ideolo{ke odnose izme|u darvinizma,imperijalizma i rasizma. Najdubqe grupe ideja koje su inspirisale koncept imperijalizma su bile one koje se grubo mogu klasifikovati kao 'socijalni darvinizam' i koje su videle odnos izme|u dr`ava kao neprekidnu borbu za opstanak u kojoj su neke rase smatrane za 'superiorne' u odnosu na druge u evolucionom procesu u kome su najja~i morali stalno da se potvr|uju. CCarls Darvin, ~ije su kwige 'O postanku vrsta', objavqena 1859., i 'Poreklo ~oveka', koja je usledila 1871. godine, pokrenule sporove koji su uticali na mnoge grane evropske misli... Ideje Darvina i nekih wegovih savremenika kao {to je bio engleski filozof Herbert Spenser, ... su brzo primewene na pitawa koja su bila daleko udaqena od neposrednih nau~nih pitawa... Elemenat darvinizma koji je izgledao kao najprimewiviji na razvoj dru{tva je bio verovawe da je prekomerna brojnost populacije u odnosu na sredstva za podr{ku neophodno proizvodila neprestanu borbu za opstanak u kojoj su najja~i ili 'najsposobniji' bili oni koji su pobe|ivali. Iz toga je bilo lako nekim misliocima da daju moralni
- 16. sadr`aj tvrdwi o najsposobnijima, tako da su vrste ili rase koje su opstajale bile one koje su imale moralna prava na to. Doktrina o prirodnom odabirawu je mogla, prema tome, veoma lako da bude povezana sa drugim tokom misli koji je razvio francuski pisac, grof @ozef-Artur Gobine (Count Joseph-Arthur Gobineau), koji je objavio 'Esej o nejednakosti qudskih rasa' (Essay on the Inequality of Human Races) 1853. Gobine je insistirao da je najzna~ajniji faktor u razvoju bila rasa; i da su one rase koje su ostale superiorne bile one koje su ~uvale svoju rasnu ~isto}u. Od wih, po Gobineu, arijevska rasa je bila ta koja je najboqe opstala... Hjuston Stjuart CCembrlen (Houston Stewart Chamberlain) je bio taj koji je doprineo tome da se neke od ovih ideja daqe razviju... Sam Hitler se dovoqno divio autoru (CCembrlenu) da bi ga posetio na samrti 1927. (21) Kako je pokazano, postoji ideolo{ki lanac koji spaja Darvina sa rasisti~kim misliocima i imperijalistima i koji se prote`e odatle pa do Hitlera. Darvinizam je ideolo{ka osnova i za imperijalizam, koji je utopio svet u krv u XIX veku, i za nacizam, koji je u~inio to isto u XX veku. Viktorijanska Velika Britanija je tako|e prona{la takozvanu "nau~nu osnovu" u darvinizmu. Velika Britanija je ostvarila veliku zaradu na kolonijalizmu, i nije videla razlog da ne donese propasti onima koji su `iveli pod tom kolonijalizacijom u sopstvenu prednost. Jedan primer prqave politike britanskog imperijalizma su bili "opijumski ratovi" protiv Kine. Velika Britanija je po~ela da krijum~ari opijum koji je uzgajala u Indiji u Kinu u prvoj ~etvrtini XIX veka. Ovo krijum~arewe opijuma je ubrzano kako je vreme prolazilo da bi se nadoknadio mawak u spoqa{woj trgovini. Protok droge u zemqu je tako|e imao efekat na slabqewe autoriteta kineske dr`ave nad sopstvenom teritorijom. Propast u dru{tvu je uskoro dostigao ozbiqne dimenzije. Zabrana opijuma, koju je kineska vlada morala da primeni posle dugog perioda premi{qawa, je dovela do prvog opijumskog rata (1838- 1842). Nema sumwe da je taj rat doveo zemqu do bankrota. Kina je bila primorana da savije svoju glavu zbog slabosti svoje armije u svakom sukobu sa stranim silama i da prihvati wihove stalno rastu}e zahteve. Zapadwaci su polagano formirali naseqene centre unutar kineske teritorije posle 1842. Uzeli su velike dadzbine (ustupke) iz ruku Kineza, izdavali su wihova poqa i obavezali su zemqu da se otvori prema spoqnom svetu na na~in koji bi doneo najvi{e koristi wima samima. Kao rezultat svega toga, beda u zemqi, slabost vlade i postepeni gubitak kineske teritorije je doveo do mnogih pobuna. SLIKA (str. 37): Prevara piltdaunskog ~oveka Jedan od najzanimqivijih pokazateqa inspiracije koju je teorija evolucije ponudila britanskom imperijalizmu, je bio skandal piltdaunskog ~oveka.
- 17. 1912. godine je prona|ena neobi~na lobawa u Piltdaunu u Engleskoj. CCarls Douson (Charles Dawson), nau~nik koji je prona{ao lobawu zajedno sa svojim timom, je objavio da je pripadala stvorewu koje je bilo polumajmun polu~ovek. Artur Kejt (Arthur Keith), ~uveni evolucionista anatom je pregledao fosil i potvrdio rezultate. Me|utim, Douson i Kejt su naglasili zna~ajnu pojedinost. Mozak, fosila je bio iste veli~ine kao kod savremenog ~oveka. Me|utim, vili~na kost je imala majmunolike odlike. Iznenada je mozak piltdaunskog ~oveka postao stvar ponosa za Britance. Po{to je lobawa prona|ena u Engleskoj mora da je bila predak Britanaca. Po Britancima, ve}a zapremina mozga je ukazivala da su Britanci evoluirali pre drugih rasa i da su bili superiorni u odnosu na druge rase. To je razlog zbog koga je otkri}e piltdaunskog ~oveka izazvalo tako veliko uzbu|ewe u Engleskoj. Novine su davale naslove na prvim stranama, a gomile su radosno slavile otkri}e. Britanska vlada, u drugu ruku, je dala vite{ku titulu Arturu Kejtu za wegovo ~uveno otkri}e. CCuveni evolucioni paleontolog, Don Johanson (Don Johanson) opisuje odnos izme|u piltdaunskog fosila i engleskog imperijalizma: Piltdaunsko otkri}e je bilo veoma evrocentri~no. Ne samo da je mozak imao prvenstvenost, ve} je i Engleska imala prvenstvenost, tako|e.* Nadahnu}e koje su Englezi dobijali od piltdaunskog ~oveka je trajalo do 1953, kada je Kenet Oukli (Kenneth Oaklez), nau~nik koji je ponovo detaqno ispitao fosil, otkrio da je to najve}a prevara XX veka. Fosil je bio proizveden spajawem vilice orangutana za qudsku lobawu. * Don Johanson, 'U potrazi za qudskim poreklom' (In Search of Human Origins, 1994 WGBH Educational Foundation Do`ivqaji u Kini su bili samo jedan od rezultata britanske politike. Kroz ~itav XIX vek tla~ewa i bolne dimenzije britanskog imperijalizma su do`ivqene u takvim regionima kao {to je Ju`na Afrika, Indija i Australija. Posao opravdawa tog ugwetavaju}eg sistema Britanije i poku{aj da se poka`e da je bio opravdan, je pao na razli~ite britanske sociologe i nau~nike. I CCarls Darvin je bio najzna~ajniji i najefektivniji od wih. Darvin je bio taj koji je tvrdio da su tokom evolucije postojale "superiorne rase", da je to bila "bela rasa", i pokazao je da su zlostavqawa drugih od strane belaca bila "prirodan zakon". Zbog opravdawa koja je Darvin obezbedio kolonijalisti~kom rasizmu, ~uveni nau~nik, Kenet J. Hsu (Kenneth J. Hsu) rukovodioc geografskog odseka {vajcarskog federalnog instituta tehnologije i sam kineskog porekla opisuje Darvina kao "nau~nika xentlmena viktorijanskog doba i ~lana establi{menta dru{tva koje je poslalo
- 18. ratne brodove da silom uvezu opijum u Kinu, ;sve u ime takmi~ewa (slobodne trgovine) i opstanka najsposobnijih;". (22) Darvinovo neprijateqstvo prema Turcima Najzna~ajniji ciq britanskog kolinijalizma je pri kraju XIX veka bila otomanska imperija. U to vreme otomanska dr`ava je vladala velikom oblasti od Jemena do Bosne i Hercegovine. Ali je ve} po~ela da ima problema u kontroli tih oblasti kojima je upravqala u miru, spokojstvu i stabilnosti. Hri{}anske mawine su po~ele da se bune u ime nezavisnosti a tako velike vojno mo}ne dr`ave kao {to je bila Rusija su po~ele da prete Otomanima. U posledwoj ~etvrtiti veka Britanija i Francuska su se pridru`ile silama koje su ugro`avale otomansku imperiju. Britanija se naro~ito usredsredila na ju`ne provincije otomanske imperije. Berlinski sporazum, koji je potpisan 1878, je izraz evropske kolonijalisti~ke odluke da podeli otomanske teritorije. Pet godina kasnije, 1882. godine, Britanija je zauzela Egipat koji je bio otomanska teritorija. Britanski kolonijalizam je postavio planove da kasnije preuzme otomanske teritorije na Bliskom Istoku. Kao i uvek, Britanija je zasnivala svoju kolonijalisti~ku politiku na rasizmu. Britanska vlada je namerno poku{avala da prika`e tursku naciju, osnovni elemenat otomanske imperije i naro~ito otomansku dr`avu kao takozvane "primitivne" qude. Britanski premijer Vilijam Evart Gledstoun (William Ewart Gladstone) je otvoreno rekao da su Turci primer nequdi ~ove~anstva i zbog sopstvene civilizacije oni moraju da budu odba~eni nazad u azijske stepe i eliminisani iz Anadolije. (23) SLIKA (str. 39): Darvinovo neprijateqstvo prema Turcima u wegovim li~nim pismima. CCarls Darvin je koristio svoju teoriju sa ciqem da pomogne britanskim politi~kim planovima protiv otomanske imperije i poku{ao je da prika`e da je turska nacija bila primitivna rasa. U na{e vreme neprijateqi Turaka i daqe izvla~e podr{ku iz ove Darvinove besmislice. Te i re~i nalik wima je decenijama koristila britanska vlada kao propagandno sredstvo usmereno protiv otomanske imperije. Britanija je poku{ala da prika`e tursku naciju kao primitivnu naciju koja je morala da se pokloni naprednijoj evropskoj rasi. Takozvana "nau~na osnova" za ovu propagandu je bio CCarls Darvin! Darvinovi komentari u vezi turske nacije su se pojavili u kwizi '@ivot i pisma CCarlsa Darvina' (The Life and Letters of Charles Darwin), objavqene 1888. Darvin je predlo`io da bi eliminisawem "primitivnih rasa" prirodno odabirawe igralo ulogu u razvoju civilizacije, a kasnije rekao te iste re~i o turskoj naciji: Mogao bih da poka`em da je borba u okviru prirodnog odabirawa u~inila i ~ini vi{e za napredak civilizacije nego {to izgledate
- 19. skloni da priznate. Setite se kakve su rizike evropske nacije pretpostavqale pre ne puno vekova o tome kako bi mogli da budu preplavqeni Turcima i kako sme{no takva ideja sada izgleda! Civilizovanije takozvane kavkaske rase su u potpunosti pobedile Tursku u borbi za opstanak. Gledaju}i na svet u bliskoj budu}nosti, kako }e veliki broj ni`ih rasa biti eliminisan od strane ve}ih civilizovanih rasa {irom sveta. (24) Darvinova besmislica je bilo pisano propagadno sredstvo da bi se dala podr{ka britanskoj politici uni{tavawa otomanske imperije. I u stvari je to propagandno sredstvo bilo vrlo efektivno. Darvinove re~i do te mere da }e "turska nacija ubrzo nestati, to je zakon evolucije" su dale takozvanu nau~nu podr{ku britanskoj propagandi usmerenoj ka stvarawu neprijateqstva prema Turcima. Britanska `eqa da ostvari Darvinovo proro~anstvo je u osnovi za`ivela u Prvom svetskom ratu. Veliki rat, koji je po~eo 1914, je ro|en iz sukoba interesa izme|u Nema~ke i Austrougarske na jednoj strani i saveznika Britanije, Francuske i Rusije na drugoj. Ali jedan od najva`nijih prora~una u okviru tog rata je bio ciq da se uni{ti i podeli otomanska imperija. SLIKA (str. 40): Galipoqska kampawa U Galipoqskoj kampawi turska armija se herojski branila protiv neprijateqskih sila, sa Britanijom na ~elu, i izgubila 250 000 qudi. Britanija je napala otomansku imperiju iz dva razli~ita smera. Prvi su bili frontovi na Kanalu, Palestini i Iraku, otvoreni sa namerom da preuzmu otomanske teritorije na Bliskom Istoku. Drugi je bio front na Galipoqu, scena jedne od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata. Turska armija na Kanakalu se herojski borila i izgubila 250 000 qudi da bi odbila neprijateqske sile koje su prikupili Britanci. [to se ti~e Britanaca, oni su poslali vi{e indijskih i australijskih trupa regrutovanih iz takvih kolonija kao {to su Australija i Novi Zeland da bi se borili protiv Turaka, koje su videli kao "primitivniju rasu", od sopstvenih vojnika. Eho Darvinovog neprijateqstva prema Turcima je nastavio da odzvawa posle Prvog svetskog rata. Evropske neonacisti~ke grupe koje podmuklo napadaju Turke u Evropi jo{ uvek izvla~e svoje nadahnu}e iz Darvinove glupe besmislice o turskoj naciji. Darvinove re~i o Turcima se jo{ uvek mogu na}i na stranama interneta tih rasisti~kih neprijateqa Turaka. (Vidi poglavqe o Krvavoj alijansi izme|u Darvina i Hitlera) Rasizam i socijaldarvinizam u Americi Socijaldarvinizam je obezbedio podr{ku rasistima i imperijalistima i u drugim zemqama tako|e, ne samo u Britaniji. Iz tog razloga on se ra{irio veoma brzo {irom celog sveta. Na ~elo onih koji su usvojili teoriju je stao ameri~ki predsednik Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt). Ruzvelt je bio najistaknutiji pobornik i pokreta~ programa etni~kog ~i{}ewa primewenog protiv
- 20. ameri~kih uro|enika pod imenom "prinudnog preseqavawa". U kwizi 'Pobeda zapada' (The Winning of the West), osnovao je ideologiju masakra, tvrde}i da je rasni rat do kraja sa Indijancima bio neizbe`an. (25) Wegov najve}i oslonac je bio darvinizam, koji mu je dao {ansu da defini{e uro|enike kao primitivnu vrstu. Kako je Ruzvelt predvideo, ni jedan od sporazuma sa ameri~kim uro|enicima nije bio po{tovan, a to je tako|e obezbedilo la`no opravdane pod teorijom "primitivne rase". 1871. godine kongres je zanemario sve sporazume koji su na~iweni sa ameri~kim uro|enicima i odlu~io da ih protera na mrtva zemqi{ta gde su mogli da ~ekaju smrt. Ako se druga strana ne vidi kao qudska bi}a kako mogu sporazumi u~iweni sa wima da imaju bilo kakvu vrednost? Ruzvelt je tako|e predlo`io da je gore napomenuti rasni rat predstavqao krajwe dostignu}e {irewa qudi koji govore engleski (Anglo-saksonaca) {irom sveta. (26) Jedan od najistaknutijih pobornika anglo-saksonskog rasizma, ameri~ki evolucionista i protestantski sve{tenik Josia Strong (Josiah Strong), je primenio istu logiku. Jednom je napisao slede}e re~i: Tada }e svet u}i u novi stadijum svoje istorije - kona~no takmi~ewe rasa za koje se Anglo-saksonci pripremaju. Ako ne gre{im, mo}na rasa }e krenuti ka Meksiku, prema Centralnoj i Ju`noj Americi, na ostrva mora, preko Afrike i daqe. I da li bilo ko mo`e da sumwa da }e ;rezultat tog takmi~ewa biti "opstanak najsposobnijih";? (27) Najistaknutiji rasisti koji su koristili socijaldarvinizam da bi se opravdali su bili neprijateqi crnaca. Wihove rasisti~ke teorije, koje su delile rase na nivoe i definisale belu rasu kao najsuperiorniju a crnu rasu kao najprimitivniju, su odu{evqeno prihvatili koncept evolucije. (28) SLIKA (str. 42): U svojoj kwizi 'Pobeda zapada', ameri~ki predsednik Teodor T. Ruzvelt je uspostavio ideologiju masakra i kasnije je primenio. Najistaknutiji evolucioni rasisti~ki teoreti~ar, Henri Feirfild Ozborn (Henry Fairfield Osborn) je napisao u ~lanku pod nazivom 'Evolucija qudskih rasa' (The Evolution of Human Races) da je "sredwa inteligencija prose~nog odraslog crnca sli~na onoj kod jedanaestogodi{weg deteta vrste Homo sapiens". (29) Po toj logici crnci uop{te nisu bili qudska bi}a. Drugi najpoznatiji pobornik evolucione rasisti~ke misli, Karlton Kun (Carleton Coon) je izneo, u svojoj kwizi 'Poreklo rase' (The Origins of Race), objavqene 1962, da su crna i bela rasa bile dve razli~ite vrste koje su se odvojile jedna od druge na stupwu Homo erektusa. Po Kunu, belci su evoluirali daqe posle ovog odvajawa. Pristalice diskriminacije protiv crnaca su primewivali to takozvano nau~no obja{wewe dugo vremena.
- 21. SLIKA (str. 43): U XIX i ranom XX veku u Americi, belci su tretirali crnce prili~no surovo. Zakoni i wihove primene su jasno otkrile da crnci nisu smatrani za qudska bi}a. Dok su belci `iveli u velikom bogatstvu, crnci su dobijali nehuman tretman. Postojawe nau~ne teorije koja ga je podr`avala je brzo uve}avala rasizam u Americi. V. E. Duboa (W. E. Dubois), poznat da je bio protiv rasne diskriminacije, je izjavio da "problem XX veka je problem boje". Po wemu, to da se problem rasizma pojavio na tako ra{iren na~in u zemqi koja `eli da postane najve}a svetska demokratija i koja je po nekim pitawima to postigla, nije najmawe zna~ajan paradoks. Ukidawe ropstva nije bilo dovoqno da se uspostavi bratstvo izme|u crnih i belih qudi. On je smatrao da se zvani~na diskriminacija, postavqena u vrlo kratkom periodu, pretvorila u ipso facto i zakonsku situaciju, na~in na koji se i daqe gledaju stvari. (30) SLIKA (str. 44): Kju klus klan je bio grupa koja je vr{ila najsurovije napade na crnce. Lanac na slici je kori{}en za okivawe crnih robova jednih za druge. Pojava prvih rasnih diskriminacionih zakona, poznatih kao "Xim Krou zakoni" (Xim Krou (Jim Crow) je bilo jedno od pogrdnih imena za crnce koja su koristili belci) se tako|e odigrala u to vreme. Crnci definitivno nisu bili tretirani kao qudska bi}a, i bili su prezirani i tretirani sa gnu{awem svuda: {tavi{e to nije bio stav nekoliko rasisti~kih pojedinaca ve} odre|en od strane ameri~ke dr}ave sopstvenim zakonima. Ubrzo po{to je prvi zakon koji je dozvoqavao rasno odvajawe na `elezni~kim stanicama i tramvajima bio primewen u Tenesiju 1875, sve ju`wa~ke dr`ave su primenile odvajawe na svojim `eleznicama. Znaci "samo za belce" i "crnci" su ka~eni svuda. U stvari, sve to je samo zna~ilo davawe zvani~nog statusa situaciji koja je ve} postojala. Brakovi izme|u razli~itih rasa su bili zabrawivani. Pod zakonom, odvajawe je bilo obavezno u bolnicama, zatvorima i grobqima. U praksi, to je ukqu~ivalo hotele, pozori{ta, biblioteke i ~ak i liftove i crkve. Poqe gde se odvajawe najo{trije osetilo su bile {kole. To je bila praksa koja je imala najte`e efekte na crnce i koja je bila najve}a prepreka za wihov kulturni razvoj. Praksa rasne podele je bila pra}ena talasom nasiqa. Do{lo je do brzog porasta broja lin~ovawa crnaca. Izme|u 1890. i 1901. nekih 1 300 crnaca je bilo lin~ovano. Kao rezultat tih primena crnci su se pobunili u nekoliko dr`ava. Rasisti~ke misli i teorije su pratile taj period. Ubrzo posle toga, ameri~ki biolo{ki rasizam je izrazio sebe u rezultatima metode R. B. Bina (R. B. Bean) merewa lobawe, i pod pretvarawem za{tite qudi novog kontinenta od talasa nekontrolisane migracije, naro~ita vrsta ameri~kog rasizma se pojavila. Medison Grant (Madison Grant), autor kwige 'Nestajawe velike rase' (The Passing of the Great Race, 1916) je napisao da }e me{awe dve rase otvoriti
- 22. put za pojavu primitivnije rase od ni`ih vrsta i on je `eleo da se me|urasni brakovi zabrane. (31) I on je tako|e `eleo da se me|urasni brakovi zabrane. Rasizam je postojao u Americi i pre Darvina, kao i u celom svetu. Ali kao {to smo videli, darvinizam je dao rasisti~kim gledi{tima i politikama prividnu podr{ku u drugoj polovini XIX veka. Na primer, kao {to smo videli u ovom poglavqu, kada su rasisti iznosili svoja gledi{ta koristili su tvrdwe darvinizma kao slogane. Ideje koje su pre Darvina smatrane za surove, sada su po~ele da budu prihvatane kao prirodan zakon. Darvinisti~ke rasisti~ke nehumane politike Istrebqivawe Aborixina Australijski uro|enici su poznati kao Aborixini. Ovi qudi koji su `iveli na kontinentu hiqadama godina su pretrpeli jedno od najve}ih istrebqivawa u istoriji sa {irewem evropskih doseqenika u zemqi. Ideolo{ka osnova ovog istrebqivawa je bio darvinizam. Darvinisti~ka ideolo{ka gledi{ta o Aborixinima su formirala teoriju o divqa{tvu koje su ovi qudi pretrpeli. SLIKA (str. 46): Masakr Aborixina Australijski uro`enici, Aborixini su vi|eni kao nerazvijena qudska vrsta od strane evolucionista i bili su masakrirani. Maks Mjuler (Max Muller), evolucioni antropolog koji je radio za ~asopis 'London Anthropological Review', je 1870. podelio qudske rase na sedam kategorija. Aborixini su se pojavili na dnu, a arijevska rasa koja je predstavqala evropske belce, na vrhu. H. K. Ruzden (H. K. Rusden) ~uveni socijaldarvinista, je 1876. imao da ka`e o Aborixinima slede}e: Opstanak najsposobnijih zna~i da je mo} u pravu. I mi se tako pozivamo i bez `alosti ispuwavamo neumoqiv zakon prirodnog odabirawa kada istrebqujemo ni`e australijske i maorske rase... I mirno prisvajamo wihovu o~evinu. (32) A 1890. potpredsednik Kraqevskog dru{tva Tasmanije, Xejms Bernard (James Barnard), je napisao: "Proces istrebqivawa je aksiom zakona evolucije i opstanka najsposobnijih". Prema tome, zakqu~io je, nema razloga da pretpostavimo da je "bilo bilo kakve krivi~ne nemarnosti" u ubistvima i oduzimawu australijskim Aborixinima. (33) Kao rezultat tih rasisti~kih, surovih i divqa~kih gledi{ta koje je gajio Darvin, po~eo je u`asan masakr sa ciqem istrebqewa Aborixina. Glave Aborixina su stavqane na vrata stanica. Otrovan hleb je davan porodicama Aborixina. U mnogim delovima Australije, naseqena podru~ja Aborixina su nestajala na divqa~ki na~in u toku 50 godina. (34) Politika prema Aborixinama se nije zavr{ila masakrima. Mnogi pripadnici rase su kori{}eni kao eksperimentalne `ivotiwe. Smitsonijan institut u Va{ingtonu je posedovao ostatke 15 000 qudi razli~itih rasa. Deset hiqada australijskih Aborixina je poslato
- 23. brodom britanskom muzeju sa ciqem da se vidi da li su oni bili ili ne "nedostaju}a karika" u prelazu od `ivotiwa do qudskih bi}a. Muzeji nisu bili zainteresovani samo za kosti, u isto vreme su ~uvali mozgove koji su pripadali Aborixinima i prodavali ih za dobru cenu. Tako|e postoji dokaz da su australijski Aborxini ubijani da bi bili kori{}eni kao primerci. Slede}a ~iwenica pokazuje tu surovost: Posmrtni memoar Koraha Vilsa (Korah Wills), koji je postao guverner Bouena, u Kvinslendu 1866, slikovito opisuje kako je ubijao i masakrirao lokalne pripadnike plemena 1865. da bi obezbedio nau~ne primerke. Edvard Ramsi (Edward Ramsaz) nadzornik australijskog muzeja u Sidneju tokom dvadeset godina od 1874, je bio naro~ito ukqu~en. On je objavio muzejsku kwi`icu koja je uvrstila Aborixine pod odrednicu "australijske `ivotiwe". Ona je tako|e davala uputstva ne samo o tome kako da se pqa~kaju grobovi, ve} i kako da se zatvore rane od metaka kod sve`e ubijenih "primeraka". Nema~ki evolucionista, Ameli Ditrih (Amalie Dietrich, kojoj je nadimak bio 'An|eo crne smrti') je do{la u Australiju tra`e}i od vlasnika stanice da ubiju nekoliko Aborixina za primerke, naro~ito za ko`u za preparirawe i izlagawe za wene muzejske radnike. Iako je isterana sa bar jednog poseda, ubrzo se vratila ku}i sa svojim primercima. Misionar iz Novog Ju`nog Velsa je bio u`asnuti svedok masakra grupe od desetina Aborixinskih mu{karaca, `ena i dece, od strane policije. CCetrdeset i pet glava je tada prokuvano i deset najboqih lobawa je pakovano za preko mora. (35) Istrebqivawe Aborixina se nastavilo u XX veku. Me|u metodima koji su primewivani u ovom istrebqivawu je bilo i nasilno oduzimawe Aborixinske dece od svojih porodica. Pri~a Alena Tornhila (Alan Thornhill) na vestima, koja se pojavila u izdawu novina 'Philadelphia Daily News' za 28. april 1997. je opisao ovaj metod koji je kori{}en protiv Aborixina na slede}i na~in: Porodice Aborixina opisuju otmice Aborixini koji su `iveli u udaqenim pustiwama severoistoka Australije su ~esto mazali svoju decu svetle ko`e ugqem, nadaju}i se da }e tako spre~iti socijalnu pomo} da im ne odvede decu. "Socijalna pomo} bi te jednostavno ugrabila kada bi te na{li", izjavilo je jedno od ukradene dece, mnogo godina kasnije. "Na{i qudi bi nas sakrivali, bojili bi nas ugqem". "Odveden sam u Mula Bulu", rekao je jedan sto~ar koji je bio ukraden kao dete. "Bili smo oko 5 do 6 godina stari". Wegova pri~a je bila samo jedna od hiqada koja se ~ula u dru{tvima za Australijska qudska prava (Australia's Human Rights) i Komisiji za jednake mogu}nosti (Equal Opportunity Commission) tokom svoje istrage za "ukradenom generacijom". Od 1910. pa do 1970-ih, oko 100 000 aborixinske dece je uzeto od svojih roditeqa...
- 24. Aborixinska deca svetle ko`e su uzimana i davana belim porodicama na usvajawe. Deca tamne ko`e su stavqana u siroti{ta. (36) CCak je i sada bol toliko veliki da se ve}ina pri~a objavquje anonimno u kona~nom izve{taju komisije, "Wihov povratak ku}i" (Bringing Them Home). Komisija ka`e da su se dela autoriteta tog vremena izjedna~ila sa genocidom na na~in na koji ga Ujediwene nacije defini{u. Vlada je odbila da izvr{i preporuku istrage da se oformi tribunal da bi se isplatio dug za ukradenu decu. Kao {to smo videli, nehumani tretman, masakri, surovost, divqa{tvo i istrebqivawa koja su vr{ena su sva opravdana tezama darvinizma o "prirodnom odabirawu", "borbi za opstanak" i "opstanku najprilago|enijih". Sve ove stra{ne stvari koje su australijski uro|enici pro`iveli su bile samo mali deo katastrofa koje je darvinizam doneo svetu. Ota Benga Posle objavqivawa Darvinove tvrdwe u 'Postanku vrsta' da su se qudska bi}a razvila od zajedni~kog pretka koga su delili sa majmunima, potraga za fosilima u podr{ku ovog scenarija je po~ela. Ali neki evolucionisti su verovali da su "polumajmunska poluqudska" stvorewa mogla da budu prona|ena ne samo u fosilnom zapisu, ve} tako|e i `iva u razli~itim delovima sveta. Na po~etku XX veka istra`iva~i za "karikom koja nedostaje" su bili uzrok mnogih ~inova divqa{tva. Jedan od wih je bila i pri~a o pigmeju Ota Bengi (Ota Benga). SLIKA (str. 49): Ota Benga Ota Benga je bio afri~ki uro|enik. Uhva}en je kao `ivotiwa od strane evolucionih istra`iva~a, stavqen u kavez i izlagan zajedno sa majmunima u zoolo{kom vrtu. Ota Benga je bio uhva}en u Kongu od strane evolucionog istra`iva~a Semjuela Vernera (Samuel Verner) 1904. godine. Ovaj uro`enik, ~ije ime je zna~ilo "prijateq" na sopstvenom jeziku, je bio o`ewen i otac dva deteta. Ali je on bio vezan lancima kao `ivotiwa, stavqen u kavez i poslat u SAD. Tu su ga evolucioni nau~nici stavili u kavez sa razli~itim vrstama majmuna na svetskoj izlo`bi u Sent Luisu kao "najbli`u kariku do ~oveka". Dve godine kasnije su ga stavili u zoolo{ki vrt Bronksa u Wujorku i izlagali ga sa nekoliko {impanza, gorilom zvanom Dina i orangutanom zvanom Dohung kao "~ovekove najstarije pretke". Evolucionista direktor zoolo{kog vrta, doktor Vilijam T. Hornadej (Dr. William T. Hornaday), je dr`ao duga~ke govore o ponosu koji mu je pri~iwavalo to {to ima "nedostaju}u kariku" i posetioci su tretirali Ota Bengu u kavezu kao `ivotiwu. Izdawe novina 'New York Times' je u to vreme objavilo stavove posetilaca: Bilo je i do 40 000 posetilaca parka nedeqom. Skoro svaki ~ovek, `ena i dete iz te grupe je i{lo do ku}e sa majmunima da bi videlo zvezdu zoolo{kog vrta - divqeg ~oveka iz Afrike. Jurili su ga po
- 25. zemqi ceo dan, uzvikuju}i i deru}i se. Neki od wih su ga boli za rebra, drugi su ga saplitali i smejali su mu se. (37) Izdawe novina 'New York Journal' za 17. septembar 1906. je objavilo da se to radilo da bi se dokazala evolucija, ali ju je napalo kao veliku nepravdu i surovost slede}im re~ima: Ti qudi, bez razmi{qawa i inteligencije su izlagali u kavezu sa majmunima, malog qudskog patuqka iz Afrike. ;Wihova ideja je verovatno bila da usade neku duboku lekciju iz evolucije;. U stvari, jedini rezultat koji je postignut je bio prezir afri~ke rase, koja zaslu`uje bar simpatije i blagost od belaca ove zemqe, posle svih surovosti koje su ovde istrpeli... Sramotno je i odvratno da nesre}a, fizi~ka mawkavost qudskog bi}a, stvorenog od strane iste sile koja je nas sve stavila ovde i podarila nam ista ose}awa i istu du{u, treba da bude zatvoreno u kavez sa majmunima i bude izvrgnuto javnom ismevawu. (38) Novine 'New York Daily Tribune' su tako|e dale prostor predmetu izlagawa Ota Benge u zoolo{kom vrtu za ciq prikazivawa evolucije. Odbrana darvinisti~kog direktora zoolo{kog vrta je bila sasvim besramna: Izlagawe afri~kog pigmeja u istom kavezu sa orangutanom u wujor{kom zoolo{kom vrtu posledwe nedeqe je izazvalo zna~ajne kritike. Neke osobe ;su izjavile da je to bio poku{aj direktora Hornadeja da prika`e blisku srodnost izme|u crnaca i majmuna;. Doktor Hornadej je to negirao. "Ako je mala osoba u kavezu", rekao je doktor Hornadej, "to je zato {to mu je tu najudobnije, i zato {to ne znamo {ta drugo da radimo sa wim. On nije ni u kakvom smislu zatvorenik, osim da niko ne bi rekao da bi bilo mudro dozvoliti mu da luta po gradu bez da ga neko nadgleda". (39) Izlagawe Ota Benge u zoolo{kom vrtu sa gorilama kao `ivotiwu je dovelo do nelagodnosti u razli~itim krugovima. Izvestan broj fondacija je pozvao autoritete da zaustave tu praksu, izjavquju}i da je Ota Benga qudsko bi}e i da je tretirawe sa wim na taj na~in bila velika surovost. Jedna od ovih molbi se pojavila u novinama 'New York Globe' za 12. septembar 1906. na slede}i na~in: Urednik: Gospodine - `iveo sam na jugu nekoliko godina i kao posledica toga nisam previ{e odu{evqen crncima ali smatram ih za qude. Smatram da je sramota da autoriteti ovog velikog grada dozvoqavaju da se tako ne{to de{ava u zoolo{kom vrtu Bronksa - crna~ki de~ak, na izlo`bi u majmunskom kavezu... Ova cela stvar u vezi pigmeja zahteva istragu... A.E.R. Wujork, 12. septembar. (40) Druga molba koja je tra`ila da se Ota Benga tretira kao ~ovek je glasila: Izlo`bu ~oveka i majmuna ne odobrava sve{tenstvo
- 26. Pr. dr. Mek Artur (Rev. Dr. MacArthur) smatra izlo`bu poni`avaju}om. "Osoba koja je odgovorna za izlo`bu poni`ava samu sebe isto koliko i Afrikanca" rekao je dr Mek Artur "umesto da se ovaj mali ~ovek najboqe iskoristi, trebao bi da bude stavqen u {kolu za razvoj mo}i koje mu je Bog podario". Dr Gilbert (Dr. Gilbert) je rekao da je ve} odlu~io da je izlo`ba ne~uvena i da }e se on i drugi sve{tenici pridru`iti dr Mek Arturu kako bi bu{man bio pu{ten iz majmunskog kaveza i sme{ten negde drugde. (41) Krajwi rezultat ovog nehumanog tretmana je bilo samoubistvo Ota Benge. Ali je ovde problem bio ve}i od toga da je jedno qudsko bi}e izgubilo svoj `ivot. Ovaj slu~aj je bio jasan primer surovosti i divqa{tva kakvo je darvinisti~ki rasizam mogao da predstavqa u praksi. SLIKA (str. 52): Eskimi i primena rasizma CCuveni istra`iva~ Arktika Robert Piri (Robert Peary) je doveo grupu Eskima u Wujork 1897. Najmla|i iz ove grupe je bio de~ak Minik (Minik). Grupa, koja je ukqu~ivala Minika i wegovog oca, je bila izlo`ena u toku dugog perioda u Ameri~kom muzeju prirodwa~ke istorije. U toku tog vremena, Minikov otac je izgubio svoj `ivot usled bolesti. Minik je ostao sam i neza{ti}en u Wujorku. I jednog dana Minik je video da je skelet wegovog oca bio izlo`en u Ameri~kom muzeju prirodwa~ke istorije kao "primer vrste". Iako je tra`io telo svog oca, autoriteti muzeja su odbili zahtev. Druga stvar koju je vredno napomenuti u vezi Minikovog `ivota je bio Robert Piri, istra`iva~ koji je doveo Eskime u Ameriku, koji je imao rasisti~ka gledi{ta. Iako je `iveo me|u Eskimima, Piri je otvoreno smatrao da ti qudi nisu jednaki sa wim. Po Piriju, Eskimi i crnci su bili pripadnici ni`ih rasa. Iako su bili sna`ni, inteligentni i pouzdani qudi koji su hranili svoje porodice, nisu bili podjednako dobri kao beo ~ovek... Jednom je napisao slede}u uvredu: "CCesto sam bio pitan: od kakve su koristi Eskimi svetu? Previ{e su udaqeni da bi bili od bilo kakve vrednosti za komercijalne delatnosti; i {tavi{e nemaju ambicije. Oni cene `ivot samo koliko i lisica ili medved. CCisto instiktom". *1 Wegov ciq za dovo|ewe Eskima u Ameriku je objasnio istra`iva~ po tom pitawu: "Koji su bili Pirijevi razlozi za dovo|ewe tih {est Eskima u Wujork?... Mo`da su tih {est Eskima bili samo primerci, kao lobawe i skeleti koje je sakupqao ranije, ali zanimqiviji jer je krv jo{ uvek tekla wihovim venama. ... Tako|e je ose}ao morbidnu sklonost ka telima drugih Eskima koje je znao po imenu, koje je iskopao godinu dana ranije iz wihovih sve`ih grobova i poslao na jug da bi krasili hodnike muzeja". *2 Minik, Ota Benga i mnogi drugi qudi ~ija imena nisu poznata, su trpeli nehuman tretman, na taj i na druge na~ine u rukama takozvanih "nau~nika" koji su gledali na neke rase kao na "ni`e".
- 27. *1 Ken Harper, Give Me My Father's Body,Steerforth Press, South Royalton, Vermont p. 8 *2 Ken Harper, Give Me My Father}s Body, Steerforth Press, South Royalton, Vermont p. 22 SLIKA (str. 53): Rasisti~ki mentalitet i daqe postoji i crpi snagu od Darvina... Superiornost dolazi iz karaktera, a ne iz krvi Darvinovo prikazivawe qudskih bi}a kao razvijene vrste `ivotiwe i wegovo predstavqawe nekih rasa kao da jo{ uvek nisu zavr{ile svoj razvoj i kao vrste bli`e `ivotiwama je bilo veoma opasno i razaraju}e u qudskoj istoriji. Oni koji su prihvatili ovu Darvinovu tvrdwu kao svoj vodi~ su nemilosrdno zlostavqali druge rase, prisiqavali da `ive pod surovim uslovima i ~ak ih istrebqavali. Brajan Eplijard (Bryan Appleyard), autor kwige 'Hrabri novi svetovi' (Brave New Worlds), obja{wava surovi mentalitet koji je bio u osnovi rasizma i wegove rezultate na slede}i na~in: Stvar je da kada su jednom qudi odlu~ili da ste vi ni`e stvorewe iz bilo kog razloga, ili iz sujevernih ili iz nau~nih, izgleda da nije bilo granice surovosti koju su mogli da vr{e nad vama. I vrlo je verovatno da su oni tu surovost vr{ili ose}aju}i se potpuno opravdanim, jer je samo mali korak bio od verovawa da je drugo qudsko bi}e ni`e do verovawa da je zlo, opasno ili da ugro`ava 'superiorna' bi}a. Zaista, neki mogu da uop{te pitawe jo{ vi{e i da insistiraju da su sva 'ni`a' bi}a opasna jer ugro`avaju `ivot ili zdravqe celokupne qudske rase. Oni mogu tada da zahtevaju sterilizaciju, zabrane brakova, ili ~ak ubistvo da bi se spre~io napad na celovitost vrste. (42) Me|utim, sva qudska bi}a su stvorena ista. Svi su stvoreni od strane Tvorca. Qudska bi}a nose du{u koju im je Tvorac udahnuo. Svako qudsko bi}e, bez obzira na rasnu razliku, misli, ose}a, voli, pati, ose}a uzbu|ewe i poznaje qubav, sklonost i saose}awe. Iz tog razloga, tokom istorije, oni koji veruju da su qudi drugih rasa polurazvijene `ivotiwe i lo{e postupaju sa wima, oni koji napadaju, zlostavqaju, iskori{}avaju makar i jednu osobu i oni koji podupiru tu praksu la`nim dokazima i teorijama koje stvaraju, su po~inili veliki greh u svom neznawu. U na{em vremenu postoje kulture relativno nerazvijenih qudskih dru{tava. Svi ovi qudi imaju qudske osobine, ali nemaju one kriterije koji, zbog tehni~kih i kulturnih vidova, vladaju u svetu. Iz razloga klime u kojoj `ive i prirodnih uslova, mnoge zajednice su `ivele izolovano od op{te svetske zajednice i razvile su veoma razli~ite kulture. Ali u svakoj postoje sve odlike, obi~aji i navike uobi~ajne za ~ove~anstvo. Oni sa tajnim planovima i oni koji su videli prednost u rasizmu, su odu{evqeno prihvatili Darvinovu teoriju i prihvatili te qude, koji se ne razlikuju od drugih qudi, kao pripadnike ni`e rase i ~ak kao `ivotiwe. Kao
- 28. rezultat tog gledi{ta, ~ak i u na{e vreme javqaju se qudi koji zlostavqaju i preziru primitivne qude i zajednice na osnovu toga da nisu dovoqno evoluirale. Me|utim, Tvorac u potpunosti zabrawuje rasizam. Tvorac je stvorio sva `iva bi}a u razli~itim bojama i da govore razli~itim jezicima. To je pokazateq ve{tine i raznovrsnosti stvarawa od strane Tvorca. U o~ima Tvorca jedina superiornost je ~ovekov karakter, wegovo izbegavawe svih vrsta greha i pobune, degeneracije i skretawa i superiorna moralnost koja proizilazi iz wegove milosti. Osim svoje milosrdnosti ni jedan ~ovek ne mo`e da ima nikakvu superiornost u odnosu na bilo koju drugu osobinu. Tre}e poglavqe Stra{na alijansa izme|u Darvina i fa{izma Krvava alijansa izme|u Darvina i Hitlera Nacizam je ro|en u haosu Nema~ke koji je nastao porazom u Prvom svetskom ratu. Vo|a partije je bio quti i agresivni Adolf Hitler (Adolf Hitler). Rasizam je formirao osnovu Hitlerovog pogleda na svet. Hitler je verovao da je arijevska rasa, osnovni elemenat nema~ke nacije, bila superiorna u odnosu na sve druge rase i da je morala da vlada nad wima. Sawao je da }e arijevska rasa osnovati svetsko carstvo koje }e trajati hiqadu godina. Nau~nu podlogu koju je Hitler na{ao za te rasisti~ke teorije je bila Darvinova teorija evolucije. Hitlerov najva`niji davalac ideja, rasisti~ki nema~ki istori~ar Hajnrih fon Tri{ke (Heinrich von Treitschke), je bio pod velikim uticajem Darvinove teorije evolucije i zasnovao je svoja rasisti~ka gledi{ta na darvinizmu. Imao je obi~aj da ka`e, ";Nacije mogu jedino da se razviju nasilnim takmi~ewem kao {to je Darvinov opstanak najsposobnijih;", i objavio je da je to zna~ilo dugotrajan i neizbe`an rat. Wegovo gledi{te je bilo da je, ";Osvajawe ma~em na~in da se varvarizam privede civilizaciji i neznawe saznawu;". Mislio je: "@ute rase ne razumeju umetni~ke sposobnosti i politi~ku slobodu. ;Sudbina crnih rasa je da slu`e belcima i da budu meta mr`we belaca za celu ve~nost...;" (43) Dok je Hitler razvijao svoje teorije crpeo je inspiraciju, kao i Tri{ke, od Darvina i naro~ito od Darvinove ideje o borbi za opstanak. Naslov wegove ozlogla{ene kwige Mein Kampf (Moja borba) je bio inspirisan idejom ove borbe za opstanak. Kao i Darvin, Hitler je dao neevropskim rasama status majmuna i rekao, "Oduzmite nordijske Nemce i ne ostaje ni{ta osim plesa majmuna". (44) Na skupu partije 1933. u Nirnbergu, Hitler je izjavio da "Vi{a rasa pot~iwava sebi ni`u rasu... Pravo koje vidimo u prirodi i koje mo`e da bude smatrano za jedino razumqivo pravo", jer je zasnovano na nauci. (45) SLIKA (str. 58): Hitler i wegova kwiga Moja borba u kojoj je postavio svoju ideologiju.
- 29. Hitler, koji je verovao u superiornost arijevske rase, je verovao da joj je ta superiornost data od strane prirode. U 'Mojoj borbi' je napisao slede}e: Jevreji su formirali podqudsku suprotstavqenu rasu, predodre|enu svojim biolo{kim nasle|em za zlo, kao {to je ;nordijska rasa predodre|ena za plemenitost;... Istorija }e do`iveti vrhunac u novom hiqadugodi{wem carstvu jedinstvene veli~anstvenosti, zasnovane na novoj jasnoj hijerarhiji odre|enoj od strane same prirode. (46) Hitler, koji je smatrao da su qudska bi}a visoko razvijene `ivotiwe, je verovao da umesto da se dozvoli prirodnim silama i slu~ajnosti, jednom re~ju slu~aju, da kontroli{e evoluciju, neophodno je preuzeti upravqawe razvojem qudske rase u sopstvene ruke. I to je bio krajwi ciq nacisti~kog pokreta. Da bi ostvarili taj ciq, prvi ciq je bio da odvoje, da izoluju, ni`e rase od arijevske rase, rase za koju su verovali da je superiorna. Na tom mestu su nacisti krenuli na primewivawe darvinizma i uzeli su kao svoj primer "teoriju eugenike" koja sama ima svoje poreklo u darvinizmu. Teorija eugenike je zasnovana na Darvinovim idejama Teorija eugenike, koja se pojavila u prvoj polovini XX veka, je zna~ila istrebqivawe bolesnih i hendikepiranih qudi i "poboq{awe" qudske rase pove}awem broja zdravih pojedinaca. Po teoriji eugenike, na isti na~in na koji boqe vrste `ivotiwa mogu da parewem proizvedu zdrave `ivotiwe jedne sa drugima, tako isto qudska rasa mo`e da bude unapre|ena na isti na~in. SLIKA (str. 59): Frensis Golton (levo) i Leonard Darvin (desno). Kao {to se mo`e o~ekivati oni koji su izneli program eugenike su bili darvinisti. Na ~elo talasa eugenike u Engleskoj je do{ao ro| ak CCarlsa Darvina, Frensis Golton (Francis Galton), i wegov sin Leonard Darvin (Leonard Darwin). Bilo je jasno da je ideja eugenike bila prirodan rezultat darvinizma. U stvari ovoj istini je davan naro~it zna~aj u onim publikacijama koje su podr`avale eugeniku, "Eugenika je ~ovekovo preuzimawe kontrole nad sopstvenom evolucijom", govoreno je. SLIKA (str. 60): Ernest Hekel Kenet Ludmirer (Kenneth Ludmerer), istori~ar medicine na Univerzitetu u Va{ingtonu, je napomenuo da je ideja eugenike stara koliko i Platonova 'Republika' (Republic) ali je tako|e dodao da je darvinizam bio razlog za porast interesovawa u tu ideju u XIX veku: ...Savremena misao eugenike se javila samo u XIX veku. Pojava zanimawa za eugeniku tokom tog veka je imala vi{estruke korene. Najzna~ajniji je bio teorija evolucije, jer su ideje Frensisa Goltona o eugenici - a on je bio taj koji je stvorio izraz "eugenika" - bile direktan logi~ki nastavak nau~ne doktrine koju je izneo wegov ro|ak CCarls Darvin. (47)
- 30. U Nema~koj prva osoba koja je bila pod uticajem i koja je ra{irila eugeniku je bila ~uveni evolucioni biolog Ernest Hekel (Ernst Haeckel). Hekel je bio blizak prijateq i pristalica Darvina. Da bi podr`ao teoriju evolucije, on je izneo tvrdwu o "rekapitulaciji" koja je predlagala da su embrioni razli~itih `ivih stvorewa li~ili jedni na druge. Kasnije se ispostavilo da je Hekel falsifikovao podatke kada je iznosio tu tvrdwu. Dok je Hekel u jednu ruku ~inio nau~ne prevare te vrste, u drugu je iznosio propagandu eugenike. Predlagao je da bi novoro|ena hendikepirana deca trebala da budu ubijana i da bi to ubrzalo evoluciju dru{tva. Oti{ao je ~ak daqe tvrde}i da bi leprozni i qudi sa rakom i mentalnim oboqewima trebali da budu bezbolno ubijeni, ili bi ina~e ti qudi bili teret dru{tvu i usporavali bi evoluciju. Ameri~ki istra`iva~ Xorx Stajn (George Stein) je sumirao Hekelovu slepu vernost teoriji evolucije u svom ~lanku u ~asopisu 'American Scientist' na slede}i na~in: ...(Hekel) je tvrdio da je Darvin bio u pravu... ~ove~anstvo je nesumwivo evoluiralo od `ivotiwskog carstva. Tako je i na tom mestu preuzet fatalni korak u Hekelovom prvom velikom izlagawu darvinizma u Nema~koj, dru{tveno i politi~ko postojawe ~ove~anstva je upravqano zakonima evolucije, prirodnim odabirawem i biologijom kako je jasno pokazao Darvin. Tvrditi druga~ije bi bila primitivna praznoverica. (48) SLIKA (str. 61): Stariji i bolesni qudi ubijani pod Hitlerovom politikom eugenike. Hekel je umro 1919. Ali su wegove ideje nasledili nacisti. Ubrzo po{to je Hitler do{ao na vlast zvani~ni program eugenike je zapo~et. Hitler je sa`eo novu politiku u slede}im re~enicama: U dr`avi, obrazovawe uma i tela }e igrati zna~ajnu ulogu, ali qudsko odabirawe je podjednako va`no... Dr`ava ima odgovornost progla{avawa za nesposobne za reproduktivnu svrhu svakog ko je o~igledno bolestan ili geneti~ki nepodoban... ;I mora da izvr{ava tu odgovornost nemilosrdno bez obra}awa pa`we na razumevawe ili na nedostatak razumevawa bilo koga. ... Zaustavqawe razmno`avawa telesno degenerisanih ili psihi~ki bolesnih u periodu od samo 600 godina bi dovelo ... do poboq{awa u qudskom zdravqu koje te{ko mo`e biti pretpostavqeno danas;. Ako se plodnost najzdravijih ~lanova rase ostvari i planira rezultat bi bio rasa koja ... bi izgubila seme telesnog i duhovnog propadawa koje sada nosi. (49) SLIKA (str. 62): Osvaja~ zlatne medaqe na olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Xesi Ovens, kome Hitler nije ~estitao zato {to je bio crnac. Kao neminovnost te Hitlerove politike, mentalno bolesni, hendikepirani, slepi od ro|ewa i oni sa geneti~kim oboqewima u nema~kom dru{tvu, su okupqani u posebne "sterilizacione centre".
- 31. Ovi qudi su smatrani za parazite {tetne ~isto}i i evolucionom napretku nema~ke rase. Ne{to kasnije su u stvari ti qudi koji su uklawani iz dru{tva ;po~eli da budu ubijani tajnom Hitlerovom naredbom;. Ta ubistva su predstavqena kao savr{eno razumna i oni koji su prihvatani kao geneti~ki inferiorni su opisivani kao "nekorisni" i prepreka razvoju nacije. Grupe ukqu~uju}i razli~ite rase i qude koji su vi|eni kao ni`e rase su uskoro po~eli da budu ukqu~ivani. Jo{ kasnije i bolesni i stariji qudi, oni sa `uticom, oni sa ozbiqnim metalnim nedostacima, gluvi i nemi i ~ak oni sa fatalnim bolestima su bili ukqu~eni. Po{to je crna~ki atleti~ar Xesi Ovens (Jesse Owens) osvojio ~etiri zlatne medaqe na olimpijskim igrama u Berlinu 1936, Hitler je, iako je ~estitao svih takmi~arima, odbio da ~estita Xesi Ovensu i napustio je stadion. Neki evolucionisti su ~ak zastupali gledi{te da su `ene evoluciono ni`e u odnosu na mu{karce. Dr Robert Vartenberg (Dr Robert Wartenberg), kasnije istaknuti profesor neurologije u Kaliforniji, je poku{ao da doka`e `ensku inferiornost tvrde}i da one ne bi mogle da pre`ive da nisu 'za{ti}ene od strane mu{karaca'. Zakqu~io je da po{to slabije `ene nisu eliminisane isto toliko brzo usled wihove za{tite, rezultat je bio sporija stopa evolucije i zbog toga prirodno odabirawe je mawe delovalo na `enama nego na mu{karcima. Zasnovano na ovim mislima, `enama u nacisti~koj nama~koj je otvoreno zabrawivano da se bave izvesnim profesijama. (50) SLIKA (str. 63): Hitler je skupqao plave, nema~ke devojke sa plavim o~ima u kampu i obezbe|ivao da budu zajedno sa SS oficirima. Na taj na~in je sawao o izgradwi superiorne rase. Za razvojem darvinizma i ideje eugenike, u Nema~koj, "rasisti~ki nau~nici" su otvoreno zastupali ubijawe ne`eqenih ~lanova i delova populacije. Jedan od tih nau~nika, Adolf Jost (Adolf Jost), "je izdao rani poziv za direktno medicinsko ubijawe u kwizi objavqenoj 1895, 'Pravo na smrt' (Das Recht auf den Tod). Jost je tvrdio da ";zbog zdravqa dru{tvenog organizma, dr`ava mora da preuzme odgovornost nad smr}u pojedinaca;". Adolf Jost je bio mentor Adolfu Hitleru, koji se pojavio na politi~koj sceni skoro trideset godina kasnije. "Dr`ava mora da se postara da samo zdravi ra|aju decu", rekao je Hitler. "Moraju se proglasiti nepodesnim za razmno`avawe svi oni koji su na bilo koji na~in vidqivo bolesni ili koji imaju nasle|eno oboqewe i prema tome mogu da ga prenose". (51) Pod zakonom koji je donet 1933, 350 000 mentalno bolesnih qudi, 30 000 cigana i stotine crne dece je bilo sterilisano metodama kao {to su kastracija, X zra~ewe, inekcije i elektri~ni {okovi u oblasti genitalija. Jedan nacisti~ki oficir je rekao, "nacizam nije ni{ta drugo nego primewena biologija". (52) SLIKA (str. 64): Devijacija gospodarske rase
- 32. Nacisti~ki oficiri, trenirani po evolucionim idejama, su tra`ili gospodarsku rasu merewem lobawa, noseva i ~ela. Pored poku{aja da ubrzaju razvoj nema~ke rase ubijawem i surovom politikom usmerenom prema nedu`nim qudima, Hitler je tako|e primewivao drugi uslov eugenike. Plavi, mu{karci i `ene sa plavim o~ima, prihva}eni kao predstavnici nema~ke rase, su ohrabrivani da formiraju zajednice i da imaju decu. 1935. godine su ustanovqene posebne farme za razmno`avawe u tu svrhu. Te farme, u kojima su mlade devojke koje su odgovarale rasisti~kim kriterijumima bile postavqane, su ~esto pose}ivane od strane SS jedinica. Nezakonita deca ra|ana na tim farmama su trebala da budu odgajana kao vojnici planiranog hiqadugodi{weg nema~kog carstva. Nacisti~ka arijevska rasna zabluda Nacisti su ponovo koristili darvinisti~ke koncepte da bi navodno dokazali superiornost arijevske rase. Darvin je predlo`io da kako su qudi evoluirali isto tako su i wihove lobawe postajale ve}e. Nacisti su odlu~no prihvatili tu ideju i postavili zadatak merewa lobawa da bi pokazali da je nema~ka rasa bila superiorna. U svim uglovima nacisti~ke Nema~ke vr{ena su pore|ewa koja su pokazivala da su nema~ke lobawe bile ve}e od onih kod drugih rasa. Zubi, o~i, kosa i druge odlike su procewivane evolucionim merama. Pojedinci za koje se nije na{lo da odgovaraju nema~kim rasnim merama su trebali da budu istrebqeni u ime principa eugenike. SLIKA (str. 65): Kao i Hitler, Hajnrih Himler, koji je bio na ~elu Gestapo-a i drugi nacisti~ki oficiri su dr`ali darvinisti~ka gledi{ta i posedovali rasisti~ke i nemilosrdne ideje do kojih je on doveo. Svo to ludilo je izvr{avano u ime primene darvinisti~kih principa na dru{tvo. Ameri~ki istori~ar Majkl Grodin (Michael Grodin), autor kwige 'Nacisti~ki doktori i nirnber{ki kod' (The Nazi Doctors and the Nuremberg Code), otkriva realnost na slede}i na~in: Mislim da je ono {to se dogodilo bilo da je postojalo savr{eno slagawe nacisti~ke ideologije i socijaldarvinizma i rasne higijene na na~in na koji se razvila na po~etku XX veka. (53) Xorx Stain obja{wava pitawe Nacizam, bez obzira na to {ta je sve drugo mogao da bude je bio krajwe prvi potpuno samosvesni poku{aj organizovawa politi~ke zajednice na osnovu izri~ite biopolitike: ;biopolitike potpuno saglasne sa nau~nim ~iwenicama darvinisti~ke revolucije;. (54) CCuveni evolucionista Sir Artur Kejt komentari{e o Hitleru slede}e: ;Nema~ki firer je evolucionista: svesno je poku{avao da usaglasi nema~ku praksu sa teorijom evolucije. (55) Autor kwige 'Darvin: pre i posle' (Darwin: Before and After), Robert Klark (Robert Clarke), je zakqu~io, Adolf Hitler: "...je
- 33. bio osvojen evolucionim u~ewem - verovatno jo{ dok je bio de~ak. Hitler je razmi{qao... da }e vi{a rasa uvek pobediti ni`u". (56) Politi~ka filozofija nacisti~ke Nema~ke je uzela oblik pod uticajem tih Hitlerovih ideja. Autor kwige 'Rasa i Rajh' (Race and Reich), Xozef Tenenbaum (Joseph Tenenbaum) je napomenuo da je politi~ka filozofija Nema~ke bila izgra|ena na verovawu da su za evolucioni napredak bili kriti~ni: ...Borba, odabirawe i opstanak najsposobnijih, sve napomene i opa`awa koja su do{la... od Darvina... ali su ve} obilno cvetala u nema~koj dru{tvenoj filozofiji XIX veka. ... Tako se razvila doktrina nema~kog priro|enog prava da vlada svetom na osnovu superiorne snage... odnosa "~eki}a i nakovwa" izme|u Rajha i slabijih nacija. (57) Adolf Hitler nije bio sam me|u nacisti~kim vo|ama u svom "ratu ideolo{ke evolucije". Hajnrih Himler (Heinrich Himmler), koji je bio na ~elu Gestapo-a "je izjavio da zakon prirode mora da uzme svoj pravac u opstanku najsposobnijih". U stvari, sve nacisti~ke vo|e su bile posve}ene i evoluciji i nema~kom rasizmu, kao {to su bili i ve}ina nema~kih nau~nika i industrijalista tokom tih mra~nih godina. (58) Hitlerova mr`wa prema religiji Drugi razlog za veliku va`nost koju je Hitler pridavao teoriji evolucije je wegovo vi|ewe teorije kao oru`ja protiv religijskog uverewa. Hitler je veoma mrzeo bo`anske religije. Moralne vrline kao {to su saose}awe, milost i poniznost, koje su odre|ivane bo`anskim religijama, predstavqale su veliku prepreku surovom i ratni~kom arijevskom tipu kakav su nacisti `eleli da stvore. Iz tog razloga kada su jednom nacisti do{li na vlast 1933. poku{ali su da okrenu nema~ko dru{tvo nazad ka svojim starim paganskim verovawima. Kukasti krst, simbol starih paganskih kultura, je bio znak tog povratka. Nacisti~ke ceremonije odr`ane u svim uglovima Nema~ke su bili povratak drevnih paganskih rituala. Ideja evolucije, nasle|e paganskih kultura, se iz tog razloga uklapalo veoma dobro sa ideologijom nacizma. Hitler je jedanput otkrio svoj stav prema hri{}anstvu kada je otvoreno izjavio da je religija: ...organizovana la` (koja) mora biti uni{tena. Dr`ava mora da ostane apsolutni gospodar. Kada sam ja bio mla|i, smatrao sam da je bilo neophodno izvr{iti (razarawe religije)... dinamitom. Od tada sam shvatio da ima prostora za finije delovawe... Kona~no stawe mora da bude... u stolici Svetog Petra, senilni slu`benik; gledaju}i prema wemu nekoliko zlih starijih `ena... Mladi i zdravi su na na{oj strani... Na{i qudi su ranije uspevali da `ive sasvim dobro bez te religije. Imam {est divizija SS qudi koji su potpuno nezainteresovani za religijska pitawa. (59) Danijel Gasman (Daniel Gasman) je otkrio razloge za Hitlerovu mr`wu prema religiji u svojoj kwizi 'Nau~na osnova
- 34. nacionalsocijalizma' (The Scientific Origins of National Socialism): Hitler je nagla{avao i iznosio ideju biolo{ke evolucije kao najistaknutije oru`je proti tradicionalne religije i iznova je osu|ivao hri{}anstvo zbog svog protivqewa predavawa evolucije... Za Hitlera, evolucija je bila simbol moderne nauke i kulture. (60) U stvari, osnovni uzrok nebrojnih katastrofa koje je svet do`iveo u XX veku je bio karakter takvih qudi kao {to je bio Hitler i nacisti koji nisu imali nikakvu religiju. Ti qudi koji su negirali postojawe Boga i verovali da su qudska bi}a evoluirala da bi postali razvijene `ivotiwe, su videli sebe kao bez prepreka, bez odgovornosti prema bilo kome. Po{to se nisu bojali Boga i prema tome nisu poznavali granice svoje nemoralnosti i surovosti i iz tog razloga su nemilosrdno ubili milione qudi. Pote{ko}e i patwe koje }e postojati u dru{tvu bez religije se jasno mogu videti na primeru Hitlera. I ne samo Hitlera: kao {to }emo videti kasnije poznato je da su Staqin, Mao, Pol Pot, Franko, Musolini i drugi koji su utopili XX vek u krv bili potpuno otu|eni od religije. Lekcija naravno treba da bude izvu~ena iz no}ne more koja dolazi iz nedostatka religije. SLIKA (str. 69): Skupovi nacista su podse}ali na drevne paganske ceremonije. SLIKA (str. 69): Kukasti krst koji je Hitler koristio je bio simbol koji je pripadao starim paganskim kulturama. Dok oni koji se boje Tvorca i `ive moralno uvek donose mir, smirenost, sigurnost, obiqe i prosvetqena vremena dru{tvu. Qudi odani religiji Tvorca nikada ne remete mir bilo gde u svetu, suprotno tome oni uvek ohrabruju samilost, milosr|e, prijateqstvo, vernost i saradwu. SLIKA (str. 70): Fotografije pokazuju stawe qudi tokom Drugog svetskog rata. SLIKA (str. 70): Posteri iz Hitlerovog vremena su simbolizovali ubijawa koja su vr{ena u wegovo ime. SLIKA (str. 71): Hitler je bio uzrok ubijawa miliona qudi i ostavqawa miliona qudi bez ku}a i samima sebi. Wegova nehumana ideologija je zasnovana na Darvinovim tezama o superiornim i ni`im rasama. I nije oklevao da ubije one koje je video kao ni`e rase. SLIKA (str. 72): Ove slike sumiraju patwu, strah, teror i bol koji su Hitler i oni koji su delili wegova gledi{ta nanosili ~ove~anstvu. Darvinizam koji je bio prvenstveni izvor te no}ne more, jo{ uvek nastavqa da nanosi patwu ~ove~anstvu {irom sveta. Katastrofe koje je prouzrokovao darvinista fa{ista Musolini Na isti na~in na koji je Hitler odredio svoju politiku primenom darvinizma, isto tako je i wegov savremenik i saveznik Benito Musolini (Benito Mussolini) iskoristio darvinisti~ke tvrdwe i koncepte da bi zasnovao Italiju na imperijalisti~kim i fa{tisti~kim osnovama.
- 35. Musolini je bio u potpunosti darvinista, koji je verovao da je nasiqe bilo pokreta~ka sila u istoriji i da je rat doveo do revolucije. Za wega, "odbijawe Engleske da pokrene rat je samo obezbe|ivalo evoluciono propadawe britanske imperije". (61) Na naslovnoj strani ~asopisa 'Narod Italije' (Il Popolo d'Italia), koji je on osnovao uz finansijsku pomo} francuske vlade, je izneo frazu, "Onaj koji ima ~elik tako|e ima i hleb". Drugim re~ima govorio je qudima da ako `ele da mogu da napune svoje stomake moraju da imaju mo} da se upuste u rat. Musolini je izabrao sekiru kao simbol fa{izma i fa{isti~ke partije. Zato {to je sekira bila simbol rata, nasiqa, smrti i masakra. Musolinijevo pona{awe, agresivno i sklono nasiqu kao i kod svakog fa{iste, je opisano u kwizi Denisa Mak Smita (Denis Mack Smith). U svojoj kwizi Smit je izjavio da je jedno od Musolinijevih nepromenqivih uverewa bilo agresija i wegov osnovni instikt je bio pribegavawe nasiqu. (62) SLIKA (str. 75): Musolinijevi odredi smrti, crnoko{uqa{i. Kao i drugi darvinisti fa{isti, Musolinijeva ratna, agresivna i zlostavqa~ka politika je dovela do toga da mnogi qudi budu masakrirani, ostavqeni bez doma i porodice i do toga da zemqe budu svedene na ru{evine. Nasiqe i zlostavqawe je bilo primewivano, od strane crnoko{uqa{a, ne samo u sopstvenoj zemqi, ve} i u drugima tako|e. 1935. godine on je okupirao Etiopiju, a do 1941. je istrebio 15 000 qudi. Nije odlagao da podupre i opravda svoju okupaciju Etiopije darvinisti~kim rasisti~kim gledi{tima. Po Musoliniju Etiopqani su bili inferiorni jer su bili crna rasa i vladawe nad wima od strane superiorne rase kao {to su Italijani bi trebalo da im predstavqa ~ast. U drugu ruku on je nastavio zlostavqawe muslimana koje je po~elo sa italijanskom okupacijom Libije 3. oktobra 1911. godine i pove}alo napade usmerene protiv muslimana. Okupacija se zavr{ila tek posle Musolinije smrti sporazumom na~iwenim 10. februara 1947. Tokom tog perioda 1,5 milion muslimana je bilo ubijeno a stotine hiqada je raweno. SLIKA (str. 76): Slike Etiopqana, zlostavqanih od strane Musolinija. Musolini, koji je ostao upam}en u istoriji po svojoj nemilosrdnosti i zlostavqawu, je opisao fa{izam koji je podr`avao i uveo u praksu u govoru: Fa{izam nije vi{e osloba|awe ve} tiranija, nije vi{e ~uvar nacije ve} odbrana privatnih interesa. (63) Kao {to smo videli u primerima Hitlera i Musolinija, fa{izam gde su jaki i surovi bili u pravu i superiorni i gde je jedini na~in za uspeh i razvoj bila brutalna sila, agresija, nasiqe i rat, je bio primena Darvinovih tvrdwi da "jaki `ive, slabi umiru", i doveo je do patwe miliona qudi.
- 36. SLIKA (str. 77): CClan parlamenta koji je govorio protiv Musolinija je bio kindapovan i ubijen usred dana. Slika pokazuje uklawawe tela ~lana parlamenta iz {ume gde je kasnije prona|eno. Fa{ista Franko i zlostavqawe koje je pokrenuo u [paniji Jo{ jedan fa{isti~ki ugwetava~ koji je pretvorio XX vek u jezero krvi je bio Franko. On je organizovao pokret "falangi" u [paniji uz pomo} darvinista fa{ista Hitlera i Musolinija i doneo veliku patwu i zlostavqawe naroda [panije. Franko je uvukao svoj narod u gra|anski rat, okre}u}i brata protiv brata, oca protiv sina. Tokom {panskog gra|anskog rata je u proseku oko 250 qudi na dan bilo ubijano u Madridu, 150 u Barseloni i 80 u Seviqi. Neka ubistva su vr{ena zabijawem eksera u glave qudi. Nemilosrdni masakri su se odigravali {irom zemqe. U malom planinskom selu severno od Madrida, na primer, 31 seqan je uhap{en zato {to nije glasao za Franka i od wih je 13 odvedeno iz sela i ubijeno sa strane puta. Fa{isti su u{li u grad sa populacijom od 11 000 stanovnika u blizini Seviqe i ubili vi{e od 300 qudi. Kao rezultat nasilnih doga|aja koji su se odigravali na taj na~in ubijeno je oko 800 000 qudi tokom gra|anskog rata a jo{ 200 000 qudi je pogubqeno Frankovom naredbom. Milioni su povre|eni ili osaka}eni. Franko je dao Hitleru celu populaciju jednog sela za testirawe wegovog oru`ja! Najve}e pristalice fa{iste Franka u gra|anskom ratu su bili Hitler i Musolini. Franko nije ostavio podr{ku svojih saveznika nenagra|enom: Na~inio je jedan od najsurovijih dogovora u istoriji, daju}i male gradove kao {to je Gernika nacistima kao poklon da bi mogli na wima da testiraju svoje oru`je. U jutro 5. maja 1937. godine, qudi malog grada Gernike su se probudili suo~eni sa smr}u koju su doneli veliki bombarderi i tone bombi, nova ~uda nacisti~ke tehnologije. Mali grad je bio napu{ten od strane Franka nacisti~kim avionskim testovima. (64) Ovaj doga|aj je bio samo jedan od proizvoda iskrivqene filozofije koja je smatrala qudska bi}a za laboratorijske `ivotiwe. Ta filozofija, koja je ostavila hiqade qudi da umru samo da bi se testiala mo} svog oru`ja i koja je obogaqila, ranila i mu~ila hiqade drugih, jo{ uvek `ivi pod razli~itim maskama. To }e se nastaviti sve dok darvinisti~ka filozofija i sli~na zlostavqawa koja vide qudska bi}a kao vrstu `ivotiwe i rat kao najefektivnije sredstvo napretka opstaju. SLIKA (str. 79): Nije bilo milosti ~ak ni za decu u {panskom gra|anskom ratu ~iji je Franko bio uzrok. Qudi su odvo|eni iz svojih ku}a bez razloga i streqani. Nedu`ni qudi su ubijani, osaka}ivani i gubili su svoje porodice i voqene. Ovo je sve bio odraz fa{isti~ke nemilosrdnosti na dnevni `ivot. Pripremna uloga darvinizma u Prvom i Drugom svetskom ratu