HWMF Team Leader Ewald Spitaler's article in the Belgrade "Green Magazine" - May 6, 2011 - page 26

1. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 1
BROJ 3 APRIL 2011
BESPLATAN PRIMERAK
ORGANSKA
PROIZVODNJA
BUDUĆNOST
SRBIJE
ČIST VAZDUH DUGA LJUBAV
ROMI PIONIRI RECIKLAŽE
SLAVIMO DAN PLANETE ZEMLJE
ISSN 2217-4214
NEOTKRIVENI NACIONALNI PARK ĐERDAP

2. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 2
zelenevesti
2

3. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 3
uvodnik
Povratak poljoprivredi
V olim Srbiju. Sasvim dovoljno da je nikada ne zamenim nijednom
drugom zemljom. Ma koliko ponekad bilo te{ko `iveti u njoj.
Kada me nema neko vreme, pa pri|em granici ili sle}em na aero-
drom uhvati me milina i sre}a jer dolazim ku}i. I ma koliko bilo lepo
tamo daleko, ma koliko ostale zemlje imaju savr{eno ure|en sistem,
volim tu neure|enost koja kod nas vlada.
U raznim stvarima kaskamo za Evropom i svetom, ali ima i nekih do-
brih strana tog zaostatka. ^ist nam je vazduh. Da nam je industrija
ja~a, vazduh bi bio zaga|eniji. Problem prave automobili, ali se kao
gra|ani sve vi{e osve{}ujemo i po~injemo da brinemo o gasovima
koje ispu{taju na{i ~etvoroto~ka{i. Sadimo drve}e kako bi neutrali-
zovali karbonski otisak. Po sistemu zagadio – posadio.
A ponos ove na{e lepe zemlje oduvek je bio srpski seljak. Po{ten, ra-
Glavni i odgovorni dan, vredan, ispucalih ruku. Sre}na sam {to se danas sve vi{e mladih
urednik Ivana Filipović ljudi okre}e poljoprivredi, {to obradu zemlje ili uzgoj stoke vide kao
svoju budu}nost i budu}nost svoje zemlje. I dr`ava malim koracima
po~inje da brine o njima. A sankcije i kriza su nam opet ne{to dobro
donele. Na{a zemlja nije natopljena pesticidima, na{a zemlja je zdra-
va i idealna za proizvodnju organskog vo}a i povr}a, {to je velika iz-
vozna {ansa.
Ima Srbija sasvim dovoljno oranica i pa{njaka. Ima Srbija sasvim do-
voljno dobrih i radnih ljudi koji ne}e iz sela u grad. Uz malu pomo}
dr`ave, banaka i institucija, Srbija mo`e da poljoprivredni potencijal
pretvori u nova radna mesta. Ono {to mora da se menja jeste svest i
na{ mentalitet da odmah `elimo veliku zaradu uz malo rada. Toga
nema, ima samo mnogo rada i postepene zarade. Tako bar ka`u ne-
ki mladi ljudi koji su odlu~ili da kancelariju zamene njivom. I sasvim
im dobro ide.
Green Magazine se potrudio da u ovom broju po~ne da istra`uje da
li je poljoprivreda budu}nost na{e dr`ave, kolika je veza izme|u nje i
za{tite ~ovekove okoline, ima li organske proizvodnje kod nas i {ta
treba da uradimo da bi se pozicionirali u svetu. Raspitali smo se i ko-
ja grana ~iste energije je najve}i potencijal, kuda idu elektronski i
elektri~ni ure|aji kada ih zamenimo novim i ko su zapravo pioniri re-
cikla`e u Srbiji. Kako ~uvaju planetu Zemlju pitali smo poznate da-
me, sakupili recepte za prirodne maske za lice, ali i za braunije od or-
ganske crne ~okolade.
Mi smo u`ivali dok smo pravili tre}i broj, nadam se da }ete vi u`ivati
dok ga budete ~itali. Javite mi {ta bi jo{ mogli da istra`imo u nekom
od narednih brojeva.
PRIRODNO. I TAČKA.
3

4. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 4
sadržaj
03 UVODNIK
Povratak poljoprivredi
06 ZELENE VESTI
22 LJUDI
Jedan dan u `ivotu
romskog sakuplja~a FOTOGRAFIJA SA
NASLOVNE STRANE:
sekundarnih sirovina Jabuka budimka, selo Vrba, pored
Kraljeva
(Foto: Ivana Filipović)
24 POJMOVNIK
Hrabri narod Japana
27 EKO AZBUČNIK
08 12
NA ADI HUJI
ZASAĐENO ORGANSKA
VIŠE OD 100 PROIZVODNJA
ČEMPRESA BUDUĆNOST
I JAVORA SRBIJE
12-20
TEMA BROJA
POLJOPRIVREDA I
ŽIVOTNA SREDINA
Neophodan podsticaj dr`ave
Organska proizvodnja kao
budu}nost Srbije
Intervju: prof. dr. Snežana
Oljača sa Poljoprivrednog
fakulteta u Beogradu
Mini intervju: Boško
Blagojević, istraživač u
oblasti melioracije
4

5. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 5
28 VAZDUH 44 GREEN FASHION 56 PAMETNO DOMAĆINSTVO
Kada ka`emo vazduh na {ta Ekolo{ko modno {tivo Prozori – korak ka {tednji
ta~no mislimo?
46 GREEN BEAUTY 58 ZELENA ARHITEKTURA
32 ČISTA ENERGIJA Prirodne maske za lice Rotiraju}e ku}e
Biomasa, vodeni tokovi, Patrika Marsilija
solarna energija...
48 GREEN LIFESTYLE
Eko blog Dejana 60 YOUNG GREEN
36 EE OTPAD Stojiljkovi}a Sasvim neobi~an vrti}
Prevencija pre recikla`e
50 GREEN GASTRO 64 U POKRETU
40 NAVIKE Organska ~okolada ECO friendly licenca
Dan planete Zemlje
52 DESTINACIJA
Nacionalni park erdap
28 ČIST
VAZDUH
DUGA
LJUBAV
50 ORGANSKA
ČOKOLADA
32 BIOMASA
NAJVEĆI
POTENCIJAL
5

6. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 6
zelenevesti
Pripremila: Ivana Filipović
PRED ISTREBLJENJEM OKO
40 VRSTA RIBA U MEDITERANU KOŠ
V i{e od 40 vrsta riba u
Sredozemnom moru
ko{tanim skeletom, na ivici je
istrebljenja zbog preteranog
sa mediteranskom i isto~no-
atlantskom populacijom at-
ZA ČIST
moglo bi da i{~e`ne u
slede}ih nekoliko godina, po-
ribolova, zaga|enja i usled
gubitka prirodnih stani{ta.
lantske tune“, rekao je koor-
dinator IUCN-a Kent Kar- GRAD
kazala je danas objavljena Naro~ito su ugro`ene tuna, penter. Pribli`avanje „ko{arka{ke nacije“
studija Me|unarodne unije grge~, osli} i krinja, navodi se Na japanskim trpezama svetskom nivou i u „sportovima“
za o~uvanje prirode (IUCN). u istra`ivanju IUCN-a, konzumira se 80 odsto atlant- kao {to su recikliranje i za{tita `ivo-
Prema navodima iz studije, mre`e sastavljene od oko ske i pacifi~ke tune koja bude tne sredine, recan Fond za
gotovo polovina svih vrsta aj- 1.000 grupa za za{titu `ivotne ulovljne, i ove dve vrste su na- povra}aj i recikla`u limenki, pod-
kula i ra`a u Mediteranu, kao sredine iz 160 zemalja. „Po- ro~ito popularne kod ljubite- sti~e tokom maja meseca
i najmanje 12 vrsta riba sa sebno zabrinjava stanje u vezi lja su{ija. takmi~enjem „Ko{ za ~ist grad“ na
centralnim trgovima {irom Srbije.
Ovo simboli~ko ubacivanje isko-
Energetska radionica ri{}enih limenki u ko{eve po~elo je
krajem aprila u okviru beograd-
skog Supernatural festivala u Bo-
Globalni dogovor Ujednjenih energetskih resursa. „Energetska ra-
nacija u Srbiji je uo~i Evropske dionica, povodom Evropske nedelje tani~koj ba{ti, organizovanog po-
nedelje odr`ive energije, a u odr`ive energije, je samo jedna od vodom Dana planete Zemlje.
okviru aktivnosti vezanih za inicijativa koju }e sprovesti Radna Tokom maja ove godine u uba-
godinu energetske efikasno- grupa za `ivotnu sredinu pri Global- civanju limenki u d`inovske
sti, organizovao „energetsku nom dogovoru u Srbiji. Kao potpi- ko{eve takmi~i}e se u~enici osno-
radionicu“ za predstavnike snici deklaracije o progla{enju godi- vnih {kola u Kragujevcu, Pan~evu
medija. Doma}ini su bili direk- ne energetske efikasnosti u Srbiji, i Jagodini.
tor Agencije za energetsku efikas- za najmla|e organizujemo eduka-
DULIĆ POZVAO
nost Republike Srbije, predstavnici tivne radionice u ~etiri vrti}a u Beo-
Globalnog dogovora za Srbiju i Ra- gradu. Na jesen planiramo veliku
dne grupe za `ivotnu sredinu. konferenciju posve}enu pitanjima GRAĐANE DA NE
Evropska nedelja odr`ive energije
(EU Sustainable Energy Week – EU-
`ivotne sredine i energetske efika-
snosti na kojoj }e u~estvovati
ZAGAĐUJU OKOLINU
SEW) je jedan od klju~nih doga|aja me|unarodni eksperti“ – najavila je Ministar `ivotne sredine Srbije
posve}enih budu}nosti u kojoj se Tijana Markovi}, Radna grupa za Oliver Duli} pozvao je gra|ane
koristi vi{e odr`ivih i obnovljivih `ivotnu sredinu. da ne bacaju |ubre oko sebe i da
o~iste svoju okolinu. „@elim da
po{aljem poruku gra|anima da
U nastojanju da unapredi sistem po-
slovanja Ekostar Pak je na poziv Privre- EKOSTAR PAK DEO je jedno od merila ljubavi prema
sopstvenoj zemlji i ~uvanje priro-
TWINNING PROJEKTA
dne komore Srbije, uzeo u~e{}e u stu- de“, rekao je Duli} povodom 22.
dijskoj poseti Sloveniji koja je organi- aprila, Dana planete Zemlje.
zovana u okviru privredne saradnje Duli} je gra|ane Srbije pozvao da
dve republike, a koja je organizovana 4. juna u~estvuju u akciji Velikog
u oblasti za{tite `ivotne sredine i zbri- spremanja Srbije. „Ako svako od
njavanja opasnog otpada. Cilj posete sedam miliona stanovnika u~ini ja-
je bio pro{irenje privredne saradnje i ko malo, zajedno }emo da u~inimo
povezivanje srpskih i slovena~kih pri- mnogo. Bar tog dana da imamo Sr-
vrednika u ovoj oblasti kao i razmena biju koja je mnogo ~istija nego {to
informacija o novim regulativama EU, je ostalih dana“, istakao je on. Duli}
njihovom prilago|avanju istim, kao i je rekao da Dan planete Zemlje
na~inu poslovanja u oblasti upravlja- vi{e slu`i za upozoravanje svih ljudi
nja otpadom i zna~aju ulaganja u si- o posledicama zaga|enja i kata-
stem i njegovo osavremenjavanje. strofalnih stvari koje se de{avaju sa
prirodom.
6

7. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 7
Mini hidroelektrane - velika {ansa Srbije
C entralno-evropski forum za
razvoj CEDEF, u godini
energetske efikasnosti i u okviru
Srbije, uklju~uju}i i velike hi-
droelektrane (procenjenog na
17 milijardi kilovat ~asova go-
proizvedu oko 150 miliona kilo-
vat ~asova. Da li je to dovoljno?
Zemlje EU, Slovenija, na pri-
DEF-a i dodala da }e CEDEF
nastaviti da organizuje doga|aje
iz oblasti energetske efikasnosti
„EU Sustainable Energy di{nje), EPS je iskoristio 60 od- mer, ima vi{e od 400 malih elek- i obnovljivih izvora energije u ci-
Week“, pod pokroviteljstvom JP sto. Poslednji katastar lokacija trana, Poljska preko 600, a lju podizanja svesti o zna~aju ra-
„Elektroprivreda Srbije“, uz po- za male HE uradili su jo{ pre vi{e ^e{ka vi{e od 1.300. cionalne potro{nje energije i
dr{ku Ministarstva infrastruktu- od 20 godina Institut za vodopri- „Op{tina Ivanjica ima najve}i zna~aja koji to ima za odr`ivi
re i energetike i Agencije za ene- vredu „Jaroslav ^erni“ i „Ene- broj lokacija za izgradnju mini razvoj celog regiona. Doga|aju
rgetsku efikasnost Republike rgoprojekt“ i po tim podacima hidroelektrana u Srbiji. Vodeni je prisustvovalo preko 200
Srbije, organizovao je sredinom mini hidroelektrane mogu da resurs kao obnovljivi izvor ene- eksperata kompanija, predsta-
aprila konferenciju „Mini hi- budu izgra|ene na 856 lokacija. rgije, jedna je od veoma va`nih vnika ministarstava, agencija, lo-
droelektrane – velika {ansa Srbi- Trenutno u Srbiji radi 31 mini hi- razvojnih {ansi ove Op{tine“, kalne samouprave, investitora,
je“ u Ivanjici. droelektrana, ukupne snage podsetila je Jovanka Arsi} ambasada, komora, razvojnih
Od ukupnog hidropotencijala 34,6 megavata, koje godi{nje Kari{ic, predsednik UO CE- organizacija i medija.
CAREER DAYS U ZNAKU EKOLOGIJE ZNAČAJNO
PRIZNANJE
Studentska organizacija Aiesec je tradicio- gije, tako da pored standardnih ponuda,
nalno po sedamnaesti put po~etkom kompanije koje su u~estvovale mogle su
aprila organizovala Sajam edukacije, pra- da izaberu i {tand od biorazgradivih ma-
ksi i poslova Career days.Na sajmu su terijala i da ponesu epitet ’’Zeleni part-
u~estvovale 33 kompanije koje su pored ner’’.Celokupni promotivni materijal je
poslova nudile i prakse. Ove godine su bio od recikliranog papira, a biografije
svim zainteresovanima na raspolaganju zainteresovanih se nisu donosile na sajam
bile i radionice koje su trajale tri nedelje ve} je postojala prijava u formi CV koja se
pre sajma kao i na samom sajmu, a po popunjavala i ostala zapam}ena u bazi
prvi put ove godine sajam je odr`ivog ka- podataka na sajtu www.careerdays.rs
raktera. koja je dostupna svim kompanijama u na-
„Career Days 2011” je bio u znaku ekolo- rednih deset meseci.
OBELEŽEN SVETSKI DAN ZDRAVLJA
Zaposleni u kancelarijama u okviru najve}e gu tradiciju promovisanja zdravog `ivota i
svetske komunikacione grupacije McCann ve} du`e vreme aktivno podr`ava zdrav na~in
Worldwide, koja broji preko 21.000 ljudi, nji-
hovi prijatelji, porodice i klijenti iz gradova
`ivota, organizuju}i predavanja na temu pra-
vilne ishrane i pru`aju}i prilike svojim zapo-
P reduze}e za recikla`u plastike
Greentech iz Novog Sada dobilo
je nagradu „Kapetan Mi{a Anasta-
{irom sveta {etnjom, tr~anjem i drugim obli- slenima da se bave fizi~kim aktivnostima, ini-
cima fizi~kih aktivnosti u prirodi obele`ili su cijativa McCann Worldwide-a za obele`ava- sijevi}“ u kategoriji Za zdraviji i
Svetski dan zdravlja i time podr`ali misiju nje Svetskog dana zdravlja prihva}ena je sa lep{i Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju.
Svetske zdravstvene organizacije o va`nosti velikim zadovoljstvom i u kancelariji u Beo- Komisija ~iji predsednik je bio dr Ili-
aktivnog na~ina `ivota za zdravlje pojedinca. gradu, a {etnja zaposlenih je organizovana ja ]osi}, dekan Fakulteta tehni~kih
Sa obzirom na to da McCann Grupa ima du- na Adi Ciganliji. nauka u Novom Sadu, obrazlo`ila je
svoju odluku ~injenicom da je an-
ga`man Greentecha Novi Sad u re-
cikla`i plastike zna~ajno doprineo
zdravijoj i lep{oj `ivotnoj sredini, ne
samo u Vojvodini ve} i u celoj Srbiji
gde Greentech ima razvijenu mre`u
svojih dobavlja~a. Nagrada Kapetan
Mi{a Anastasijevi} dodeljuje se ve}
11 godina, a deo projekta „Put ka vr-
hu“ koja, putem izdavanja istoimene
monografije, afirmi{e privredno
stvarala{tvo u Srbiji.
7

8. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 8
zelenevesti
NA ADI HUJI ZASAĐENO VIŠE
OD 100 ČEMPRESA I JAVORA
Mladi istra`iva~i Srbije, predstavnici Ade Huje i nadamo se da }e posetioci
Op{tine Palilula i zaposleni u revizor- zaista u`ivati u ambijentu koji stvara-
skim ku}ama KPMG, Deloitte, Price- mo“, izjavila je Vesna [abanovi}, ~lan
waterhouseCoopers i Ernst & Young Ve}a Gradske op{tine Palilula. Vo-
organizovali su, drugu po redu, zaje- de}e revizorske ku}e, poznate u svetu
dni~ku volontersku akciju ozelenjava- kao „Velika ~etvorka“, ve} drugu godi-
nja Ade Huje. U ovoj jednodnevnoj ak- nu zaredom, organizuju akciju pod slo-
ciji u~estvovalo je vi{e od 100 volontera ganom „Zelena ~etvorka“ u `elji da na
koji su zasadili oko 100 sadnica ~em- jedinstven na~in daju svoj doprinos za-
presa i javora. jednici u kojoj posluju. Timskim
„Ada Huja postaje sve atraktivnije iz- ure|enjem i ozelenjavanjem Ade Hu-
leti{te i njenom ure|enju pridajemo je, revizorske ku}e su pokazale da kon-
veliki zna~aj. Volonterska akcija Mla- kurentski odnosi ne smeju biti prepre-
dih istra`iva~a Srbije i vode}ih revizor- ka za{titi i unapre|enju `ivotne sredi-
skih ku}a zna~ajno doprinosi ure|enju ne.
OPERACIJA
ZELENGRAD KOMPANIJE S vetska ekonomska kriza nije ukinula
obavezu privatnog sektora da se pona{a
odgovorno prema sredini u kojoj posluje, a
Fond Ecotopia i kompanije part-
neri uz podr{ku Sekretarijata za svi ~lanovi dru{tva, srazmerno svojim mo-
za{titu `ivotne sredine grada
Beograda pokre}u kampanju
Operacija Zelengrad. U okviru
~uvaju `ivotnu gu}nostima i kapacitetima, moraju da se
mobili{u i doprinesu da se dogode pozitivne
promene, zaklju~ak je druge po redu
kampanje, gra|ani i kompanije u
Beogradu }e mo}i da usvoje svoje
stablo i otkupe „dug prema pri-
rodi“ koji svakodnevno proizvode
tro{enjem energije i vo`njom au-
SREDINU me|unarodne konferencije o dru{tveno od-
govornom poslovanju „Globalni izazovi, lo-
kalna re{enja“, koju su u beogradskom Be-
lExpo centru organizovali Forum poslovnih
tomobila. Svoje stablo gra|ani lidera i SMart Kolektiv.
mogu da usvoje kupovinom spe- Na ovom najve}em CSR doga|aju u Srbiji
cijalne tapije ~ija cena za fizi~ka okupilo se vi{e stotina predstavnika vode}ih
lica je 2000, dok je za kompanije kompanija koje posluju u Srbiji, dr`avnih in-
3000 dinara. Cena tapija formira- stitucija, me|unarodnih organizacija i ne-
na je na osnovu cene stabala u profitnog sektora, a glavna tema konferen-
rasadnicima, njihove visine i sta- cije bila je doprinos privatnog sektora za{titi
rosti i njom se potvr|uje da ste
`ivotne sredine.
usvojili stablo, obezbedili njego-
vu sadnju i jednogodi{nje „Kao lideri odgovornog poslovanja po-
odr`avanje. Cilj Fonda Ecotopia je sve}ujemo se smanjenju uticaja koji na{e
da, do kraja 2011. godine, zasadi poslovanje ima na `ivotnu sredinu i obave-
5000 stabala i tako da svoj dopri- zujemo se da }emo inspirisati druge kom-
nos ozelenjavanju Beograda. panije da nam se pridru`e u toj misiji“ – tek-
Kampanja Operacija Zelengrad st je izjave koju su na sve~anom otvaranju
po~inje u sredu, 4. maja 2011. konferencije potpisali direktori ~lanica Fo-
Fond je odlu~io da pokrene Ope- ruma poslovnih lidera, me|u kojima i Metju
raciju Zelengrad inspirisan pozi-
Perkins, direktor U. S. Steel-a, Thanasis
tivnim iskustvom projekta „[uma
blista, {uma peva“ u Naciona- Katsiroumpas, direktor VIP mobile-a, Phi-
lnom parku Tara. Zahvaljujuci do- lippos Karamanolis, direktor Eurobank
prinosu stranih misija u Srbiji, EFG, Goran Piti}, predsednik upravnog
kompanija i pojedinaca, na Tari odbora Societe Generale banke, Stephen
su 2010. god. zasa|ene 8562 Fish, partner u Ernst&Young-u i James
sadnice jele i smr~e. Thornley, partner u KPMG-u.
8

9. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 9
RECIKLAŽNA INDUSTRIJA,
ŠANSA ZA BUDUĆNOST
U zelenoj ekonomiji }e biti otvoreno 10.000 novih
radnih mesta do kraja mandata ove vlade, a ve} je
zaposleno 5.000 ljudi, rekao je Oliver Duli}, mini-
star za `ivotnu sredinu, rudarstvo i prostorno pla-
niranje na drugoj godi{njoj konferenciji „Zelena
Srbija - recikla`na industrija, {ansa za budu}nost“
u organizaciji Business info group. Duli} je ocenio
da je u Srbiji velika stopa nezaposlenosti i da bi
22 MILIONA DOLARA ZA bolja organizacija u za{titi `ivotne sredine dopri-
nela otvaranju velikog broja radnih mesta. Samo
polovina Srbije je, prema njegovim re~ima, pokri-
NOVI EKOLOŠKI PROJEKAT vena organizovanim no{enjem sme}a. „Dobro je
{to su svim operaterima, koji su dobili licence od
dr`ave i koji otkupljuju, transportuju i prera|uju
M etju Perkins, generalni direktor
U. S. Steel Serbia, Oliver Duli},
ministar `ivotne sredine i prostornog
za upravljanje industrijskim otpadom u
Republici Srbiji.
Perkins je rekao da je Postrojenje za
elektronski otpad, gume i akumulatore, ispla}ene
subvencije“, naveo je Duli} i dodao da su te sub-
vencije pomogle da se investira u recikla`nu indu-
planiranja Republike Srbije, Bojan upravljanje otpadom jedna od nekoliko striju.
uri}, dr`avni sekretar u Ministarstvu va`nih investicija u U. S. Steel Serbia ko- U~esnici konferencije iz recikla`ne industrije istakli
`ivotne sredine, Predrag Umi~evi}, gra- ja je usmerena na pobolj{anje za{tite su probleme koje imaju pre svega u sakupljanju
dona~elnik Grada Smedereva i Ljubica `ivotne sredine u `elezari. On je jo{ na- otpada. Tako se pro{le godine sakupilo tek oko
3.000 tona od ukupno 80.000 tona elektronskog i
Drejk, generalna menad`erka Za{tite glasio da je U. S. Steel, od kada je do{ao elektri~nog otpada, a recikleri PET ambala`e jedva
`ivotne sredine u kompaniji, nedavno u Srbiju, ulo`io oko 80 miliona dolara u su uspeli da ispune kvotu da recikliraju pet odsto
su zvani~no ozna~ili po~etak radova na projekte za za{titu `ivotne sredine i iz- ambala`e. Probleme sa prikupljanjem otpada ima-
novom Postrojenju za upravljanje indu- javio da }e, sa ovim projektom, investi- ju i recikleri ulja i opasnih otpada. Oni svi prepo-
strijskim otpadom. Ovom simboli~nom cije kompanije U. S. Steel Serbia u za{ti- ru~uju nadle`nima da subvencioni{e i sakuplja~e,
ceremonijom postavljen je kamen te- tu `ivotne sredine prema{iti 100 miliona a ne samo recikla`nu industriju.
meljac prvog sertifikovanog postrojenja dolara.
Ameri~ka obave{tajna slu`ba - da time smanjuje deponovanje ot- Zemlje, 22. april, obele`ava se
CIA
CIA, pridru`ila se Bel Expo svet- pada za skoro 1.000 tona godi{nje. {irom sveta da bi se ukazalo na
skom prazniku za{tite prirode, Uz to, osoblje u {tabu te agencije zna~aj o~uvanja prirode.
Danu planete Zemlje, rekav{i da godi{nje reciklira vi{e od tri tone Tog dana 1970. godine jedan
je na{la na~in da dokumenta s taj- plastike, stakla, kartona i drugih ameri~ki senator je odredio dan
nama uni{tava - ekolo{ki. materijala. Agencija nije ponudila za obuku u SAD o vaznosti za{tite
Obave{tajna agencije ka`e da se da poka`e novinarima kako radi prirode, nazvav{i ga „Dan Zem-
SE PRIDRUŽILA DANU dokumenta koja sadr`e poverljive njen ure|aj za seckanje tajni. lje“. Dvadeset godina kasnije je-
PLANETE ZEMLJE podatke seckaju i spaljuju u U organizaciji me|unarodne dan od organizatora te akcije je
EKO-SPALJIVANJEM sedi{tu CIA kori{}enjem pe}i koja mre`e grupa i aktivista uspeo da taj dan bude obele`en u
TAJNI zagreva vodu u zgradi. CIA ka`e (www.earthday.net), Dan planete 141 zemlji, a potom u sve vi{e.
ODRŽIVI RAZVOJ PLANINA
Organizacija „Ambasadori `ivotne sredine“ u mama. U~esnici Simpozijuma }e izlagati i dis- dobara. lokalna zajednica kao akter ruralnog
partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije, kutovati o radovima na temu: poljoprivreda u razvoja; upravljanje osetljivim ekosistemima -
po sedmi put realizuje Regionalnu konferen- tranziciji ka odr`ivom razvoju - ekonomija, odr`ivi razvoj planina, za{ti}ena prirodna do-
ciju „@ivotna sredina ka Evropi - EnE11“ od 7 menad`ment i politika, izazovi i re{enja u bra u planinskim podru~jima - primeri dobre
do 8. juna 2011. godine kao jedan od do- odr`ivoj poljoprivredi, in`enjerstvo za{tite prakse ruralnog razvoja u za{ti}enim prirod-
ga|aja u okviru obele`avanja Svetskog dana `ivotne sredine - moderni izazovi, mogu}no- nim dobrima; koncept upravljanja i razvoja
`ivotne sredine (UNEP). Tema ovogodi{nje sti i izazovi za poljoprivredu i ruralni razvoj, za{ti}enih planiskih prirodnih dobara,rezerva-
Konferencije je „Ruralni i odr`ivi razvoj plani- ekolo{ki problemi u postoje}oj poljoprivred- ti biosfere kao model odr`ivog razvoja
na“ i prilika je za obrazovne institucije, orga- noj praksi, za{tita prirode kao podsticaj za za{ti}enih planinskih prirodnih dobara;
nizacije i pojedince da predstave svoja seoski turizam i ruralni razvoj, proizvodnja i odr`ivi razvoj {umarstva, adaptacija {uma i
istra`ivanja i gledi{ta u vezi sa odabranim te- plasman zdrave hrane iz planinskih prirodnih {umarstva na globalne klimatske promene.
9

10. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 10
sekopak
SEKOPAK ISPUNIO NACIONALNI CILJ
ZA ČISTU BUDUĆNOST
P rema procenama iz Nacionalne strategije
upravljanja otpadom u Republici Srbiji doku-
mentu koji je protekle godine revidiran, kao i drugih
Kao Operater koji zastupa interese 180 odgovor-
nih klijenata koji su ve} u prvoj godini veoma oz-
biljno shvatili svoje zakonske obaveze i pokazali vi-
neformalnih izvora i analiza, u Srbiji se u proseku soku dozu dru{tvene odgovornosti ulaskom u pro-
Nakon prve generi{e izme|u 400.000 i 500.000 tona ambala`nog ces izgradnje sistema, mo`emo da garantujemo da
otpada godi{nje sa tendencijom daljeg porasta uz smo u potpunosti sproveli svoje aktivnosti i ispunili
godine rast BDP-a. Srbija se po ovim brojkama ubraja u svoju zakonsku obavezu ulaskom u sistem i ispu-
sprovo|enja manje emitere otpada u odnosu na ostale zemlje njenjem nacionalnih ciljeva. Verujemo da su i dru-
Evrope. U Evropi, minimalna granica za evropske gi operateri koji su imali svoje klijente, u~inili isto.
zakonodavstva iz zemlje za sakupljanje i recikla`u ambala`nog otpa- Pravo je vreme da na kraju prvog tromese~ja 2011.
oblasti da iznosi 55 odsto, dok se u Srbiji ove godine mora godine, u ime svojih dru{tveno odgovornih klije-
upravljanja sakupiti i reciklirati najmanje 10 odsto ukupnog ot- nata upitamo dr`avu i javnost da li postoje oni pri-
pada. vredni subjekti koji nisu ispunili svoje zakonske
ambala`om i obaveze niti nacionalni cilj od 5 odsto u 2010. go-
ambala`nim SRPSKI RECIKLAŽNI KAPACITETI dini. Verujem da govorim u ime svih privrednih
otpadom u Srbiji, Preko 180 proizvo|a~a iz svih grana industrije u subjekata koji su u{li u sistem kada ka`em da
Srbiji, prenelo je svoje zakonske obaveze na Seko- o~ekujemo sprovo|enje svih zakonskih odredbi
sa stanovi{ta pak, ~ime su Sekopak zadu`ili za preko 170.000 tona bez oklevanja.
Sekopaka, kao ambala`nog otpada koji su plasirali na tr`i{te, {to u
PREMAŠEN CILJ OD 5 ODSTO
praksi zna~i da je izme|u 35 i 40 odsto tr`i{ta amba-
pionira u ovom la`nog otpada pokrio samo Sekopak. Za ra~un svo- Sekopak je za sredstva koja je od svojih klijenata
poslu i najve}eg jih klijenata, Sekopak je ispunio nacionalni cilj za dobio, organizovao primarnu selekciju, baliranje,
Operatera 2010. godinu u iznosu od 5 odsto, odnosno sakupio transport i recikla`u sa 23 svoja partnera me|u ko-
je i reciklirao preko 9.000 tona svih vrsta jima su privatni sakuplja~i Lepenka, Intercord,
sistema ambala`nog otpada (stakla, plastike, kartona, me- Apos, Pima, Greentech, Inos Papir servis i komu-
upravljanja tala i drveta). Posebno smo ponosni na ~injenicu da nalna preduze}a iz gradova Novi Sad, Kragujevac,
je preko 90 odsto sakupljenog ambala`nog otpada ^a~ak, Leskovac, Ni{, Gornji Milanovac, Sombor,
ambala`nim reciklirano u srpskim recikla`nim kapacitetima, dok Subotica, Pan~evo i drugi. U ovim gradovima se si-
otpadom u Srbiji, je jedan manji deo na{ao svoj put do prera|iva~a u stemom Sekokese i Sekontejnera sakupilo preko
mo`e se re}i da je inostranstvu. Ovu tendenciju razvijanja doma}e in- 9.000 tona svih vrsta ambala`nog otpada ~ime je i
dustrije recikla`e }emo se potruditi da pratimo i u prema{en cilj od 5 odsto.
ona protekla budu}nosti sa jo{ ve}im koli~inama sakupljenog am- Misija Sekopaka le`i u izgradnji odr`ivog sistema
veoma uspe{no bala`nog otpada. za upravljanje svim vrstama ambala`nog otpada
unapre|enjem komunalnih i drugih kapaciteta
upravljanja otpadom uz najmanji mogu}i tro{ak za
svoje klijente. U okviru ove misije posebnu pa`nju
poklanjamo svakom gra|aninu ponaosob bez ~ijeg
direktnog u~e{}a u razvrstavanju ne mo`e ni biti si-
stema.
Kako je rok za implementaciju zakona istekao
krajem maja 2010. godine dok obaveze po naciona-
lnim ciljevima va`e od 1.januara 2010. godine i za
svaku narednu godinu imaju sve vi{u vrednost, na{a
misija }e tek u narednim godinama dobijati svoj pu-
ni smisao i dalje se samo potvr|ivati.
@elim da iskoristim ovu priliku da se preko Green
Magazina zahvalim svim privrednicima koji su nam
u prethodnom periodu dali svoje poverenje i da im
poru~im da }emo se u ovoj godini i na dalje zalagati
za ~istu budu}nost na dugoro~no odr`iv na~in
po{tuju}i visoke standarde koji va`e u zemljama
EU.
Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka
10

11. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 11
11

12. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 12
temabroja
ZNANJE, VEŠTINE, STANDARDI I K
ORGANSKA PROIZVODNJA
budu}nost
Srbije
Organska poljoprivreda se {irom
sveta ubrzano razvija, a u EU imaju
plan da 2020. ovaj vid proizvodnje
~ini 20 procenata poljoprivrednih
povr{ina na teritoriji Evropske unije.
U Srbiji se razvija poslednjih
dvadesetak godina, a najintenzivniji
rast zabele`en je poslednjih pet-{est
godina
12

13. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 13
I KONTROLA
Tekst: Jelena oki} milijardi evra) u 2002. do 33 milijarde US dolara
(25.5 milijardi evra) u 2005. Prema procenenama
P o~etak razvoja organske proizvodnje u na{oj
zemlji je specifi~an jer je bio iniciran od strane
nevladinih organizacija, pre svega udru`enja „Ter-
iz 2007, o~ekuje se dalji porast na 40 milijardi US
dolara (30.9 milijardi evra).
ras“ iz Subotice koji je osniva~ pravca bio-{kole PONUDA I POTRAŽNJA
Terras, pravca organske poljoprivrede. Ministar- Iako je organska poljoprivreda danas prisutna
stvo poljoprivrede je u poslednje dve godine mno- svuda u svetu, najve}a potra`nja je u Evropi i SAD.
go uradilo po pitanju organske poljoprivrede. For- Ova dva regiona imaju neprekidan manjak tra`ene
Osnovni princip mirano je Nacionalno udru`enje za razvoj organ-
ske prozvodnje „Serbia Organica“, na ~ijem ~elu
robe, jer proizvodnja ne dosti`e potra`nju. Organ-
ska proizvodnja se trentuno praktikuje u vi{e od 120
je Nada Mi{kovi}, a postoji i podr{ka inostranih zemalja sveta. Glavni razlozi za ovaj vid proizvodnje
GLASI: fondova koji daju sredstva za edukaciju i razvoj ove su: zdravstveni, ekolo{ki, ekonomski i politi~ki. Or-
e
proizvodnje. Osnovan je i „Fond Organska Srbija“, ganska hrana ne sadr`i aditive dopu{tene u neor-
~iji je predsednik Branko ^i~i}. Vode}i stru~njaci ganskoj hrani kao {to su hidrogenizirane masno}e,
iz ove oblasti su saglasni da su se stekli uslovi, ali da aspartam ili ve{ta~ke boje i ukusi. Ona tako|e ne
– zdravo zemljište u narednom periodu treba i}i korak dalje i osnivati
organsku proizvodnju. Posedovanje znanja i ve{ti-
sadr`i pesticide i herbicide – uzro~nike brojnih obo-
ljenja, kao ni GM jedinjenja. Po svom sastavu, or-
– zdrava biljka i na za bavljenje organskom proizvodnjom je od pre- ganska hrana ima zna~ajno vi{e nivoe vitamina i mi-
sudnog zna~aja, ali i primena prili~no strogih stan- nerala. Istra`ivanja su pokazala da organska hrana
životinja darda i kontrola, kao i dobre organizovanosti i po- sadr`i, na primer, u proseku 63 odsto vi{e kalijuma,
vezanosti u okviru nacionalnih i me|unarodnih or- 73 odsto vi{e gvo`|a i 125 odsto kalcijuma nego
– zdravi ljudi ganizacija. proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivre-
Globalna prodaja organske hrane i pi}a porasla dom, a udeo sadr`aja suve materije u organskim
je za 43 procenta – od 23 milijarde US dolara (17.8 proizvodima ve}i je i do 30 odsto. Pored toga,
13

14. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 14
temabroja
prijateljska je po `ivotnu sredinu. Valja znati da se Organski proizvodi su bezbedni, dobijeni iz stro-
u organsku proizvodnju ne ulazi da bi se zaradilo, go kontrolisnog na~ina proizvodnje, koji je zakon-
a oni kojima je to glavni motiv brzo odustanu od ski regulisan i zove se organska proizvodnja. Oni
ovog posla. Pravi organski proizvo|a~ mora da ima ne zaga|uju `ivotnu sredinu (vodu, vazduh i zem-
svest da je odgovoran prema zemlji koju obra|uje, lji{te), po{tuju prirodnu ekolo{ku ravnote`u, kori-
na~inu na koji to ~ini, kao i prema onima koji ku- ste odr`ive izvore energije.
puju proizvod sa oznakom „organski“. Mnogi
proizvo|a~i su u neku ruku pravi zanesenjaci, ba{ ŠTA JE GARANCIJA?
kao i oni koji osnivaju razna udru`enja i fondove Obzirom da u Srbiji jo{ uvek ne postoje specija-
za edukaciju u oblasti ogranske proizvodnje. U lizovana prodajna mesta samo za organske proiz-
na{oj zemlji se proizvode organski med, organska vode, savetuje se da bez obzira da li kupujete u ve-
{argarepa, organsko jabukovo sir}e, organska helj- likim supermarketima ili prodavnicama zdrave
da i mnogi drugi proizvodi. hrane, obratite pa`nju na to da li na ambala`i po-
Dugoro~no, organska poljoprivreda bi mogla do- stoji znak „organski proizvod“ i znak tj. logo serti-
prineti smanjivanju razlika izme|u bogatih i siro- fikacione ku}e koja je odgovorna da prati ceo pro-
U Srbiji se ma{nih regiona, kao i ostvarivanju stabilnosti ces proizvodnje. U na{oj zemlji, Ministarstvo po-
organska hrana proizvodnje. Time bi se stekli uslovi za strane in- ljoprivrede je garant da svaki proizvod koji nosi po-
vesticije i pove}anje izvoza organskih proizvoda. seban znak je proizveden po principima organske
proizvodi na Ujedno, pove}ala bi se i svest potro{a~a o potrebi poljoprivrede.
4.500
kori{}enja organske hrane i pobolj{anje zdravstve- Srbija je u decembru pro{le godine podnela zah-
ne ispravnosti hrane. tev za stavljanje na listu zemalja ~iji se organski
proizvodi mogu prodavati u EU, a Ministarstvo po-
ORGANSKO U SRBIJI ljoprivrede je za 2011. izdalo 8 odobrenja za serti-
hektara, a u Na teritoriji Srbije osnovana su ~etiri centra za
organsku proizvodnju: u Selen~i, Svilajncu, Le-
fikaciju organskih proizvoda. Ti sertifikati su,
me|utim, dovoljni samo za srpsko tr`i{te, dok je za
registru skovcu i Valjevu. U Vojvodini postoji nekoliko re- izvoz u EU potrebno da sertifikat izda ku}a koja je
Ministarstva vitalizovanih sala{a koji imaju sertifikovanu organ- priznata u EU, {to pove}ava tro{kove poljoprivred-
sku proizvodnju hrane i turisti~ku ponudu. Jedan nicima koji `ele da izvoze. Srpska predstavni{tva
poljoprivrede, od najve}ih proizvo|a~a heljde nalazi se u selu Ra- inostranih kompanija tako|e ne mogu da izdaju
napravljenom na dijevi}i blizu Nove Varo{i, a ovu zdravu `itaricu gaji sertifikat za izvoz u EU u Srbiji, ve} to moraju da
na 24 ha koje poseduje u podno`ju planina Zlatar urade njihove mati~ne ku}e. Dva srpska preduze}a
osnovu podataka i Javor. Pirotski kraj tako|e ima veliki potencijal za - „OCS“ i „Evrocert“ - pro{la su obuku za sertifika-
sertifikacionih organsku proizvodnju. U Subotici se {estu godinu ciju u okviru projekta Slovak Ejd (SlovakAid) i tre-
kuća, nalazi se za redom organizuje Me|unarodni festival organ-
skih proizvoda „Biofest“, pod patronatom nevla-
balo bi da izdaju sertifikate u saradnji sa jednom
slova~kom sertifikacionom ku}om, re~eno je Eu-
77 dine organizacije „Terras“. U Svilajncu jedan do- rAktivu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.
ma}in proizvodi jabukovo sir}e od divljih jabuka:
ko`ara, budimki i kola~ara, koje su neprskane. Ni- KO MOŽE DA IZVOZI?
kakvu hemiju ne dodaje u njih, ve} koristi stari, na- Na listi tre}ih zemalja koje mogu da izvoze neke
proizvođača rodni metod „{u{ki“. Radi se o podlozi na kojoj se organske proizvode u EU nalaze se Argentina, Au-
razvijaju odre|ene bakterije koje pospe{uju vrenje. stralija, Kostarika, Indija, Izrael, Japan, [vajcarska,
U Ba~kom Petrovcu se formirao prvi „pilot inku- Tunis i Novi Zeland. Da bi se Srbija na{la na listi
bator“ za obuku za organsku proizvodnju na 30 tre}ih zemalja, {to }e joj omogu}iti izvoz u EU, po-
hektara zemlji{ta. trebno je da se utvrdi da je njeno zakonodavstvo
Ministarstvo poljoprivrede je pro{le godine iz- uskla|eno sa standardima EU, ~iji osnov je evrop-
dvojilo 10 miliona dinara za subvencionisanje or- ska direktiva o organskoj hrani.
ganske proizvodnje. Subvencije se po hektaru U Srbiji se, prema podacima tog ministarstva, or-
kre}u od 25.000 dinara za ratarsku proizvodnju, ganska hrana proizvodi na 4.500 hektara. U regi-
35.000 dinara za povrtarsku proizvodnju, do 45.000 stru Ministarstva poljoprivrede, napravljenom na
dinara za vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. osnovu podataka sertifikacionih ku}a, nalazi se 77
Za stoku koja se gaji uz primene metoda organske proizvo|a~a.
proizvodnje dobija se 15.000 dinara po grlu krupne Organizacije koje izdaju sertifikate proizvo-
stoke, 5.000 dinara po grlu sitne stoke i 500 dinara |a~ima organske hrane u skladu sa standardom
po jedinki `ivine, kao i 2.000 dinara po ko{nici. Za- SRPS EN 45011:2004 od 2012. godine }e morati
jedno sa Ministarstvom ekonomije, Ministarstvo da budu registrovane u Akreditacionom telu Srbi-
poljoprivrede subvencioni{e sa 50 procenata je, dok je za sada dovoljno odobrenje Ministarstva
tro{kove sertifikacije organske proizvodnje. poljoprivrede. Kako navode u Akreditacionom te-
14

15. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 15
Dugoročno, lu, Akreditaciono telo proverava da li ku}e koje
sertifikuju organske proizvode imaju kapacitet za
organska kontrolu proizvodnje, {to je garancija da se po{tuju
poljoprivreda bi svi standardi propisani zakonom, koji va`e i u EU.
U Akreditacionom telu Srbije ocenjivanje
mogla doprineti o~ekuju ove godine. Ukoliko ishod ocenjivanja bu-
smanjivanju de pozitivan, to bi bila zvani~na potvrda da je si-
razlika između stem sertifikacije u Srbiji isti kao u EU. To nije do-
voljno za stavljanje Srbije na listu tre}ih zemalja,
bogatih i ali jeste dodatan dokaz koji bi trebalo da stru~njake
siromašnih Komisije ubede da je kontrola kvaliteta u Srbiji
uskla|ena sa EU.
regiona, kao i
ostvarivanju ŠTA SU SRPSKE SLABOSTI?
Analiza Nema~ke agencije za tehni~ku saradnju
stabilnosti GTZ pokazala je da organska poljoprivreda u Sr-
proizvodnje. biji mo`e da postane osnovni stub poljoprivrednog
Time bi se stekli bruto doma}eg proizvoda i da postane zna~ajan
snabdeva~ EU u nekim segmentima tr`i{ta organ- ganskim zasadima, a preko 2.500 hektara ~eka
uslovi za strane ske hrane u EU, poput bobi~astog vo}a i proizvoda sertfikaciju. Tako|e u Srbiji postoji ~ak 600.000
investicije i od soje. Potencijal je i lak{e uklju~ivanje Srbije u hektara koji mogu da u kratkom vremenskom ro-
evropsku poljoprivrednu politiku preko organske ku pre|u u sistem organske proizvodnje. Kada je
povećanje izvoza proizvodnje. Isti~e se da se zakonski okvir u Srbiji re~ o sto~arskoj proizvodnji, u 2009. prema zva-
organskih pobolj{ava. ni~nim podacima organska proizvodnja gotovo
proizvoda. Me|utim, slabosti su malo doma}e tr`i{te i mala
iskori{}enost mogu}unosti na evropskom tr`i{tu,
da nije postojala - gajeni su samo organski konji
- 60 grla i bilo je 130 organskih ko{nica. U fazi pri-
Ujedno, povećala nedovoljno obrazovanje u poljoprivredi uop{te i u preme bilo je 131 grlo goveda, 42 svinje, 50 ko-
bi se i svest organskom sektoru, kao i dalje netransparentni si- ko{aka i 51 ko{nica. Podsticaji za poljoprivrednu
stemi za sertifikaciju. Me|u opasnostima za sektor proizvodnju u 2011. osta}e isti kao i za pro{lu u
potrošača o navedeno je da imanja ne mogu da se razviju do- biljnoj proizvodnji - u ratarstvu 25.000 dinara po
potrebi korišćenja voljno da bi bile me|unarodno konkurentne i da hektaru, do 45.000 u vo}arstvu. Za uzgoj stoke
se ne prepoznaje dovoljno zna~aj organske poljo- koja je u sistemu organske proizvodnje, subven-
organske hrane i privrede u evropskim integracijama. cije }e biti do 5.000 dinara po grlu, a ove godine
poboljšanje }e se davati i do 400.000 dinara pomo}i po poje-
A ŠTA TRAŽI EVROPA?
zdravstvene Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, u
dina~nom zahtevu za uvo|enje sertifikata organ-
ske proizvodnje.
ispravnosti 2009. je pod organskom proizvodnjom bilo 1.823 Ministarstvo poljoprivrede 3. februara je pred-
hrane hektara, od ~ega najvi{e pa{njaka i livada - stavilo plan obuke poljoprivrednika u Srbiji za or-
1.621,6 hektara, dok je jo{ 665 hektara bilo u fazi gansku proizvodnju. Plan je da dr`ava dodeli po
pripreme za organsku proizvodnju. Prema poda- 100 hektara u svakoj op{tini za obuku poljoprivred-
cima ministrastva, do po~etka 2011. godine taj nika, a da se iz tih centara zdrava hrana deli obda-
broj je pove}an na vi{e od 4.500 hektara pod or- ni{tima. Cilj programa je unapre|enje organske
proizvodnje i preno{enje najboljih iskustava poljo-
privrednicima, kao i obezbe|ivanje najkvalitetnije
hrane za decu u obdani{tima. Ministarstvo poljo-
privrede }e odrediti pravila koja }e garantovati
na~in rada i neprofitnu proizvodnju na tim eduka-
tivnim dobrima. Dr`avna sekretarka Ministarstva
poljoprivrede Mirijana Milo{evi} rekla je da je
„prose~an posed u Srbiji 3,7 hektara“ i ocenila da
je zbog toga jedino profitabilno baviti se organ-
skom proizvodnjom koja, kako je navela, donosi
30 odsto ve}u zaradu od konvencionalne poljopri-
vredne proizvodnje. Ona je kazala da se prvi „pilot
inkubator“ za obuku za organsku proizvodnju ve}
formira u Ba~kom Petrovcu, na 30 hektara
zemlji{ta.
15

16. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 16
temabroja
Tekst: Jelena oki} poljoprivredna praksa, inputi ili upravlja~ke odluke
odr`ivi i da bi se obezbedile osnove za funkcionisanje
I ako u Srbiji postoje potencijali da se poljoprivredna
proizvodnja podigne na vi{i nivo, zainteresovanih da
se njome bave je sve manje, zbog kratkoro~nih ciljeva
i odabir strategije upravljanja agroekosistemima u
du`em vremenskom periodu.
koje zemljoradnici sebi postavljaju. Jo{ manje su upoz- GM: Kad se ka`e agroekologija na {ta se konkretno
nati sa time kako se o~uvanje `ivotne sredine prepli}e misli?
sa bavljenjem poljoprivredom. Oni malobrojni, koji se - Agroekologija je oblast primenjene ekologije, koja
godinama unazad bave organskom proizvodnjom, ko- je povezana sa fundamentalnom ekologijom. Agroe-
liko-toliko su upoznati sa osnovnim principima za{tite kolo{ka nauka je definisana kao primena ekolo{kih
Prof. dr. Snežana Oljača `ivotne sredine, ali svi ti ljudi deluju kao Don Kihoti u principa i koncepta u formiranju i upravljanju
borbi protiv vetrenja~a. Ima li Srbija potencijala da se odr`ivim agroekosistemima. Ideja agroekologije je da
edukuje na temu za{tite `ivotne sredine kada je u pi- koristi alternativne pravce u razvoju agroekosistema,
tanju bavljenje poljoprivredom? Znaju li poljoprivred- koji }e malo zavisiti od unosa agrohemikalija i energi-
nici {ta zna~i ~uvati `ivotnu sredinu? Postoje li zemlji{ta je, nagla{avaju}i kompleksnost agrikulturnih sistema.
koja su zabranjena za poljoprivrednu proizvodnju u Sr- Ekolo{ki odnosi i sinergizam izme|u biolo{kih kom-
biji? Prof.dr. Sne`ana Olja~a sa Poljoprivrednog fakul- ponenti omogu}avaju mehanizme, koji tim sistemima
teta u Beogradu poku{ala je da pojasni obezbe|uju plodnost zemlji{ta, produktivnost i za{titu
Prihodi od u ~emu je simbioza ekologije i poljopri-
vrede, i ima li je u Srbiji.
useva. U potrazi za ponovnim uspostavljanjem eko-
lo{kih principa u poljoprivrednoj proizvodnji proiz-
vo|a~i su zanemarili klju~nu ta~ku u razvoju odr`ive
poljoprivrede GM: [ta biste mogli da ka`ete, iz va{eg
bogatog iskustva, da li Srbi poljo-
poljoprivrede: duboko razumevanje prirode agroeko-
sistema i principa na kojima oni funkcioni{u. Agroe-
zavise pre privredu posmatraju kao ne{to
{to je teret ili kao ne{to u ~emu
kologija je izrasla u disciplinu koja obezbe|uje osno-
vne ekolo{ke principe u tome kako prou~avati, obra-
svega od le`i budu}nost na{e zemlje?
- Svako ko se ne bavi poljoprivredom
u Srbiji, misli da je ona razvojna {ansa i
zovati i upravljati agroekosistemima koji }e biti pro-
duktivni, omogu}iti o~uvanje prirodnih resursa, ali ta-
ko|e biti kulturolo{ki prihvatljivi i ekonomski oprav-
znanja budu}nost. Me|utim, kad pitate proiz-
vo|a~e, svako od njih }e re}i da je to ve-
dani. Ona po{tuje i vrednuje lokalna empirijska znanja
farmera i koristi ih u cilju postizanja odr`ivosti u po-
lika muka i te`ak posao. Oni imaju velike probleme sa ljoprivredi.
plasmanom proizvoda, nisu dovoljno edukovani, niti
dobro organizovani ni udru`eni. Ali mislim da se neke GM: Organska proizvodnja je u na{oj zemlji jo{ u po-
Poljoprivreda i stvari pomeraju u dobrom pravcu. voju, iako se pojedinci poslednjih dvadeset go-
ekologija ne mogu dina njome bave. Vi predajete, izme|u ostalog
jedna bez druge. GM: Da li je i dalje u na{em narodu bavljenje poljo- predmet „Principi organske biljne proizvo-
Ekologija u privredom sinonim za te`ak rad i muku koje do- dnje“. [ta je klju~no za tu oblast, a da se u Srbiji
nosi minimalne prihode? nedovoljno zna na tu temu? Mo`e li se `iveti od
poljoprivredi
- Sve je manje mladih koji ostaju na selu i to pokazuje bavljenja organskom proizvodnjom?
obezbe|uje znanje i da je to te`ak i zahtevan posao. Prihodi od poljoprivre- - Na{i proizvo|a~i su navikli da proizvode za tr`i{te
metodologiju koji su de zavise pre svega od znanja. Oni koji se odlu~e da i to one proizvode koji su trenutno na ceni. Na ve}ini
potrebni za njen razvoj, ula`u u sebe i koriste nova znanja i tehnologije, mogu gazdinstava ne postoji jasan dugoro~an plan {ta }e se
koji treba da bude, sa da zarade i da pristojno `ive od poljoprivrede. proizvoditi u du`em vremenskom periodu. To je i ra-
zumljivo jer su oni, uglavnom prepu{teni sami sebi i ni-
jedne strane, prihvatljiv
GM: Gde se prepli}u poljoprivreda i ekologija? Mogu su dovoljno organizovani. Jedno od najva`nijih
za `ivotnu sredinu, a sa li jedna bez druge? Da li je na{ ~ovek svestan tog obele`ja organske proizvodnje je na~elo jedin-
druge, da obezbedi odnosa i svih pozitivnih aspekata? Kako funk- stva biljne i sto~arske proizvodnje. Organsko
dovoljno hrane i cioni{u ekologija i agrosistemi? gazdinstvo je me{ovitog karaktera, koje se
sirovina za naraslo - Poljoprivreda i ekologija ne mogu jedna bez druge. sastoji od vi{e elemenata: oranica, travnja-
Ekologija u poljoprivredi obezbe|uje znanje i meto- ka, {uma, `ivice, stoke. Pri organizaciji ova-
stanovni{tvo, ka`e
dologiju koji su potrebni za njen razvoj, koji treba da kvog gazdinstva, sve ima svoj smisao i na
prof. dr. Sne`ana bude, sa jedne strane, prihvatljiv za `ivotnu sredinu, a skladan na~in se pro`ima i dopunjuje. Tako
Olja~a sa sa druge, da obezbedi dovoljno hrane i sirovina za na- gazdinstvo postaje harmoni~na zatvorena ce-
Poljoprivrednog raslo stanovni{tvo. Ona otvara vrata novoj paradigmi lina, {to doprinosi njegovoj stabilnosti, otpor-
fakulteta u Beogradu u poljoprivredi, koja smanjuje distancu izme|u sticanja nosti na spolja{nje uticaje, kako prirodne tako i
znanja i njihove primene u praksi. Ekolo{ke metode i ekonomske. Prema na{im, a i svetskim propisima, doz-
principi su potrebni da bi se odredilo da li su specifi~na voljeno je uno{enje 10-25 odsto od ukupno upotreb-
16

17. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 17
„Nisam sigurna ljenih koli~ina |ubriva i sto~ne hrane sa drugih gazdin- planinskog podru~ja Srbije za organsku ratar-
stava u zavisnosti od vrste `ivotinja koje se gaje. Prelaz sku proizvodnju“ iz oblasti Tehnolo{kog razvo-
da naši od konvencionalne ka organskoj farmi traje od 2-3 go- ja, koji finansira Ministarstvo za nauku i teh-
poljoprivrednici dine u zavisnosti od toga da li su jednogodi{nji usevi ili nolo{ki razvoj Republike Srbije. [ta je misija
vi{egodi{nji zasadi. Taj period je najte`i u ovom na~inu ovog projekta?
(ali ne samo poljoprivredne proizvodnje. Potrebne su godine da bi - Kako je Srbija prete`no brdsko-planinska dr`ava,
oni) imaju se savladali problemi i aktivirali zapostavljeni biolo{ki sigurno je prihvatljivo da se koncept organske poljo-
procesi. Najva`niji uslov za prelaz na organsku proiz- privrede u doglednoj budu}nosti u znatnoj meri i kod
razvijenu vodnju je promena u na~inu razmi{ljanja, vrednostima, nas ra{iri. Zato je ideja ovog projekta da se zapo~ne
ekološku svest. odnosu prema prirodi i ljudskom zdravlju. Zahteva sa aktivnostima (istra`ivanjima) koje }e inicirati or-
Dokazi za to se promenu u odgovornosti prema budu}im generacija- gansku poljoprivredu u na{im okvirima. Ciljevi pro-
jekta su da se u multidisciplinarnom i ekolo{kom pri-
ma (osnovni postulat odr`ivog razvoja). Organski
nalaze pored proizvo|a~ mora biti spreman da trpi pritiske svoje stupu organskoj ratarskoj proizvodnji primene savre-
puteva u vidu okoline, podsmevanja i omalova`avanja. Da li se mo`e mene tehnologije i metode za: uvo|enje u proizvodnju
`iveti od organske proizvodnje, svakako treba da pitate alternativnih vrsta `ita (je~am, spelta p{enica, tritikale,
niza divljih proizvo|a~e (porodica Vozar iz Kisa~a, Mamu`i} iz heljda) i povr}a (kupus, crni luk, {argarepa) na prin-
deponija, kako Ljutova i dr.). cipima organske poljoprivrede, dobijanje zna~ajnih
koli~ina organskih ratarskih proizvoda, kao veoma
u urbanim tako GM: Jedna od oblasti va{eg istra`iva~kog rada je i tra`ene robe na doma}em i svetskom tr`i{tu,
i u ruralnim za{tita `ivotne sredine u poljoprivredi. Kako po- pove}avanje privrednih aktivnosti u brdsko-planin-
sredinama. To ljoprivrednik mo`e da za{titi `ivotnu sredinu? skim rejonima, ~ija je privreda slabo razvijena,
pove}anje konkurentnosti na{e poljoprivrede,
- Tako {to }e pre}i na neki oblik ekolo{ke poljopri-
je velika vrede, bilo da je to low-input, integralna ili organska pove}anje izvoza i smanjenje spoljno-trgovinskog de-
sramota i mrlja proizvodnja. Drugi va`an cilj (pored proizvodnje hra- ficita, obezbe|enje profitabilnog transfera sa kvanti-
ne), koji ispunjavaju organska gazdinstva je o~uvanje teta na kvalitet proizvoda. Veoma je va`no i potpunije
na obrazu prirode i `ivotne sredine, koji se mo`e iskoristiti u svrhe iskori{}avanje prirodnih resursa (klime i zemlji{ta),
Srbije“ rekreacije i turizma. Izgra|ena infrastruktura za te na- koji su u ovim podu~jima veoma pogodni za organsku
mene na farmi omogu}ava i stimuli{e ekolo{ki obra- ratarsku proizvodnju, o~uvanje `ivotne sredine, bio-
zovnog kupca da ~e{}e dolazi i kupuje proizvode sa ta- diverziteta, neobnovljivih prirodnih resursa i izvora
kvih farmi. Infrastruktura za takve potrebe se projek- energije u Srbiji. Misija projekta je aktiviranje
tuje kao mre`a puteva, `ivica i drugih vrsta ukrasne ve- nau~nog i stru~nog potencijala radi {irenja i usavr{ava-
getacije, malih vodenih basena, potoka i sli~no koji nja organske ratarske proizvodnje u na{oj zemlji, kao
odre|uju vizuelnu atraktivnost organskih farmi. Eko i i {kolovanje stru~njaka za organsku proizvodnju, kojih
ruralni turizam veoma doprinose razvoju ovakvih obli- sada gotovo i nema. Cilj je i da se rezultati projekta
ka proizvodnje hrane, kao i {irenju ekolo{ke svesti i predstave zainteresovanim korisnicima, koji su dobili
znanja. sve informacije o novim tehnologijama u formi pre-
zentacija, demonstracija na polju i priru~nika.
GM: Rukovodilac ste nau~no-istra`iva~kog projekta
TR-20069 „Mogu}nosti iskori{}avanja brdsko- GM: Da li poljoprivrednici imaju svest o o~uvanju
`ivotne sredine? I na koji na~in vode ra~una o
planeti?
- Nisam sigurna da na{i poljoprivrednici, (ali ne samo
oni) imaju razvijenu ekolo{ku svest. Dokazi za to se na-
laze pored puteva u vidu niza divljih deponija, kako u
urbanim tako i u ruralnim sredinama. To je velika sra-
mota i mrlja na obrazu Srbije. Tako|e postoje i proiz-
vo|a~i koji na jedan na~in proizvode za sebe, a na dru-
gi, za pijacu. To je tako|e nedopustivo.
GM: Kako vi li~no ~uvate planetu Zemlju? Da li ste
aktivni u nekim organizacijama za ekologiju i
o~uvanje za{tite `ivotne sredine?
- Pona{am se, koliko mogu, u skladu sa ekolo{kim
principima. Aktivna sam u udru`enju za organsku po-
ljoprivredu “Serbia Organica” i predsednica sam
Stru~nog saveta za organsku proizvodnju pri Ministar-
stvu poljoprivrede.
17

18. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 18
temabroja
Mera Ekolo{ki problemi vezani za visokoprinosnu
zemljoradnju moraju se sagledati i naspram ne-
se svetska proizvodnja `itarica utrostru~ila iz-
me|u 1950. i 2000. godine, ali povr{ina tla na
Zelene vidljivih koristi za `ivotnu sredinu koje ona do-
nosi, u obliku {tete koja bi se ina~e nanela eko-
kome se gaje `itarice porasla je za samo deset
procenata. Bez tehnologija zelene revolucije,
revolucije sistemima zarad pove}anja proizvodnje hrane.
Visokoprinosne sorte omogu}ile su mnogo-
kako se isti~e, ili bi do{lo do masovnog umira-
nja od gladi, ili bi ogromne povr{ine netaknu-
struko pove}anje proizvodnje hrane uz nezna- tog tla, kao sto su povr{ine pod {umama, mo-
tno pove}anje povr{ine tla koje se obra|uje. rale da po~nu da se obra|uju. Mnogi protivnici
Zagovornici Zelene revolucije nude podatak da Zelene revolucije zala`u se za povratak na tradi-
Tekst: Dragan Kolarov
Poljoprivreda i životna sredina ne predstavlja pravi eldorado.
G lavni uticaji kao {to su pro-
mena klime, stalno una-
Recimo, u SAD ~ak 30 odsto
proizvodnje kukuruza odlazi na
NEOPHODAN
pre|enje intenzivne poljoprivre- proizvodnju biodizela, {to je ure-
de razvojem tzv. „zelene revolu- dno substituisano od strane
cije“ koja je promenila ovu granu dr`ave, {to zna~i da jo{ nema
privrede stalnim razvijanjem tr`i{nu vrednost, ali se ra~una na
mehanizacije, hemijskih sredsta- to da }e padom proizvodnje na-
PODSTICAJ va za pospe{ivanje rasta biljaka
kao {to su mineralna |ubriva, pe-
sticidi i herbicidi, navodnjavanje
i odvodnjavanje i genetski in-
`enjering biljaka, uz ionako
fte i zahtevima za ~istiju planetu
sigurno imati. Me|utim ne sla`u
se svi oko ovog „projekta“. Uje-
dinjene nacije i nekoliko nevla-
dinih organizacija nedavno su
DRŽAVE
ogromne razlike u bogatstvu re- upozorile da je kukuruz pre sve-
giona sveta, donose nove proti- ga hrana, i da se pojedinci bogate
vre~nosti, kako po pitanju poljo- dok zna~ajni deo planete doslo-
privredne politike tako i u kul- vno gladuje. Iako u ovom pitanju
turno-socijalnim razlikama u re- ne postoji nikakva spekulacija,
gionima sveta i savremenog ru- ve} jednostavna matematika
I pored ogromnih potencijala srpske poljoprivrede, ralnog razvoja. Poljoprivreda ne vo|ena op{teljudskim vrednosti-
proizvodi samo hranu, ve} i ene- ma, ni{ta se konkretno nije ura-
sa ~ak 70 odsto visokokvalitenog zemlji{ta rgiju. Alternativni izvori energije dilo po tom pitanju.
neugro`enog tretiranjem mineralnim |ubrivima i kao {to su etanol i biodizel, bio-
pesticidima, sa velikim melioracionim gas i energija iz biomase donose MI I KONKURENCIJA
proizvo|a~ima nove podsticaje i Srbija ima veoma dobre karak-
mogu}nostima, srpska poljoprivreda je ipak ja~aju konkurentnost. Ideja da je teristike za zemljoradnju. Nalazi
siroma{na. Nedostaje {irina gledanja na problem, ipak mogu}e supstituisati ne- se na povr{ini od ukupno
savremeni razvojni program i svakako subvencije umitno smanjenje rezervi nafte i 8.840.000 hektara od kojih
usput smanjiti emisiju {tetnih povr{ina poljoprivrednog zem-
koje su me|u najni`ima u Evropi CO2 gasova, za mnoge biznisme- lji{ta obuhvata 5.734.000 hekta-
ra. Od toga oko 70 odsto ukupne
teritorije Srbije ~ini poljoprivre-
dno zemlji{te, dok je 30 odsto
18